I u tami ih nađoše

[valiant68]

Izvini Sale sto ti narusavam pricu al me Suzan obradovala.
Suzan, kako izgleda ta tabla i gde da je nabavim i da pocnem sa igrom.
Za radost kojom me , imam za tebe   

[SuzanKalvin]

Genius G- Pen

Imaš ih u svakoj prodavnici kompiuterske opreme. I nisu mnogo skupe. Imam je dve godine, i nije mi baš nešto. Nadam se da ću je zameniti za LCD tablet... Pusti snovi...

[Sal]

Elem, konačno sam razumeo šta vam nije jasno u priči, i priznajem da sam pomalo zbrzao ili nedovoljno jasno definisao ulogu sporednih karaktera.
Konobar je trebao da predstavlja (služio je NEPOSTOJEĆE vojnike) život, radost i htenja, neostvarena, onih mrtvih vojnika.

To ću morati da pojasnim, ali još ne znam kako.
Policajci "koji samo rade svoj posao", mislim da je jasno.

Drugo zaustavljanje je služilo da čitaocu da hint, nagoveštaj, ali i da spremi junake na spoznaju,  prihvatanje smrti.

Vojnici. Mislim da je i to jasno.
Elem, oni su ti koji nisu dozvolili da oni "odu".

Sa obe strane, vojska, nekad suprostavljena, svesna da će ih konobar uzaludno ćekati, ne dozvoljava da ih panduri odvedu. Naročito ne nakon okupljanja sa preživelom rajom.

A Lejla?
Bila je jedna Lejla, sa najlepšim očima, zelenim, koje sam ikad u životu video. I, usnama ukusa vrele višnje...  
I sad, dok ovo pišem, da je to bilo pre skoro, ako i ne, 20 godina, osećam se onako, matoro... grrr  



Očito, nisam uspeo (iz prve).
Doradiću.

I nisam se zbog toga obeshrabrio, čak naprotiv.
Doteraću ja nju u "picino oko", što bi rekao onaj bezobrazni Fujto...

Žao mi što nisam dobio još komentara, da još bolje razumem razloge (ne)uspeha ove priče.



EDIT
Rekoh ja na početku da se mnogima ova priča neće svideti, ali meni je bilo jako potrebno da je napišem. Tako me puklo u tintaru.

[vanax]

Sporedni likovi mora da ostanu sporedni. Svako preciznije iscrtavanje suvišno skreće pažnju. Imaš dva lika i fajront. Ostali su kao drveće kraj puta. Primetiš ih, ali ne zapišavaš svako.

[Sal]

Kontam, al mislio sam te sporedne likove da prikažem drugačije, da simbolika bude izražajnija.


Vidi, ovo je veliki izazov za mene. Lako je meni nasmejati čitaoca, par Fujtinih akcija, izvala i to je to. Puna mi je tintara budalaština.

Ali ovo, ovo je za mene pravi izazov. 

[valiant68]

Sale kod mene je pometnja sto se tice tih sporednih likova i samog trenutka nesrece.

Po muzici ispada da je to moglo da se desi odmah na pocetku, takodje i sati koji stoje.
Mozda se nesreca desila na pola puta pa bi konobar u realnosti imao smisla.
Ceka po navici i njihovoj marsuti vojnike, stalne musterije. Sprema za njihov dolazak.
Fujtovo pojavljivanje moze da bude pred samu nesrecu. Panduri, prvi put ok, drugi put kad su izasli iz kola.

Sad pisem po secanju, mozda sam nesto prevideo. Nedostaje mi izlazak iz kola i osecaj hladnoce, mozda osecaj hladnoce u kolima, grejanje vise nema svrhu.

Znaci prica mi se dopada, neki redosled mesanja karata tokom puta i dolazak do kresenda, to mi pravi zabunu.

