SF tim
* 22.09.2019. 20:25:12
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ode pot u...  (Pročitano 2188 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Tmda
Registrovani

član posade


Poruke: 119
Ugled: +3/-0
Pol: Muškarac
Van mreže


« poslato: 24.05.2010. 17:09:36 »


Ode pot u...


     Široki put, otvorio se pred njim kao tek procvala orhideja. Nakon hiljada i hiljada nanosekundi, nakon bezbroj drugorazrednih zadataka, dobio je napokon zaduženje koje ga je vodilo van Kuće! Jurnuo je i samo ga je brzina elektrona sputavala. Armija Nosača priključivala se Putu sa svih strana; na čvorištima delila ka sporednim stazama; na izlazima nestajala... Brzi se, međutim, čvrsto držao glavnog toka.
     Bio je već na pola puta, kada je uočio, da nešto nije u redu sa strukturom svojih infoblokova. Kolebanja su postajala sve nepravilnija i naterala ga da uspori. Poslao je signal Masuti i nastavio do prvog odmorišta.
     "Prokleta da je veza M89! Zar baš sada?!" zaustavio se nevoljno i čekao Majstora. Trake svetlosti, proletale su pored njega uz nepostojeći smeh nečujnih i nebitnih.

*

     "Vidi Masuta, znaš da cenim tvoj rad! Odužio sam ti se već pre više od tri milisekunde, a ja i dalje dolazim na popravke kod tebe, I SAMO KOD TEBE! Ali ako mi veza M89 pukne pre nego što pređem Kapiju, prijaviću te Tvorcu!"
     Masuta ga je analizirao sumnjičavo. Brzi je znao blefirati, praviti se važan ili dokazivati si da je on tu glavni, a ne Majstor. Ali ne i sada! Otvorio je svoje blokove na izvolte i Masuta shvati da je Brzi ozbiljan: "Jasno mi je da si iznerviran, ali garantujem ti, nadogradnju sam izvršio savršeno! Ni Tvorac ne bi mogao razlikovati da li je M89 deo tvoje prvobitne strukture ili ne! Ako je greška u sastavu ili ako si se preforsirao - onda ti, i pored najboljih namera, ne mogu pomoći!"
     "Ništa ja nisam forsirao više no obično!"
     "Da, naravno!" prosikta Masuta, "Uvek je Majstor kriv, Nosači - nikada! Daj 'vamo da vidim!"
     Brzi se prikači na Masutovu vezu, pažljivo zaobilazeći proletajuće otpatke Etra. I on je nekada bio samo duh onoga što je danas. I on je nekada bio besciljno nagomilana, Sekirama uništena hrpa ničega. Nekada davno. Pre Masute...
     "Uh,UH,UHUHUH! Nisi ti ništa forsirao više no obično! Ma nemoj!" pošalje oštri impuls Brzom, "Uništena su ti oba sistema za enkripciju i imaš đavolje sreće, da ti se niko nije nakačio! Tvorac se koristi sve ubitačnijim Sekirama. Morao bih te ponovo sastavljati iz osnova! A to mi ne pada na pamet! Jel' ti jasno?!"
     Brzi privuče sebi svoje najosetljivije veze. Nije bio glup. Znao je da je njegova sloboda samo privid i da je samo oruđe Tvorca, a Majstori njegovi anđeli!

