SF tim
* 19.09.2019. 06:39:27
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dnevnici smrti  (Pročitano 2149 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
propolis

pripravnik


Poruke: 2
Ugled: +0/-0
Van mreže


« poslato: 18.01.2013. 13:25:16 »

Uskoro bi trebalo da izađe roman "Dnevnici smrti" prvo na netu, a onda možda i kod nekog od naših izdavača. U svakom slučaju, evo čela prve glave, a ostatak možete pogledati na http://liberinfabula.blogspot.com/2012/09/posto-me-sa-izdavacima-po-svemu-sudeci.html
P.S. Komentari su naravno dobrodošli

. . . Ne zahvaljuj se, rekao je. Ali bio sam zahvalan. Ti si logičan izbor, rekao je. Daću sve od sebe. I ovo je dovoljno, rekao je. I ostavio me sa knjigom, da je ispunim . . .
. . . Kako ću da beležim stvari manje očigledne i tananije, kad me je Svetlost zaslepela? Kapija se oko mene stvorila i, ubrzo potom, nestala. Nisam ni video kako je izgledala. Upravo onako kako si je zamišljao, rekao je glas. Sve je bilo upravo onako kako sam zamišljao. I to je delovalo umirujuće . . .
. . . Popisao sam blažene u njihovom Rajskom vrtu svetlosti. Nadao sam se da ću sam jednog dana zaslužiti isti. Ali Bog je imao druge planove sa mnom . . .
                                                                                    (Izvod iz beleški Arhiva duša, leto 2070.)


