Siroti mali Eloji

[dan555]

Siroti mali Eloji

Sećate se Velsovog "Vremeplova" — u daaalekoj budućnosti naša vrsta se podelila na dve: Morloci su nasledili tehnologiju, žive pod zemljom i fizički su potpuno izmenjeni; Eloji su na površini, ništa ne rade jer im Moroloci sve potrebno za život daju "na izvol'te" i postali su "glupi-tupi" do te mere da nemaju pojma šta je to pismenost (za ovu priliku nije bitna cena koju plaćaju za "dobročistvo" Morloka).

Ni u "Zvezdanim stazama" i "Zvezdanim ratovima" široke narodne mase (šnm) ne moraju, a sve i da hoće ne mogu da rade.

U "Stazama" imaju onaj fenomenalni replikator, moćne računare, samočisteće prostorije, teleport i sl. zgodne džidža-bidže.

U "Ratovima" fabrike su potpuno automatizovane (pogledati onu što pravi borbene droide), roboti fizikališu, čiste, peru... ali su takođe "intelektualci" pa obavljaju poslove prevodilaca, navigatora svemirskih brodova, lekara (vrhunskih hirurga — pogledati "ko" je Luku nakalemio veštačku šaku) itd, itš...

U "Stazama" je prikazano neko utopijsko društveno uređenje, nešto kao komunizam gde novac više nije važan. Kako reče jedan od kapetana, njih pokreće nešto više, želja za novim saznanjima, moral i sl. lepe stvari.
Lako je zamisliti da u svetu "Staza" šnm imaju pristup svim tekovinama tehnološkog razvoja i da ne moraju da se brinu za svoju egzistenciju.

"Ratovi" su sasvim druga priča, tamo su novac i moć na visokoj ceni. ŠNM moraju da se bore za svoju koricu 'leba i zarade koju crkavicu ako 'oće da prežive. E sad, meni je problem što ne vidim kako šnm mogu to da ostvare, pored svih tih mašina.

DakleM, tema ove teme je život i priključenije šnm u dalekoj, vrlo-veoma tehnološki naprednoj budućnosti.
Pošto je izvesno da će sve uobičajene poslove raditi mašin(k)e šnm neće moći da se zaposle. Za ovu priliku, pripadnike šnm nazvaću elojima. Eloj(ka) je, alzo dakle, običan, prosečan čova koji nije genijalno inteligentan da bi bio naučnik (dalji razvoj tehnologije) niti vrhunski stručnjak (projektovanje i održavanje), nedovoljno talentovan za umetnika ili zabavljača, bez atletske građe sportiste, skroz-naskroz bez harizme političara... jednostavno, običan, svakodnevni primerak ljudskog roda, takoreći 'homo vulgaris'.

U industrijskoj revoluciji, pa i danas, mašine su zamenile ljudski rad jer su pouzdanije, daju uvek isti kvalitet proizvoda i, najvažnjije, jeftinije su (a i ne štrajkuju, ne idu na bolovanje...), ali ljudi su mogli da rade sve što i mašine. Mašine su bukvalno otele posao ljudima.

Danas i ubuduće, mašine rade poslove koje mi, koliko god se trudili, ne možemo raditi. Nisu to samo egzotična "radna mesta" u nuklearnim reaktorima, već sve više toga, naročito u proizvodnji mikro-stvari. Sada je to proizvodnja mikroprocesora i sl. stvarčica ali doći će vreme nanomašina koje će biti prisutne svuda.
Mi, u takvim uslovima, postajemo ne samo suvišni, jer mašine će moći sve što i mi (i to bolje, jeftinije, brže...), već i nedovoljno sposobni jer nikada nećemo moći da baratamo proizvodima koji su toliko mali da ih ni ne vidimo a kamoli da možemo ručno da ih proizvodimo.

Tada će posao moći da nađu samo gore navedene profesije: naučnici i stručnjaci (dipl ingovi) koji će moći da doprinesu daljem napretku, raznorazni zabavljači šnm-a (umetnici, sportisti, političari (kikiki), "noćne frajle"...) i diskutabilan broj radnika u uslužnim delatnostima. Recimo, da budem optimista, da će trećina populacije imati kakav-takav posao a 2/3 nikada neće moći da se zaposle.

