SF tim
* 18.08.2019. 21:13:32
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2 3 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Karta za sreću  (Pročitano 16827 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« poslato: 25.07.2010. 22:50:08 »

Bio sam odustao od pisanja priča na netu, ali  na Salov nagovor, eto me tu.
Prema tome, on je krivac  Smile.

Zurio sam u bezvremeno indijančevo lice, pitajući se kada zaista postajemo stari. Oduvek sam mislio da starost dolazi onda kada prestanemo verovati u čuda. Tešio sam se mišlju da je taj trenutak još uvek daleko od mene. Potajno sam i dalje verovao u beskonačne univerzume, i bića sa drugih planeta, nadajući se da su bolja od nas, da nemaju našu surovost, zlobu i pohlepu, i da će nas poučiti nečem lepšem i plemenitijem. I dalje su mi pričinjavale gotovo dečiju radost knjige šarenih korica, sa naslovnim stranama punim izmišljenih bića i svetova.
Uvek sam se dobro snalazio sa izmišljenim svetovima. Sa stvarnim je išlo malo teže.
Ipak, sada sam prvi put osetio kolebanje u svojoj veri u čudnovato.

Naravno, uzrok kolebanja je bila moja devojka. Ljutito mi je zvocala da nisam normalan ako za tu glupost dam hiljadu dinara. Indijanac je vrteo u rukama poveliku zelenu kuglu, govoreći mi na lošem srpskom da je to ključ, karta koja povezuje različite svetove, okuplja ih na jednom mestu, omogućava kosmičku vožnju. Često su svirali tu, blizu Katedrale, moju omiljenu andsku muziku, i usput prodavali razne đinđuve. U momentu kada sam se već hteo okrenuti, i poslušati mudar ženski savet, indijanac mi doviknu :
,, Ja znam šta tebi trebati. Ti si Putnik. Srce i duša su ti u više svetova. Vidim ti u očima ''.
Bio sam zaprepašten, gledao sam ga u oči, a on se samo smeškao, i odbijao više išta da kaže. Bilo je oćeš kuglu, ili nećeš. Dadoh bez reči pare, i uzeh zelenu kuglu u ruke, na očaj svoje lepše polovine.
Kako je dođavola, indijanac mogao znati šta sam ?

Bio sam zaista rastrzan između svetova, stalno jurcajući autobusima, kolima, vozovima, avionima, i hiljadu puta sam poželeo da ih nekako skupim na jednom mestu.

Daleko od mog sadašnjeg boravišta, dizali su se veličanstveni planinski vrhunci Uilice, Jadovnika, Šatora, Dinare, svojim masivima pružali su sigurnost i zaštitu od golgote sveta. Mračne, drevne šume, i tepisi poljskog cveća činili su  kontrast pejzaža koji je opijao dušu. No, više od svega taj kraj me je zauvek ispunjavao slikama i mirisima detinjstva i mladosti : prve igre, topla bakina kuhinja, stari šporet na drva, miris polica i uštipaka, škola, prva ljubav, prvi poljubac, prve radosti i prve tuge.

Iz toga sveta prešao sam u jedan potpuno drugačiji svet, svet čije su me prostrane ravnice odvlačile u nepoznato,  dajući mi osećaj širine, beskonačnosti. Plavi obronci Fruške Gore, i beskrajna polja suncokreta umirujuće su delovale na moju dušu : ispunjavale su me mirom, i gasile vatru koja je ponekad izbijala kao vulkan u mojoj dinarskoj duši. Ta vatra nije uvek bila dobra, ni kreativna, nekad je umela da bude i samodestruktivna.
Trebao mi je i taj svet polja i ravnica, kao što narkomanu treba fiks, da lakše prebrodi noć.

Treći svet je bio daleko. Davao mi je veliki osećaj slobode : beskrajne ceste, prelepe šume i planine, jeleni koji pasu pored gradova, i taj vrtlog rasa, nacija, boja, u skoro svakom kanadskom gradu kroz koji sam prošao. Nešto je bilo u toj zemlji što me je strahovito vuklo, taj spoj drevne prirode i jednog uređenog društva u kome nije važno jel se zoveš Nenad, Hasan, ili Džon ; naravno, iznad svega vukla me je porodica, osmesi na licu bratovih mališana.
Teško je znati da ne možeš da ih zagrliš kad poželiš, odvedeš  na sladoled, kupiš im igračke, igraš fudbala sa njima.
Tehnologija je tu naravno, ali ne mogu mejlovi i telefoni zameniti voljene.

