SF tim
* 22.11.2019. 12:51:21
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Okvir i Retrospektiva - Norman Spinrad  (Pročitano 2895 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
libeat
Registrovani
pripravnik


Poruke: 9
Ugled: +0/-0
Van mreže


« poslato: 24.10.2010. 16:44:50 »

(Eh sad, ne znam da li sam dobro odabrala podforum za ovaj topik, ali ne verujem u veliko zanimanje za ovaj naslov, tako da verovatno i nije neki smak sveta.  Mr. Green
Recimo da bi ova knjiga eventualno mogla zanimati svetlost lutalicu, makar samo zbog uvida u zeitgeist. Smile )



SF u stvarnom svetu:

-Svetovi Trećeg Sveta
-Vreme, Prostor i Kultura
-Naučna fantastika u stvarnom svetu
-Snovi o Svemiru
-Politički SF
-Imperator Svega
-O tvrdom SFu
-Neuromantični Kiberpankeri
-Ko će vaskrsnuti naučnu fantastiku?
-Tamo daleko napolju
-Grafička Novela

Sanjači svetova:

-Sterdžen, Vonegat i Pastrmka
-Neobičan slučaj J. G. Ballarda
-Transmogrifikacija Filipa K. Dika
-Autobiografija/Norman Spinrad


Dakle, Norman Spinrad je krajnje neortodoksan kritičar i teoretičar - njegov pristup je striktno žanrovski a ne književno-teorijski, pa su zato njegovi eseji ujedno i rivjui i kritike dati iz čisto popularizatorskog ugla. Argumenti su ponuđeni u vidu analiza konkretnih romana, pa je zato ponekad možda i teško shvatiti ga u potpunosti, ako se rečena dela nisu pročitala, ali opet, neretko su upravo njegove analize razlog i podstrek da se ta dela pročitaju.

U tom smislu, knjiga je s razlogom podeljena u dve celine; prva se bavi samim žanrom, to preko detaljnog seciranja žanrovskih ostvarenja, a druga se bavi donekle sličnim seciranjem nekolicine značajnih žanrovskih autora, i to iz perspektive čoveka koji ih je intimno poznavao.

A kad smo već kod te perspektive, to je ujedno i razlog iza postojanja ove knjige – cilj je bio ponuditi svedočenja očevica, savremenika koji je ne samo “iz prve ruke” ispratio žanrovsku istoriju, nego bio i jedan od najaktivnijih kreatora njenog “novi talas” segmenta; ukratko, čoveka koji je imao dodira i upliva na neke od najznačajnijih kontrakulturnih previranja dvadesetog veka. To je ujedno i razlog zašto sam uvrstila i njegovu biografiju: nije u pitanju nikakv kult ličnosti, mada ga i danas cenim do besmisla, nego prosto – koliko ima ljudi odraslih među bitnicima, ljudi bliskih sa Dikom, Sterdženom, Vonegatom i Elisonom, ljudi koji su za ubistvo Šeron Tejt saznali iz Barouzovog glasnog čitanja tabloida u vozu? Šta ja znam, meni se autobio takvog čoveka svakako čini dobrim uvidom u duh jednog dela prošlog vremena koji me i danas fascinira.   

Izbor je, naravno, subjektivan. Nije se ni moglo drugačije, sa bibliografijom kao što je Normanova. Cilj je bio da se pokriju najintrigantniji žanrovski aspekti, od kojih su neki relativno lako prepoznatljivi i kao podžanrovi (hardSF i kiberpank, recimo), dok su ostali manje-više tu nekako posredno definisani. Ali nisu tu u pitanju nikakve definicije u striktnom značenju te reči, nego prosto detaljne analize koje su daleko prijemčivije za čitanje od ponekad suvoparnih književno-teorijskih tekstova.

Žanrovsku celinu otvaraju dva eseja iz ove godine, zapravo poslednja dva teksta koje je Norman objavio u “On Books” kolumni u Asimov’s magazinu, pre no što se razboleo: “Svetovi Trećeg Sveta” i “Vreme, Prostor i Kultura” se nadopunjuju, to u smislu da se oba eseja bave “izletima” anglofonih pisaca u miljee kultura takozvanog “trećeg sveta”. Analiziraju se dela i autori u dijapazonu od Hemingveja (Snegovi Kilimandžara), Klarka, Pola, pa preko Resnika, Oktavije Batler, Murkoka, Amata, Delanda i Mekolijevog “Velikog Brazila”, sve do Mekdonalda i Baćigalupija, njih dvojice kao najimpresivnijih savremenih predstavnika trenda.   