I sad pitanja o kojima bih da ovde razglabamo.

- Čime će eloji ispuniti svoje živote, čime će se baviti? Uz pretpostavku da će tada biti moguće odrediti ko će moći da doprinese zajednici već kod dece od 10-12 godina, šta će raditi oni koji budu otpisani. Neće biti svrhe ni da nastavljaju školovanje jer neće imati šta da rade sa naučenim.
Šta će ti otpisani raditi kada im je ceo život jedna duuuuuga dokolica?

- Da li će eloji biti podrazumevano depresivni jer su potpuno nepotrebni zajednici? Hoće li se masovno samoubijati? Ili će uživati u celoživotnom plandovanju?

- Ako je tačno da današnje firme naprosto moraju da se tehnološki usavršavaju jer ako zaostanu propadaju, da li time kapitalisti sami sebi kopaju raku? Kome će u budućnosti prodavati svoje proizvode kada 2/3 populacije neće imati načina da zaradi ni paru? Da li razvoj tehnologije ubija tržišnu ekonomiju i kapitalizam?

- Hoće li zbog prethodne stavke nastupiti neki novi komunizam u kome će svima biti davano onoliko koliko je potrebno da prežive? Ili će kapitalisti smanjiti proizvodnju samo na nivo potreban njima i zaposlenima (štedeći resurse), a elojima ostaviti da se snalaze klopajući pacove i bubašvabe, dok ih ima, a posle koJ Gi šiša?

- Da li će se elojima naći "posao" topovskog mesa u 'večitom ratu' sa 'drugom stranom'?
Lično, ne vidim potrebu za tim. To bi zahtevalo previše trošenja već istanjenih resursa. Za kontrolu šnm dovoljna je mala ali odlično opremljena oružana snaga (ako eloji uopšte opstanu).

- Da li eloji nužno moraju da regresiraju i postanu "glupi-tupi" i zašto?
Možda će svoju inteligenciju još razvijati ali za veoma složene socijalne odnose. Danas je lakše izboriti svoje mesto u društvu. Može se kroz profesiju, novac, položaj... a u toj budućnosti sve to izostaje i ostaju isključivo međuljudski odnosi a za to je potreban baš "veliki" mozak (socijalna inteligencija).

- Hoće li biti šanse za pobunjenike? Kako pobuniti umrtvljene eloje? Čak i da uspe pobuna, kako će eloji održavati mašine kada nisu u stanju da steku i primene neophodno znanje?

Što se više pitam o svemu ovome, to mi više društvo koje je prikazao Mebijus u "Inkalu" deluje verovatnije.
Bogataši su odvojeni od šnm (eloja) i fizički se razlikuju jer nose tehno-oreole. Mešaju se sa šnm samo iz sopstvene zabave.
Tehnopape drže svoj deo moći tako što čuvaju tajne tehnologije bez koje ne može da postoji civilizacija.
Metabaroni naoružani super-oružjem u krvi suzbijaju pobune eloja i vode ratove sa spoljnim neprijateljima.
Eloji u svojim malim domovima provode svoje male živote buljeći u TV, potpuno umrtvljenih osećanja, ne koristeći svoje 'male sive ćelije'.
Jedino mi nije jasno otkud elojima pare i za tako male živote.

Eto, tema je veoma široka — šta mislite o našoj super-tehno elojskoj budućnosti (ako se pre toga ne samopotepamo na neki od mnogih sada dostupnih načina)?

Slobodno dodajte i svoja pitanja jer ja sam samo načeo temu.