Četvrti svet bio mi je blizu, iako su ga mnogi izbegavali, mene je privlačio kao svetlo noćne leptire. Taj grad na razmeđi puteva, civilizacija, religija, svetova, imao je neku fantastičnu energiju koju bih osećao čim kročim u njega. Osvajao me je i njegov ulični, mangupski duh. Voleo sam njegove strme, cik cak ulice, redove knjižara u Knez Mihajlovoj, pogled sa Kalemegdana, boemski duh Skadarlije, veličanstvenu lepotu hrama na Vračaru.
Voleo sam i njegovu žensku stranu : gradom su hodale najlepše devojke na svetu. Muzika njihovih koraka stapala se sa muzikom koja je činila drevno, bezvremeno srce grada.

Trčao sam tako između svetova, nikad ne uspevajući biti dovoljno u svakom : zavideo sam onima koji imaju jedan dom od rođenja do smrti. Teško je biti Putnik.

Tako sam doneo kuglu kući, ignorišući upozorenja devojke. Shvatio sam da je bila u pravu, i da sam ispao som, dajući pare za glupost, ali šta da se radi. Planirao sam sutra potražiti ponovo indijanca i vratiti mu kuglu, pa valjda će dati pare. Rano sam zaspao, a kuglu sam nehajno stavio na sto.

U neko doba probudio me bledi, zelenkasti sjaj.
Kugla je gorela zelenom vatrom.
Bunovan, skočio sam iz kreveta, uzeo kuglu u ruke, a onda vrisnuo od oduševljeja.
Nisam uspevao shvatiti kako u tako malu površinu može stati toliki prostor. Gledao sam kroz kuglu planinske litice rodnog kraja, u punoj veličini, koje su naglo završavale, a odmah iza njih plavili su se obronci Fruške gore i žutio suncokret. Obroci su ubrzo prelazili u strme beogradske ulice. Negde iza Hrama Sv.Save, pojaviše se i ulice Otawe, jeleni pored puta, a ubrzo videh i lica voljenih. Sve se mešalo, i sve mi je bilo tu, nadohvat ruke.

Mislim da nisam ni spavao tu noć. Odjurio sam ujutru ponovo u Zmaj Jovinu, ali Indijanca više nije bilo tu.
Zvao sam devojku telefonom, i naravno, nije mi verovala. Ipak, uspeo sam je nagovoriti da dođe i pogleda magičnu andsku kuglu. Iz nekog razloga, kugla nije pokazivala ništa dok je ona bila tu. Uporno sam je pozivao nekoliko dana, ali kugla pred njom nije radila. Na kraju me je ostavila, ozbiljno mi napomenuvši da posetim psihijatra.

Neke dve nedelje, živeo sam kao u snu. Shvatio sam da je nekom magijom, kugla namenjena samo za moje oči.
Svaki dan putovao sam svojim omiljenim svetovima, i mislio sam da je takva sreća prosto nemoguća.

Jedne noći, umesto zelenkastog sjaja, probudio me crveni plamen.
Kugla je gorela u mojim rukama, kada sam je uzeo.
Slike su bile stravične.
Vojske koje su prolazile kroz moj rodni kraj, nahrupile su na plave obronke i polja suncokreta, bojeći ih krvavocrvenom bojom. Beogradske ulice više nisam mogao poznati : bile su sređene, doterane, svuda sam video natpise na engleskom i francuskom, ulicama su hodile ružnjikave, loše obučene devojke, sve je bilo čisto, uredno, ispeglano, ali falila mi je ona nesavršenost, onaj pozitivni haos, nered. Video sam goletne masive mog zavičaja : na kamione su tovarili trupce, a ćelavi tip sa golemim krstom oko vrata, požurivao je radnike, primetih bg tablice na njegovom džipu. Preda mnom se ukaza i Otawa, ali to više nije bio isti grad : ulice su bile prljave, zapuštene, vozači su psovali jedne druge, psi lutalice lunjali po centru, nestalo je mira i spokoja.

Nadao sam se da je to stanje prolazno, da se nešto pomešalo. No, to se ponavljalo svake večeri. Nestalo je lepote, karta za svetove postala je moj mučitelj.

Razmišljao sam dugo, i konačno shvatio i odlučio. Kuglu sam strpao u neku kesu, i zavitlao je u Dunav.
Indijanca više nisam viđao, sigurno je klisnuo u drugi grad, da nekom novom naivku uzme lovu. Naučio sam lekciju.
Svetovi treba da ostanu tamo gde jesu. Život je na kraju krajeva, jedno beskrajno putovanje. Nekada sam zavideo drugima, ljudima sa samo jednom pripadnošću, sada više ne. Shvatio sam da biti Putnik nije prokletstvo, već dar. Ako se na potpuno različitim mestima osećam svoj, ako ih osećam svojima, ako me čine srećnim i ispunjenim, onda moj život i bitisanje ima smisla.
Trčaću i juriću između njih sa radošću, osećajući da im pripadam, i da oni pripadaju meni.

Stojim na uglu, i čekam bus za jedan od mojih svetova. Padaju mi na pamet stihovi Džonija Štulića :
Stojim na uglu, prijepodnevni sat
žicam kartu za sreću
u jednom pravcu

Stojim na uglu
prijepodnevni sat
želim pravu kartu za moje snove

Magične kugle više mi nisu potrebne. Uzimam od šalterske službenice kartu za sreću, nasmešen vraćam joj kusur
i čekam svoj autobus za snove.

Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #1 poslato: 26.07.2010. 02:17:15 »

Epi, jarane, zajebavaš nas, ili si zaista postavio "priču" ???

Elem, na prvih par rečenica me piči konfuzna psihodelija. Nisi diler droge, nego pisac u pokušaju. Saberi se. Kasno mi sada da te pljujem, al sutra (danas) ću.

A kad završim sa tim, onda idemo, step baj step analiza, ispravka, i primeri.
I da mi nisi jaran, joooj kako bi cirkus od ovog pokušaja proze napravio... al neću, jer znam da možeš, a znam i da imaš neke barijere, al se ne trudiš.

Ruši, gazi, piši!


(pa ti i dalje hvali moja neDela.... hahahha)
« Poslednja izmena: 26.07.2010. 03:31:06 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 26.07.2010. 02:41:47 »

Citat
Svetovi treba da ostanu tamo gde jesu. Život je na kraju krajeva, jedno beskrajno putovanje.

Nisam mogao da legnem, da zahrčem, a da ne ti napišem ovo:

Želiš ideju i poruku. Dao si je. I to je lepo, Topim se, ebte.
A da li ti znaš da ti je to vrhunac priče, pardon, nazovi priče?

Jebte, dao si mi kraj, dao si u dve rečenice ono, što ljudi grade na desetine i stotine stranica?

A ti, ti si mi servirao nepovezane opise, koje si pokupio usput, na NS ulicama, i ko da si se nalizao LSD-a, pa to u takom stannju napisao? Pa na kraju tog cirkusa, šarenog, serviraš mi poJentu?



Vid ovako... i ja sam pisac u pokušaju. A ti si moj drug, prijatelj. U RL svetu. I baš zato, pljuvaču te bre najžešće. Imaš maštu, ideje.

 A naraciju kao pomije za svinje.

E to ćemo da popravimo. Prozvao si me, odgovaram.
Sutra, radimo na tome.


Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 26.07.2010. 08:30:06 »

Ko bi ovde čitao priču od desetine strana, ili roman od sto ? Ne bi niko, aj budi realan, ne bi ni ja prvi.
Priča je i zamišljena da bude u psihodeličnom fazonu  Cool.
Naravno da ima rupa i promašaja, nisam ni sumnjao da nema.
Slobodno udri prepravke, dopune, svoje predloge.
Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
dvab

kadet


Poruke: 45
Ugled: +1/-0
Starost: 47
Lokacija: Topola Srbija
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 26.07.2010. 09:45:18 »

    Prvo da opet naglasim da sebi dajem pravo da komentarisem  samo kao citalac(svidja mi se - nesvidja mi se). Jer mislim da za nesto vise nisam sposoban....


Svidja mi se: Mislim da si u pravu za duzinu price, citanje na monitoru je, bar meni, uzas, nista bez papira. Svidja mi se ideja za pricu i poenta koju si njom poslao.Dzoni je odlicno cucnuo na kraju. Generalno, na kraju, sam imao neki pozitivan utisak.......

Nesvidja mi se: Bojim se da je Sal upravu za sve ostalo. Prica mi nekako nije "tekla", povuce me da je citam pa me povuce da preskocim.
Sačuvana

Bojan
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 26.07.2010. 09:55:18 »

Slobodno iznesi mišljenje, Dvab. U pravu si. Tačno sam osetio gde sam je ,, zbrzao '', i zato neki delovi ne teku dobro. Nisam imao strpljenja, a trebao sam, makar i uz rizik da bude podugačka.
Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
dvab

kadet


Poruke: 45
Ugled: +1/-0
Starost: 47
Lokacija: Topola Srbija
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 26.07.2010. 10:15:38 »

  U ovoj zemlji je najlakse biti kriticar, tesko je napraviti nesto. Ovaj forum, a verovatno i drugi slicni njemu, daje ti sansu da bar pokusas, bar sam ja tako osetio i pokusao. I to medju ljudima slicnim tebi, bezbolno.
Tako da je tvoja najveca greska, hehe opet pominjem Sala, sto vise ne pokusavas.
        Inace ja stvarno mislim da ti prica nije losa.
Sačuvana

Bojan
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #7 poslato: 26.07.2010. 11:21:55 »

Ajde da objasnim nešto...

Elem, Epi je prestao kačiti radove baš zbog ovakvih arogantnih kritika, koju sam sam napisao.
I to namerno.
Slažem se da je najlakše biti kritičar, ali je najteže biti normalan kritičar.

Sad, zašto sam Epiju to uradio, iako kontam da takvo nešto niko ne zaslužuje?
Zato da vidim oče li zaplakati i sebi se zakleti da će prestati pisati, ili se malo drznuti i postati sigurniji u sebe?
Pre mi se činilo da je pisanje baš onako, romantičan zanat. Sad, vidim da je sve, samo ne -romantičan.  Shocked

Sad, da ne tuljim više, da se bacimo na posao. Odoh je ponovo čitati, pa dam komentar (normalan, ovaj put), pa ću videti kako bi ja to naškrabao...



Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
dvab

kadet


Poruke: 45
Ugled: +1/-0
Starost: 47
Lokacija: Topola Srbija
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 26.07.2010. 11:33:51 »

  Kad sam pomenuo kriticare nisam mislio na tebe, od tvojih komentara u mojoj prici sam imao i previse koristi.
Govorio sam uopsteno i bez nekih neznam kakvih namera......Verovatno je moj problem ovde sto se vi svi medjusobno dosta dugo poznajete, a ja mu dodjem ko neki padobranac. Pa bi mozda trebalo da usporim sa komentarima bar na neko vreme. pozdrav
Sačuvana

Bojan
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 26.07.2010. 11:38:57 »

Ma jok, Dvab, šta ti je, slobodno ti komentariši, i ne ustručavaj se, ovde su normalni ljudi.
Ne brini Sal, Eriops je ipak Bosanac, tvrdoglav i inatan, i ne odustaje..to je bilo samo privremeno.
Neću onim retkim internet pljuvačima da pružim to zadovoljstvo da odustanem, da pobede.
Nego vidim ja da krećeš žestoko, vide se bobanizmi.. Pao si pod uticaj  Smile.
Šalim se. Hvala ti za volju i trud da ovo prepraviš, pa stavi da vidimo kako izgleda.
Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.189
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 26.07.2010. 11:45:25 »

Dvab, nije bitno kad se ko pojavio na sajtu, niti dal se druzimo RL.
Bitno je, ako si Ti voljan, da se sa nama druzis i da ne postavljamo sebe iznad drugih ili ispod, od toga nemamo nista, nema nrmalne komunikacije.

Dugo i brojno postovao Dvab, ja se bar uvek slatko nasmejem na ovaj tvoj avatar - drago mi je kad ga iznova vidim. Muzicar....zasviraj pozdrav
« Poslednja izmena: 26.07.2010. 11:56:33 od valiant68 » Sačuvana

S verom u Boga
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #11 poslato: 26.07.2010. 11:54:45 »

U prva dva pasusa ne objašnjavaš ništa, Epi. Ja kontam ko je indijanac, jer sam iste često viđao ispred katedrale. Ali ostali nisu.
Znači, čitalac ostaje konfuzan, a več smo u samoj radnji.

Ćiniš greške u naraciji. Nikao ne smeš u narativu uvaljivati priču kao da ti i ja sedimo u kafani i ti meni preko stola pričaš!

Citat
i usput prodavali razne đinđuve

A šta su to "šinšuve", pardon, "đinđuve"??? Opet nedozvoljena radnja u naraciji.