Nije da sam imala neka preča posla. Ali bilo je nekako glupo što sam umrla. Istina je da sam na tome radila sistematski već više godina. Kao i svi drugi. Ali ipak je bilo nekako iznenada. I vrlo konkretno.
Konkretan je bio i bol. I mrak koji me je obavio sa svih strana. Konkretna je bila i hladnoća koja mi se uvukla u kosti koje nisam više posedovala. Nisam više posedovala ništa osim nekakve ošamućene emanacije duha. Bestelesnost je bila najgluplji trip koji sam ikada imala. I nije imao nameru da prestane.
A onda - reka. Nisam videla reku već dvadeset godina. Nije se nazirala druga obala. Nisam ni videla mnogo dalje od obale. Bio je mrak. I to je bilo sve.
A onda se pojavio čamac. I čamdžija. Pružio je ispošnjenu šaku ispod tankog rukava izlizane odore. Slegla sam tananom senkom onoga što sam nekada osećala kao moja ramena. Nisam imala ništa da mu dam. Podsećao je na skitnice koje prevrću kontejnere iza ultra-tržnica. Najniže u hijerahiji. Niko ih više nije smatrao živim bićima. A ni oni sami nisu imali Bog-zna-čime to da demantuju. Bilo je mračno, jedva da sam videla ono što sam pamtila kao svoj prst pred onim što je nekada bio moj nos. Ali bila sam prilično sigurna da sam videla da u senci njegove kukuljice dve bele kugle kolutaju. Koščata šaka se odlučno zatresla. Ono što odavno zauzima mesto mog mozga je najzad shvatilo da treba da se uhvatim za njegovu ruku kako bih se popela u čamac.
Nije se čuo udar vesla o vodu. Nije se čulo razbijanje vode o čamac. Nije da sam provela život na reci – do mog rođenja većina ih je pretvorena u tanušne kanalizacione odvode pune smeća sa ogromnim bedemima nasipa – ali čini mi se da se u filmovima uvek nešto čulo. Kao nekakvo tiho, ritmičko glogotanje . . . Ludilo. Ako se pod ludilom podrazumevao napad duboke depresije na mali mozak puža po kišnom danu.
I tako smo stigli do druge obale. Golog i jalovog kopna. Savršeno se uklapalo sa mojim vodenim šoferom. Koji je krenuo dalje čim me je iskrcao. Iskreno, godinama sam žudela za samoćom i mirom. Verovatno sam tada ovako zamišljala tu savršenu osamu. Ali biti u tome bilo je nešto sasvim drugo. Nelagoda koju je izazivao osećaj da ova esencija svakog ego-tripa neće biti prekinuta kada ja to budem poželela nije me napuštala. Mogla sam da krenem kuda god. Ali nije bilo ničega. Okrenula sam se da pozovem čamdžiju da se vrati. Ali on je već bio odmakao od obale. Ostala sam na obali. Uz vodu mi je bilo malo lakše. Osim toga, ko bi mogao da zna kada ću ponovo biti u prilici da vidim reku. Ili bilo šta drugo, kad smo već kod toga.
„Dobar dan, mlada gospo!“
Spleen samoće je po kratkom postupku smenila panika. Ono što me je toliko puta izdalo pretilo je da će da iskoči na ništavilo mojih usta. Unezvereno gledanje okolo i pipanje po mraku nije bilo ni od kakve pomoći. Moji prsti su se stapali sa tamom oko mene, tako potpuno i savršeno da smo postajali jedno.
„Ne plašite se, gospo, tu sam . . .“
I zaista, počela sam pod prstima da sve snažnije osećam molekule nečeg drugog . . . nekog drugog . . . hladnog kao i ovo kopno . . . hrpicu oštrih dlaka . . . grbinu plećke . . . i jednu hladnu, vlažnu njušku. Izletelo mi je jedno neučtivo:
„Pas?!“
„Ab imo pectore[1]. Vama na usluzi, gospo, Gaj Lucije Stolon, od znamenitog gospodara Gaja Lucija Stolona iz roda Licinija, časnog konzula Rimske republike.“
„Hm, drago mi je . . .“
Šta sam drugo mogla da kažem? Mislim da se zovem Lucija, ostatka se ne sećam?! I to psu koji ima srednje ime?! Prijatan glas je uskoro propratila pojava senovitih obrisa pseće figure . . . lep pas, pomalo nalik mastifu . . . ne znam, mi smo imali samo jednog psa. I mačka. I oni obično nisu imali srednje ime. Niti su mogli da ga izgovore.
„Nisam čuo vaše cenjeno ime, gospo . . .“
Niti su mogle da učtivo postavljaju pitanja.
„Lucija . . .“
„Pa to je sjajno! I potpuno logično! Savršeno!“
Niti su me zbunjivali tako da se to nije dalo rešiti kratkim batinama.
„Stani! Stani! Jao, pobegao nam je . . .“
Pored nas se iznenada stvorila prilika koja je u ruci imala hrpu nekakvih papira. Za njom još gomila istih, usplahirenih dušica. Delovali su pomalo rasejano. Teško da će takvi uspeti da završe koji god posao da su hteli da završe. Upitala sam ih učtivo:
