Brisanje ličnosti

[dan555]

Brisanje ličnosti


U Vavilonu 5 jedna od kazni za najteže kriminalce i zločince je brisanje ličnosti (death of personality) i ubacivanje nove, u potpunosti dobre i poštene. Kaznu izvršavaju pripadnici psiho-policije, telepate. Epizoda 304 (Passing Through Gethsemane) obrađuje ovu temu.

Ova ideja mi je otvorila nekoliko pitanja o kojima razmišljam i želeo bih da porazgovaramo o njima.

1. Svrsishodnost kazne

Mislim da je očito da je u pitanju neka vrsta smrtne kazne. Ne ostaje ličnost koju bi kazna naterala da pati zbog počinjenog zločina.
Po sadašnjim zakonima, moždana smrt se smatra konačnom, bez obzira što telo nastavlja da živi. Eto veze današnjice i SF-a.

U seriji nema problema sa brojnošću ljudske vrste tako da očuvanje tela nije bitno.
Zašto onda ne primeniti drugu kaznu - izbacivanje sa stanice u okolni vakuum? Vremenom bi telo palo ka planeti ispod i sagorelo u atmosferi. Dakle, prilično "čist" postupak.

Jedini dobitak je nova, dobra osoba koja ostatak života posvećuje dobrobiti drugih osoba. Takvih uvek fali.

Ipak, pre mi se čini da je u pitanju naša hipokrizija. Kao, nismo ga ubili jer telo nastavlja da živi. Mi smo humano društvo koje vodi računa čak i o krimosima... Verujem da bi, samo da imamo tu mogućnost, zaista mnogima danas palo na pamet da se izbore za ovu kaznu.

2. Da li je moguće

Kako je V5 tvrda naučna fantastika sasvim je u redu postaviti ovo pitanje.

Šta je to što nas čini osobom? Nekada davno sam sam sebi dao odgovor - sećanje. Ali sada nekako mislim da smo kombinacija tela i ličnosti + sećanje, koje obezbeđuje kontinuitet nas samih. Malo je rogobatno ali ne umem bolje da se izrazim.

U nekoj emisije jedan naš poznati psiholog reče da rođenjem dobijamo 60% svoje ličnosti, od roditelja i porodice 20% i od okoline 20%. Dakle, "hardver" koji ne možemo menjati čini veći deo naše ličnosti, dok "softver" iliti životno iskustvo (u sećanju) čini 40%.
Po Katelu i drugima iz te škole, osnovne crte ličnosti su baš u tih urođenih 60%. To su inteligencija, snaga ega (ličnosti), odnos introvertno-ekstrovertno (toliko se sećam).

Na prvi pogled, 'smrdi' mi to da telepate mogu nekome zameniti ličnost, kada je njen veći deo zapisan u genima. Ali, kada pomislim na to da se ličnost može menjati nekim supstancama, drogama, lekovima... onda se nazire rešenje.
Šta ako je sve u količini određenih molekula, ako je sve pitanje podešavanja. Neko luči više jedne supstance, pa je jaka ličnost, a neko drugi manje, pa je slaba. Ako je dovoljno promeniti ta podešavanja, onako nategnuto, možda može da se proguta ideja da telepate mogu u potpunosti nekome zameniti ličnost.

E sad, ako odbacimo mogućnost da telepate mogu uticati na ono što je definisano genima, da ne mogu menjati podešavanja, otvara se veoma zanimljivo polje za razmatranje.
Zamislimo da u veoma ekstrovertno telo, kakvi su već kriminalci, ubacimo veoma introvertnu ličnost, kakvi su dobri, pažljivi ljudi. Kako će se u tom neodgovarajućem telu osećati introvertna ličnost. Kakvi će se sve sudari telo-ličnost dešavati?
Da li je neki pisac već obradio ovu temu?

3. Izmena ličnosti

Ako mogu da zamene kompletnu ličnost, mogu i da je izmene na parče. Zamislimo da postoje "estetski" zahvati u ličnosti. Ne dopada nam se nešto u nama, odemo kod čika "estetskog" telepate, kažemo "'oću da budem samouveren kao taj_i_taj glumac" i on nas promeni.
Da li biste išli na takvo "friziranje" svoje ličnosti?
Ili, kako biste prihvatili nekoga iz svoje okoline, možda čak rođaka ili muža/ženu, koji bi promenili deo svoje ličnosti?