Citat
Naravno, uzrok kolebanja je bila moja devojka.

Ono naravno baš i ne treba. Onda, ostatak rečenice je bespotreban, lik devojke je bespotreban, ali ako ti insistiraš na tome (ti si pisac, ti gradiš svoju priču, i imaš sva prava i Bruce Lee-a  ugraditi, ako hočeš), onda moraš tako oblikovati rečenice, da ti bespotrebni likovi ostanu u pozadini radnje!


Citat
Planirao sam sutra potražiti ponovo indijanca i vratiti mu kuglu, pa valjda će dati pare.
Šta je, žao ti para, a? Hihihihi..... Laughing


E ovo me izbilo iz frizure:
Citat
i poslušati mudar ženski savet,

Prvo, ne postoji mudar savet, ako je od žene! Hahahah.  Laughing
Šalim se. Elem, ovo mi nikako ne ide u narativni deo. Da si napisao "poslušati devojku-krampu-svoju gaborku-lepoticu-ljubav, pa nekako...mada...hmmm, ma ne ide to u narativni deo, naročito ne u situaciju koju si postavio. Možda je to samo moj utisak...


Citat
Plavi obronci Fruške Gore, i beskrajna polja suncokreta umirujuće su delovale na moju dušu : ispunjavale su me mirom, i gasile vatru koja je ponekad izbijala kao vulkan u njoj. Ta vatra nije uvek bila dobra, ni kreativna, nekad je umela da bude i samodestruktivna.
Trebao mi je i taj svet polja i ravnica, kao što narkomanu treba fiks, da lakše prebrodi noć.

Primeti da sam ti u pvoj rečeenici izmenio kraj iste. Tako da se izbegne ponavljanje, a i zašto "dinarskoj duši?" Imaš želju da radiš u banci ili menjačnici?
Totalno nebitan detlj za radnju, unosiš u junaka emociju i istorijat, ali na pogrešnom mestu.


Ono, vatra i samodestrukcija, isto ti ne treba. Lep početak pasusa, pa onda ružan kraj istoga.




Citat
Na kraju me je ostavila, ozbiljno mi napomenuvši da posetim psihijatra.

E pa ako te ostavila zbog toga, onda si je trebao lansirati nogom u dupe.
I eto ti tvoj sporedni karakter. Niš ne radi, samo živce čupa. Iritira čitaoca, a tek tvog junaka....

Citat
Voleo sam i njegovu žensku stranu
Pa nije grad višepolno biće.
Zar ne bi bilo lepše da si napisao
"Voleo sam i njegovu romantičnu stranu?"


Citat
Razmišljao sam dugo, i konačno shvatio i odlučio. Kuglu sam strpao u neku kesu, i zavitlao je u Dunav.
Indijanca više nisam viđao, sigurno je klisnuo u drugi grad, da nekom novom naivku uzme lovu. Naučio sam lekciju.
Svetovi treba da ostanu tamo gde jesu. Život je na kraju krajeva, jedno beskrajno putovanje. Nekada sam zavideo drugima, ljudima sa samo jednom pripadnošću, sada više ne. Shvatio sam da biti Putnik nije prokletstvo, već dar. Ako se na potpuno različitim mestima osećam svoj, ako ih osećam svojima, ako me čine srećnim i ispunjenim, onda moj život i bitisanje ima smisla.
Trčaću i juriću između njih sa radošću, osećajući da im pripadam, i da oni pripadaju meni.

To otkrovenje , koja treba da je udarna pesnica priče, moraš sažeti. Ti poruku dela prepričavaš!


Vidi, ako uzmem da je prepravljam, moraću da je baš osakatim i svašta prišijem, pa ja to ne bi bez tvoje dozvole. A i ne znam kada ću stiči, iskreno, ne znam i sam kako bi je načeo. Najbolje, prepravi je ti ponovo, ali sačekaj još koji savet, komentar, pa je onda okači ponovo.

Jesi se previše "ugradio" u priču, ali to ne mora po pravilu biti pogrešno. Ako sebe postaviš kako treba, onda po pravilu izlazi jako snažna i lepa priča...