„Mogu li nekako da vam pomognem?“
Okrenuli su se ka meni i psu i počastili nas odmeravanjem od glave do pete.
„Dobar dan, Lucije. A vi ste . . .?“
„Lucija, mislim . . . „
Visoki čovek, koji je izgleda imao funkciju predvodnika, podrugljivo se nasmejao:
„Zar ne znate ni kako se zovete?!“
Okrenuo se ostalima:
„Sa kim nas sve neće staviti!“
Odobravanje krda.
„A ja kad kažem da nam nije mesto ovde i da je napravljena neka glupava greška u administraciji – možda je na nekom dokumentu izostavljen pečat, ili je neko zaboravio da ga potpiše, ili se zaturio u pošti – nema ko da me čuje!“
Ovacije krda.
„Zahtevam da neko od pretpostavljenih čuje glas nas potlačenih, nas izgubljenih!“
Ludilo krda.
Podigla sam Lucijevo oklembešeno uvo i prošaptala:
„O čemu to ovaj majstor . . .?“
Lucije mi je dao kratak znak šapom da ih ignorišem. Ali oni su ipak čuli moje cenjeno pitanje.
„Za vas, gospojice, je sigurno premija da se nađete ovde. Ali za časne ljude, poput mene i ovih cenjenih dama i gospode, sedenje u ovom . . . ovom . . . NIČEMU . . . sa takvima . . . takvima . . . kao što ste vi, je prava kazna! Eto o čemu ja pričam! I nisam ja nikakav majstor, ja sam bio ugledni bankarski službenik za života!“
Ova poslednja rečenica me je presekla. I to ne zato što me je nekadašnji status mog sagovornika impresionirao do ludila. Otišli su dignutih noseva, povremeno frkćući u našem pravcu. Ostala sam da blenem za njima, širom otvorenih očiju.
„Lucije?“
„Na usluzi, gospo?“
„Jesmo li mi mrtvi?“
„Ja više volim da ovo zovem stanjem povišene svesti, ali, praktično . . . da. Ja sam mrtav već dve i po hiljade godina, a vi, po mojoj slobodnoj proceni, dva dana.“
Široko se nacerio i potapšao me po ramenu.
„Dobrodošli!“
Dobro je što sam prethodno bila zverski nadrogirana D2O. Pošto bih u suprotnom sada pala u nesvest. Svejedno, ta podela na svest i ostatak ekipe za mene više nije postojala. Zapravo, ne bih uopšte mogla da padnem. Za to je bilo potrebno telo. Čega ja više nisam bila korisnik.
Pokušala sam da se setim gomile dobrih strana nematerijalne egzistencije. Najpre mi je palo na pamet kako je unapred izgubljena bitka zvana „šta-ćemo-da-spremimo-danas-za-ručak“ okončana u moju korist. Kako nema više stomačnih tegoba i lekova protiv kiseline. Nema više problema sa odećom kojoj je prošla sezona. Nema gužvi u metrou. Nema potrebe za D2O, alkoholom i cigaretama. . . Lucije se potrudio da mi plastično objasni situaciju.
„Gospo, recimo da se nalazimo u nekoj, nazovi, Čekaonici u koju dopadaju svi, a zadržavaju se samo oni sa kojima niko ne zna šta će, ako me razumete.“
Pogledao me je ispod oka i šapom nekoliko puta cimnuo donji kapak. Koji je već visio. Oba, zapravo.
„Čini vam se da je takvih slučajeva malo, ali prvi utisak vas vara. Bilo kako bilo, ne mogu da vas upućujem detaljnije u čitavu situaciju iz nekih tehničkih razloga, pošto bi i meni i vama automatski bila uplaćena tura „Upoznajte-Pakao-da-biste-ga-više-voleli“. Ako me razumete.“
Za nekoga ko je ovde proveo čitavu večnost – prekorio me je zbog olakog relativizovanja tog pojma – delovao je prilično krepkog duha. Doduše, ništa drugo i nije bilo prisutno . . .
Moram da prekinem sa pisanjem. Bol u desnoj ruci postao je najzad nepodnošljiv. A i batler netradicionalne seksualne orijentacije mi sa gađenjem donosi nešto što ja sa jednakim gađenjem pijem. Ne lupa vratima na izlasku, ipak.
Sačuvana

Nek i tebi foke budu dobre!
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.189
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 18.01.2013. 13:40:48 »

Pozdrav Propolis.
Jedno pitanje.
Lici mi na jednu kratku pricu sa Sagitine radionice, jel ovo produzena varijanta?

Slaba mi je memorija, oprosti ako gresim. pozdrav
Sačuvana

S verom u Boga
propolis

pripravnik


Poruke: 2
Ugled: +0/-0
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 18.01.2013. 13:59:00 »

Nije, ovo je od prošle godine, moja gospođa uradila, a pošto neće da se "reklamira" moram ja. Šta ću...
Sačuvana

Nek i tebi foke budu dobre!
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.015 sekundi sa 24 upita.