SF tim
* 11.07.2020. 20:46:31
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: 1 2 3 [4] 5 6 ... 8   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vaše omiljene pesme  (Pročitano 137714 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
MasterYoda
Jedi Council Member

predsednik


Poruke: 4.365
Ugled: +32/-5
Starost: 65
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #45 poslato: 25.08.2008. 22:04:59 »

Zelena rijeko
Enes Begović

Ona je bila žena
što se za mene rodi
ona je bila nježna
kao list na vodi

Godine duge su prošle
umoran vraćam se tebi
da gledam obale tvoje
i sanjam o njoj

Zelena rijeko, šumi
kao nekad kad bila je tu
zelena rijeko, šumi
bar me malo sjeti na nju


Ti me primi na obale svoje
gdje smo nekad bili nas dvoje
kad si postala dio nas, zelena rijeko
ti me vodi u druga jutra
da ja tražim to naše sutra
ti mi pričaj, pričaj o njoj, zelena rijeko

REFREN *2
Sačuvana

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
MasterYoda
Jedi Council Member

predsednik


Poruke: 4.365
Ugled: +32/-5
Starost: 65
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #46 poslato: 26.08.2008. 09:09:21 »

Modra Rijeka
Mak Dizdar

Niko ne zna gdje je ona
Malo znamo al je znano
Iza gore iza dola
Iza sedam iza osam
I još dalje i još gore
Preko gorkih preko mornih
Preko gloga preko drače
Preko žege preko stege
Preko slutnje preko sumnje
Iza devet iza deset
I jos dublje i jos jače
Iza slutnje iza tmače
Gdje pjetlovi ne pjevaju
Gdje se ne zna za glas roga
I još hude i još lude
Iza uma iza boga
Ima jedna modra rijeka
Široka je duboka je
Sto godina široka je
Tisuć ljeta duboka jest
O duljini i ne sanjaj
Tma i tmuša neprebolna
Sto godina široka je
Ima jedna modra rijeka
Ima jedna modra rijeka
Valja nama preko rijeke
Sačuvana

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #47 poslato: 11.03.2009. 08:02:36 »

Neprijatelj

Moja mladost beše tek oluja tamna
Kojom sunce gdegde svetlost lije škrtu;
Grom ju je tukao i kiša pomamna,
Pa malo ostade voća u mom vrtu.

I već je dotakla jesen misli mene;
Sad treba uzeti lopatu u šake
Da okupim opet zemlje poplavljene,
Gde bujice ruju rupe kao rake.

O da li će novo cveće koje sanjam
U tlu što ga voda kao stenu pere
Naći sok mistični za svoja cvetanja?

O boli! o boli! Vreme život ždere,
I mračni Dušmanin što nam srce mrvi
Izrasta i jača od tople nam krvi!

Šarl Bodler
Sačuvana
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #48 poslato: 11.03.2009. 08:08:33 »

Mačka

Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči,
uvuci kandže, ljupki stvore,
i daj da ronim u te lepe oči
gde metal i ahati gore.

Dok natenane milujem ti glavu
i gipka leđa gladim dlanom
i klizim rukom uz nasladu pravu
po telu naelektrisanom,

ja vidim svoju ženu. Isto tako
gleda ko i ti, mila zveri,
duboko, hladno, do dna bića strelja,

a tanak dašak lebdi lako
i miris mamno-ubistven treperi
svud oko njenog tamnog tela.

Šarl Bodler
Sačuvana
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #49 poslato: 21.04.2009. 18:12:45 »

JASTUK ZA DVOJE
 
Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.
Podeleću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.

Mika Antić
Sačuvana
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #50 poslato: 10.06.2009. 12:30:22 »

Gle, orlušina sama nad livadom kruži
I dogorelo sunce za obzorje seda.
Pa šta, krzno mi sivo i očnjaci - noži;
Ne, ne zovi me vukom što hrli u čestar.

Jer znam: klempavo štene obožava mleko,
A ne krv što iz rastrglih žila se mlaka.
Kad narogušen sam i kad kezim se s jedom,
Deder, upitaj prvo što postadoh takav?

Zar da zahvaćen budem ja tmušine glibom,
Da zaboravim nebeski svod što se plavi?
Tu sam krvi se sopstvene naguto sito,
A za tuđu je nastalo vreme tek zatim.

