SF tim
* 20.11.2019. 23:56:01
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Tatjana Vranić: Partenogeneza  (Pročitano 6478 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« poslato: 06.10.2010. 16:56:39 »

Imam problem za koji slutim da je generacijske prirode. Ne mogu nikako da ukapiram u čemu je fora sa ovom pričom, odnosno kako je (a pre svega zašto je) uspela da podigne svojevremeno toliko prašine.

Za neupućene, Aleksandar Žiljak je lepo sumirao situaciju u intervjuu za NOSF br. 23:

Citat
Dakle, Tatjana Vranić je u Siriusu broj 44 iz veljače 1980. objavila priču "Partenogeneza", o skupini žena koje su nakon sveopćeg uništenja ostale jedine preživjele predstavnice ljudskog roda. Jedan od implicitnih zaključaka te priče, sadržan i u njenom naslovu, je da nam muškarci, zapravo, uopće nisu potrebni. Već u sljedećem broju su u uvodniku citirana pisma razljućenih čitatelja kako se radi o radikalnom feminizmu, tinejdžerskim lezbijskim fantazijama (za autoricu rođenu 1949.), ženskom šovinizmu i tako tim redom. Nije pomoglo što je Borivoj Jurković, tadašnji urednik, svim srcem branio tu priču. Skandal se nastavio kad je "Partenogeneza" zaobiđena pri dodjeli prve uopće nagrade SFERA sljedeće godine, u korist jedne prilično mršave pričice, o čemu se povremeno raspravljalo sljedećih nekoliko godina. Sasvim je moguće da je takva "pljuvačka" reakcija odvratila Tatjanu Vranić od daljnjeg pisanja SF-a. S druge strane, da priča ipak dobije i happy end, Tatjana Vranić je napisala desetak knjiga i publikacija o astronomiji (kao Tatjana Kren), kao i dvije zbirke pjesama.

A za one kojima treba podsećanje, tekst priče (bedno formatiran, mea culpa) i neki delovi potonje diskusije su u prilogu.

(dalji tekst sadrži spojlere o sadržaju priče, pa ko nije čitao a zanima ga neka prvo pročita priču)

Ja sam naravno priču i prateću diskusiju čitala sa bar deset godina zakašnjenja, i ni tada mi (kao ni sada, posle ponovnog čitanja) nije bila jasna pozicija - ni jedne strane u sporu.

Prvo, ne razumem Jurkovićevo oduševljenje pričom. Meni je "Partenogeneza" bledunjava na svim planovima. Stil je sasvim prosečan, likovi su potpuno neupečatljivi. Na nekom emocionalnom nivou priča takođe na mene nije ostavila utisak. Neuporedivo mi je bolja, u tom smislu, autorkina druga priča objavljena u Siriusu, "Kronojektor". Ako ništa drugo, uspešno prenosi/izaziva emociju, bar u mom slučaju.

Iz one science perspektive, priča danas deluje beskrajno anahrono. Ali s tim mogu da živim, tj. kapiram da je pisana u vreme pre sve priče o kloniranju, 3D, 4D,...16D ultrazvučnih pregleda, mapiranja genoma i epigenoma itd. Međutim, ono što bi trebalo da bude glavna kvaka, preokret (ili kako god da se na srpskom kaže twist) je veoma, veoma tanka. Da se razumemo, ja ne mislim da kolektivna svest (pa i sve petljancije sa telepatijom, telekinezom i svim tome sličnim) nisu legitiman motiv u SF-u, naprotiv. Ali u ovoj priči je to previše tanko obrazloženo/objašnjeno i u krajnjoj liniji se svodi na "ako budem dovoljno želela da zatrudnim, zatrudneću".  Rolling Eyes

E sad, pošto poenta očigledno nije u samoj partenogenezi (jer da jeste, čini mi se, ili bi taj mehanizam bio uverljivije prikazan, ili bi se priča završila kad im ideja padne na pamet ili bar sa nekim trijumfalnim uzvikom povodom prve trudnoće), izgleda da poenta ipak jeste u "svetu bez muškaraca". Samo što ni taj aspekt nije nešto naročito uverljivo napisan, odnosno nema nekog udubljivanja ni u tu stranu priče.