"Javlja" mi se da će:
- Glorija napisati da je baba lenja i da je već odavno elojka.
- Lutalica pitati hoću li opširno ili kratko i ponoviti obećanje da ću dobiti u glavu šesto tvrdo ukoričenih strana njenog (fantomskog) doktorata.
- Neša ludistički pozvati na utepavanje mašina dok još nisu porasle i primetiti da će bubućnost biti nesnosna pored tolikih zaludnih žena.
- Vanaks lakonski napisati jednorečeničnu mudrost koju niko neće razumeti.
- Master na primeru objasniti koji deo IT industrije već sada od ljudi pravi eloje.
- Nara, ako naleti, ubaciti simpatičan spam.
(na koji će Glorija odgovoriti tvrdnjom da je baba lenja usput evocirajući uspomene sa svoja tri nezavršena faksa (koje nije završila jer je lenja baba) )
- Sekundica sve to uredno pročitati, uzdržati se od komentara i napraviti belešku u svom malom crnom fajlu (koji će netragom nestati kada mu sledeći put pukne particija).
- Ja ću, kada se ispostavi da nema interesovanja, opet konstatovati da ne umem da pokrenem dobru temu.

[elite]

Ne daj se obeshrabriti     Mi smo takvi, zar ne? Kada prođu ovi praznici lakše ćemo se prihvatiti ovakve teme   

[vanax]

Ovo pitanje je vrlo iscrpno postavljeno i ne vidim razlog da se bilo šta doda.

Pokušaću da odgovrim na ovo:

Čime će eloji ispuniti svoje živote, čime će se baviti?

Kao i kod Velsa, samo bez pomoći vremeplova - biće meze za Morloke. Zbog svih postavljenih pitanja više nemamo optimističku već samo depresivnu fantastiku. Srljamo ka provaliji i - žurimo da što pre stignemo.

[svetlost lutalica]

A nenene, dobićeš opširno, hteo ne hteo. Samo ne nužno sve odjednom. A 600 strana doktorata u glavu ti ne gine ovako ili onako.   (ovo se očigledno odnosi na Dana i temu, vanax je brzom brzinom utrčao u međuvremenu  ).

Za početak, uništavanje tehnologije nema baš mnogo smisla. To su još ludisti naučili, na teži način. Drugo, polaziš od pretpostavke da ekonomija ima realnu podlogu, što je već danas, čini mi se, prilično diskutabilan momenat. Nejednakost u prihodima (bogatstvu, kako god) je uvek bila i uvek će biti posledica ograničenosti resursa. Da li bi se održala u situaciji neograničenih resursa, ja pojma nemam i ne bih da nagađam. Dalje, tržišna ekonomija (u smislu čistog tržišta) je već odavno fikcija. Država vrši preraspodelu svuda, samo u većoj ili manjoj meri. Na temu tehnološkog napretka i kapitalizma, oni su ti ko fizika i hemija, ose i pčele, puter i džem i tako sve te stvari koje idu u paru (naravno, analogije su mi očajno pogrešne, ali poenta je da su zajedno krenuli i ne razdvajaju se). Po nekim autorima (o kojima ćemo opširno kasnije   ) kapitalizam mora konstantno da usavršava proizvodni proces.

Drugo, kako da ti kažem, u ovoj analizi ti dramatično nedostaje, hm...pa...marksistička perspektiva.   Tj. koliko god pesimisti (npr. Elil, koji otprilike kaže da nam se tehonologija sasvim otela kontroli i da nam nema spasa jer svako moguće rešenje i samo je sistemski tehničko pa smo u vrzinom kolu) mračili i kukali o otuđujućem uticaju tehnologije (koji nesumnjivo postoji), zaboravljaju ono što je Marks prilično jasno demonstrirao - da tehnologija deluje (i) emancipatorski. Tj. da je nužna za postojanje određenog stepena slobode i autonomije ličnosti, ako ništa drugo u smislu da ne moraš svaki dan po ceo dan da se baviš time kako ćeš da uloviš, istranžiraš i ispečeš ručak, nego da možeš umesto toga da se baviš slikanjem, pisanjem poezije,  politikom, filozofiranjem i blejanjem po forumima. Uz dovoljno razvijenu tehnologiju (koja je uz to u "pravim" rukama tj. kolektivnim rukama radničke klase, što je naravno jedan od Marksovih epohalnih promašaja jer je radnička klasa u međuvremenu efektivno prestala da postoji), kaže bradonja, čovek može da se bavi onim što želi - jednog dana da komponuje simfonije, drugog dana da okopava baštu ili već tako nekako ide taj deo, onako po sećanju.