I na lancu sam bio, i hvatan u zamku,
No u jaram nit htedoh nit mogoh, tvrdoglav,
A tek svaki sam lanac ja kido ko slamku,
Nezadrživim trzajem strzo sam oglav.

Ko što nema te staze da nekud ne vodi,
Nit postoji taj trag što mi netragom nesta,
Tek, nijedan mi podlac ne izmače zgodi,
Sve ih stigoh na stazi i zgrabih ih smesta.

Nit se oštrice nikakve straših il strašim,
Ni s tetive izbačene strele izbliza,
Tek uzaludne smrti i pre no se bacim,
Pre no čujem da krcne mu, podlacu, kičma.

Eh, al kad bi negde zasvetleo plamen,
I da neko me čeka u nekoj daljini,
Tad bih, očnjake krijuć, dopuzo iz tame,
I obraščić bih dečiji lizno s milinom.

Ja služio bih verno ko branilac doma
Tek onako, za ljubav, za osmeh što sija...
Al niko me ne čeka: i dalje samotnjak
Što zabacivši njušku na mesec zavija.

Vukodav - Marija Semjonova
« Poslednja izmena: 23.08.2009. 11:24:24 od Sekundica » Sačuvana
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #51 poslato: 21.06.2009. 16:47:44 »

Nebo na severu zbogom, zbogom zemljo mila,
blaženi ste navek, jer je ovde spila
i korakom gipkim svoga vita tela
trčala je ispod Sunca i Meseca
Lutijena Tinuvijela,
lepša no što mogu reći smrtna deca.

I kad celi svet u propast bude bačen,
rastočen, razvrgnut i unatrag vraćen,
poništen, gurnut u ambis stari -
zalud neće biti, i ništa ne mari
što nestaće suton, zora, voda, stena -
jer jednom na svetu življaše Lutijena.

Tolkin - Silmarilion
Sačuvana
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #52 poslato: 14.07.2009. 16:50:05 »

Radjard Kipling - Ako

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu
kada svi oko tebe gube svoje
i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi
kada svi u tebe sumnjaju,
i čak pridodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš,
a da ti ne dosadi čekanje,
ili ako si prevaren da ne lažeš,

ili ako si omrznut da ne mrziš,
A pored toga da ne izgledaš
predobar ili premudar.

Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i da smatraš te dve varalice kao da su potpuno iste.

Ako možeš da podneseš kada čuješ
da su istinu, koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatraš propast onoga
čemu si posvetio ceo život,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš,

Ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš
i da to baciš na kocku,

izgubiš i opet počneš iz početka
i nikad ne izustiš reč o tom svom gubitku,

Ako možeš da prisiliš svoje srce i nerve i tetive,
da te služe dugo iako ih više nemaš,

I tako izdržiš kada nema ničeg u tebi
sam volje koja ti dovikuje: “istraj”.
Ako možeš da razgovaraš sa najnižim,
i da sačuvaš svoje dostojanstvo,

ili da šetaš s kraljevima,
a da ne izgubiš razumevanje za obične ljude.
Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrede,
ako te svi cene, ali ne suviše,

Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut
Sadržajem koji traje šezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i iznad svega bićes čovek, sine moj!




Rudyard Kipling - IF

If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you,
If you can trust yourself when all men doubt you
But make allowance for their doubting too,
If you can wait and not be tired by waiting,
Or being lied about, don't deal in lies,
Or being hated, don't give way to hating,
And yet don't look too good, nor talk too wise:
If you can dream--and not make dreams your master,
If you can think--and not make thoughts your aim;
If you can meet with Triumph and Disaster
And treat those two impostors just the same;
If you can bear to hear the truth you've spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the things you gave your life to, broken,
And stoop and build 'em up with worn-out tools;

If you can make one heap of all your winnings
And risk it all on one turn of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginnings
And never breath a word about your loss;
If you can force your heart and nerve and sinew
To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: "Hold on!"