Što me dovodi do toga da ne razumem ni dugu stranu (uglavnom čitalaca) koji su "Partenogenezu" kritikovali uglavnom ne po liniji književnih kvaliteta, nego po liniji promocije ženskog šovinizma, lezbijskih odnosa itd. Ukratko: nikako mi ne ide da zamislim taj zeitgeist početka osamdesetih u SFRJ koji je mogao da dovede do ovakvih reakcija. Na stranu to što publika Siriusa ne bi baš mogla da se svrsta u mejnstrim bar po nekim pitanjima, ali tada je počinjao da se događa novi talas i svašta još nešto...i meni nekako ne ide u glavu da je društvo bilo baš toliko čedno da ovakva priča izazove masovno zgražavanje. Pa bih volela da mi neki stariji, mudriji i pouzdaniji svedoci vremena malo razjasne tu situaciju.

* Partenogeneza.doc (77.5 KB - preuzeto 562 puta.)
Sačuvana
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 77
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 06.10.2010. 17:59:00 »

Pa, ako je to meni bilo upućeno, onda - dobro. "Partenogeneza" i nije digla neku buku. Pre je bila uvertira za Jurkovićevu naklonost prema prema sladostrasnijim SF delima i zato je sam nadigao prašinu. A, kad se digne prašina, onda i praši. Komunikacija sa čitaocima je tada bilo jedino merilo da jedan časopis nema prođu samo zato što se prodaje na trafikama. Do frke je došlo zbog punch line -a - e, a kako biste vi muškarci to rešili? Danas znamo da bi muškarci to rešili na isti način.

Ja sam se više nadrndao zbog prođe domaćeg porno SF-a. Neverovatno je kako se lako sledi pravac kojim vas povede urednik/izdavač. Slično je i danas kad "verujemo" da je sav SF u epskoj fantastici i zombijima. Izdavači objavljuju i mlađi pisci (šta će?) navale i pišu EF. Tih ranih osamdesetih je Bora Jurković objavio i priču o herojskom seksu između astronauta od materije i svemirske princeze od antimaterije. Njegov Prvi oficir je imao spremno specijalno odelo (čitaj - prezervativ) koje je to omogućilo. Kvartetu iz Niš su objavili čuvenu priču od jedne rečenice: "Hlloyge se naže nad nju i  cenzura je." Izazvan time, sa A. Manićem sam napisao parodiju "Mozaik od sto kockica" u kojoj smo  cenzura sve slične domaće priče. Povest o Hlloygeu smo plagirali ravno šest puta. I... objavili su je u stotom broju!

Znači, Žiljak je naduvao praznu tikvu, ako se to tako može reći.
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 06.10.2010. 20:36:56 »

Bilo upućeno i tebi i svima koji su čitali Siriuse onda kada su izlazili, a ne sa zakašnjenjem od minimum 10 godina.  Very Happy
A pogled iza scene svakako doprinosi (mom) razumevanju epohe. Hvala.

Sačuvana
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 77
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 06.10.2010. 20:59:15 »

Veličina "Sirius"-a je upravo u tome što je otvorio prostor domaćim piscima. To "domaći pisci" je uslovno, jer ni svaki deseti koji je imao priliku da se pojavi na tim stranama nije uspeo da se zadrži u SF-u. Čak i Nenad Čanak ima jednu priču. Čitav taj prostor je dobro polje za sociološku studiju, jer predstavlja presek kako se polako prelazilo iz pukog epigonstva u autentičan domaći pristup. Kada je V. Lazović dobio nagradu "SFERA" za priču "Sokolar" (domaći milje) udaren je pečat. Gotovo svi oni koji i danas predstavljaju nešto na domaćoj sceni tada su se, možda, prvi put okušali.
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 06.10.2010. 21:21:25 »

Da dopunim pitanje iz prvog posta, zanima me i kako ostali prisutni iz recimo moje generacije vide "Partenogenezu".

@vanax
Kapiram ja to. Međutim, mene je broj tih neuspelih pokušaja (priča ili pisaca, svejedno) potpuno demotivisao da pratim domaću produkciju.  Sad
Al' to je već opšte poznato.  Laughing

P.S. Sad ću da pročitam "Sokolara". Mislim da nisam ranije imala priliku.

Edit: Pročitala. Svakako je bolje od "Partenogeneze".
« Poslednja izmena: 06.10.2010. 22:53:23 od svetlost lutalica » Sačuvana
libeat
Registrovani
pripravnik


Poruke: 9
Ugled: +0/-0
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 07.10.2010. 09:51:51 »

Što me dovodi do toga da ne razumem ni dugu stranu (uglavnom čitalaca) koji su "Partenogenezu" kritikovali uglavnom ne po liniji književnih kvaliteta, nego po liniji promocije ženskog šovinizma, lezbijskih odnosa itd. Ukratko: nikako mi ne ide da zamislim taj zeitgeist početka osamdesetih u SFRJ koji je mogao da dovede do ovakvih reakcija. Na stranu to što publika Siriusa ne bi baš mogla da se svrsta u mejnstrim bar po nekim pitanjima, ali tada je počinjao da se događa novi talas i svašta još nešto...i meni nekako ne ide u glavu da je društvo bilo baš toliko čedno da ovakva priča izazove masovno zgražavanje. Pa bih volela da mi neki stariji, mudriji i pouzdaniji svedoci vremena malo razjasne tu situaciju.


