"Društvene" nauke i SF

<< < (2/26) > >>

svetlost lutalica:
Ne složiš se sas mene ili sas Gloriju? :mrgreen:
A na 1,2,3 ću imati nekih potpitanja, čim se vratim s posla, nadam se uskoro.

Glorija:
Bez obzira s kim se složio ... dopada mi se napisano  :lol:

Ljudi su se neverovatno mnogo promenili. Njihova privatnost se promenila, samo shvatanje o vlastitoj vrednosti, važnosti, ličnom mestu u svemiru, ...

Najvećim delom Istorije pojedinac je bio "potrošna roba" (sem Vladara, ali i njih su "trošili" ). Nije bilo ni pomisli na pobunu  :shock: A onda su stvari počele drastično da se menjaju (kao da počinje malo pre Francuske Revolucije i traje do danas fantastično ubrzavajući ).

Na stranu moral, etika i estetika. Znam da su zavisni od okruženja. Ono što ja hoću da "osvetlim" je sam pojedinac.

dan555:
Ja ćem da se složim sa Lutalicom, ljudi se ne menjaju. Naša psiha, ličnost, kako god to nazvali je uvek ista.
Menjaju se naša shvatanja, običaji, moral... i sl.
Mislim da sam negde već pominjao, primer za to da smo isti već nekoliko hiljada godina je Ep o Gilgamešu. Za njega kažu da lepo pokazuje da su ljude i tada morili isti problemi kao nas danas. Razlikuju se samo shvatanja ondašnjih ljudi i nas. Slika sveta je bila drugačija, poznavanje prirode je bilo tanje, tehnologija je bila oskudnija, i to je uticalo na razlike o kojima govori Glorija.

Sve vrste se menjaju pa i mi, ali ovde govorimo o istorijskom periodu, dakle nekih 6-7.000 godina. To je premalo da bi se vrsta značajno promenila. Postoji mikroevolucija ali to su sitne razlike. Negde sam gledao emisiju o "Lepencima". Imali su na očnjacima mali bočni koren i vilice im nisu imale preklop nego su zubi činili savrenu liniju na spoju. To im je omogućavalo da žvaću tvrđu hranu nego što mi danas možemo. Ali, to su sitnice, oni su mentalno, psihički bili isti kao mi danas.

Sve o čemu govori Glorija je uslovljeno društvenim i tehnološkim okolnostima. Ljudi su uvek isti i samo se prilagođavaju, kao što reče Lutalica.

Ne znam da li ću umeti da objasnima al' probajte da pročitate šta sam 'teo da kažem. :lol: :wall:
Mogućnosti našeg mozga su široko ali ograničeno polje. Najudobnije nam je kada su zahtevi koji nam se postavljaju u sredini naših mogućnosti. Ali, za život je nekada dovoljno i da radimo na donjoj granici mogućnosti mozga i tada ne koristimo pun potencijal, ali to je prilično štedljiva varijanta a priroda teži ekonomičnosti pa se ljudi ne trude da bez potrebe više "troše" mozak.

U nekim okolnostima od nas se traži da radimo na gornjoj granici. Možemo to da postignemo ali uz veliki napor i nelagodnost.
Problem nastane kada su zahtevi iznad naših mogućnosti. Tada postajemo nekorisni, zastareli modeli.

Ovo se odnosi na sve crte ličnosti. Npr. u AmeriKi je zahtev okoline da svi budu ekstrovertni, aktivni, pozitivni, a takvi naprosto nisu svi ljudi. Introvertni, povučeni moraju da rade na gornjoj granici svojih mogućnosti u pogledu te crte ličnosti, što ih dovodi do psihijatrije.
Valjda ste razumeli šta sam 'teo da kažem. :kesa:


Dodatak, jesam napisao kao da je sve ovo nepobitna istina, ali valjda se kapiramo, to je samo moje viđenje stvari. Verovatno ne bih umeo da ga odbranim. :jao:

Glorija:
 :wall: Kako biti razumljiv ? Ljudi se ne menjaju, prihvatam - prekratko je vreme. Ali ...

Pojedinac je danas savim nešto drugo u odnosu na pojedinca nekada. Kako da objasnim ovo?

Ako je čovek isti danas kao i pre 10 000 godina, pretpostavljamo da je i mislio o sebi na isti način. To nije tačno. Danas je svako od nas "ličnost" za sebe. Zahtevamo poštovanje, smatramo da imamo prava, rušimo tabue, borimo se sa predrasudama, zahtevamo slobodu, ...

Naši preci su o sebi mislili sasvim drugačije.

Biti sam i izvan Plemena (grupe ) značilo je presudu "na smrt" i odbačeni pojedinac bi zaista umro (i bez potrebe da mu se u tome pomogne  :twisted: ). Bez plemena, ne pripadajući grupi ljudi, on je "niko" i prestaje postojati (a onda i fizički nestaje ). Život je "javan" a "privatnost" praktično ne postoji.

Polis, grad, je centar sveta. Građani su nosioci svih ljudskih vrednosti. Ako nisi iz Rima i jednog od rimskih plemena - nisi rimljanin (građanin rimske države ) - stranac si, rob ili varvarin. Sve je "javno" i pravila su kruta. Na prvom mestu je dužnost prema Rimu. Ličnost se izdvaja ali samo kao javna ličnost. Privatno, svi su kao na izložbi, sve se ocenjuje, vrednuje, kažnjava. Lična sloboda ???

Kako napreduje nauka i, još bitnije, kako informacije postaju dostupnije - privatnost dobija na značaju.

svetlost lutalica:
Nemoj nemoj nemoj molim te Rimljane u polis...Rimljani su ubili polis.  :cmiz:

Naravno da ljudi nisu mislili o sebi na isti način. Grci i Rimljani (a srednji vek naročito) nije uopšte baš kapirao ideju privatnog vs. javnog. Btw. što se tiče odnosa prema kolektivu, stvari stoje još gore - Aristotel kaže (tamo gde kaže ono famozno da je čovek zoon politikon - političko, državotvorno biće), u stvari, da van polisa ne postoje ljudi: van polisa (mogu da) žive samo bogovi i zveri. A u polisima žive samo Grci, pa ti sad vidi šta su ostali.

Sve do Francuske revolucije najveći broj ljudi uopšte nije viđen (ni od strane sebe ni od strane drugih) kao ličnost, a naročito ne kao ličnost sa nekim ljudskim i građanskim pravima.

Sad, da li razvoj ideje privatnosti, ideje ljudskih i građanskih prava itd. ima veze sa razvojem nauke i dostupnošću informacija...pa nisam baš sigurna. Ima veze sa kapitalizmom i sa filozofijom liberalizma (i pre toga teorijom društvenog ugovora). Sa druge strane, kapitalizam i tehnologija mu dođu ko brat i sestra i šta je tu starije ja stvarno pojma nemam (niti mi se čini da iko pouzdano ima pojma). Ali u suštini ne vidim kako bi razvoj nauke direktno uticao na razvoj indvidualnosti.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana