"Društvene" nauke i SF

<< < (3/26) > >>

Glorija:
To je TO !  :twisted:

Moje je mišljenje, što ne znači da ga neću promeniti ako dobijem jake argumente protiv istog  :wink: :lol: , da je najveću ulogu u formiranju "ličnosti pojedinca" odigrala činjenica da su informacije postajale sve dostupnije i to sve bolje i sve brže.

Širenje pismenosti i štampe je započelo "igru". Sve više ljudi je "obavešteno" (i prevareno  :twisted: ). Protestanti sa svojim ubeđenjem da svako treba da čita Bibliju, započeli su sa masovnim opismenjavanjem. Posledice nisu mogli predvideti. Da jesu, pitam se da li bi to radili  :twisted: Gutenberg je sve samo olakšao. Ljudi su uvek mislili na isti način ali sada su našli istomišljenike.

Vremenom, sve informacije postaju dostupne velikom broju ljudi. Nauka, tehnika, medicina, ... sve nauke štampaju najnovija otkrića. (Od toga da je dete "višak" koji se sme odbaciti, još jedan "par ruku" koji zarađuje, ... do doktora Spoka i današnjice sa Deklaracijom o pravima deteta; btw. u njoj nema obaveza, makar one da ne smeju da izluđuju roditelje  :twisted: ) Gomila naučno-popularne literature ( pa i SF što da ne ?) pomaže "običnim" ljudima da saznaju mnogo toga čega njihovi preci nisu bili svesni (i sasvim lepo su živeli i bez toga  :wink: :twisted: ). Bavimo se idejama a da se nikad i ne upitamo da li smo mi "pozvani" da se o tome izjašnjavamo (babin slučaj  :oops: ).

Danas sa Internetom ... kud plovi ovaj brod ????

Rimljani su morali ubiti polis - preterali su sa širenjem  :cry:

dan555:
Ovoj temi nedostaje Nara, da nam stručno kaže šta se može menjati u našoj ličnosti.

Skenirao sam dva grafikona iz Katelove "Naučne analize ličnosti", da probamo da razlučimo šta je podložno promeni.

U prvom se vidi koliki mali deo se može menjati pod uticajem životnog iskustva, tj. društvenog uticaja. Većina dolazi samim rođenjem i taj deo je isti i za prošle generacije i za nas.

Drugi je mnogo značajniji za ovu temu.
U korenu dinamike naših ličnosti su nagoni, naše osnovne potrebe koje su iste za sve ljude (a i šire). To je motor koji nas pokreće, zbog kog radimo sve što radimo.
To je deo koji se ne menja i u čemu smo kroz sve generacije isti.
U dijagramu 2 je dat sasvim desno, kao ergovi.

Ergovi mogu da se ispolje na različite načina a kroz nekoliko nivoa.

Prvi nivo je dat kako sentiment. To je, koliko ja razumem, ono što nam usađuju porodica, društvo, kultura naroda u kome smo rođeni. U tabeli su to Bog, domovina, žena. To bi bile osnovne vrednosti kroz koje pokušavamo da ostvarimo svoje ergove.

Sledeći nivo je više ličan, kreće se u okviru prethodnog, a najviši nivo su naši stavovi, koji su sasvim lični - to je naš izbor ili slobodna volja (kako god).

Najniži nivo, ergovi su isti svima i to je ono na šta mislim kada kažem da se ne menja i da su ljudi isti sada i pre 10.000 godina.

Ono što se menja su sentimenti i tu vidim promenu koju pominje Glorija.

Stavovi se (relativno) lako menjaju i to pretpostavljam nije predmet ove teme.

Nadam se da će Nara ovo dopuniti drugim teorijama ličnosti i ispraviti sve što sam pogrešno shvatio.



svetlost lutalica:
Glorija, opet će da ispadne da teram mak na konac, ali štampa nije nauka nego tehnologija i to tehnologija koja je nastala...hm, pa recimo slučajno, tj. metodom pokušaja i greške, a ne na osnovu naučnog uvida. Sad, Gutenbergova biblija jeste bila prva industrijski proizvedena roba. Što nas vraća na kapitalizam. I tehnologiju. I šta je starije.  :mrgreen:

@vanax
1. meni je to jasno, kao i to da verovatno ima neke veze sa, hm, brzinom razmnožavanja, tj. vremenom koje je potrebno da prođe između dve generacije or something (kapiram da negde postoji stručan izraz za ovo ali ja ga ne znam pa ostaje samo da se nadam da razumeš na šta mislim). To je, čini mi se, jedna od osnovnih (naučnih) rupa u ovoj odvratnoj, odvratnoj knjizi. Mislim, za ciglo 15 godina je na površini evoluiralo sve i svašta (i to ne bakterijsko sve i svašta, nego ogromno leteće, skačuće i misleće sve i svašta) što mi je prilično neverovatno, uprkos radijaciji i raznim drugim mutagenima. Neuverljivo to meni, i volela bih da me neko demantuje. (ovde je tvoj postulat, očito, samo inspiracija za pljuvanje po Gluhovskom  :mrgreen: )

2) sa dva se sasvim slažem, šta god podrazumevao pod životinjizmom.

3) hajde pliz pre nego što potrošimo 10 strana na raspravu definiši šta podrazumevaš pod civilizacijom i razvojem civilizacije.

dan555:
Što se tiče brzine evolucije: mutacije se događaju istom brzinom kod svih vrsta ali kod jednostavnih se lakše ispolje. Složene vrste imaju em bolje mehanizme za ispravljanje grešaka em je organizam složeniji pa je verovatnoća da će mutacija potrefiti nešto što će izmeniti vrstu mnogo manja.

svetlost lutalica:
Ok, mene zanima ovo:
Bakterije i vinske mušice mogu mnogo brzo da evoluiraju jer u kratkom vremenskom periodu prođe mnogo generacija. Mutacije + selekcija itd. itd.

Kod životinja koje žive duže, i razmnožavaju se ređe u toku svog života, npr. jednom godišnje, koliko vremena aproksimativno treba da prođe da bi evoluirale u drugu vrstu? Čak i pod pretpostavkom da sve jedinke rođene u jednoj generaciji mutiraju i to mutiraju na iste načine...

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana