SF tim
* 16.09.2019. 11:12:48
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Erd, Čuvar magije - Petar Rogan  (Pročitano 3804 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« poslato: 27.02.2011. 09:36:20 »

Erd - Čuvar magije
Petar Rogan

"Roman je klasična EF, čarobnjaci, mačevi, kraljevi i ratnici, doba davno zaboravljeno, gde ponos i čast nemaju cenu. Nema doduše zmajeva, orkova, elfova i patuljaka, ali zato ima gzildi, gorgova, vatrenih demona i još koječega." (autor)


U senkama stoletnih stabala Ligolda maleni Šumnjaci hitaju da pomognu zalutalom jahaču progonjenom od strane nepoznate zveri. Za to vreme u srebrnoj prestonici Velikog kraljevstva, pred novim vladarom se otvara ponor. Senka zla se nadvija nad južnim granicama, preteći da ostvari drevno proročanstvo.

Dok s nestrpljenjem iščekuje vesti iz Proročišta, mladog kralja snalaze i nove nevolje. Moćni čarobnjak Erd objavljuje da se njegovo vreme bliži kraju. Sudbina kraljevstva položena je na pleća malene družine koja traži svoj put po bespućima mračnih vrhova Hrigerzda.

U najboljoj tradiciji majstora ovog žanra, Petar Rogan čitaoce vodi kroz naizgled izmišljen, a zahvaljujući autoru, pravi svet, u koji uranjamo sa svakom stranicom ove izuzetne knjige.

"... tamu ne možeš iseći mačem. Mnogi naši preci
ostavili su ovde svoje kosti dok se nije pojavilo svetlo i razbilo
mrak..."
Petar Rogan

Izvor: Stylos Art



Erd
(odlomak iz romana)
Autor Petar Rogan 


четвртак, 19 новембар 2009

Spustio se do kraja grebena, obo’ konja i zacas prešao kratko rastojanje do prvih kasarni. Vojnici su ga sa cudenjem pozdravljali dok je galopom prilazio gardisti koji je sa mladim Šumnjakom stajao u dvorištu garnizona. Sjahao je žustro pred njih gledajuci pravo u oci sitnog rideg momka. Gardista prihvati uzde i odvede konja, tako da njih dvojica ostadoše sami. Vin je potpuno hladnokrvno gledao u zapovednika. Kao i juce u Siprilonu, Strižer oseti da mu je ta smirenost, ocigledno posledica hrabrosti i vere u sebe, veoma simpaticna.
- Dobrodošao u garnizon u Šadiru i hvala ti što si se odazvao mom pozivu, - pozdravi ga zapovednik, pa nastavi bez okolišavanja: - Nemamo baš mnogo vremena do veceri, pa predimo odmah na stvar. Pogadaš li zašto sam te pozvao ovamo?
- Gospodaru, pretpostavljam da znam. Želeo bi da saznaš nešto više o ljudima sa kojima ce tvoj sin sutra napustiti Šadir.
- Da, upravo tako. Vidim da si zaista oštrouman i da se brzo snalaziš. Primetio sam to i juce u Plavoj sali u Atriksu, i danas na Hapestu, kad si ukrotio onog podivljalog konja. Muci me samo jedno...
Ovde zapovednik zastade, gledajuci zamišljeno u Šumnjaka, koji spremno završi nedorecenu misao:
- Koliko neko tako sitan može biti koristan u mogucoj borbi od koje ce zavisiti sigurnost tvog sina?
Zapovednik nemo klimnu glavom, na šta Vin kratko dodade:
- Spreman sam za bilo kakvu vrstu provere.
Okrenuvši se ka vojniku koji je prolazio nedaleko odatle, zapovednik mu dade znak rukom da pride i rece mu tiho nekoliko reci, na šta ovaj kao bez duše odjuri, pozivajuci usput još vojnika koji spremno potrcaše za njim. Vin ih otprati pogledom i vide kako prilaze jednoj od dve velike mete naslonjene podaleko odatle uz zidine grada. Uto zacu zapovednikov glas:
- Koliko sam shvatio iz tvoje price o borbi u Ligoldu, ti se dobro služiš lukom. To me raduje, jer u slucaju iznenadne opasnosti precizno upucene strele mogu biti korisnije od veštog baratanja macem, a i Strilija je oduvek bila poznata po dobrim strelcima. Izaberi jedan luk po svojoj volji i pripremi se da odapneš koju strelu.

