SF tim
* 20.07.2019. 09:28:13
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Crni Cvet - Boban Knežević  (Pročitano 10950 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 22.07.2010. 22:57:01 »

Crni Cvet





Usnio sam strašan san...

...je prva rečenica tog kratkog romana.  I od te prve rečenice, pa sve do zadnje, na 137 stranice, imate čisto, prvoklasno pripovedanje! Ali, ne samo to... sam način pripovedanja je upravo ono što mi se najviše svidelo u romanu, što me, kao i sama radnja, prikovalo da ga pročitam u samo par navrata!  
Evo i prvi pass romana, da skontate o čemu pričam...

Usnio sam strašan san.
Hodam sred litice istegnute nagore put neba, nadole dublje od pogleda, nekakav neobičan divlji vetar ne duva kao što vetrovi duvaju, nego silovito udara, čas odozgo kao da me hoće prevaliti u tamni bezdan, čas uvis kao da će me od puta odvojiti, a put je trošan, staza uklesana u stene što mi se pod nogama migolje, drhtulje kao da su pihtije a ne kamen. I mada sam jači od sveg živog što svetom hodi, nesigurnost i strah smenjuju se u meni, nagone me da po trošnom putu polegnem i noktima o tlo grebem. Sve to traje i traje i traje i namah staza se pretapa u tamni otvor iz koga izranja biće aždaji nalik i sikće prema meni. Grabim sablju i sečem glavu odvratnog stvorenja. Bezglasno, najpre glava, zatim trup, strmoglavljuju se u ponor. Dok čekam da mi se uzdrhtala utroba primiri i dozvoli da napravim neki pokret, čuje se lomatanje u dubini. Stojim tako neko vreme, napregnutost popušta, ruka sa sabljom više se ne trese, ali potmulo lomatanje ne jenjava. Zavirujem oprezno u tamni otvor, čekam da mi se oči sviknu na mrak... iz pomrčine dopiru komešanje i cika mladih. Odlučujem da ih ne diram, ulazim tri koraka koliko je potrebno da dohvatim cvet hrizalida što samo u mraku iz aždajine sluzi raste, pažljivo ga uvijam u vunu i polažem u torbu okačenu o rame. Napolju me dočekuje tišina... vetar je stao, a staza mirno počiva na strmini.


Arhaično, od glave do pete.
Kao što vidite, autor piše u prvom licu, što mi se takođe dopalo, a možda nekima neće! Elem, prvo lice lišava autora potrebe da junaka psihološki definiše, i tu loptu dobacuje čitatelju, koji na osnovu kontova i postupaka protagoniste formira profil junačine. Taj prostor je Boban iskoristio da junačinu vodi lagano, bez naglih, stresnih obrta, uspona i padova naracije kroz celu priču. A naš protagonist, da je junačina, bogme i jeste.
Najjači srbin koji zemljom hodi, kraljević, oslobađa srbe drevnog prokletstva u obliku ratnika-čarobnika koji hara i pali gde god stigne. I kada ga junaci roknu, on vaskrsne i nastavlja svoj krvavi pir.
Samo naš bezimeni fajter, srpski vitez plave krvi,  saznaje od veštice tajnu kako i čime banditu stati na kraj! I dernek počinje. Prati ga širom bivšeg Dušanovog carstva, i na kraju ga i sustigne...

Radnja, iako piči laganih 100 procenata linearno (ali nikako predvidjivo), nije baš „poredana“ u romanu tako. Počinje sa devetim poglavljem, pa onda nastavlja osmim, pa devetim. I tako ga Boban miksuje do kraja. Sad, neko bi pomislio da mu to nije trebalo, da je to bezveze odradio, a ja velim, neka je! Takva mikstura poglavlja daje romanu dinamiku (pardon, još dinamike, jer je story sama po sebi dinamična), i pažljivim čitanjem (normalno da će te pažljivo čitati, Crni Cvet nije ljubavni vikend trash roman za dokone domaćice i žvako-žvakajuće šalteruše mozga veličine andola) sve legne na svoje mesto. Takođe, u romanu nema mnogo likova, a nikako nepotrebnih ili sporednih. Možda karakter Jovančo, kao Pančo Vila svome vitezu, al' ostali su na svom mestu. Možda Jovančić  i ima svoju ulogu, kao, da našeg najjačeg srbina koji zemljom hodi prikaže kao dobrog, plemenitog i velikodušnog gospodara (Ono, kad mu, sluganu svome, u Čikluša Hanu plati i vino, i jagnje,  te hamam, sobu i kurve, što nezamisliva rabota gospodarima u ono vreme beše!)