Bojim se da ćeš naći kako su ‘svedoci tog vremena’ definitivno stariji, ali ne i obavezno mudriji ili pouzdaniji… svejedno, par ekstra gledišta nikom nije naškodilo.

Kao prvo, apsolutno si u pravu kada sumnjaš da je problem generacijske prirode, ali to je tema za zaista dug razgovor, pošto ta linija generacijskog razgraničenja nije obavezno pratila starost učesnika, već uglavnom različitosti njihovih svetonazora, a te su naviše dolazile do izražaja (i najlakše se mogle prepoznati) upravo u incidentima (nazovimo ih tako) poput ovoga. Naravno da se slažem kako je ovde u pitanju inferiorna priča, to ne samo po pitanju današnjih/ondašnjih standarda zanatske izvedbe, nego i idejne, pa je zato tim teže govoriti o meritu samog incidenta, to jest reakcija povodom istog. Ali ipak, moram priznati da me Žiljkova gorecitirana izjava nemalo iznenadila, u tom sižeu uzroka i posledica koji tu nudi; koliko se sećam, Sferu je tada odneo Hudec, pa ako je ta njegova priča i bila “mršava”, teško da je bila inferiorna Partenogenezi. Isto tako, ne vidim na šta se Žiljak tačno referiše po pitanju “pljuvačke reakcije” – ne znam da li je njemu sam izostanak nagrade “pljuvačka reakcija” ili on time podrazumeva neke druge posledice, kojih ja lično nisam svesna. (Iskreno, po mom mišljenju, ta priča ne samo da nije dobila “pljuvačke reakcije”, nego upravo suprotno – sasvim je moguće da je dobila previše neopravdano pozitivnih.)
 
E sad, koliko je zahvalno profilisati zeitgeist na temelju primera kao što je ovaj?
Pa ne znam, mada se slažem da sva… eh, svedočanstva zasigurno pomažu da se stekne celovitija slika, pod uslovom da se niti jedno od njih ne prihvati zdravo za gotovo. Ne otpisujem niti jedno kao bez merita, da se odmah razumemo, ali se trudim da ne smetnem sa uma upravo taj “sukob generacijske prirode”, koji pominješ na samom početku: po meni, on je bio vidljiviji u fandomu nego u bilo kojoj drugoj prepoznatljivoj podkulturi i upravo je taj sudar svetonazora uslovio da se podkultura stidi same sebe, a to mi je i danas nečuven kontrakulturni fenomen, zaista. Nesklad tih svetonazora najuočljiviji je bio po pitanju raskoraka književnih ambicija i sposobnosti; niti su ambicije bile realistične, to jest u skladu sa samim podkulturnim statusom populističke proze, niti je bilo sposobnosti da se tako nerealistične ambicije isprate. Otud stid, a otud i potreba da se taj stid manje-više kozmetički sakrije, to potenciranjem (neretko nepostojećih) kvaliteta za koje se smatra da ih samo mejnstrim književnost poseduje.

Po pitanju čednosti ondašnjeg društva, to također zahteva produbljivanje teme, jer svakako nije zahvalno govoriti o tako kompleksnoj temi povodom (u velikoj meri orkerstriranog) "zgražanja" nad ovom pričom, a niti povodom same produkcije domaće SF proze. Možda će ti izgledati da se opet vadim na pomenuti sukob svetonazora, ali ipak, moram, jer je malograđansko ćudoređe tu uvek bilo daleko najuočljivije, da ne kažem i dominantno, dok se ostatak kontrakulture sasvim fino nosio sa tim konkretno problemom. (Isto tako, još nisam naišla na dokaz da je rečeni problem prevaziđen, čak ni dan-danas, to iz potpuno istog razloga, bar po meni.)   
Sačuvana
NaraYan
Archmage

predsednik


Poruke: 2.074
Ugled: +21/-1
Starost: 37
Lokacija: Vilin Grad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 07.10.2010. 21:02:14 »

Pročitao sam priču, al će komentarišem posle, žurim Smile
Sačuvana

Samo Shrajk Srbiju Spashava
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.755
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #7 poslato: 07.10.2010. 22:43:05 »