E ne mogu sad više. Konkretno o elojima kad se vratim sa Avale.

[Glorija]

  Šta reći kad je sve rečeno ? 

Samo si prevideo da je Glorija - skribomanka 

Danas postoje eloji ... bar u onom obliku : ne rade jer za njih nema mesta u sistemu.

Jedni su dovoljno pametni da svoju situaciju iskoriste i provedu život u dokolici i samoodređenju ( ) a drugi ...

Drugi su već danas - potrošna roba i žrtve bogatih (doduše, ne jedu ih ali nemaju ništa protiv da im uzmu organe, da ih koriste kao sex robove, ... ima toga mnooogo. Mašta bez granica  ) I sami pomažu - droga, siromaštvo, bolest, nasilje, .. (čoveku je potreban smisao u životu  uvek )

[dan555]

To i jeste jedno od pitanja: kako proživeti život ako nam oduzmu jedan deo smisla postojanja (samoostvarenje kroz rad/kreativnost)? Hoćemo li naći sebi neki drugi smisao, umesto da se ostvarujemo kroz rad i/ili kreativnost?

[svetlost lutalica]

Al' čekaj, ako je "rad stvorio čoveka" (e ja se stvarno trudim al ovo mi nikako ne ide bez Marksa i pomalo Hegela  ), tj. ako je želja i potreba za (neotuđenim) radom i kreativnošću nešto što je suština ili bar deo suštine čovekovog bića, zašto bi radio/bio kreativan samo ako si za to plaćen? Mislim, da li se samoostvaruješ kroz rad kao takav ili kroz cenu tog rada? Ako tehnologija zadovoljava sve ili bar primarne potrebe, imaš bezgraničnu količinu slobodnog vremena da se samoostvaruješ kako god bre želiš. Kao galaktički iscelitelj keramike ili kao ...štagod. Jedan deo priče o emancipatorskim svojstvima tehnologije upravo i jeste to da tehnologija ukida mehanizovane, otuđujuće oblike rada a za ljude uvek ostaje mesta tamo gde je potrebna kreativnost.

(Usput, ja ne tvrdim da je tačno da je rad suština čoveka, niti da čovek kao vrsta uopšte ima suštinu, ali to jeste jedna od radnih hipoteza).

[dan555]

I opet meni mnogo toga nije jasno.

Nejednakost u prihodima (bogatstvu, kako god) je uvek bila i uvek će biti posledica ograničenosti resursa.

Ne kapiram, zar do nejednakosti nije došlo tek kada se javio višak proizvoda? U skupljačko-lovačkoj zajednici grupa je mogla da bude onoliko brojna koliko joj resursi areala u kom žive to dozvoljavaju i svi su imali isto (sitne razlike tipa 'onaj_ko_je_ulovio prvi jede' ne računam).

Mi danas (još) ne oskudevamo u resursima pa opet nemamo svi isto. I ova naša siromašna država ima dovoljno da, uz ravnomernu raspodelu, svi mogu da (pre)žive, ali raspodela nije ravnomerna.
Ne vidim vezu sa ograničenim resursima. Pre mi se čini da je u pitanju raspodela postojećih dobara.

... jer je radnička klasa u međuvremenu efektivno prestala da postoji ...

Pa ko onda radi za kapitaliste?
Ja sve vreme pričam da sam radEnik, šta sam ja ondaK?

Kada razmišljam o elojima pre svega mi je na pameti upravo ta utopistička ideja komunizma u kojoj svi imaju dovoljno za život i to bez rada (a jedno od pitanja je da li to može da se ostvari) tako da mogu da rade samo ono što im godi.

Ali, da li nam je rad 'zapisan' u genima?
Nešto nisam siguran. Čisto sumnjam da je među našim nagonima i onaj za rad.
Mora postojati neka potreba koja će nas nagoniti da radimo. Rezultat rada je neko dobro ili usluga potrebna nekome (prvobitno nama samima) pa zbog toga ima određenu vrednost. To radu daje smisao.
Iz toga prizilazi da zadovoljenje te potrebe predstavlja nagradu za rad. Danas je to uglavnom novac, ali i slava, društveni položaj, poštovanje...

