Problem : muškarci
Na Dan Odmora Luna , novoizabrana u Savet Majki Zemlje , pila je čaj u malom kineskom paviljonu svoje prelepe bašte. Gledala je kako izlazeće sunce budi boje i osvetljava njen dom. Do paviljona nije dopirao zvuk iz kuće, samo poj ptica i zujanje buba pozdravlja novi dan. U kući je tog jutra bilo previše buke. Roboti-čistači imaće posla do podneva – treba da pospreme nered od juče. Zabava povodom njenogrođendana i izbora u Savet bila je fantastična. Njene ćerke i unuke otišle su u svoje domove kasno sinoć i kuća je sad bila prazna i prepuštena robotima da je vrate u „redovno“ stanje.
Luna se udobno smestila sa šoljom čaja u ruci i dopustila sebi da uživa u jutru a još više u zadovoljstvu zbog izbora u Savet. Nije mala stvar biti izabrana u Savet Majki Zemlje. Prvo je bila u lokalnom Savetu, pa u Okružnom, pa Državnom... Politika je njen izbor. Neko izabere da leči, neko da podučava, a Luna je oduvek imala samo jednu želju: da predvodi svoje sestre u još lepšu budućnost. Godine brige o svemu i svačemu što čini život zajednice, dogovaranja i pregovaranja, sad su donele najveću nagradu: biti jedna od 10 izabranih koje odlučuju o subini cele Zajednice na planeti ! Najlepši poklon za njen 45. rođendan ! A onda i ova zabava ... Ćerke i unuke napravile su čudo – sve njene dobre prijateljice i saradnice bile su pozvane a ništa nije zaboravljeno da se učini da se baš svi osećaju dobro. Deca su to tako dobro obavila ....
Zvuk prioritetnog poziva grubo naruši mir paviljona. Nije uobičajeno da na Dan Odmora stižu pozivi na komunikator , sestre su poštovale privatnost i izbegavale uznemiravanje sem ... Nije valjda neka nesreća ? Srce joj ubrza ritam od strepnje i Luna skoči do komunikatora da se odmah odazove. Lice na ekranu je pripadalo Najstarijij Majci članicu Saveta i njena kratka poruka izmeniće Lunin svet iz temelja. Rekla je:“Šaljemo vozilo po Vas. Sazvan je Savet.“
Vozilo bez prozora nije odalo mesto sastanka Saveta. Luna je izašla iz njega u garažu koja je mogla da se nalazi bilo gde na Zemlji. Lift i hodnik nisu imali nikakve oznake a vrata su bila sasvim obična. Soba sa okruglim stolom i deset stolica bila je mesto sastanka. Devet stolica je bilo zauzeto – devet članica Saveta očito su čekale Lunu. Najstarija samo pokaza Luni da sedne. U dubokoj tišini sedele su Majke i više zabrinuto pogledavale Najstariju nego što su gledale Lunu. Nema pozdrava dobrodošlice, upoznavanja, čestitanja ... Samo ozbiljnosti zabrinuta tišina. Najzad Najstarija progovori:
„ Znam da vam ovo sve izgleda čudno. Izgledalo je tako i nama kad smo bile izabrane. Kao prvo: nema razloga za brigu jer se ne dešava ništa loše na Zemlji. Savet se sastao zbog Vas Luna. Bićete upoznati sa činjenicama koje su bitne za Vaš rad u Savetu Majki Zemlje. Budite koncentrisani na ono što ćete ovde videti. Pitanja ostavite za posle. Sad samo morate da odlučite da li ste spremni da prihvatite uslov za prijem u Savet : sve što se desi u Savetu – zna samo Savet. Ako prihvatate, stavite dlan na sto i izgovorite glasno: obavezujem se da ću slediti Pravila Saveta, savesno vršiti svoju dužnost na dobrobit cele Zajednice. Hvala Vam Luna. A sad Vas molim da budete pažljivi ...“
Soba se zamrači i holoprojekcija praćena sa nekoliko različitih glasova poče ...
Temelji Luninog sveta podrhtavali su i rušili se jedan po jedan. Srce je lupalo u njenim grudima i sve se više spuštala u stolici kao da želi sasvim da se utopi u nju. Glasovi su joj bubnjali u ušima, slike izazivale suze bola ... Ostale Majke povremeno su teško uzdisale, meškoljile se na stolicama ... Povremeno bi svaka od njih sa iskrenim sažaljenjem pogledala u Lunu. Na kraju , kad je sve prestalo i soba opet bila samo ono što jeste, osam Majki sedelo je oborenih pogleda a Najstarija sa suzama u očima gledala je pravo u Lunu. Koliko dugo ? Ko zna ...