Sam junak, i njegovi kontovi su lišeni ikakvih dubinskih definicija dobra i zla. On jednostavno zna šta je ispravno, ali ne baš i moralno. 'Ladno plača sebi kurve, ždere vino ko njegov vranac vodu, bes ga obuzima na svaku malu nepravdicu, ali i ne-nepravdicu, i, stekao sam dojam, voli da se razmeće svojom snagom, i bogatstvom. I da, naš čova, gde god dojde i uđe, sve redom gleda mrko, preko oka, da kavgu započne. A sitnim dušama turskim ruke seče! Pravi srbin, nema šta. A i ona vremena, izgleda baš vesela behu!
Ipak, kakve god karakteristike naš baja imao, on je ipak spreman da da svoju glavu, samo da bi skinuo prokletstvo narodu svom sa vrata. Naravno, osećaj krivice mu ugrađuje turbo čardžer u dupe, hrabrost, a najviše u moralnost svog žrtvovanja, al' nećemo spoilerisat priču.

Sve u svemu, lepo balansirana epska priča dešavanja na našim prostorima, sa elementima naše mitologije, i sa našim junacima!
Roman mi je legao onako baš potaman, lagano i fino. I jedan od retkih romana koji ostavljaju snažan dojam, koji ne vetri tako lako iz duše.
Možda je tome i doprinela ona besramna farsa od odluke međunarodnog suda oko našeg Kosmeta, koju objaviše taman kad sam završio čitanje. I kada se osvrnem na naše bogatstvo, koje nam je Boban majstorski izneo u Crnom Cvetu, pa pogledam one anglosaksonske prdonje sa njihovim pederskim perikama na pokvarenim tintarama, mogu samo da otpljunem, da im pokažem „the finger“ i kažem „Imamo istoriju, imamo kulturu, sve to zasnovano na čojstvu i junaštvu, imamo i narod, i proklet, i inatan, i dobar i pravedan... a imamo i majstore pera koji to umeju lepo, snažno i čitljivo da spakuju i da nam serviraju, nama koji više volimo američke Avatare negoli bogatstvo koje nam pred nosom leži...“

Mislim da ne moram napominjati posebno da mi se ovo delo mnogo, mnogo dopalo, čak i više nego Poslednji Srbin istog autora.  I šta je još čudno... ne gotivim epsku fantastiku nikako, može mi i sam Tolkin nuditi svoje knjige u po cene, ne bi se osvrno na njih... al ovo me baš, baš izbilo iz frizure.

E sad ono što mi se nije dopalo:

Nelogično mi da mu ratnik – čarobnik potura onu mladu, mislim, zna s kim ima posla, ali i dalje konta da je on najjači? Onda, zašto je toliko prokleto pošten (Relja mu lepo reče "kletvi zamku postavi, podmuklo odigraj") da oče samo pošten megdan sa likom koji kolje sve redom, čak i nejač?
Rekoh već da mi se mnogo dopala arhaična naracija, al u istoj sam našao par pojmova koji mi nekako ne „leže“ tu... ono, kao savremeni, nikako starinski. Takođe, par ponavljanja reći, iako nije trebalo... ma, da ne ulazim bez veze u sitna crevca, nije ništa fundamentalno, ništa bitno.

I još nešto...
Ime Junaka.
 Da znam ko me vodio kroz tu avanturu, ko me to terao da čitam još i još, ko beše najjači srbin koji zemljom hodi?  Kako se zove, bre, čovek?
Kako? Da nije Marko?

Inače, delo je imalo četiri izdanja, a i prevedeno je na engleski, a tamo preko pokupilo lepe kritike, pa vi vidite...

Zahvaljujem se Bobanu što mi pokloni Crni Cvet, što ga nije mrzelo po kiši da ustane iz kafane i donese nam po primerak iz auta. Ali, naj hvala što me okrenu domaćoj fantastičnoj prozi, koja itekako zaslužuje svoju publiku.