Evo nekoliko izvadaka iz tih eseja, najpre iz “Svetova Trećeg Sveta”: najpre jedan koji se osvrće na meni omiljenog Mekdonalda:


Poznato mi je da Brazil ima nekolicinu pisaca naučne fantastike ali pitam se da li je iko od njih ekstrapolirao budućnosti brazilske kulture onako precizno kako je to učinio Ian McDonald, autsajder iz Irske. Kako mu je to pošlo za rukom? Neko bi pomislio da je McDonald lično vezan za Brazil, te da je njegov roman zapravo samim time i specifičan, nepodesan za izvlačenje zaključaka koji se odnose na pisanje generalno.

Ali onda shvatite da je Ian McDonald isto to učinio i sa Indijom u romanu River of Gods, i sa zbirkom priča Cyberabad Days, od kojih su neke pisane pre romana a neke posle, ali sve zajedno odaju utisak kompleksne, majstorski predočene i nesumnjivo Indijske budućnosti. Ako piscu tako nešto pođe od ruke samo jednom, možda se i može govoriti o slučajnosti, ali kada mu to uspe dvaput, za redom, i to sa opisima dvaju sasvim različitih kultura, onda se mora dopustiti mogućnost kako je kod McDonalda u pitanju generalni metod.

Blurb iz rivjua u Indijskim novina priznao je kako je McDonaldov roman vrlo dobar za jednog inostranog pisca, to nas opet vraća na pitanju zašto u Indiji nema pisaca koji bi uspeli da sroče makar približno vernu ekstrapolaciju od domaćeg kulturnog materijala. Ne samo da znam kako u Indiji ima SF pisaca, nego sam sa jednim od njih, po imenu Dilip Salwi, i večerao, mada je on prvenstveno naučnik, koliko se sećam, no ipak, onaj rivju u Indijskim novinama nije pomenuo niti jedno jedino domaće delo koje bi se moglo meriti sa McDonaldovim romanom.   

I kakav je to sad tajni metod u pitanju? Šta to imaštane McDonaldove budućnosti Indije i Brazila dele kao zajedničko?

Obe su nesumnjivo plod iscrpnog istraživanja istorije, geografije, tradicije, običaja i svega onoga što je pristupačno za istraživanje, kako po pitanju prošlosti tako i sadašnjosti, a iz tog materijala se mogu izvući mogućnosti futurističkih predviđanja taman sa onolikom preciznošću koja bi opreavdala pisanje istorijskog romana, recimo, koji bi se odnosio prema SF onako kako se to odnosi In The Courts of the Sun, o kojem će također uskoro biti reči.

Naišao sam na slične zahteve dok sam pisao Russian Spring, roman delimično smešten u blisu budućnost Moskve, grada koji nisam video sve dok roman nije bio u drugoj po redu obradi, i mnogo mi je značio svaki kompliment od strane onih moskovljana koji su mi na promociji romana priznavali kako su verovali da roman napisao upravo njihov sugrađanin.

I tako, znam dobro koliko je toga još potrebno, osim i pored temeljitog istraživanja; čitao sam istoriju ruskog rokenrola, napisanu od strane poznatog i priznatog ruskog rok kritičara i preduzetnika i slušao sam sve do čega sam mogao da dođem, po pitanju ruske muzike. Trudio sam se da što je moguće više proniknem u savremenu rusku pop-kulturu, da bih preko toga ekstrapolirao rusku budućnost koja ima nepobitne korene u stvarnoj ruskoj sadašnjosti, i to upravo onoj svakodnevnoj sadašnjosti, a ne zvaničnoj ili akademskoj.

Ali sve to bledi pred uranjanjem u materijal kakvo je Ian McDonald sproveo nad brazilskom i indijskom kulturom – uranjanje koje se ravnopravno posvetilo svim aspektima popularne kulture, od muzike, sporta, mode, urbanih legendi, kultova, religija, pomodaarstva pa do televizijskih sapunica i reality show popkulture.
Naravno, da bi se napisala proza onako kako ga McDonald piše svakako je potreban talenat koji se ne može steći tek pukim skupljanjem informacija, a pisati naučnofantastičnu prozu ovog kvaliteta zasigurno zahteva dar pronicljivosti u ekstrapolaciji kakav se ne može pribaviti drugačije no urođnim talentom, no ipak, u poređenju sa nečim poput the The Last Theorem, na koga ćemo se također uskoro detaljnije osvrnuti, verujem da iz McDonaldovog primera možemo izvući pouke dragocene svakom piscu Prvog Sveta koji pokušava da prozom dočara kulturu Trećeg Sveta, kojem ne pripada.