Primetivši da se u dvorištu garnizona priprema nekakvo gadanje, vojnici se dozivahu medusobno, stvorivši poprilicnu graju, tako da se za kratko vreme okupio veliki broj radoznalaca koji su sa obe strane dvorišta formirali dugacke redove i znatiželjno išcekivali šta ce dalje da se dešava. Središnji deo dvorišta se isprazni i na njemu osta samo usamljena, u meduvremenu postavljena meta. Dvojica vojnika dotrcaše svaki sa po nekoliko lukova u rukama i pružiše ih Vinu. On odabra jedan osrednje velicine, ni najveci, ni najmanji, pobode ga u zemlju pred sobom i, oslonivši se na njega, nekoliko puta blago ga savi ispitujuci koliko je elastican. Istovremeno, sa svih strana iz pravca okupljenih vojnika zacu se prigušen smeh. Svi su se veselo podgurkivali i žagorili, pokazujuci pogledima jedni drugima na Vina. Luk koji je držao u rukama bio je bar za pedalj viši od njega! Ne hajuci mnogo za larmu oko sebe, mladi Šumnjak pažljivo izabra tri strele iz pruženog tobolca, dve zabode u zemlju pred sobom, a poslednju namesti na tetivu luka. Zapovednikov glas prekide graju:
- Nema ni daška vetra, dan je kao stvoren za gadanje. Obicni vojnici pogadaju ovakvu metu na stotinu koraka, a gardisti na sto pedeset. Zbog važnosti zadatka koji je pred tobom, meta je postavljena na sto pedeset. Pošto ne poznaješ luk, imaš dva pokušaja.
Okrugla meta bila je žute boje, hvat široka, a u centru se nalazio manji crveni krug velicine ljudske glave. Pracen pomalo podrugljivim pogledima, Vin iskoraci i podiže luk. Gledajuci u metu, on s obzirom na svoju sitnu gradu sa iznenadujucom lakocom nape luk skoro do kraja i nanišani, ali onda zastade. Kao da se dvoumi, polako olabavi tetivu i spusti oružje. Nije skidao pogled sa mete. Iznenada ponovo podiže luk, napevši tetivu koliko je mogao. Strela zazvižda i odlete u oštrom luku, pracena pogledima okupljenih vojnika. Veseli žamor podiže se trenutak kasnije, kad vojnici shvatiše da strela prelece skoro tri hvata iznad mete, ali iznenada bi presecen zviždukom nove strele. Cim je prva strela odletela, Vin je neverovatnom hitrinom klekao i dohvatio drugu, munjevitom brzinom namestio je na tetivu i odapeo otprilike u trenutku kad je prva preletela visoko iznad mete. Vecina vojnika koja je pogledom pratila prvu strelu na zvižduk druge iznenadeno se okrete, tražeci pogledom drugog strelca koji je tako nenadano gadao. Gledali su u neverici po pustom dvorištu gde su se nalazili samo zapovednik i mladi Šumnjak. Vin je i dalje klecao i pogledom pratio let svojih strela, a onda se gotovo istovremeno zacuše dva tupa udarca, jedan jaci, a drugi slabiji, ocigledno mnogo udaljeniji. Vojnici se brže-bolje ponovo okretoše prema meti.

