Zombijeva kolekcija

[zombie_666]

12. Pandora, Anne Rice

Ni dvadeset minuta nije proteklo otkad si me napustio ovdje u kavani, otkad sam rekla »Ne«, na tvoj
zahtjev: »Ne, nikada ti neću napisati priču o svome smrtnome životu, o tome kako sam postala vampirica -
kako sam susrela Marijusa samo nekoliko godina nakon što je izgubio svoj ljudski život.«
I evo me sad, s tvojom bilježnicom otvorenom, uzimajući jedno od onih oštro zašiljenih vječnih pera koje si
mi ostavio, očarana senzualnim pritiskom crne tinte na skupom i besprijekornom bijelom papiru.
Naravno, Davide, ti bi mi i ostavio nešto otmjeno, stranicu koja poziva. Ova bilježnica uvezena u tamnu
stavljenu kožu, nije li tako, s utisnutim uzorkom bogatih ruža, bez trnja, ali koje ipak imaju lišće, uzorak koji
u krajnjem preispitivanju znači samo uzorak, ali izriče autoritet. Ono što će biti zapisano unutar ovih teških i
privlačnih korica vrijedit će nešto, kažu korice.

[zombie_666]

13. Violina, Anne Rice

Pojavio se dan prije Karlove smrti.
Bilo je kasno poslijepodne i grad je imao snen, prašnjav izgled, vozila
su tutnjala Avenijom Sv. Charlesa, kao i uvijek, a velike latice
magnolije prekrile kamene ploče pred kućom, jer nisam izašla da ih
pometem.
Ugledala sam ga na ulazu u Aveniju, a kad se pribliţio našem uglu,
nije prešao Treću ulicu. Umjesto toga, zaustavio se kod cvjećarne,
okrenuo, nakrivio glavu i zagledao u mene.
Bila sam iza zavjesa na prednjem prozoru. Naša kuća ima mnogo
takvih izduţenih prozora, i širokih prostranih verandi. Ja sam
jednostavno stajala tamo, zagledana u Aveniju, automobile i ljude,
bez nekog osobitog razloga, kao što sam to činila cijelog ţivota.
Nije me baš lako primijetiti iza zavjesa. Taj je ugao prilično
prometan, a čipka, iako poderana, gusta, zato što je svijet uvijek tu,
teče baš svuda oko vas.

[zombie_666]

14. Sjene Carstva, Steve Perry

Izgleda kao hodajući mrtvac, mislio je Xizor. Kao mumificirano tjelo osobe koja je umrla
prije 1000 godina. Začuñujuće je što je još živ, najmoćniji čovjek u galaksiji. Nije on ni tako
star, kao da ga nešto polako izjeda.
Xizor je stajao četiri metra od Imperatora, gledajući kako čovjek koji je davno bio senator
Palpatine ulazi u polje holokamere. Zamislio je da može osjetiti miris raspadanja
Imperatorovog oronulog tijela. Vjerojatno je to bio samo miris recikliranog zraka koji je
prolazio kroz brojne filtre čija je funkcija bila osiguravanje od otrovnih plinova. Pročišćivali
su čak i život u njemu, što mu je vjerojatno I davalo miris smrti.

[zombie_666]

15. Utkani svijet, Clive Barker

U ovoj basti, o kojoj se niko ne brine vec tri meseca od smrti njene zastitnice, tako da
ona sada neobuzdano buja pod zaslepljujuce svetlim kasnim avgustovskim nebom; u basti
ciji plodovi vise neobrani, a leje izgledaju kao da u njima raste samo trava i prete da se
pobune, jos tokom ovog leta sto ga odlikuje smenjivanje obilnih padavina i iznenadnih
sparnih dana. 
     U ovoj kuci, koja se ni po cemu ne razlikuje od stotine drugih samo u ovoj ulici i cija je
straznja strana tako blizu zeleznickih sina da za vreme prolaska sporog voza iz Liverpula za
Kru na dasci prozora u dnevnoj sobi zadrhcu psici od kineskog porculana. 
     Kod ovog mladica, koji upravo izlazi kroz straznja vrata i upucuje se niz obraslu stazu ka
trosnoj dascari iz koje upravo pocinju da dopiru sveopste gukanje i lepet krila u znak
dobrodoslice.