A to je da, uprkos globalnoj show-biz sferi 21vog veka, uprkos globalnoj Internet informacijskoj sferi, uprkos naizgled univerzalnoj dominaciji anglo-američke popularne muzike, uprkos navodoj globalizaciji takozvane „visoke kulture“ – velike ne-zapadnjačke kulture poput Indije, Brazila, Japana, zapadne Afrike i njima slične razvijaju i razvijaće svoje sopstvene popularne kulture.

A te popularne kulture – savremena muzika koju danas slušaju, TV programi koje gledaju, moda koju prate, brza hrana, ulični život, sfere umetnosti – su upravo ono što zapravo oblikuje svest pripadnika tih kultura i time konstantno menja rapidno evoluirajuće budućnosti koje izviru iz tih specifičnih okolnosti 21og veka.
I zato, ako ne uzmete u obzir ceo taj spektar faktora u ovoj sadašnjosti dok ekstrapolirate eventualne budućnosti, neće vam poći za rukom da dosegnete uverljivu sliku te budućnosti. I to je ono što tako očigledno nedostaje u „Velikom Brazilu“ Paul McAuelya, baš kao i većini američkih SF pisaca koji se okušavaju u ekstrapolaciji tipično američkih budućnosti.

Ako niste u toku sa pop-kulturom u sopstvenoj civilizaciji, vaša ekstrapolacija moguće budućnosti biće krajnje neubedljiva, zato što naprosto neće nuditi dovoljno životnosti likovima koji su nastali pod takvim njenim uticajem. A na onom najdubljem nivou komunikacije, upravo je svest ta koja stvara kompletnu kulturu i, baš u meri u kojoj i kultura zauzvrat utiče na svest, u pitanju je spiralna povratna sprega neprekidne razmene.

S obzirom koliko je teško postići to i unutar kulture u kojoj je vaša svest ponikla, utoliko je beskrajno teže izvesti taj podvig unutar tuđe popularne kulture. Zapravo, toliko je teško da većina SF pisaca naprosto nije u stanju da izađe iz okvira sopstvene kulture tokom celog tog „predočavanja“ stranih.





PS. Elem, imajte na umu da je ovo verzija prevoda pre redakture + se pri kopipejstovanju gubi svakovrsno formatovanje, pa… obratite za sada pažnju samo na smisao, ne formu...

PPS. Dane, zažmuri molim te na ovu 'salatu' po pitnaju transkripcije, rukopis trenutno trpi redakturu a finalni proizvod će biti besprekoran po tom pitanju, bar mi je tako obećano… Smile
Sačuvana
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 24.10.2010. 17:18:14 »

Svetlost lutalicu zanima baš svašta, uključujući i informaciju o tome gde će ovo moći da se nabavi.  Very Happy
Sačuvana
libeat
Registrovani
pripravnik


Poruke: 9
Ugled: +0/-0
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 25.10.2010. 18:10:29 »

Erm… finest bookstores near you?  Very Happy

Zezam se, naravno, ali to uglavnom zato što moram, pošto mi ovde tražiš info kojeg ni sama nemam…  Confused

Ovo moje bebče je sad usvojeno i bog dobri zna gde će, kako i kad osvanuti kao odraslo… sasvim je moguće da ćeš pre ti to da saznaš nego ja, ovako vankontinentalna…  Sad

Ali ne brini, ako je verovati Mići Milovanoviću, u Srbiji ima svega troje ljudi zainteresovanih za ovu knjigu, a ti mu tu verovatno dođeš cela trećina famozne ciljne grupe… tako da te niti ja niti izdavač ne-će-mo smetnuti sa uma. Po ovom pitanju, definitivno si (i bićeš) privilegovana.  Laughing

Naravno, neću se bunim nimalo ako mi ovde ukažeš na potrebe daljeg (za)intrigiranja oko samog sadržaja knjige.   Mr. Green
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.029 sekundi sa 24 upita.