A onda, bez naredbe ili dogovora, osam Majki izađoše iz sobe. Najstarija uzdahnu i ustade i ona. „Dođi“, reče Luni i ova je drhteći posluša. Iza Majke otvoriše se skrivena vrata. Dugi hodnik vodio je do vrata iza kojih je bio park. Prošetaše do klupe i sedoše. Luna zaplaka gorko. Najstarija je dugo držala u naručju i ljuljuškala je kao dete dugo, dugo... Luna je plakala i jecala pa i tome dođe kraj. Tuga pređe u bes a bes. Pogled uplakanih očiju potraži oči Najstarije a Luna kriknu: „Zar je sve laž?!“ Najstarija je odgurnu i ustade popravljajiči odoru. „ Obreši suze i sredi se. Idemo unutra da porazgovaramo.“
Sedele su u povelikoj skoro praznoj prostoriji . Samo radni sto i dve stolice, jedna za stolom a druga preko puta nje. Najstarija je sedela za stolom a Luna na stolici sa druge strane stola leđima okrenuta vratima. Još je drhtala od uzbuđenja i jedva se odlučila da pogleda ženu preko stola. Hiljade pitanja brujale su u glavi a ni jedno ne stiže da bude izgovoreno.
„Znam, draga, kako ti je ... i ja i sve Majke pre mene i posle mene prošle smo kroz ovo. Nisi ni prva a ni poslednja. Sad si zbunjena i sve ti je ovo novo. Srediće se to. Pitaj i odgovoriću. Iz ove sobe izaći ćemo samo kad sve bude jasno i meni i tebi.“
Luna uspe da izgovori samo jednu reč: muškarci.
„Dakle ... istina je: ljudski rod ima dva pola: muški i ženski. Žene rađaju decu a polovinu hromozoma daju muškarci. Zašto ih niko nije video na Zemlji i u zajednici ? Kao što si videla – istrebljeni su ! Kako ? Pa ... relativno lako. Znam da je projekcija mnogo bolja i detaljnija ali ću ja probati da ti to uprostim. Pitanje je čega se uopšte i sećaš od svega. Naravno, moći ćeš kasnije da sve pogledaš ponovo koliko god puta želiš. Važi ?“
Luna klimnu da potvrdi slaganje mada je sumnjala da će ikad poželeti da sve ono ponovo vidi. Najstarija se nasmeši kao da joj čita misli :
„Verovala ili ne – gledaćeš ti to još mnogo puta u životu. Ali sad da pokušam da rekapituliram ... Prosto rečeno, na svetu je postojalo Čovečanstvo sastavljeno od muškaraca i žena koji su gradili Civilizaciju... mnogo raznih Civilizacija u stvari. I sve su propale. Bilo je ratova, nesreće, gladi, smrti, nepravde, nejednakosti i mržnje. Volela bih da kažem da su muškarci istrebljeni jer su krivi za zlo na Zemlji... na žalost, nije tako. Splet okolnosti, sudbina, Boginja, ... biraj sama. Desilo se da je jednoj devojci slomljeno srce – muškarac koga je volela nije voleo nju. Tu bi bio kraj priče da devojka nije radila doktorat na temu Y hromozoma (a to je onaj koji definiše muškarca) i to u istoj laboratoriji gde su izučavali viruse ... Ljubav nije večna ... U laboratoriji je bilo sasvim dovoljno sestara po patnji da se oformi grupa za istraživanje. Nisu one želele da izbrišu muški rod sa Zemlje ... Možda su želele da naprave neki novi grip koji bi mučio samo muškarce ... ? Ko će ga znati ... davno je to bilo a svedočanstva su prikupljana godinama posle. Poenta je : počelo je kao grip a završilo smrću svih muškaraca . Čak i oni nerođeni su umirali i bili pobačeni ...“
„Kako smo, onda, opstale ?“
„Srećom, veštačka oplodnja već je bila poznata a banke sperme postojale su širom sveta. Ženske bebe rađale su se bez problema. Samo muške bi umirale već na začeću. Žene su se prilagodile i počele da prave svoju Civilizaciju ...“
„I sva ova lepota, red i mir, napredak, prosperitet stoje na leševima pola ljudske popujacije ? Na smrti i strebljenju zbog neuzvraćene ljubavi ?“ Luna je vikala.