Dakle, ako proizvod našeg rada više nije bitan (nikome nije potreban) i više nema nagrade, hoće li eloji i dalje imati želju (potrebu) da rade?

Jedino što mi pada na pamet je motivacija amatera. Eto, mi ovde radimo na raznim stvarima iz čistog zadovoljstva, nije nam bitan kvalitet rezultata našeg rada jer ne izlazimo na tržište. Samo se trudimo da stvari uradimo najbolje što možemo. Osnovno je uživanje u samom procesu rada. To je jedan od razlika između amatera i profesionalca.
Hoće li svet budućnosti biti svet amatera koji rade iz čistog zadovoljstva? Hoće li eloji biti amateri entuzijasti?

Pre neki dan u emisiji na RTS-u neki od prisutnih psihologa reče da je u populaciji svega 5% talentovanih (ili kreativnih, zaboravih kako je tačno rekao). Eloji, dakle, ne mogu da računaju na to da će, oslobođeni rada, moći da se posvete svojoj kreativnosti.

Dodatak, nekada davno, dok sam još razglabao, da ne kažem filozofirao, sa svojim nekadašnjim komšijom Sašom Jerkovim, složili smo se da svrha ne postoji u svemiru i da svrhu predmetima dajemo mi ljudi. Čaša ima svrhu da mi pijemo iz nje ali bez nas nema svrhu.

A svrhu nas ljudi vidim u onome što nam je zapisano u genima, u ispunjavanju naših nagona, jer oni daju dinamiku našim ličnostima. Oni su pokretači svega što radimo. Dakle, naše akcije koje dovode do ispunjavanja naših nagona imaju svrhu (ne vaseljensku, filozofsku ili kako god se to već kaže, već sasvim ogaraničenu na naše telo i ono čemu mi služimo, odnosno, čemu nas "teraju" nagoni). (ne obraćati pažnju na izbor pojmova, pokušati "pročitati" šta je pisac 'teo da kaže a nije uspeo zbog pogrešne terminologije Budite malo teletabisi i primenite teleblahbah ).

Dodatak 2, i eto, Lutalica napisala "suština" a ja opleo o svrsi.

[vanax]

Budući da sam nekoristan za ovu vrstu razmišljanja, istačiću svoju lenjivističku teoriju koja bolje opstaje od lenjinističke. Nema ljudske aktivnosti koja nije usmerena na obezbeđenje ideala apsolutnog nerada. Naravno, Eloi su to postigli pre Morloka i gurnuli ih u podzemlje da rintaju, a onda su ovi, preuzevši resurse koje su im lenji Eloi ustupili, preuzeli radnju u svoje ruke i počeli da krkaju meke i dobro ugojene Eloie. Današnjim Eloima ne pada na pamet da ispuste bič iz ruku dok ne potroše sve resurse. Posle će biti svejedno. Ko će koga da pojede.
Iluzija o radu i slobodama nakon radnog oduženja je u SF literaturi obradio F.H. Farmer "Jahači rumene nadnice". Kao što smo svi u "prethodnim životima" bili znameniti ljudi, tako ni u savršenom utopijskom svedovoljnom društvu niko neće hteti da čisti đubre, osim Morloka. A Morloci, na kraju, pojedu Eloe.

[svetlost lutalica]

Ne kapiram, zar do nejednakosti nije došlo tek kada se javio višak proizvoda? U skupljačko-lovačkoj zajednici grupa je mogla da bude onoliko brojna koliko joj resursi areala u kom žive to dozvoljavaju i svi su imali isto (sitne razlike tipa 'onaj_ko_je_ulovio prvi jede' ne računam).

Mi danas (još) ne oskudevamo u resursima pa opet nemamo svi isto. I ova naša siromašna država ima dovoljno da, uz ravnomernu raspodelu, svi mogu da (pre)žive, ali raspodela nije ravnomerna.
Ne vidim vezu sa ograničenim resursima. Pre mi se čini da je u pitanju raspodela postojećih dobara.