A od "bobanizacije" bi naj voleo njegovo iskustvo i tiraž, a ostalo vama ostavljam da "delite"...hehehhehehe


Vid, sorry što sam te baš opleo, vidim da se nisi ni trunke pokolebao. To mi i jeste bio naum.
« Poslednja izmena: 26.07.2010. 12:02:06 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #12 poslato: 26.07.2010. 11:56:39 »

Dvab, nije bitno kad se ko pojavio na sajtu, niti dal se druzimo.
Bitno je, ako si Ti voljan, da se sa nama druzis i da ne postavljamo sebe iznad drugih ili ispod, od toga nemamo nista, nema nrmalne komunikacije.

Dugo i brojno postovao Dvab, ja se bar uvek slatko nasmejem na ovaj tvoj avatar - drago mi je kad ga iznova vidim. Muzicar....zasviraj pozdrav

Amin.
 Nema usporenja. Samo gas Laughing
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
PanzerPedjys
Registrovani

član posade


Poruke: 89
Ugled: +5/-2
Starost: 48
Lokacija: Oxville
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 26.07.2010. 12:45:44 »

Mada Salov Kung Fu nije jači od mog, pozvao me je na crtu, a ja mu dužan ostati neću! no pasaran

Prvo, neslažem se da je neka muka čitati sa monitora, muka je sa živcima i vremenom za pročitati išta. Naravno, stoji tvrdnja da je sa dugačkim  grrr problem, pogotovo ako te nekupi u prvih nekoliko pasusa, što je u principu isto i sa štampanim, treba živaca od mesinga da se istraje do kraja napisanog i eventualno pokrje prvi negativan utisak.

Ustvari, inetersovalo me je Epijevo pisanje, nadam se da me sad neće pogrešno razumeti, ali baš me je interesovalo da vidim šta je to što je onomad zaslužilo onakvu kritiku od koje se on povukao u duboku ilegalu. Sad mi je mnogo jasnije barem kad je kritika u pitanju...Ono sa bežanjem u ilegalu tek treba autor llično da mi objasni...

Elem, ja ovde nevidim priču. Ovo ustvari i nije priča, ovo je lamentiranje nad hudom sudbinom autora i njegovog naroda, propraćeno sa nekoliko pastoralnih razglednica krajolika i turističke ponude svakog ponaosob. A nije jed da se lamentira, svi to, ali baš svi to radimo, no se pre tog procesa uhvatimo za kakvu takvu priču, pa lične stavove uvijemo u par slojeva oblandi, od volje već poneko prelije i topljenom čokoladom il drobljenim bademima  Rolling Eyes . Razumem, mislim da razume, Epijev jed, bes, razočaranje, you name it i to razumem, ali on sve to drži sa pogrešne strane spisalačkog zanata.

Nabrajanja krajolika sam i pre viđao, iz autobusa, voza il naspram volana. Ni od jedne pobrojane šume, njive suncokreta, i proplanka gde jeleni pasu ja nisam osetio ni traga mirisa koje je autor upoznao, zavoleo a sad ih meni prenosi da ih i ja isto tako zavolim...
Sačuvana

Tuco Benedicto Pacifico Juan Maria Ramirez - "When you have to shoot, shoot, don't talk"
PanzerPedjys
Registrovani

član posade


Poruke: 89
Ugled: +5/-2
Starost: 48
Lokacija: Oxville
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 26.07.2010. 13:00:51 »

... Ako autor ne ume da mi dočara čak ni taj miris starog šporeta na drva i babibine uštipke, a ja vrlo dobro znam taj miris, stari šporet na drva je nešto najelegičnije što postoji, a ti uštipci ili štagođ već sa šporeta sišlo, mirišu kao sam Raj na zemlji...trebalo bi barem da se zamisli. Da svoj bes pretoči u priču, da svoj jed podeli sa karakterima u priči, da sve što zna i oseća poveže sa pričom. Ovo što sam pročitao nije čak ni prepričano, to je bačeno na papir od muke.

Još za kraj, postoji predivna knjiga "Posmatrač" Hose Ortega i Gaseta. Ne Putnik Epi, nego Posmatrač Epi. Sa Salom sam se pre neki dan preganjao malo oko toga pošto je Boban izbacio tu "reč". Od kad sam uzo olovku i papir uruke treniram sebe da budem posmatrač i zato mi je bilo bitno kad je Manfred baš tu reč iskoristio da naglasi važno u pisanju.

Sačuvana

Tuco Benedicto Pacifico Juan Maria Ramirez - "When you have to shoot, shoot, don't talk"
Stranice: [1] 2 3 4   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.023 sekundi sa 23 upita.