Mr. Nobody - Gospodin Niko (2009)
Ne-SF film sa izrazitim SF-elementima.
Na samom početku, godina je 2092. i 117-ogodišnji poslednji čovek koji će umreti od starosti čeka svoj kraj. Niko, pa ni on sam ne zna ko je. Lekar pokušava da mu pomogne da se seti, ali on nije proživeo samo jedan život.
Recimo da je ovaj, do sada najskuplji, belgijski film od onih 'umetničkih' za koje ne smem da kažem da je dosadan, da ne bih ispao glup u društvu. Ali, baš to mi se desilo. Sredinom ovog 138 minuta dugog filma baš sam se dosađivao.
Od čistog SF početka pretvorio se u priču o ljubavnim i bračnim problemima glavnog lika. Kada se ceo film odgleda, stvari legnu na svoje mesto, ali mislim da je ipak previše vremena potrošeno na razne verzije života glavnog dase.
Radnju je nemoguće prepričati jer bi to ubilo draž gledanja, a i toliko je različitih koloseka da je nemoguće sve objasniti.
(
Pogled na budućnost...)
(
Najavljivač koji je pobegao iz Petog elementa)
(
Odgovor poslednjeg smrtnog čoveka)
Sećanje g-dina Nemoa Nikoa vraća u mladost i srećan bračni život sa svojom ljubavi iz detinjstva. Sve je ružičasto, imaju decu, kuću i sve što treba za "i živeli su srećno do kraja života". Ali, sat počne da se kreće unatrag, ljudi takođe... prebacuje se u drugu verziju svog života, sa drugom ženom i drugom decom...
Tako šeta od jednog vremena do drugog, od jedne od tri mogućnosti do druge.
Usput, u kratkim fleševima, drži pravo predavanje o prirodi svemira, vremena, evolucije... i tako daje naučnu podlogu onome što se dešava. Ako se tome doda i režija koja insistira na vizuelnom prikazu različitih koloseka, jasno je da gledamo kako bi to izgledalo da možemo da proživimo sve mogućnosti. Da ne moramo da biramo. "Svaki od tih života je pravi. Svaka odluka je ona prava.", kaže g. Niko.
Ako zanemarimo SF elemente, ovo je film o životu bez dilema, bez mogućnosti greške, jer sve dostupne verzije mogu da se proživa. Ali čak ni ta izvanredna mogućnost ne dovodi nužno do sreće. Neke tragedije ne mogu se izbeći.
(
Sve komšinice su zaljubljene u njega. Buduće supruge u tri verzije života.)
Film ima, barem po meni, preveliki broj koloseka, isečaka iz raznih doba glavnog lika, skakanja iz jednog u drugi. Jeste sve to povezano ali ipak je malo preterano.
Kraj je takav da, em potpuno ukida SF, em do kraja pojednostavljuje sve prethodne događaje i skoro da ih čini nepotrebnim. Kao da je ceo film pričao o jednoj stvari a radi se o nečem sasvim drugom. Ili drugačije rečeno, moglo je mnogo kraće i jednostavnije.
No, film ima svojih čari. Sva ta mešavina scena, različita osećanja, od prave ljubavi do braka kao predaje, podstiče razmišljanja o sopstvenim odlukama u životu. (ukoliko vas dosada ne baci u san)
Uz budžet od 37 miliona evra, produkcija nije mogla biti loša. Glumci su dobri, režija, scenografija, čak i ona na Marsu, dobra. Muzika je stara, lajtmotiv je američka pesmica o Mister-Sendmenu. Kako volim evergrin nije mi smetala.
(
Ne varate se, to su bicikli oko Marsa...)
Kreatori filma su očito SF-fanovi, pa su dodali razne reference, vidljive u scenama iz budućnosti. Starac je u belom, u beloj prostoriji, kao u Odiseji.
Spiker kao da je iskočio iz "Petog elementa". Ovo su samo omaži poznatim žanrovskim filmovima a nikako plagijat. Ovaj film je samo svoj.
(
Rastakanje budućnosti...)
(
...i sreća posle smrti...)
Film je istovremeno i prekomplikovan zbog velikog broja scena, i sa vrlo jednostavnim objašnjenjem na kraju, tako da mi je teško da se odredim prema njemu. Nemam pojma da li smem da vam ga preporučim za gledanje. Nije loš film, barem je neobičan, ali gledajte ga na sopstvenu odgovornost.
Zbog ne-SF kraja i ljubavne osnove priče daću mu samo Osrednje.
http://www.imdb.com/title/tt0485947/
23.01.2020. 16:04:57
Glasanje