„Pa ... dođe mu na to.“
„Kako možete tako mirno da kežete ... ? Nije vas stid ?“
„Smiri se, dete ! Davno je to bilo ... Nisam kriva ni zaslužna za to kao ni za činjenicu da Sunce izlazi na istoku. Tako je bilo i mi moramo da živimo s tim.“
„Zašto nikad ništa od ovoga nisam čula pre ?“
„Savet ima pravilo - informacije ostaju u Savetu ! Tako je odlučio prvi Savet i svaki sledeći potvrdio. Nemoj sad da mi počinješ priču o pravu sestara da znaju istinu ! Danas bi istina bila samo nepotrebna glupost iz prošlosti a mogla bi i da izazove svakakve gluposti sa nesagledivim posledicama ...“
„Ne razumem ... kako istina može da ...“
„Hajde,dete, nisi ti ni glupa ni mlada da tako lupetaš ! Prvi Savet proglasio je virus prirodnom katastrofom. Žene su se pomirile s tim i dale se na posao da spasu šta se može spasti. One pobožne su postavile Majku Boginju na vrh hijerarhije i istrebljenje muškog roda nazvale „osveta Majke“ . Kasnije je odlučeno da i sama reč „muškarac“ bude izbrisana. Generacijama postojimo i napredujemo i bez njih. Videla si samo delić slika civilizacije pre naše – strahota do strahote ! Mi ne vodimo ratove, poštujemo svoje sestre, nemamo zatvore, zagađenje, ... Izgradile smo civilizaciju ljubavi i mira. Možda nam nauka malčice zaostaje za umetnošću a o odlukama se predugo raspravlja , ali, sve u svemu, nismo loše.“
„Ne znam... sve mi je to ...“
„Znam, draga, svima je bilo tako. I meni. Vreme će to srediti.“
„Ipak, nije mi jasno ... s obzirom na sve, niste morali ništa od ovoga da mi kažete. Ne vidim potrbu da saznam sve ovo. Samo komplikuje a ništa ne rešava...“
„Bravo! Nismo se prevarile – ti si prava osoba za Savet !“
„Ne razumem...“
„Vidiš,draga, nisi sve ovo prošla samo da bi slušala istinu o nastanku civilizacije žena. To je samo uvod. Pokušaću da ti to objasnim ... Recimo: šta bi bilo da su istrbljene žene? Jedino rešenje bi bilo – brzo izumeti veštačku maternicu. Ipak, nije i tome suštinski problem ... Muškarci imaju svoj kod ponašanja . Borba je za njih nezaobilazan način ponašanja. Borba za mesto u hijerarhiji. Što su na višem mestu moć im je veća. Zapovedanje drugima ide pod ruku sa ponižavanjem slabih i dodvoravanjem jačima ... Znam da ti je ovo strano ... Žene imaju drugačiji kod ponašanja. Ima to veze sa imperativom da se brinu o potomstvu. Majka Sali bi znala ovo mnogo bolje da objasni, možeš nju da pitaš. Danas je bitno da shvatiš kao naša civilizacija rešava problem hijerarhije u društvu.“
„Mi nemamo hijerarhiju – sve smo sestre iste ... Saveti ... Samo malo ...“
„Počinješ da shvataš ...“
„Istina...“
„Ne istina već činjenice ! Svaki Savet raspolaže sa više činjenica. Najviši Savet zna svaku poznatu činjenicu i mora tako biti jer odlučuje o svemu bitnom za sve nas. Šta će sestri-umetnici činjenice o muškarcima? Ili sestri-pastirici ? Ipak, ko može predvideti posledice saznanja neke nove činjenice ?“
„Zato Savet uskraćuje činjenice ...“
„Ne sve i ne uvek ... samo one koje bi donele nepredvidive posledice. Recimo: svima se objavljuje dokle je stigla sonda „Mery4“ , kakav je napredak u saniranju tla i tome slično ... Čemu bi služilo da svi saznaju da su prve sonde pravili muškarci ili znanje o tome kako je tlo uništeno u ratu ? Samo bi stvorili pometnju a posledice ...“
„Što manje znaju ... sretnije su“ Luna se kiselo nasmeja.
„Da li ti ja izgledam sretno ? Nećeš se smejati kad shvatiš koliko je istine u tome što si sad rekla ...“
„Dakle, moj posao će biti da krijem činjenice ...“
„Ne budi bezobrazna ! Tvoj posao će biti da budeš ODGOVORNA ! Dobijaćeš znanje o činjenicama i odgovorno odlučivati o budućnosti ... sa ostalim Majkama , naravno.“
„Ako ne pristanem ?...“
„Tvoje pravo na izbor niko ne spori. Možeš da se povučeš ali – ne smeš nikad nikom da pričaš o ovome.“
„A ako ispričam ...“
„Nećeš.“
„Dakle, ako pristupim savetu, saznaću sve ...“
„Sve činjenice kojima Zajednica raspolaže.“
„I donositi odluke...“
„Sve Majke moraju da se slože !“
„Mislim da ću pristati ...“
„A ja mislim da je radoznalost baš nezgodna.“ Majka se nasmeja a Luni se lice zažari. „Stavi dlan na sto pored mog i ponavljaj zamnom ....“
.....
„Kako ste bili tako sigurni da neću odustai i otići napolje da pričam ?“
„Previše si radoznala da odustaneš a i politika je tvoj životni poziv. Ni jednog trenutka nisam ni pomislila da ćeš odustati od svog mesta u Savetu.“
„Ipak...da li su pre mene sestre odustajale ? Zašto ni jedna nije pričala ?“
„Srećom, žene smo ! Muškarci bi stvar rešili naprosto ubistvom kandidata. Sećaš li se prvog polaganja Zakletve ?“
„Posle holo-projekcije ?“
„Stavila si ruku na sto ... Da si odustala i nisi ponovo stavila ruku na sto ...“Majka je pogleda pa se slatko nasmeja Luninom bledilu. „Bila bi živa i zdrava samo se nebi sećala ničega. Lepo bi se dogovorile kako da se bezbolno povučeš i to je to. Hajde sad da se pridružimo ostalima. Upoznaću te sa svima i malo ćemo se družiti pa od sutra – na posao.“
Sutra je stvarno Prvi Dan ... u stvari –Dan Drugi ostatka Luninog života.
19.11.2019. 00:35:13
