SF tim
* 20.07.2019. 09:29:10
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jesen Skupljača, Ilija Bakić  (Pročitano 3430 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« poslato: 17.05.2010. 15:14:45 »


"Vid je bistar, ali ne postoje reči za viđeno."
…ali zato ono nevidljivo, pisac prenosi tačno i bolno. Priče se pišu da bi se iskazala namera. Čitaju se da bi se nešto spoznalo, da bi se osetio intenzitet koji priča treba da prenese sa izvora inspiracije na čitaoca. U Bakića je namera da se pokaže sva silina beznadežnosti ljudskog oblika nastalog uslovljavanjem "humane sredine" — od prve priče u ovoj zbirci "Među dinama" (2007) do poslednje, "Poštovani Sak: 71 portret" (1993).

U prvoj (hronološki poslednjoj) priči prikazana je beslovesnost nagona za "zabavom" (ubijanje dosade) i posledica ostvarenja tog nagona — krvavi pir horde besposlenih i duhom siromašnih "ratnika". Duhovno siromaštvo, nedostatak empatije, saživljavanja i saosećanja sa drugima, izazvano je dijametralnim "društveno" određenim pozicijama pojedinaca. Jedni, bespomoćni (u istorijskom tumačenju i vrednovanju moći), žrtve onih koji imaju moć — moć da otmu, moć da povrede, moć da ubiju. Vlast obitava u visokim, neplodnim planinama, otud silazi da bi se nahranila, ali u ovoj priči ona silazi zbog još jače potrebe — da intenzitetom ubistva potvrdi sopstveni razlog postojanja — vlast nad postojanjem.

Precizno je opisan i položaj "umetnika" u ovakvoj viziji društva. On je samo najamnik, jedan od "onih" koje treba upotrebiti, da bi se uvećala čast — on treba da proizvede "društvenu nadgradnju". On treba da opiše i tako materijalizuje nedostatak supstance zločinačkog delanja. Tako istorija proizvodi svoju građu — baš isto kao i danas — to je industrija zločina. U ovakvom istorijskom ishodu, umetnik je postavljen u kolebljivu situaciju, u čisto bunilo, on pogođen otkrovenjem pada s konja i pregrize sebi jezik, prsti su mu polomljeni — neće moći da iskaže istinu: "Preostaje mu tek da, slomljenog tela, istrajava na liniji koja deli i spaja nekadašnje tlo i bivša nebesa".

Bakić nudi i jedno moguće rešenje, spas za one koji su predodređeni da budu žrtve — skrivanje iza ogledala, u vanistoriju.

U priči "Više od 90 fragmenata povratka" (1993) Bakić postavlja eksperiment — šta se zbiva sa realnošću ukoliko se ona oslanja isključivo na čulnost, pa se ta čulnost svede na najprostije elemente. U percepciji opisanog bića, izvesnog Hvaka, nema moći govora, nema jezika. Poetska budnost koja je izvor stvaralačkog metoda, i koja reči tretira kao nezavisne fenomene kojima je životna silina dodata iz metafizičke oblasti, u ovoj priči ostvarila se na neobičan način: Bakić je redukcijom do beskraja opisao biće, budućeg potomka čoveka, koje je izgubilo onu bitnu ljudsku osobinu — moć refleksije. Hvak oseća, Hvak ne razmišlja, Hvakovo sećanje je rudimentarno, Hvakova osećanja su "sitno" kalibrisana… Šta sve može Hvak, šta radi Hvak? Hvak zastenje, Hvak zacvili, Hvaka budi hladnoća.

Iz ovog eksperimenta izrodila su se i Bakićeva monumentalna dela Prenatalni život i Novi Vavilon. U junacima njegovog poslednjeg romana Led već sasvim jasno naziremo uveliko deevoluisane Hvakove čukundede.

Priča "Gnoj" (1998) je na istom tragu. Ali ona je iskaz surovog realizma, i kao u slučaju romana Novi Vavilon, fantazijski element je u njoj potpuno nestao. Jedino je pisac sebe metamorfovao u imaginarno biće (ponovo) odsečenog jezika i odustao od uloge presuditelja.

Puni ljudski potencijal ne može se ostvariti u svakom pojedincu. Da li je to tako "zadato" ili je stvar izbora, ne znamo. Ali Ilija Bakić ukazuje na neka zanimljiva mesta ljudske topografije. U priči "Jesen Skupljača" (1991), Bacač baca decu, na kraju sveta, Velikoj vodi. Bacaju se sledeća deca: "…ružna, trooka, dvoglava, kljasta, da bi poplašila i pobedila nemani". A kakvi su oni koji ostaju? — "Ni ja nisam bio bolji, ni drugi. Nismo želeli da, dok smo na vrhu, vidimo kraj".

Bakić nije na tragu naučne fantastike. On trasira put koji su pre njega trasirali Svift, Kafka, Domanović, Čapek… Žanrovsko određenje ne znači ništa. Elementi sadržaja samo su dekor, u Bakićevom opusu svrha je samo jedno — istina. Poetska svrha. Njoj suprotstavljena, kontrapunkt koji proizvodi naboj književne radnje jeste društvena, evolucijska — neistina.

U Bakićevim utopijama nema akcionog junaka — glavni junak priče "Poštovani Sak…" je pravi hijerarhijski majmun. Njegovo elementarno okruženje je skučenost, unutrašnje — takođe skučenost. Projekcija budućnosti je u rangu prve polovine 20. veka, kada svet još nije bio počeo da ubrzava. Pet vekova kasnije, kada su gradovi i metropole prerasli svoje gigantske avatare i pretvorili se u (jedva)samodovoljne i izolovane arko–tornjeve i piramide, ljudska sudbina je ponovo preštelovana u sporije stepene prenosa, poštovani Sak tužno podseća na građanina Kejna, opsesivnog kockara iz Puškinove "Pikove dame", još samo čekamo da se pretvori u bubašvabu…

Živi dekor i živi model je ono što ostaje u čitaocu nakon ovakvog iskustva. Ono što je futuristički ideal reklamokrata, da se reklama projektuje na retinu ili u sam mozak potrošača, Bakić je ostvario na veoma efikasan način. To je ono što najviše pleni kod ovog obdarenog autora. Njegovo precizno dodavanje nedevalvirane duhovne valute u lični trezor čitaoca.