[zombie_666]

16. Geliebte der Nacht, Lara Adrian

Er beobachtet sie in einem gut besuchten Nachtclub – ein sinn-
licher, schwarzhaariger Fremder, der Gabrielles verborgenste
Fantasien in Aufruhr versetzt. Doch nichts an dieser Nacht –
und an diesem Mann – ist, wie  es zu sein scheint. Denn als
Gabrielle vor dem Club Zeugin eines Mordes wird, verwandelt
sich ihre Wirklichkeit in etwas Dunkles und Tödliches. In die-
sem Augenblick wird sie in eine Welt gestoßen, von deren Exi-
stenz sie niemals geahnt hatte – eine Welt, in der Vampire in
den Schatten lauern und ein blutiger Krieg kurz vor dem Aus-
bruch steht. Doch Lucan Thorne verabscheut die Gewalttätig-
keit seiner gesetzlosen Brüder. Obwohl selbst ein Vampir, ist
Lucan gleichzeitig ein Krieger, der einen Eid geleistet hat, seine
Art – und mit ihr die unwissenden Menschen, die neben ihnen
existieren – vor der Bedrohung  durch die gesetzlosen Vampire
zu schützen. Er darf nicht riskieren, sich an eine menschliche
Frau zu binden, doch als Gabrielle von seinen Feinden angegrif-
fen wird, hat er keine andere Wahl, als sie in das dunkle Reich
zu bringen, das er befehligt …

[zombie_666]

17. Oluja sa Sunca, Arthur Clarke i Stiven Bakster

 

Bisesa je zadahtala, zateturala. Stajala je.
Glazba je svirala.
Zagledala se u zid koji je prikazivao povećanu sliku nemoguće lijepog mladića koji
je pjevušio u starinski mikrofon. Nemoguće, da; on je bio sintetska zvijezda, zbroj
želja predpubertetskih djevojčica. "Blagi Bože, sliči na Aleksandra Velikog." Bisesa
je jedva uspela odvojiti pogled s pokretnih boja zida, njegove blistavosti. Sve do
ovog trena nije shvaćala koliko je tmuran bio Mir.
"Dobro jutro, Bisesa", oglasio se Aristotel. "Ovo je tvoje uobičajeno buđenje.
Doručak te čeka dolje. A evo i jutarnjih vijesti..."

[zombie_666]

18. Prvorodjeni, Arthur Clarke i Stiven Bakster

To nije izgledalo kao buđenje. Bilo je to kao naglo pojavljivanje, udarac činela. Oči
su joj zjapile širom otvorene, ispunjene zasljepljujućom svjetlošću. Nekoliko puta
je duboko udahnula i oteo joj se uzdah šoka kad je shvatila da je to ona.
Da, bio je to šok. Nije sada trebala biti pri svijesti. Nešto je pošlo naopako.
Zrakom se kretao neki blijed obris.
Doktor Heyer?
Ne. Ne, mama, to sam ja.
To lice se sad malo bolje izoštrilo i tu je bila njezina kćer, te njezine čvrste crte lica,
te bistre plave oči, te malo prebujne tamne obrve. Na licu joj je bilo nešto,
nekakav simbol. Tetovaža?

[zombie_666]

19. Dosije X-Vrtlog, Charles Grant

Sunce je nemilosrdno pržilo svojom bjelinom, vjetar je bez prekida puhao.
Annie Hatch stajala je sama na trijemu svoje kuće,  jednom se rukom odsutno
češkajući po trbuhu kao da pokušava odlučiti što da čini. Kasnoj utarnje sunce
tjeralo ju je da žmirka, temperatura se penjala već prema trideset stupnjeva
Celzija.
Ipak, vjetar koji je kružio visokom pustinjom, natjerao ju je da se, prvi put nakon
mnogo godina poželi vratiti u Kaliforniju.
Tiho je siktao guštarom, tiho joj šaptao u uho.
Naravno, pomislila je; i ti također možeš potpuno poblesaviti.
Tračak osmijeha, jedva primjetan uzdah, udahnula je polagano, duboko, uvlačeći u
sebe vrućinu i dahpinona, i toliko slabašan, da je povjerovala da ga sama zamišlja,
sladak miris borovnice.

[zombie_666]

20. Dosije X-Čudovišta, Charles Grant

Te je noći taverna bila prepuna sablasti.
Grady Pierce mogao ih je osjetiti, ali nije pretjerano mario, sve dok je pipničar
točio.
Sablasti su potjecale iz davnih dana, kada su mladi vojnici, većinom unovačeni,
gotovo svakodnevno dotjecali u Fort Dix kako bi prošli osnovnu obuku, preplašeni
ili umišljeni, koje su instruktori tvrdih lica i tvrdih očiju koji su rijetko govorili tiše
od urlanja, svojim glasovima izbacivali iz sjedišta. Preplašeni su postajali
prestravljeni, umišljeni su ubrzo gubili svoju sigurnost  bilo je očevidno da, od
trenutka kada su im obrijali glave, to neće biti film u tehni koloru s Johnom
Wayneom u glavnoj ulozi.
To je bilo stvarno.
Bila je to stvarna Vojska.
A postojala je i velika mogućnost da idu nekamo poginuti.
Grady je to trebao znati; i sam ih je obučio dovoljno.
Ipak, to su bila prošla vremena.