[vanax]

Ja se ne bih zamljaćivao sa detaljima, redosledima i sl. A. i B. prolaze kroz ličnu agoniju. Zapravo, moglo bi se reći da sam A. prolazi kroz nju. B. je tu kao korektor trzaja svesti. Sve treba da liči na košmar, na san iz koga ne možeš da pobegneš. Prestraviš se, probudiš, okreneš na drugu stranu i - nastaviš isti san. Tako teče i taj put. A. putuje od tačke do tačke, svaka ima karakterističnu nelogičnost. Mene je tek kraj malo pomeo. On mora kocke da stavi na svoje mesto i da svaka sekvenca dobije svoje značenje. Tako će muzika i vožnja kroz šumu da budu premotavanje filma, priča o Fujtu, priča o Lejli trenuci realnog bucanja, razgovor sa Brankom kontinuitet bunila, a sekvence sna su motel i konobar, vizija Fujta kraj puta, zaustavljanje policajaca (skoro da budu čisto ponavljanje, a jedino razdaljina do sudara da se pomera) i scena sudara. Sad, za perfekciju bi trebalo mnogo više, a jedan od sjajnih saveta piscima je da se ne prevare i rano napišu remek delo. Šta bi pisali kasnije?

[Sal]

Još remek dela? 

[Drndara]

De da i ja reknem koju o pročitanom. Ne bih se mnogo zamlaćivala brkanjima Ć i Č, ćovek je Sarajlija, a oni stalno brkaju ta dva glasa, te vrlo često i oba slova (imam jednu takvu u kući pa znam). Barem to lektor iz ovih krajeva može očas posla ispraviti.
Ono što se meni ne dopada je upravo taj hepi end o kojem se razvila polemika. Ja bih A svakako ubila, B bih ostavila, tako mi je ironija veća. Ovako, i on se budi iz te neke kliničke smrti, Lejla dolazi, ćerka je njegova, ihahahahaj veselje vrca na sve strane, uf i još jednom uf. Smeta mi toliki optimizam, tek mi je to patetično.
Drugo, povremeno su mi nekako previše fine rečenice, 'nako školski književne. Primer: "Smanji brzinu na četrdeset kilometara na čas, i prebaci u treću brzinu." Meni bi više leglo nešto tipa: Smanji brzinu na četrdeset, i prebaci u treću." Podrazumeva se ono što ide iza "četrdeset" i "treću". Ima takvih primera još.
Ja sam pandure videla kao najavu njihove smrti, ne baš kao neke predvodnike, šta li, već baš kao one koji znaju šta će/se desiti/desilo. Ali dobro, nešto slično je već pomenuto u komentarima.
Kraj je zbrzan, treba ga nekako razraditi.
E sad, šta mi se sviđa: priča teče polako i lagodno uz povremena iskakanja, pa se onda opet smiruje i plovi lagano do ponovnog iskakanja. Eto dokaza da se može napraviti lepa pričica i bez velikih i spektakularnih obrta, pucanja i pevanja. Meni se dopala sama ideja putovanja i dešavanja sve u nekoliko sati.
Što se vojnika tiče, i treba ih sve pobiti, ako se već hoće ići u neku simboliku, plaćanja starih računa i pouka, mada nisam pobornik toga da sve mora imati pouku i to po svaku cenu.
Sporedni likovi? Neka ostanu sporedni. Dva, najviše tri glavna lika u kratkoj priči - puna kapa. Da ih je više, bila bi to totalno zbunjujuća papazjanija.
Zaključak: meni je priča legla.

[Sal]

 

A je i trebao ostati mrtav do kraja života.. Dok sam pisao priču, sve do zadnjih faking pasusa, to mi je bio cilj. Roknuti Acu. Ko ga ebe. I ne znam koji me đavo načera da napravim epi hend finiš...

A to za književne rečenice. Hm, meni rečeno da u narativnom delu i treba da budu takve. Aj ga sad znaj...

Jedino da napravim glasanje. Ko je za to da Acu skratim za glavu, pa nek Lejla cmizdri i suze roni???

[Drndara]

Naravno da rečenice u narativnom delu treba da budu književne, ali mi deluju nekako isforsirano književne, no opet, to je moje mišljenje, a ja sam samo običan čitalac.
A što se happy, happy, tralala finiša tiče... smekšao si moj brale godine te stigle...

[Sal]

Ne teraj me na književno krivično delo....  

Pa viđe li ti hampe na mene što umlati običnu đukelu?
Pa šta bi tek bilo da sam rokno Aleksandra? Mislim da bi forum goreo i svi uzvikivali "Ubijte Sal-a, spalite ga na lomači...."  

[Drndara]

Ne znam ja ništa, ja sam ovde slučajno