Belo pero na streli još se nije umirilo. Strela se zabola u mali crveni krug u središtu mete, možda tek palac ili dva iznad samog centra. To je bio zaista odlican hitac i ponegde iz dugih redova vojnika koji su obrazovali neku vrstu špalira prema meti zacuše se uzvici odobravanja, ali oni vrlo brzo zamukoše. Medu vojnicima ponovo nasta podgurkivanje, jedni su uzbudeno pokazivali rukom negde prema zidinama iza mete, a drugi su istezali vratove da bolje vide. Prigušeni žagor koji je tom prilikom nastao vrlo brzo prestade, jer su se vojnici nekoliko trenutaka kasnije listom ponovo okrenuli prema zapovedniku i Vinu i zapanjeno i bez reci gledali u sitnog Šumnjaka. Razlog za to bio je jednostavan: prva strela koju je Vin odapeo, za koju su svi smejuci se mislili da je uveliko promašila metu i odletela ko zna gde, pogodila je baš tamo gde je i bila upucena - drugu metu naslonjenu na zidine! Ta meta nalazila se malo udesno u odnosu na prvu, ali više nego duplo dalje, na rastojanju od preko trista koraka. Pogoditi je uopšte na tom rastojanju bilo je gotovo ravno cudu, a Vinova strela zabola se svega nešto više od pedlja iznad crvenog kruga u sredini! Pitanje je samo bilo da li je vece cudo taj pogodak prve strele ili brzina kojom je Šumnjak uspeo da sa tako ubitacnom preciznošcu odapne i drugu, dok je prva bila tek negde na pola puta?! Takvu brzinu i preciznost niko od njih još nije video, mada je u Striliji bilo vrlo veštih i brzih strelaca. Niko više nije obracao pažnju na Vinov nizak rast i naizgled krhku gradu i svi su ga gledali sa najdubljim poštovanjem, jer su znali da pred njima stoji daleko najbolji strelac u citavom kraljevstvu. Ustavši polako sa lukom u ruci, gledajuci pravo u oci zapovednika, Vin rece jasnim glasom:
- Bio si u pravu, gospodaru. Ne poznajem baš najbolje ovaj luk koji je nešto kruci i glomazniji od mojeg, pa su strele pogadale malo više nego što sam gadao, ali evo ovde ispred mojih nogu stoji pobodena i treca strela. Ti mi samo pokaži metu, a ja cu se vec potruditi da moj sledeci pogodak bude kudikamo precizniji.
Na zapovednikovom licu jedva primetno zatitra smešak. Još juce u Siprilonu ispravno je procenio da je mladic roden za ratnika, ali ovako nešto nije ocekivao. Takvog strelca Strilija još nije videla! Nekakva toplina preplavi njegovo do tog trenutka u grcu zategnuto telo, a napeti mišici opustiše se. Sasvim lagano on izdahnu višak vazduha koji je dotad zadržavao u grudima i oseti kako pritisak koji je osecao još od skupa na Hapestu popušta. Teret kojim ga je pritiskalo saznanje da njegov sin sutra krece na tako opasan put olakša mu pomisao da ce se izmedu Kjala i kakvih god bilo napadaca zasigurno ispreciti Vinove hitre strele.

- Neka nam u predstojecim iskušenjima tvoje ubojite strele pomognu da slavu Strilije ucinimo još blistavijom! - Zapovednik pride Vinu i svojom rukom visoko podiže njegovu desnicu. - Naše kraljevstvo ovakvog strelca još nije videlo! Živeo!
Okupljeni vojnici kao jedan podigoše desnice sa stisnutim pesnicama uvis i Srebrnim gradom utonulim u predvecerje prolomi se usklik iz stotina grla:
- Živeo!!!

Petar Rogan, pisano 2007.

Izvor: Eniaroyah
Sačuvana
armadillo
Registrovani

kadet


Poruke: 33
Ugled: +3/-0
Starost: 47
Lokacija: Kragujevac
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 28.02.2011. 19:29:36 »

Dugo već nisam postovao ovde, još otkad je zamro meni omiljeni deo foruma - literatura. Doduše, naletao sam tu i tamo, a i nadmetao sam se skorije u hexagonu i loše prošao, šampion je dokazao da je šampion Crying or Very sad

Zahvaljujem Sekundici na zaista detaljno razrađenoj temi, stvarno se potrudio.