« Poslednja izmena: 23.07.2010. 09:29:18 od Sal » Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 23.07.2010. 00:10:52 »

Marko Kraljević se zove, bar naslućujem  Razz.
Crni cvet je odličan roman, u krugovima ljubitelja srpske fantastike svakako nezaobilazno štivo. Meni lično se svideo, mada ne toliko kao Poslednji Srbin.
Nisam baš siguran ni da li je epska fantastika, jer sam pročitao podosta iste, a nekako mi se on nikako ne uklapa u šablone iste, svrstao bi ga lakše i jednostavnije u- fantastiku  Cool.
Naracija je odlična, ta duboka unutrašnja borba junaka sa samim sobom, scene iz Šume Striborove fantastične.. mnogo toga dobrog roman ima da ponudi, mnogo lepog i čudesnog iz naših bajki i mitova obrađuje.
Zanimljivo je što Sal pomenu i one matore pešikane s perikama ( nešto slutim da bi u viđenju s njima izbila na površinu nasilna strana moje ličnosti ), u smislu da je eto, roman i danas aktuelan, i da nas taj neki usud ne prolazi..
Na skali od 1-10, PS bi dao 10, a Cvetu 9- razlozi za to nisu toliko u arhaičnosti jezika, koliko u odsustvu likova za koje bi se čitaoc vezao, i generalno jednom mračnom, gotovo raspoloženju beznađa koje se provlači kroz knjigu, ili sam ga ja barem tako doživeo, i koje mi kvari generalni utisak. Čini mi se da je neka poenta da je ta unutrašnja borba bila uzaludna, i da se ništa ne može promeniti niti popraviti. Naravno, to je isključivo autorovo lično pravo da koncipira izbor junaka i generalno osećaj, ideju, ali onda utiče na čitaoca. Nije mi smetalo u toj meri da mi bitno ruši kvalitet romana, ali u određenoj meri ipak jeste. U Poslednjem Srbinu, pored svih lutanja, neodlučnosti i nedoumica junaka, ima mnogo više nade, želje, vere u pozitivno.
Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 23.07.2010. 00:19:28 »

Sinoćnju kafansku diskusiju nastavljamo i ovde, izgleda...

Elem, zašto mračna i beznadežna atmosfera?
Ako je on, bezimeni junak, rešio da da svoju tintaru za skidanja usuda narodu, šta tu ima mračno i beznadežno?
I što je odolevao raznim iskušenjima u šumi Striborovoj, nije mračno.

Bilo bi da je zbrisao, da je podlegao iskušenjima... e onda bi bilo mračno i beznadežno.
Ovako, junačina se potura za svoj narod, smrti se u lice kezi.
I naravno da je junak imao unutrašnji konflikt. Ko i ne bi imao da zna da su mu dani odbrojani, a ne moraju biti. Cena jednog, cena drugog.
Iako mu Ratnik. Čarobnik potura iskušenja razna, da živi ko hadžija do kraja života, on ipak bira - svoj narod!

Sad, reci ti meni, koji bi to naš vođa, političar, postupio tako?

E za to mislim da delo nije mračno, ni beznadežno.
Ali, naravno, svakoima pravo na svoju percepciju i kont. Ovim sam samo obrazložio svoju. 
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 23.07.2010. 08:58:07 »

Ma naravno, ukusi se razlikuju. U principu, obojica se ipak slažemo da je roman odličan.
Nadam se da će se javiti i drugi čitaoci, da čujemo kako su oni doživeli roman, pa da malo
prodiskutujemo..
Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 25.07.2010. 23:54:19 »

Nikada me nije nešto posebno privlačila narodna književnost u Srba, pa još udenuta u fantastiku. Mada, ako ćemo pravo, a šta je narodna književnost nego fantastika? Ali, da mi je neko na taj način preporučio ovu knjigu verovatno ne bih ni pokušala sa čitanjem. Ali ovo ipak nije ono čega sam se bojala.