U međuvremenu smo se namnožili. Resursi su...konačno konačni. Globalno. Bar neki od njih (npr. nafta). Plus su nejednako raspoređeni. Država vrši preraspodelu, po modelu koji smatra prikladnim, onih resursa kojima raspolaže i samo tih resursa.

Pa ko onda radi za kapitaliste?
Ja sve vreme pričam da sam radEnik, šta sam ja ondaK?

Vidi, ako ćemo da se držimo Marksa, on u tom pogledu stvari video prilično crno-belo: poseduješ sredstva za proizvodnju=ti si Buca Kapitalista (copyright by Stiven Likok), ne poseduješ sredstva za proizvodnju=ti si proleter. Kraj priče. S tim što je Marks pisao u vreme kada su vlasništvo i upravljačke funkcije još uvek uglavnom bili objedinjeni. Sad, po tom kriterijumu smo ti i ja i svi koji nismo vlasnici sredstava za proizvodnju šljakeri. Kao i svi beli okovratnici (menadžeri advokati novinari profesori itd.). Aj' pitaj ih da li se osećaju kao radnička klasa.  Struktura društva je (postala) mnogo složenija nego što je Marks pretpostavljao. Osim toga, ono što je eventualno i ostalo od proleterijata je potkupljeno (teorijskom vertikalnom društvenom pokretljivošću, besplatnim zdravstvom i školstvom, socijalnim davanjima), tako da čak ni u tom smislu radnička klasa više ne postoji kao revolucionarni subjekt. Sad, da li će se pojaviti neki drugi revolucionarni subjekt, stvar je spekulacije.

Ali, da li nam je rad 'zapisan' u genima?
Nešto nisam siguran. Čisto sumnjam da je među našim nagonima i onaj za rad.
Mora postojati neka potreba koja će nas nagoniti da radimo. Rezultat rada je neko dobro ili usluga potrebna nekome (prvobitno nama samima) pa zbog toga ima određenu vrednost. To radu daje smisao.
Iz toga prizilazi da zadovoljenje te potrebe predstavlja nagradu za rad. Danas je to uglavnom novac, ali i slava, društveni položaj, poštovanje...

Dakle, ako proizvod našeg rada više nije bitan (nikome nije potreban) i više nema nagrade, hoće li eloji i dalje imati želju (potrebu) da rade?

Nemam pojma da li nam je rad zapisan u genima. Rekoh, nemam pojma da li postoji suština čoveka. Jedna od hipoteza je ta. Sad da ne bih citirala red po red iz ostatka posta: upravo to što ti kažeš je otuđenje rada, tj. ideja da se radi samo zbog para (statusa blablabla). Ideja jeste uživanje u samom radu i osećaj postignuća koji imaš kad posao završiš sa zadovoljavajućim rezultatom. Da li je to amaterizam ili nije, zavisi od definicije amatera. Što se tiče psihologa na RTS-u, između talentovanih i kreativnih postoji...dramatična razlika, tako da se smisao rečenog u potpunosti menja u zavisnosti od toga da li ima 5% talentovanih ili 5% kreativnih. (Jer, možda sam ja jako netalentovana za crtanje i pevanje, ali me to ne sprečava da crtam i pevam i tako izrazim/zadovoljim svoju kreativnost, pa makar se to nikom drugom ne sviđalo). Priču o svrhama ću da preskočim.

[drazen23]

Uglavnom se slažem sa većinom razmišljanja ali imam i neke svoje teorije.
Za lenjivističku teoriju sam čuo (čitao) još početkom 80' ih kad sam redom čitao barem mi se tako činilo zanimljive knjige iz lokalne biblioteke
pa su na red bila došla i sabrana djela Lava Trockog. Dotični je u jednom svog radu (bog bi ga znao koji je to bio sa ove distance) rekao da je lijenost pokretačka snaga društva jer su se ljudi uvijek trudili da sa što manje napora naprave što više pa su tako pronalazili i prečace i naučna otkrića i nove tehnologije jer da ih lijenost nije pokretala to ništa ne bi radili jer bi bili zadovoljni sa onim što imaju. Ovo bi bila otrpilike moja interpretacija onog što je Trocki napisao/rekao a ja tada zapamtio jer mi se svidjelo i sad, tridesetak godina kasnije prepričao.