Nekako ne sumnjam da bi se našli oni koji bi pohitali kod tih psi'ićkih "estetičara", kao što danas idu kod plastičara. A i samoubice bi, umesto da prave fleke na betonu ispod Brankovog mosta, mogli da odu na izmenu/zamenu ličnosti.

Tako, sretnete starog druga posle ko zna koliko vremena. Pohrlite da se izljubite sa njim, a on vas gleda belo. Kažete mu da ste bili najbolji drugovi u mladosti a on će: "Aaaaa, pa ja više nisam taj! Sada sam druga ličnost, prethodnu sam utepao."

4. Samo SF!

Ako se sećate, pričali smo o tome da li postoje teme koje mogu da se obrade samo u SF-u. E, ovo je jedna od njih! Rekao bih da ide u prilog mom ubeđenju da i dalje živi stav iz vremena Sirijusa da je dobar SF samo onaj koji može biti ispričan samo u SF-u. Slika a ne ram!


Verovatno sam nešto zaboravio da napišem. Tema je baš zahvalna za raznorazna filozofiranja.

Sve što ovde napisah podložno je osporavanju, pa izvolite... vaše mišljenje...

[Glorija]

Geni samo daju okvir - nema ličnosti bez odrastanja i , samim tim , bez pamćenja.
Mnoooogo mi je to sumnjivo ... U poslednje vreme priča se o "ćelijskom" pamćenju - kako izbrisati njega ako ne izbrišeš svaku ćeliju ? ...
Izbrišeš pamćenje (dobiješ "bebu" ? ili se telo samo seća ponečeg ?), obaviš "obuku za dobricu" i ? Šta ako, bez obzira na obuku, dotični baš neće da se razvije u dobricu ? Prosto - nije mu u genima 

Slažem se sa tobom da je to licemerno - ubiti ličnost je ubistvo ! Bez obzira da li telo nastavlja da živi ... Čovek je telo i ličnost (+duša ???)

(To je kao da prospu pivo iz flaše i sipaju klaker  Teško će se od toga napiti  )

[svetlost lutalica]

4. Samo SF!
Ako se sećate, pričali smo o tome da li postoje teme koje mogu da se obrade samo u SF-u. E, ovo je jedna od njih! Rekao bih da ide u prilog mom ubeđenju da i dalje živi stav iz vremena Sirijusa da je dobar SF samo onaj koji može biti ispričan samo u SF-u. Slika a ne ram!

Jock. Bar ovaj deo sa izmenom ličnosti.
Ima čak i film sa Harisonom Fordom na tu temu.

[dan555]

Јоцк теби. 
Гледао тај филм и нема си везе са изменом личности, већ деградацијом (као последицом рањавања).

[svetlost lutalica]

Koliko se ja sećam tog filma, on je izgubio pamćenje i usled toga, između ostalog, postao potpuno drugačiji čovek (u smislu osobina). Ne sećam se kraja, doduše.

[dan555]

Јесте, имао је тоталну амнезију али уз њу и пропадање мозга до те мере да није могао сам да живи.
Питање је да ли је амнезија измена личности. Брисање можда, али измена?

[svetlost lutalica]

Hm, meni je u stvari jedna stvar ostala u pamćenju iz tog filma na kojoj zasnovah svoju dijagnozu. Negde na početku on se izdere na ćerku jer je recimo ostavila čašu sa sokom na klaviru. Kasnije, posle amnezije i povratka kući, na neku sličnu situaciju reaguje potpuno drugačije što njegovu ćerku potpuno šokira. Znači, to nije pitanje sećanja, motoričkih veština itd, nego baš promena...pa ličnosti. 

Tako nekako.

[svetlost lutalica]

Sad nešto razmišljam...
Ako ti se u prošlosti nešto desilo što je uticalo na pravac razvoja tvoje ličnosti (ili makar onih 40% nje koji nisu genetski uslovljeni) - uzmimo za primer izanđali holivudski zaplet da zbog traume iz detinjstva postaneš serijski ubica - i nešto te lupi po glavi pa zaboraviš traumu iz detinjstva...da li to briše i njene posledice, odnosno da li ćeš i dalje biti serijski ubica, samo bez očiglednog "opravdanja"?

Ako izgubimo sećanje (mislim, očigledno, na stvarno i potpuno gubljenje sećanja, a ne na potiskivanje) na ljude/događaje koji su uticali na formiranje naše ličnosti da li gubimo i delove ličnosti koje su ti ljudi/događaji formirali?