Slobodan Škerović  http://www.tardis.rs/prikazi/prikaz-jesen-skupljaca





http://www.tardis.rs/izdanja/jesen-skupljaca
Sačuvana
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 17.05.2010. 15:17:07 »

Pavle Zelić

Prva zbirka priča Vršačkog esejiste, pesnika i SF pisca Ilije Bakića predstavlja svojevrstan presek kroz preko 20 godina stvaralaštva ovog kog nas i dalje nedovoljno poznatog pripovedača. „Jesen Skupljača“ nas vodi kroz mnogobrojne stilove, žanrove i esperimente kojima se Bakić poigravao tokom godina.   

Čemu uopšte služi kritika? Diskusija na ovu temu bi verovatno zauzela desetine stranica nekog foruma ili časopisa pa da se suprotstavljene strane ni posle stotine argumenata ni za jotu ne pomere sa početne tačke i stavova. Ipak, tu i tamo se ukaže prilika da kritika odradi i jedan zadatak za koji retko ko ima šta da prigovori. Da na prebukiranoj tržnici novih izdanja osvetli neku knjigu koja ne grabi pažnju tako očigledno.

U ovom slučaju, stilizovane i po pitanju dizajna jako svedene korice upravo odražavaju ono što je između njih. Kao što se prosta crna naslovnica sa nazivom i tek jednim belim opalim javorovim  listom ne ističe među šerenišem kojim obiluju police u knjižarama, tako i Bakićeva proza ne teži brzom, direktnom ili prostačkom efektu šoka kojem moderni srpski pripovedači tako često pribegavaju.   

O čemu piše Bakić? U 15 priča sposoban da nas odvede u budućnost ljudske rase, blisku ili veoma udaljenu, da zaviri u tajne prošlosti ili se poigra sa alternativnom istorijom. Ipak, neki od motiva su češći a u njih svakako spadaju genetske mutacije, evolutivni pomaci i genetski inžinjering.

Kao što je rečeno, neverovatna je raznolikost među pričama i ponekad je teško poverovati da im je autor ista osoba. Od mučnog i sirovog „Gnoja“ do lirskog i poetičnog „Jata“ je veliki jaz, ali samo naizgled. Sve Bakićeve priče odlikuju pre svega jake emocije, kako aktera tako i čitaoca koji negde utkane u eksperimentalan stil, negde ogoljene i naizvolte, ali uvek prisutne. Ove strasti su odlike kako samih protagonista, tako i čitaočeve, jer Bakićeva proza zahteva angažovanog, koncetrisanog čitaoca spremog da uloži vreme i trud da bi proniknuo u emotivnu srž njegovih priča. 

Ono što se ne može osporiti je da Bakić nudi ponešto za svačji ukus: „Među dinama“ je epska fantastika spuštena na nivo sporednog lika, hroničara jednog uzaludnog pohoda nekog zaboravljenog divljeg plemena. „Više od 90 fragmenata povratka“ i „Jesen Skupljača“ neverovatno originalne vizije evolutivne prespektive ljudske rase u kojima smo postali torbari koji se kriju u pečurkama obraslim pećinama ili šišmiši koji se gnezde na džinovskom drveću. „Dvojnik i sve oko njega“ – psihološka vivisekcija jednog egistencijalnog košmara. „Gnoj“... Pa, ta se jednostavno ne može prepričati. Kratka a teška ko crna zemlja. I najzad, „Jato“. Jedna od najlepših fantastičnih priča na sprskom jeziku, jednostavno savršena i vrlo inteligentna razrađena ideja o tome da ćemo možda uspeti da kloniramo životinjske vrste koje izumiru, ali je pitanje da li će one i umeti da se ponašaju kao prave životinje ili ćemo i to morati da ih učimo.

„Jesen Skupljača“ nije i prva zbirka Bakićevih priča. Na internet portalu „Rastko“ je postavljena zbirka „Dole, u zoni“ a s obzirom da je u najavi je bar još jedna zbirka priča i jedna zbirka poezije Ilije Bakića može se reći da ovaj pripovedač doživljava jedno nadajmo se ne i prekasno proleće.
Sačuvana
Eriops
Čuvar stanice

kapetan


Poruke: 333
Ugled: +14/-3
Starost: 45
Lokacija: novi sad
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 18.05.2010. 22:06:06 »

Lepo je rekla Sivka- Bakić zahteva koncentrisanog i angažovanog čitaoca. Moram priznati da sam na početku imao problema sa čitanjem, stil mi je bio vrlo čudan i na momente težak, ali upornost se isplati, jer sledi nagrada u vidu jako kvalitetnog dela. Meni je ubedljivo najbolja priča ,, Jato '', koju sam zaista čitao s uživanjem.
,, Među dinama '', ,, Jesen skupljača '', ,, Gnoj '' bih takođe izdvojio.
,, Poštovani Sak.. 71 portret '' je izuzetno zanimljiva priča, gotovo opipljivo vam nudi ukus beznađa, uzaludnosti, života provedenog pod ritmom mašine koja vas melje, i u kome suštinski ništa ne odlučujete.
Sačuvana

Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah.. bit ću spreman da zaboravim..
Flash-Azra
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.017 sekundi sa 23 upita.