Resursi jesu konačni ali raspodjela istih je različita za razne skupine ljudi. Nekima su resursi već iscrpljeni, što radi siromaštva države (okolica Haiti-ja je skroz ispražnjena od ribe radi masovnog izlova siromašnog stanovništva, a nešto slično se upravo događa u kaštelanskom zaljevu kod Splita jer sve više ljudi lovi ribu, lignje i bilo što što može uhvatiti u moru) što radi ekskluzivne eksploatacije multinacionalki koji takve države pretvaraju u novu vrstu kolonija (zar iračani sad ne žive kao eloji kad im zapadnjaci masovno kradu resurse?).
Neki imaju neograničene (naizgled) resurse kao amerikanci jer de facto kontroliraju čitav svijet, a po mom mišljenju već sada je upravo u americi najveći broj eloja koji služe kao topovsko meso za malobrojne morloke koji uz njihovu pomoć kontroliraju ostatak planete.

Što se radničke klase tiče, po mom mišljenju je ista i dalje jako prisutna, ali je na nju primjenjena praksa "podijeli pa vladaj" i radnička klasa je
raslojena i okrenuta protiv same sebe da slučajno ne bi došlo ponovno do nekakvog samoorganiziranja i ne daj bože kakve revolucije koja bi dovela do razvlaštenja vlasnika sredstava za proizvodnju. U ovoj državi odakle sam ja čak se i riječi "radnik", "radno" i bilo šta što ima veze sa
glagolom "raditi" izbacuje iz upotrebe i mijenja drugim "prikladnijim" izrazima (djelatno vrijeme, zaposlenik, djelatnik, uredovno vrijeme i slično).

Mene brine to što većina nas koje je svjesna toga da se stvari ne odvijaju baš kako treba i da ne idemo ka nekom utopijskom društvu gdje će svi biti sretni i zadovoljni a strojevi i mehanizacija raditi ono što mi ne želimo, ništa ne poduzimamo da barem na lokalnom nivou nešto i napravimo. Očiti primjer (najnižeg, lokalnog nivoa), koliko se nas odreklo automobila jer u konačnici zagađuje okolinu? Ili svi razmišljamo:
Kad mogu drugi, mogu i ja? Ako susjed/prijatelj/rodbina kupuju drugi auto, zašto ne bi i mi jer nam "treba"?
Ima toga još, ali sad moram ići, možda nastavim kasnije. Sretan uskrs/vaskrs svima koji slave.

[vanax]

Uvek postoje precendentni radovi, tako i Trocki, ali ja sam lenjivističkoj teoriji dao ime.

[Glorija]

  A ja ... primerak za izučavanje ?

[vanax]

Sledbenik.

[Glorija]

  Zadrti ...

I dalje mislim da su pametni majmuni ostali na drveću ... od najglupljih su postali ljudi 

Ovako je to bilo ...

Primer 1 : imaš meso - nemaš kandže  A što da ne upotrebim ono oštro na šta sam se onomad ogrebao ... pa dodam malo drveta i vežem travom ... a možda bi bilo bolje ... I dobismo - nož !  (upotrebom nađoše gomilu toga što se njime može uraditi )

Pr. 2 : ova voda curi kroz prste ... smotam list (i čimpanze i gorile to znaju ali ...) ... nema lista, napraviću od drveta ... izdubiti ... nosim sa sobom i uvek mi pri ruci ! Tako nastade čaša i sve krenu naopako  Iz čaše se izrodiše činije, pa lonci,... sve kuhinjske potrepštine i nepotrepštine  (Jeste li videli najnovije "varijante" - tiganji sa titanijumovom mrežom  luda sam bez njega! )

Tako nastade ljudska civilizacija otpada 

Rad se od sredstva za olakšavanje života pretvori u noćnu moru 

Nisam ja protiv rada ... samo neću da mi bilo ko određuje kad, šta i koliko ću da radim. Naročito mi je mrsko ucenjivanje - ili tako ili nikako pa crkni od gladi !