KAo i Nara i ja sada procitah pricu.
Nemogu da kazem ni svidja mi se ali ni ne svidja mi se. Ideja dobra.
U svakom slucaju nije ni za cistiti noge sa njom. Jednostavno pitka ali nije stara prepecenica.
Ko me razume, razume, a ko ne nek pocne da pije . Laughing Laughing
Sačuvana
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.189
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 07.10.2010. 22:52:44 »

Valjda je treba sagledati iz '80-tih.
Mozda da se otvori pod-tema...sta smo citali tih godina Laughing
Sačuvana

S verom u Boga
NaraYan
Archmage

predsednik


Poruke: 2.074
Ugled: +21/-1
Starost: 37
Lokacija: Vilin Grad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 08.10.2010. 02:09:15 »

Ma žene... oće da se množe bez dečeka... eee pa ne može Smile
Da im se pojavimo tamo među njih 250 i kusur, a Nešo, Vale, a? Da vidiš kako se za sekundu menja paradigma postojanja hihi
Sačuvana

Samo Shrajk Srbiju Spashava
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 08.10.2010. 14:53:36 »

@libeat
Meni sva svedočanstva pomažu, jer mi je stvarno prilično teško da dočaram sebi kontekst u kome se sve to događalo. Na primer, meni uopšte nije palo napamet da je moguće (a sad, kad razmislim, zašto ne bi bilo moguće) da je cela "frka", ili neki njen deo, veštački proizvedena.

Naravno da se iz ovog događaja ne mogu izvlačiti zaključci o totalitetu zeitgeista i stanja društva u celini, ali i struktura fandoma/atmosfera u okviru fandoma meni pomažu da malo bolje razumem situaciju. U stvari izgleda da ja imam jedno prilično idealizovano shvatanje 80-ih pa sam sklona da toj epohi pripisujem sve i svašta što mislim da se uklapa u (moj) ideal.  Very Happy
Sačuvana
libeat
Registrovani
pripravnik


Poruke: 9
Ugled: +0/-0
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 08.10.2010. 16:26:21 »

@libeat
Meni sva svedočanstva pomažu, jer mi je stvarno prilično teško da dočaram sebi kontekst u kome se sve to događalo. Na primer, meni uopšte nije palo napamet da je moguće (a sad, kad razmislim, zašto ne bi bilo moguće) da je cela "frka", ili neki njen deo, veštački proizvedena.


Pa, nije sasvim veštački ‘izazvana” ali mi se uvek čini(la) pomalo orkestrirana, u smislu da se primat davao negativnim opaskama. Recimo, meni je prilično smešno da neko za ovu priču kaže da je “opljuvana”; pa pobogu, objavljena je, već je to uspeh sam po sebi, zar ne? Da je ta priča skrajnuta, zatrpana, odbijena i opljuvana, ona bih možda i mogla da uvažim žalopojke (tu naglasak na ono možda  Wink), ali ovako stvarno ne mogu. Ubi me, ali zaista ne razumem i nikada nisam razumela nesuvisle i nerealne ambicije, to mi je nekakva mana, garant; ne razumem da ljudima kao da nije dosta da ih se objavi, nego tek onda udaraju u kuknjavu zato što im to objavljeno svi redom ne hvale do bezumlja i što to ne dobija kojekakve nagrade… svašta.

Elem, postoji mogućnost (kažem – postoji samo mogućnost, a ti sama kasnije vidi kolika je ta mogućnost, ako je ima) da je afera oko te priče bila tek povod pomenutim sukobima svetonazora. U tom smislu, šteta što sama ta priča nije bolja, pošto tu ima finih argumenata koji, nažalost, meni padaju u vodu samo zbog slabosti same priče, koja mi je, ruku na srce, žešće naivna. (Mislim, po meni, one opaske o tinejdž-zrelosti tu čvrsto stoje, pa ti sad vidi… )Ali da je ta priča bila iole snažnija, nju bi neki dobri ( i mome srcu jako bliski)  argumenti lako odbranili, tako da bi to onda zaista i bio nekakav ‘afera-momenat”, dok je ovako više... pa, za mene veštački.

