Uhh.. jedva sam iščitao ovo... pala mi koncentracija malo ali tema je baš zanimljiva.
E šta da kažem, šta da slažem sad, a da vas ne rastužim
Nadam se da će Nara ovo dopuniti drugim teorijama ličnosti i ispraviti sve što sam pogrešno shvatio.
Pa... neće
ja mislim da su teorije ličnosti nagađanja dokonih psihologa koji štancuju knjige za pare, jer, do sada ni jedna teorija ni približno ne objašnjava ličnost a ni ne dokazuje je.
Oni kažu da je ličnost "relativno" konzistentna kombinacija crta koje u "relativno trajne" osobine... ma da... Ličnost bi trebala biti neka konzistentna srž našeg psihičkog života, samo što ne postoji ništa toliko konzistentno u pojedincu a da ga ne ispoljavaju i drugi, jer, ličnost mora biti jedinstvena.
Čovek jeste u konstantnoj promeni. Iako postoji nešto karakteristično u svakome od nas, ja bih rekao da je ličnost čoveka ono što se u njemom samom menja na određeni njemu svojstven način. Katel je npr pokušao sa time da napravi nešto kao da je to neki aparat koji ima svoje delove i tralala. Meni se njegova teorija baš ne dopada i mislim, iskreno, da ga stvarno američki tupi.
Neko je rekao na prethodnim stranama da se ne menja čovek već njegov moral, stavovi etc. A šta je to ako nije čovek. Bez čoveka nema ničeg navedenog. Sve su to naše karakteristike i karakteristike ličnosti. Evolucija nam nije više očigledna toliko što se tiče fizičkih karakteristika (iako su ljudi u priseku viši nego pre npr), sada se dešava druga jedna evolucija, evolucija svesnosti. Svest čoveka se menja, da ne kažem proširuje, i to možete primetiti vrlo lako. U tome nam pomažu i moderne tehnologije, to jeste, ali i to su ljudi napravili takođe.
Znači, stavovi, moral, motivacija, emotivnost... sve je to deo ličnosti.
Dalje, odrastanje, rana učenja, društveni okvir, obrazovanje, roditelji i to je takođe deo ličnosti.
Ličnost je neodvojiva od društvenog konteksta, kao i psihički život uopšte.
Da se zna samo da ja termin
ličnost koristim u krajnje kolokvijalnom smislu ne prdrazumevajući nešto konkretno iza toga već samo, recimo, ono što razlikuje jednog pojedinca od drugog.
Za kraj ovog posta bi mogao da navedem jednu mudrost staru par hiljada godina - čovek niti isti, niti različit putuje ka konačnij svesti.
Ja stvarno mislim da bi psihologija trebala da se mane ličnosti i svoje resurse usmeri na neke bitnije stvari koje more savremeno društvo kao npr asertivnost ili anksioznost ili nakaradne sisteme vrednosti uslovljene monetarnim sistemom ili bilo šta konkretno gde može biti od koristi.
16.11.2019. 01:46:19