If you can talk with crowds and keep your virtue,
Or walk with kings--nor lose the common touch,
If neither foes nor loving friends can hurt you;
If all men count with you, but none too much,
If you can fill the unforgiving minute
With sixty seconds' worth of distance run,
Yours is the Earth and everything that's in it,
And--which is more--you'll be a Man, my son!
Sačuvana
jednorog
Registrovani
stažista


Poruke: 67
Ugled: +1/-0
Starost: 28
Lokacija: Mali Zvornik
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #53 poslato: 14.08.2009. 21:45:18 »

Robert Frost
The Road not Taken (1916) - Jedan deo je koriscen u prvoj knjizi o Amberu ( kada Korvin ide na zemlju po oruzije)

Two roads diverged in a yellow wood,
And sorry I could not travel both
And be one traveller, long I stood
And looked down one as far as I could
To where it bent in the undergrowth;

Then took the other, as just as fair,
And having perhaps the better claim,
Because it was grassy and wanted wear;
Though as for that the passing there
Had worn them really about the same,

And both that morning equally lay
In leaves no step had trodden black.
Oh, I kept the first for another day!
Yet knowing how way leads on to way,
I doubted if I should ever come back.

I shall be telling this with a sigh
Somewhere ages and ages hence:
Two roads diverged in a wood, and I—
I took the one less traveled by,
And that has made all the difference.


Put kojim ne krenuh
(nepoznat autor prepeva)

U šumi zlatnoj behu puta dva,
A tužan što nisam niz oba kren'o,
Dugo sam stajao na jednom ja
I gledao niz drugi, kako zavija
Tamo daleko u šipražju zelenom.

Prvim se uputih koraka čila,
Jer beše sav čist i zelen;
Trava je uspravna i nedirnuta bila,
Al' od stopa mojih se svila
I za mnom osta put ugažen.

I oba se jednako pružahu tog jutra
U neokaljanom lišću što ležaše na tlu.
Oh, čuvao sam onaj drugi za sutra!
Al' znajući da sudbina je čudna
Sumnjah da ikada vratiću se tu.

Kad prođu godine i starost me sputa,
Pričaću o ovome sa uzdahom ja;
Kroz šumu se račvahu dva puta —
Al' krenuh kud niko drugi ne luta,
U tome beše sva razlika.
« Poslednja izmena: 14.08.2009. 21:50:44 od jednorog » Sačuvana

Death smiles at us all.
All a man can do is smile back.
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #54 poslato: 23.08.2009. 13:06:26 »

Keruša

Jutros rano gde strn šumi, lupka
Gde se beli trska u guguti
Sedmoro je oštenila kučka
Sedmoro je oštenila žutih.

Do uveče grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi
Tekao je mlak mlaz neizbežno
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uveče kad živina juri
Da zauzme motku il' prut jak
Naiš'o je tad domaćin suri
I svu štenad strpao u džak.

A ona je za tragom trčala
Stizala ga kao kad uhode
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.

U povratku vukuć' se po tmini
I ližući znoj s bedara lenjih
Mesec joj se nad izbom učini
Kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi glatki
Zavijala bolno za svojima
A mesec se kotrljao tanki
I zašao za hum u poljima.

Nemo k'o od milosti il' sreće
Kad joj bace kamičak niz breg
Pale su i njene oči pseće
Kao zlatni sjaj zvezda na sneg.

Sergej Jesenjin
Sačuvana
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #55 poslato: 23.08.2009. 13:13:39 »

Јао има једна још боља. Ал на руском.  Very Happy
(иначе, ја знам ово да изрецитујем, али не знам да тражим чашу воде на руском.  Crying or Very sad )

Шаганэ ты моя, Шаганэ!
Потому что я с севера, что ли,
Я готов рассказать тебе поле,
Про волнистую рожь при луне.
Шаганэ ты моя, Шаганэ.

Потому что я с севера, что ли,
Что луна там огромней в сто раз,
Как бы ни был красив Шираз,
Он не лучше рязанских раздолий.
Потому что я с севера, что ли?

Я готов рассказать тебе поле,
Эти волосы взял я у ржи,
Если хочешь, на палец вяжи —
Я нисколько не чувствую боли.
Я готов рассказать тебе поле.

Про волнистую рожь при луне
По кудрям ты моим догадайся.
Дорогая, шути, улыбайся,
Не буди только память во мне
Про волнистую рожь при луне.

Шаганэ ты моя, Шаганэ!
Там, на севере, девушка тоже,
На тебя она страшно похожа,
Может, думает обо мне...
Шаганэ ты моя, Шаганэ!