Naime, ono na šta me ta ‘afera’ i danas asocira je radikalni pomak po pitanju ambicija u takozvanoj “žutoj štampi”, kako smo je onda krstili; do tad je taj segment izdavaštva bio namenjen uglavnom tinejdžerskom delu populacije – krimići, ljubići, detektivski romani, avanture pa i sam palp sf – i to zaista nije bilo polje u koje su ehm, ehm, pravi pisci zalazili da sebi naprave ime, nego uglavnom pare i zezanciju. Većina tih romana je ionako bila objavljena pod pseudonimom (anglofonsko područje je tu bilo primarno za “mažnjavanja” imena, što je i logično), pa se celo izdavaštvo tako i tretiralo - kao trivijalna, zabavna literatura za klince i one koji se takvim klincima osećaju. Mnogi pisci su tu svraćali ili zbog ljubavi za palp ili zbog kinte, ali niko nije sebe uzimao toliko za ozbiljno da upravo na tom terenu forsira nekakvu "karijeru" u nekakvoj “umetnički vrednoj prozi”. Ako mene pitaš, tako nesuvisle ambicije po pravilu ubijaju ciljnu grupu, jer ja sam ko klinka u osnovnoj školi čitala Doka Holideja i Vajata Erpa znajući vrlo dobro da tu neću naći ono što moram nalaziti u obaveznoj školskoj lektiri i ruskim klasicima. Podvaliti mi “književnu ozbiljnost” u meni dragom palpu, meni je značilo praviti me preispoljnom budalom, a niko nije budala samo zato što mu je tek malo godinica, draga moja, veruj mi to; kad mi se čitala ozbiljna literatura, ja sam i u tim godinicama čitala Nečistu krv ili Glembajeve, mene zaista nije trebalo na kvarnjaka literarno “uzdizati”. Naprotiv, takvi “na kvarnjaka” pokušaji su zapravo ubijali te meni drage palp edicije, pa je tu postojao jedan sasvim zdrav argument tipa – ako ‘oćeš da pišeš ' hard-kor filozofiju', ti je slobodno piši, brale moj, i to koliko te volja, ali to onda za neku drugu publiku i u nekom drugom izdavačkom segmentu.

I tu mi je bio očigledan taj sukob svetonazora; ljudi koji su voleli palp, voleli su ga bez stida i bez ikakvog kompleksa niže vrednosti, a ljudi koji su nameravali da taj palp “uzdignu” - to da prostiš, jer kukavno ti je bilo to 'uzdizanje', draga moja,  na svim tim silnim epifanijama ratara u zimskom periodu - izazvali su tu zdravo agresivnu reakciju tipa: stipu ti mene, piši ti te dubokoumne mrsomudije za Nobela i Pulicera, a mene ostavi mojoj zajebanciji koja je prvenstveno zabavna. Smile
 
U tom pogledu, možda je Bora branio palp-bez-pretenzija versus pretencioznih mrsomudija. Kažem možda, jer Jurkovića nikada nisam upoznala, pa ne znam kako je na to gledao. Ali ako te zanima njihov stav (stav redakcije, a time i stav Jurkovića, barem delimično), obrati pažnju na kolumnu “Nije Za”; meni je to bio zakon, to mi je bila prva stvar koju sam čitala kad bi se novog Siriusa dokopala> Pazi da negativna kritika, tojest odbijanje priče, nudi daleko više dragocenih informacija nego bilo kakav pozitivan osvrt. Sećam se jednog bisera iz “Nije Za” kolumne kojim se reaguje na nečiju priču (ne zna se niti koju, niti čiju, to je namerno ostalo “privatno”, ali te detalje je garant skontao sam autor a ja sam skontala sve ono ostalo, što mi je tad (a i sad je) bilo vrlo važno), bez da se uopšte osvrće na same detalje priče. Naime, rukopis tog nesrećnog autora se očigledno završio pretencioznom frazom “sva prava pridržana”, na šta je komentar urnebesno podjebavao u stilu: a koja ti to prava, da prostiš, sebi pridržavaš? Prava na tipfelere i maloumni pravopis, prava na sintaksu južnjačkog građevinca, prava na najdosadnije i najtrivijalnije ideje koje se uopšte mogu pričvrljiti na papir?  Laughing

Eto, to ti je tek jedan mali malecki kamičak za mozaik zeitgeista…  pozdrav

Sačuvana
MasterYoda
Jedi Council Member

predsednik


Poruke: 4.365
Ugled: +32/-5
Starost: 65
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 11.10.2010. 21:22:20 »

Ja sam jedan od onih koji je tu priču pročitao u vrijeme kad je objavljena. Baš kao što si rekla u uvodnom postu - priča je tanka po svim elementima i nije mi tada upala u oči. Simpatično kao ideja, ali ništa više.
Ponovo sam je pročitao kada se, broj-dva kasnije, nadigla graja oko te (i takvih) priča. I opet ništa.
Sad si me navela da je pročitam po treći put. Iznenađen sam činjenicom da je autor(ka) '49 godište. Priča mi više liči na pismeni uradak neke srednjoškolke. Nije mi to tako padalo u oči '80 - bio sam mnogo mlađi.
Sačuvana

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.026 sekundi sa 24 upita.