Vrlo, vrlo lepo postavljena i napisana knjiga. E sad, ja je pročitala u cugu, a šalteruša nisam. Problem u meni ili u knjizi? Hm...
Povukao me prvi pasus, pa kad se počne pominjati carstvo Dušanovo, Srbi i ratovi, malo se pobojah da će ovo ipak biti ono što mi nije milo. No, pojavi se kletva i vrlo brzo straha nesta te ja nastavim.
Veoma lepo upotrebljen arhaičan način govora, mešavina prezenta i aorista (koji mnogo volim, ali ga slabo ko koristi i to na pravi način), sve u službi atmosfere i priče.
Pomislila sam da će najveći deo knjige otpasti na njegovu borbu sa ratnikom-čarobnikom, i drago mi je što nisam bila u pravu.
Veoma lepo izmešana poglavlja, koja nas malo bacaju u prošlost, pa vrate u sadašnjost, pa nas onda opet fiknu u prošlost. Mora se malo i mozga uključiti pri čitanju. Nekad je neophodno malo provrteti stranice unazad, pa se nastaviti gde se stalo. Lepo izbegnuto prepričavanje šta je bilo pre i zašto se to i to dogodilo. Roman je pun simbolike kao i domaće i univerzalne mitologije. Tu su iskušenja, vila, neman koja bljuje vatru, crni gavran, iskušenje u vidu nevinog devojčeta kojem ni jedan junak ne može odoleti, koje se samo može voleti i čuvati i od kojeg se nastrada, pa se još zove Čarna...
Mnogo mi se dopao razlog zbog kojeg je narod Srba proklet. Biće da su malo zaboravili kakvih su se sve grozota naradili, a zaborav se ne prašta.
E sad malo o junačini, najjsnažnijem čoveku na svetu. Čovek od krvi i mesa, ništa puno više od toga. Ne zna šta je moralno, a šta ne? Ne znam baš, verujem da je u vreme kada se dešava radnje ove knjige bilo normalno sve što je on radio, pa i plaćanje kurvi. Razmetao se snagom? A ko ne bi? Kad kukavica i slabić odjednom dobije neviđenu snagu, kad shvati da je nepobediv, da će ga se svi plašiti, da može šta hoće... pa ko bi odoleo? Ipak su ljudi sitne duše. Što ne znači da je naš junak loš čovek, to nikako.
Što se tiče toga da je spreman da da svoju glavu za svoj narod... hm, malo diskutabilno. Hoće on, ide ka tome, sprema se u glavi za taj čin, ali nemojmo zaboraviti na savest koju vuče za sobom i koja ga stalno grize. On ima obavezu da to uradi, kraljević je, zna da je kriv, e tada sigurno zna šta je moralno, ali na prvi mig da  može izvrdati to i učini. Železni kolac će baš lepo stajati na zidu. Nešto mi je Relja sumnjiv. Sve sam čekala kada će se otkriti da je on ratnik-čarobnikov čovek. Još uvek nisam ubeđena da nije.
Pokušavala sam da pronađem rupu, ali nje izgleda nema. Taman kad pomislim, eto je... posle 20-ak strana on sve objasni.
Junak je neimenovan, pa šta? Apsolutno mi nije bilo potrebno da saznam njegovo ime. Marko zato što je kraljević i cedi suvu drenovinu? Ma hajte molim vas. Potpuno je nebitno njegovo ime. I da ste ga znali, ništa vam ne bi značilo.

I meni je na nekoliko mesta zasmetalo pominjanje istih reči, nekoliko rečenica mi je zazvučalo malo bakjovito naivno, ali su to minorni delovi.
Što se tiče beznađa... pa kako da bude? Narod nestaje, zlo ga pohodi, nejač stradava... pa neće valjda još i vatrometa da bude? Malo sam se na kraju osetila uskraćenom. Da sam se ja pitala on bi sigurno Čarnu tražio nazad i popustio opet, ovako... jes' da se nije nabio na železni kolac, ali je ratnika-čarobnika navatao. Ima nade, i za jednog i za drugog. Ili za nastavak.

E sad, tokom čitanja sam se zapitala da li je to stvarno borba sa ratnikom-čarobnikom ili sa samim sobom, ali sumnjam da se radi baš o tome. No, svako ima pravo da knjigu razume kako misli, samo pisac zna na šta je on mislio.
Kraj.
« Poslednja izmena: 25.07.2010. 23:56:35 od Drndara » Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 26.07.2010. 00:17:43 »

U tome i jeste lepota kvalitetnog dela, što ga svako doživi drugačije, i nađe u njemu nešto za sebe.
I ne treba da ga svi shvate isto, onda bi izgubilo na lepoti.
Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #6 poslato: 26.07.2010. 01:54:27 »

Drndo, pročitaj delo ponovo. Sve si pogrešno postavila, i da te ne znam, rekao bih da nemaš pojma. Ali pošto te poznajem, i draga si mi prijateljica, reči ću da apsulutno, apsolutno, nisi skontala ništa! Hodila si pogrešnim premisama!

Ti, sa tog aspekta, da analiziraš najjaćeg srbina koji zemljom hodi? Ti, koja sama pišeš? Dal ti je i u jednom trenu čitanja CC-a palo na um požrtvovanje, rešenost?

Njegov kont nikad nije doveden u pitanje. On se žrtvuje! I to je u sebi aminovao. Od te rešenosti, pa do samog TIK TAK vremena otkucavanja, normalno bre da će imati kontove kajanja, preispitivanja i tako.

Al, rešenost junaka, da se žrtvuje nikad nije od njega dovedeno u pitanje!