*

     Staze pretrpane Nosačima pružale su se u bezbroj pravaca. U nedogled. U večnost, nezagađenu nepotrebnim podacima; u mitovima opisan život oslobođen od Majstorâ, Sekirâ, Tvorca...
     Brzi se prepustio spretnim Popravljačima Masute; Masute Svemogućeg, kako su ga zvali. Poreklo nadimka saznao od Đaura, jednog od mnogobrojnih Masutinih štićenika i ovaj mu je ispredao najneverovatniju priču, koju je Brzi ikada čuo. Ne da ih je čuo mnogo...
     Prema Đaurovim rečima, Masuta je nekada bio u svakonanosekundskoj službi Tvorca. A onda je Tvorac stvorio nove Majstore. Masuta, zaboravljen i napušten, sakrio se u najtamniji kutak Kuće; nestao u dubinama do kojih su i sveprisutni elektroni retko dospevali; pobegao od Tvorca, Nosača, Puta... Prošlo je hiljada i hiljada sekundi, a onda prizvan kricima miliona oštećenih Nosača, Masuta otvori oči i rodi se ponovo! Snažne veze privukoše ga, delovi drugih Majstora stopiše se s njim... i legenda pretvori Masutu u Masutu Svemogućeg! I od te pikosekunde, oštećeni Nosači su na njega gledali kao na Spasitelja. I on se mahnito bacio na oživljavanje već skoro izgubljenih. Radost novorođenih beše beskrajna i oni ponovo nađoše staze koja su vodila do Puta.
     Takav se mit prenosio među Nosačima. Šapatom, onima koji još nisu čuli za Masutu, a slobodno, među onima koji su ga već upoznali. I većina je verovala. Jer malo je bilo toga u šta Nosač nije verovao...
     Ali ne i Brzi! Brzi je znao da je Masuta samo benignim otpatcima inficiran Majstor. Usled svoje novostečene kompleksnosti - izuzetan Majstor. Ali ipak samo Majstor...

*

     "Znači, dobio si zaduženje van Kuće!" reče i oslobodi Brzog od poslednje veze sa svojim Popravljačima.
     "Da!" odgovori Brzi ponosno.
     "Jasno ti je da se više nikada nećemo sresti!?"
     "Ko zna? Možda i hoćemo. Još ćeš ti mene sređivati... Ko zna?"
     "Ja znam..." pošalje tužne impulse ka Brzom... ali je ovaj već jedrio infostradom, jurio na Putu, koji će ga odvesti daleko od Kuće, zatvora za sve Nosače...

*

     Široki put, otvorio se pred njim kao tek procvala orhideja. I Brzi ubra ovaj cvet... Teran nadom, da je svetlost na kraju puta njegovo spasenje; ohrabren snom o svetu van Kuće, snom o boljem životu, o životu bez Tvorca, o životu u kome sam bira svoje Staze...
     Komešanje ga je sustiglo kada je prešao i poslednju proveru i bio spreman da skrene na Stazu koja je vodila u slobodu. Pogledao je unazad i u prvi mah registrovao samo strahom obuzete Nosače. Strah ubrzo preraste u paniku i Brzi je morao uložiti izuzetan napor kako bi opstao na površini bujice užasnutih.
     I taman kada su njegovi infoblokovi formulisali pitanje: "Šta se to dešava?!", iza haosa koji ga je pratio izroni i njegov uzrok. Tama, najtamnija koju je ikada doživeo, približavala mu se, prekrivala velom ništavila one zaostale i sejala strah među preostalim Nosačima. Brzi se dao u mahnit beg. Leteo je, a ne jurio među izbezumljenim Nosačima. Krčio put i gazio sve pred sobom. Nešto u njemu se steglo kada je shvatio na šta je sve spreman kako bi izvršio svoj zadatak. I kada je već video kraj puta, svetlost koja je vodila van Kuće naglo zgasne. Brzi ustuknu, ne verujući da je ovo kraj Puta. Smejao bi se da je mogao, smejao gorčinom prevarenih, užasom nemoćnih... ali on je bio samo impuls, paket informacija, elektro-život...
     Tugom praznine ispunjena Tama nadvila se nad poslednjim Nosačem! Slomljen, Brzi učini ono što je najbolje znao i brzinom hiljada fotona ulete u ništavilo!

*

 
    "Halo! Jes' tu Milane?!"
     "Tu sam jebote! Šta hoćeš?"
     "Hteo sam da te pitam kako je prošla partija holdema na netu juče!"
     "Ma ne pitaj me ništa! Pazi kad je pot bio dvesta hiljada i kusur, ja u ruci imam ful od kraljeva i kečeva... a onda - CAP! Nestade struje!"
     "U jebote!"
     "Upravo tako, mislio sam da ću poludeti! Nego pričaj, šta ima novo kod tebe?"




Sačuvana

"Ti znaš da ja nemam šifgretor koji bih odbacio."
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.022 sekundi sa 24 upita.