[zombie_666]

21. Roverandom, JRR Tolkien

[zombie_666]

22. Drakula Nemrtvi, Dacre Stoker i Ian Holt

Dragi Quincey,
Najdraži moj sine, čitav život sumnjaš da među nama postoje
određene tajne. Nažalost, kucnuo je čas da ti otkrijem istinu. Uskratim
li ti istinu, u opasnosti bi se mogli naći i tvoj život i tvoja besmrtna
duša.
Tvoj dragi otac i ja odlučili smo od tebe skriti tajne iz naše prošlosti,
kako bismo te zaštitili od tame što obavija ovaj svijet. Nadali smo se
da ćemo ti pružiti djetinjstvo bez strahova koji nas progone cijeli
život. Dok si odrastao i postajao mladićem tako velikog potencijala,
svjesno smo prešućivali što smo znali, pribojavajući se da bi nas u
protivnom proglasio ludima. Oprosti nam. Ako čitaš ovo pismo, to
znači da se zlo od kojeg smo te tako očajnički i možda pogrešno
nastojali zaštititi vratilo. A sada si ti, kao ranije tvoji roditelji, u
velikoj opasnosti.
Godine 1888., dok smo još bili mladi, tvoj otac i ja doznali smo da zlo
vreba u sjeni ovoga svijeta i samo čeka da zaskoči one koji ne vjeruju
i nisu se pripremili.

[zombie_666]

23. Tamna reka, John Dvanaest Jastrebova

Pahulje počeše lelujavo da padaju sa sve mračnijeg neba dok su se članovi Nove
Harmonije vraćali kući na večeru. Odrasli, koji su radili na potpornom zidu u blizini
centra komune, hukali su u šake i pričali o olujnim frontovima, a deca su
zabacivala glave unazad i, vrteći se ukrug, otvorenih usta, pokušavala da jezikom
uhvate kristalčiće leda.
Alis Čen je bila mala, ozbiljna devojčica u farmerkama, radničkim čizmama i plavoj
zimskoj jakni od najlona. Tek što je navršila jedanaest godina, za razliku od njene
dve najbolje drugarice, Helene i Melise, koje su već napunile dvanaest i ušle u trinaestu. U poslednje vreme, dve starije devojčice vodile su duge razgovore o
detinjastom ponašanju i o tome koji su dečaci u Novoj Harmoniji glupi i nezreli.
Mada je i ona želela da oseti ukus pahulja, Alis zaključi kako za njene godine ne bi
bilo baš prikladno da se, poput balavica iz Niže škole, vrti unaokolo s isplaženim
jezikom. Navukavši pletenu kapu na glavu, ona pođe za svojim drugaricama
jednim od puteljaka koji su se međusobno ukrštali duž kanjona. Teško je biti
odrastao. Osetila je olakšanje kad Melisa dodirnu Helenu, vičući Šuga! i stade da
beži.

[zombie_666]

24. Osvetnik, Frederick Forsyth

Bilo je to sedmi put kako su američkog dječaka gurnuli u tekuće izmetine
zahodske jame, a da se on više nije odupirao i tamo je dolje umro, svakog
tjelesnog otvora ispunjenog neizrecivim kalom.
Kada su završili, muškarci su odložili svoje motke, sjeli na travu, smijali se i pušili.
Tada su dokrajčili drugog humanitarca i šestoro siročadi, sjeli u terenac
humanitarne udruge i odvezli se natrag preko planine.
Bio je 15. svibanj 1995.

[zombie_666]

25. Gozba za vrane, George RR Martin



Thnx to Ibs

[zombie_666]

26. Ples Zmajeva, George RR Martin

Noć je bazdjela po ljudima.
Varg zastade ispod jednog stabla i onjuši, sivosmedeg krzna prošaranog sjenama. Borovni
uzdah vjetra donosio mu je čovječji vonj uz slabije arome što su mu zborile o lisici i zecu,
tuljanu i jelenu, čak i vuku. Također čovječje mirise, znao je varg; smrad starih koža,
mrtvih i kiselih, gotovo ugušenih snažnijim zadasima dima, krvi i truleži. Jedino čovjek guli
kože s drugih zvijeri i nosi njihova krzna i kose.
Vargovi od čovjeka ne strahuju, za razliku od vukova. Mržnja i glad sklupčale su mu se u
želucu, i potmulo je zarežao, pozvavši jednookog brata, sitnu, prepredenu sestru. Kad je
pohitao kroz drveće, članovi njegova čopora hitro su pošli za njim. I sami su osjetili miris.
U trku je gledao i njihovim očima, i opažao sebe pred njima. Dah čopora u toplim je i
bijelim izdisajima pahtao iz dugih sivih čeljusti. Led im se skrutnuo medu šapama, tvrd kao
kamen, ali lov je sada počeo, plijen je pred njima. Meso, pomisli varg, ljudsko

.