а има и превод:

Шагане моја, ти, Шагане драга,
Ваљда зато што сјеверњак ја сам,
Причаћу ти поља пуна класја,
Ражних поља таласања блага,
Шагане моја, ти, Шагане драга!
*
Ваљда зато што сјеверњак ја сам,
У нас луна љепша је и шира,
И ма како диван био Ширас,
За рјазанске ја ширине гласам,
Ваљда зато што сјеверњак ја сам.
*
Причаћу ти поља пуна класја.
Од ражи су увојци ми плави,
Ти их само до прста савиј –
Не боли ме, нит ћу пустит гласа.
Причаћу ти поља пуна класја.
*
Ражних поља таласања блага
Ти по мојим власима наслути.
Смеј се, шали, драга, ал прећути
Све гдје видим како мјесец драга
Ражних поља таласања блага.
*
Шагане моја, ти, Шагане драга!
Знам дјевојку у крају мојему,
На те страшно налик је у свему,
Можда мишљу сада за мном трага...
Шагане моја, ти, Шагане драга!

али је много лепше на руском.  Very Happy
Sačuvana
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #56 poslato: 23.08.2009. 13:19:51 »

E a ovo je trenutno borgićeva omiljena pesma. Čitala sinoć 12 puta u krug  Rolling Eyes:

LJUTA JULKA

Bio petak, dugi dan,
dobro jutro, pa dobar dan, pa dobro veče...
I niko ne dođe u Julkin stan
da vidi šta to kuva i šta peče.

Julka preturi igračke
                     naopačke,
skoči u krevet naglavačke
i zaspa,
ljuta na mačke, na tačke
i, uopšte, na svakakve ačke.

Dušan Radović
Sačuvana
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.193
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #57 poslato: 23.08.2009. 18:51:31 »

Anabel Li

U carstvu na žalu sinjega mora -
pre mnogo leta to bi -
življaše jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu
da se volimo mi.

U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se više no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski an?eli svi.

I zato, u carstvu na morskome žalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar noću sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dodjoše od mene da je odnesu
njezini ro?aci svi,
u grob na morskome je spustiše žalu
da vecni sanak sni.

An?ele zavist je morila što su
tek upola srecni ko mi
da! zato samo ( kao što znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjačasmo ljubavlju one
što stariji behu no mi -
što mudriji behu no mi -
i slabi su an?eli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dušu od duše
prelepe Anabel Li

Jer vecite snove, dok Mesec sjaj toči,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud vi?am ja oči
prelepe Anabel Li
po svu noć ja tako uz dragu počivam,
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,
u grobu na žalu, tu ležimo mi,
a more buči i vri.

Pre 25 godina prijatelj je na gitari komponovao muziku za pesmu i do dan danas to mi je najveci hit.
Sačuvana

S verom u Boga
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #58 poslato: 28.08.2009. 11:36:58 »

Kanconijer (odlomci)

...

Neka je blažen dan mesec i doba,
Godina, čas i trenut, ono vreme
I lepi onaj kraj i mesto gde me
Zgodiše oka dva, sputaše oba.

Blažene prve patnje koje vežu
U slatkom spoju sa ljubavlju mene,
I luk i strele što pogodiše me,
I rane koje do srca mi sežu.

Blaženi bili svi glasovi, koje
Uz uzdah, žudnju i suze bez broja
Prosuh, zovući ime Gospe moje;

I blažene sve hartije gde pišem
U slavu njenu, i misao moja
Koja je njena, i ničija više.

...

Mira mi nema, a nema ni rata,
plašim se, nadam, ledim, žar sam vreli,
letim vrh neba - zemlje mi se hvata,
Ne stežem ništa a grlim svet celi.

Ja sam u njenoj tamnici - bez vrata,
ne prisvaja me, al mi omču deli,
Amor me štedi - a lancem svojata,
živa me neće, a spas mi ne želi.

Bez oka vidim, bez jezika vičem,
za pomoć vapim - a željan sam groba,
sam sebe mrzim - druge volim jako.

Hranim se jadom, a plačući kličem;
i smrt i život - jednaki su oba.
Sve zbog vas, Gospo, ja trajem ovako.

...

Frančesko Petrarka
Sačuvana
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #59 poslato: 28.08.2009. 11:58:21 »

Ljubomora - Branko V.Radičević

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.
 
I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.
 
Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.
 
I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.
 
Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.
 
Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.
 
I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.
 
I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.
 
I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.
 
I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.
Sačuvana
Stranice: 1 2 3 [4] 5 6 ... 8   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.024 sekundi sa 23 upita.