Ili su ovo bezvremene pesme, ili smo vise manje generacija!
Ovo su bezvremene pesme definitivno jer ih ima starih i po pola milenijuma i po pola veka, a vole ih i oni koji ne vole poeziju (i ja sam medju njima, ali ima pesama koje me zaista odusevljavaju).
Evo jedna-dve od patriote Djure Jaksicam, jer vidim da nema njegovih pesama:
Osmeh
Volem slusat morskijeh talasa
Strahovitu smrtonosnu jeku,
I nozeva krvozednu seku,
I lajanje nesnosljivih pasa;
Volem cuti groma lelek pusti,
I urlanje lavova svirepo:
Nego osmeh umereni lepo
S covecijih tankih slusat usti.
More davi, strasno lav ujeda,
Sablja sece, grmec grom obara -
Al' toliko pokora ne stvara,
Kao osmeh covecijeg jeda.;
Јевропи
Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.
И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!
Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
"Па изгините!"
Подсмеха твога горди је збор.
"И гинућемо, гинути славно -
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо - али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!"
A evo i malo onoga sto danas mnogi ne vole iz meni nepoznatog razloga:
Хеј, Словени
Хеј Словени, јоште живи
дух ваших дедова.
Док за народ срце бије
њихових синова.
Живи, живи дух словенски
живјеће вјеков'ма.
Залуд прети понор пакла,
залуд ватра грома.
Нек се сада и над нама
буром све разнесе.
Стена пуца, дуб се лама
земља нек се тресе.
Ми стојимо постојано
кано клисурине.
Проклет био издајица
своје домовине.
A i jedna iz mog kraja:
Марш на Дрину
У бој крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер да види бој
А река Дрина, славу, храброст
И јуначку руку српског сина.
Пој, пој, Дрино водо хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге, протерао
Туђина са реке наше драге.
Пој, пој, Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев'о се бој
Крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила
Дрином због слободе.
Тамо далеко
Тамо далеко, далеко од мора,
тамо је село моје, тамо је Србија. (2x2)
Тамо далеко, где цвећу нема крај,
тамо су најдражи моји, тамо је мој завичај. (2x2)
Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
тамо је радост моја, тамо је Београд. (2x2)
Тамо где душман све руши и обара,
Тамо су моји двори, тамо је Колубара. (2x2)
Тамо далеко, где сунце већ не сија,
тамо је љубав моја, тамо је Шумадија. (2x2)
Тамо где хладна протиче Морава,
тамо ми икона оста, тамо је моја слава. (2x2)
Тамо у брда Ђетине где је пут,
тамо ми суза мајке, прелива сваки скут. (2x2)
Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад. (2x2)
Тамо где Дрина уништен кваси гај,
тамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај. (2x2)
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
тамо је српској војсци, једини био пут. (2x2)
Тамо далеко, где цвета бели крин,
тамо су живот дали, заједно отац и син. (2x2)
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
али сам клицао увек, живела Србија! (2x2)
Милош Црњански
Југославији
Ниједна чаша што се пије,
ниједна тробојка што се вије,
наша није.
Здраво да си ми Загорче црни,
лукави, злослутни, тврдоглави,
ја те волим.
Здраво ви тамо где је месечина мека,
сваког ћу брата, што засео чека,
да преболим.
Здраво, сви, редом, густих обрва,
мутна ока, тужних песама,
страшна браћа.
Иста је наша псовка прва,
нож и девојка насред села
и стид домаћа.
Здраво наше обесне жене!
Истом су сузом, болом и страшћу
кошуље и свадбе нам извезене.
А сватковина што вино пије,
славе и цркве шта нас се тичу?
Суза са ока још канула није,
још телали место мртвих вичу.
Здраво на дому мрки погледи,
мржња и свађа.
Здраво, у сраму, покору, беди,
браћа смо, браћа!
Милан Ракић
На Гази Местану
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и поглед мрака,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци заслуга је ваша
Што последњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи,
не могаше ником свесну љубав дати!
И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
03.06.2020. 08:10:05