Pozz svima   slon slon slon (ovo slonče me i dalje oduševljava, šteta je ignorisati ga)
Sačuvana

"Pamet je najbolje raspoređena stvar na svetu - svak je ima kolko mu treba."
armadillo
Registrovani

kadet


Poruke: 33
Ugled: +3/-0
Starost: 47
Lokacija: Kragujevac
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 26.05.2012. 16:05:36 »

Pošto će izgleda u neko dogledno vreme ipak izaći i drugi deo romana, Stylos je sa izvesnim zakašnjenjem rešio da organizuje predstavljanje prvog. Promocija će biti održana u Ustanovi kulture Vuk Karadžić u Beogradu, ponedeljka 28. maja u 19 časova, pa ako neko ima vremena...
Sačuvana

"Pamet je najbolje raspoređena stvar na svetu - svak je ima kolko mu treba."
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.189
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 26.05.2012. 20:27:09 »

Znači da su spremni da priznaju uspeh.  Laughing
Jes da ta kiša kruži al zalice dobro Petrovu baštu.  pozdrav
« Poslednja izmena: 26.05.2012. 21:11:38 od valiant68 » Sačuvana

S verom u Boga
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 27.05.2012. 18:52:50 »

Godinu dana nakon objavljivanja knjige "Erd – Čuvar magije" kragujevačkog pisca Petra Rogana, izdavačka kuća "Stylos Art" je zakazala prvo predstavljanje ovog romana epske fantastike u Beogradu.

Promocija će se održati u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić" (Bulevar kralja Aleksandra 77a) u ponedeljak 28. maja 2012. godine s početkom u 19 časova.

O knjizi će, pored autora, govoriti glavni i odgovorni urednik "Stylosa" Aleksandar Radojković i urednica programa UK "Vuk Karadžić" Radmila Stojanović.

"Erd – Čuvar magije" prvi je roman u planiranoj trilogiji. A kakve avanture očekuju čitaoce na stranicama uvodnog dela, možda najslikovitije prikazuje citat iz razgovora njegovih junaka, Kjala i Grimuza, u kome se nudi objašnjenje pojma "čuvar magije":

"Danas mladi ne veruju baš u magiju. Legende o drevnim bitkama dobijenim baš zahvaljujući Erdovima i magiji, Beli dvor na Čarobnoj steni, pa čak i samu stenu Strilit smatraju relikvijama prošlosti koje nemaju više onu vrednost kao nekad davno kad je naš narod tek došao u ove krajeve i uz zveket čelika krčio sebi put kroz tamu. Ali tamu ne možeš iseći mačem. Mnogi naši preci ostavili su ovde svoje kosti dok se nije pojavilo svetlo i razbilo mrak. Treći Erd udario je skiptarom o tlo i Čarobna stena iznikla je uz zaglušujuću grmljavinu iz utrobe zemlje. Blistavim svetlom zaslepela je demone i učinila ih vidljivim, a samim tim i ranjivim. Bez te svetlosti, koja je pre hiljadu godina sijala sve dok Veliki rat nije završen, naši preci bili bi izgubljeni, a ti i ja ne bi sad stajali ovde i pričali. Od tog doba Erdovi su čuvari magije Čarobne stene, čuvari našeg moćnog kraljevstva i svih nas. Strilijski mačevi dobijali su tolike krvave bitke u prošlosti i uz Erdovu magiju nepobedivi su. Ali bez magije – ko zna?”

Petar Rogan je rođen u Kragujevcu 1971. godine. Profesor je fizičke kulture u Medicinskoj školi u Kragujevcu i član "Mense". Otac je Sofije i Ognjena, a kako ističe, sin je njegov prvi i najdraži čitalac. Njegova supruga Suzana, profesorka je književnosti i lektor romana o "čuvarima magije".

Naredna promocija romana "Erd – Čuvar magije" bi trebalo da bude održana uskoro u Kruševcu.

Izvor: Art-Anima
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.017 sekundi sa 23 upita.