Čitaj ponovo. Ja sam započeo.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #7 poslato: 26.07.2010. 01:56:40 »

Uh, znam i ja biti ono..."monster? " Mr. Green
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 26.07.2010. 10:39:09 »

Vid' človeka, cccc.
Ma ko ovde uopšte tvrdi da on nije junak? Šta su inače junaci? Neka izvanzemaljska bića, bez straha i mana?
On jeste rešen da spašava narod, ali ako bi se to moglo malo odložiti. Da proživi još nekih 30-40 godina pa kad više ne bude nizašta, pred sam kraj će se baciti na kolac. I nije to sve tako strašno, to je samo ljudski. Našao čovek zlatnu sredinu.
Kao i onaj pre njega, verovatno. I ovaj junak je po meni lošiji od onog prošlog. Onaj prvi je ratnika-čarobnika sapleo, zatvorio i verovatno se isto tako nadao da će ga uništiti... jednom, kad se malo naživi (to je moja pretpostavka), ali ovaj... ovaj zna kako je zlo oslobođeno i opet čini isto, zatvara ga pa će se vratiti da ga dokrajči... jednom. To je samo jedna obična ljudska slabost, toliko normalna i česta.
I na kraju, ovo ipak nije lirska epopeja.
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #9 poslato: 26.07.2010. 11:13:43 »

Da, zaista, ko su junaci?
Ja mislim sve ono što bi smo mi želeli da budemo, a nemamo herca i da odradimo? Mislim, ne odnosi se na mene, jerbo sam ja Tigar koji korača stazama tamim, vođen instinktom šaolina!  Laughing


I nešto mnogo sumnjam da će se bacit za 30 god na kolac... čak i junaci (ne mislim na junake šaolina, oni su vanvremenski) godinama mekšaju.

Priča je pisana u prezentu, iz prvog lica Znači, postoji samo sada. I kao takvu sam je i shvatio.


Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 26.07.2010. 11:28:45 »

Da li će se baciti ili ne, to ne znamo. Jeste prezent, jeste samo sada, pa tako on SADA i misli da će se jednom baciti. E tako sam ja shvatila, tigre nijedan! Mr. Green
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.184
Ugled: +33/-2
Starost: 50
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 26.07.2010. 11:51:20 »

Bacite se Vas dvoje do poste pa saljite knjige dalje. Vrcemo  posle eona godina Mr. Green, ocuvane. pozdrav
Sačuvana

S verom u Boga
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #12 poslato: 26.07.2010. 12:04:22 »

Ja CC dao sinu, uz pretnju da je mora pročitati...
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 26.07.2010. 22:30:10 »

Bacite se Vas dvoje do poste pa saljite knjige dalje. Vrcemo  posle eona godina Mr. Green, ocuvane. pozdrav

E jes, pa da nam, ko naš junak, možda vratiš za 30-40 godina, možda i ne, a možda je i zakopaš  Mr. Green

Elem drugar moj Sal, aj se i mi malo pobijemo. Ono što danas u brzini zaboravih da pomenem je: sam si sebi uskočio u stomak. HA! plazenje
Prvo mi tu vičeš kako kod našeg junaka dileme nema, on je rešen da se žrtvuje i tačka, a posle sumnjaš da bi se on ikad nabio na kolac. Epa sad, il' bi il' ne bi?
Što se mene tiče, on je nekako napola rešen. Bi da oslobodi narod bede, ali ne bi i sebe života. I šta ćemo sad? Zato i kažem zlatna sredina.
Smotao je tipa, zatrpao prilaz tamnici, žrtvovao svoju snagu, ali ostao živ. Nije potpuno uništio zlo, ali ga nije pustio ni da dalje hara. Nije sebi oduzeo život, ali je ostao bez života kakav voli. Sve je lapo-lapo. Žrtve ima, ali ne potpune i najispravnije. Ali, kao što rekoh... da se proboo kao Svarcika u End of days... bilo bi previše... pa nije ovo Hollywood.
Ovako, to je taj junak koji može biti svako od nas, sa najprostijom željom za životom. U stvari, i ne može al' ajd' da se pravimo.
Mislim da sam još nešto htela reći al odoše misli...
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #14 poslato: 26.07.2010. 22:32:40 »

Pa dilemu mu se urovila u tintaru kad je dobio od relje alternativu žrtvovanju...  Razz

(heheheh, zar nije lepše kad ovako frtutmu i hampu napravim, odma tema dobije dinamiku??? ) hehehehe.....
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.021 sekundi sa 23 upita.