SF tim
* 17.06.2019. 13:30:42
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Tref  (Pročitano 11275 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« poslato: 06.04.2010. 21:17:37 »

Pozdrav društvancu  pozdrav
Izvolte još malo materijala za oštrenje zuba, a ja ću posle...

TREF

Da li znate nešto o selu zvanom Tref? Eno ga tamo u onoj dolini, iza ove šume na bregu. A da, ne možete ga videti. Da li ste ikad čuli za njega? I mislio sam da niste. Retki su oni koji nešto znaju o njemu a još ređi oni koji su ga videli. Priča ovakvih i onakvih, kao i o svakoj nejasnoj stvari, ima koliko ti srce ište, ali samo ja znam pravu istinu. Ne, ne bežim od toga, ima možda još nekih koji znaju isto što i ja, ali gde su sada kada treba ispričati sve?
   Dugo sam razmišljao o tome da li da progovorim i da li je to u redu, ali da vam pravo kažem, i briga me. Ovo selo nije ni zaslužilo ništa drugo nego da bude razotkriveno, a ja se osećam najadekvatnijom osobom za to. Svestan sam toga da to može značiti potpuni kraj ovog čudesnog mesta, ali kao što rekoh, zabole me baš.
   Ne mogu reći da je to osveta, ali nije daleko od toga, jednostavno želim da im napakostim. Za sve što su mi uradile. Zbog njih sada lutam šumama kao ludak i tražim nešto a uopšte mi nije jasno šta. Da li je to moje prokletstvo? Tja, a šta ja znam, verovatno jeste.
   U svakoj priči do sada je svako prokletstvo nekako moglo da se skine, ali ovo moje neće pa neće da ode. Mislim, zašto baš ja? Da li je moguće da sam uleteo u jedinu priču na svetu u kojoj nije moguće skinuti kletvu i prokletstvo? Epa jesam. Eto, bar u nečemu sam jedinstven. I verujte mi, uopšte nisam srećan zbog toga. Taman se nekako smirim i sredim, skućim, nađem srcu drago biće i onda krene moje prokletstvo, jednostavno neki nemir uđe u mene, dođe mi da napustim sve i odem u potragu za ne znam ni ja čime. I tako, razlupam nekoliko srca, krenem i godinama lutam po šumama i lutam, i ne znam više šta tražim, znam samo da nikako da ga nađem. I tako vekovima. E neće više moći tako. Uzimam stvar u svoje ruke i ima sve da ispričam. Toliko sam dobrih duša povredio da mi neće smetati još tristopedesetdevet Trefovica. Neću ja time skinuti svoje prokletstvo, ali ću se bar na kratko osećati lepo.

   Dakle, selo Tref postoji odvajkada. Niko još nije utvrdio tačan datum nastanka, čak ni vek, jednostavno, to selo je postojalo oduvek. Barem tako priče kažu. Malo je to selo, nema šta da se vidi i oduvek je imalo tristapedesetdevet duša. Nije mi baš najjasnije da li su se generacije smenjivale ili su te duše stare koliko i selo, ali da vam pravo kažem, to uopšte nije važno. Sve te duše su bile ženskog roda i stalno imale po 27 godina. A znate kako je mladost lepa, bogo moj. Tu su vam sve takve lepotice kakve u životu niste mogli da vidite. Visoke i tanušne kao stabljike najnežnijeg prolećnog cvetka. Kože zategnute kao strune najnaštimanije violine, očiju krupnih i zelenih kao voda najčistijeg bistrog jezera. Kada se osmehnu kao da vas je najblaženiji mesečev zrak pomilovao po obrazu, sve bridi od sveže jeze. Celo telo vam se pretvori u providan otisak mekog poljupca.
   A tek priroda, šta da vam pričam, pravi pravcati raj. Za one koji ga mogu videti. Malo ih je, malo je takvih radoznalih prokletnika kao što sam ja, ubio me bog. Ima u tom selu jedno predivno veliko jezero sa najčudnijim živuljkama koje je svet mogao videti, a sve pitome, fine i lepo vaspitane, pa se još i kulturno izražavaju. Ne mogu baš reći da su to ribice, školjke, patke i labudovi, ali nije ni da nisu. Ma ne znam, ajd neka bude da jesu, ali su posebne kao i ove mlade žene. Kakve su to boje koje nose na sebi, a tek glasovi kad zapevaju, kao vilinski. Da, da... ta stvorenja pevaju, nemojte da se čudite. Biljni svet vam već ne umem opisati, toliko je lepo da naprosto oči zabole od tolike lepote. Tu sam shvatio da ljudsko oko ne zna šta je lepo i teško može to da podnese. Kakvih cvetova tu ima, pamet da ti stane, a od mirisa se redovno zavrti u glavi, nekad oćeš i u nesvest da padneš. Onda dođu Trefovice pa te dignu, napoje cvetnom medovinom, pomaze tri puta po desnom uhu, pljunu ti jednom u levo i ti onda budeš ko nov. I postaneš proklet.

E to se meni desilo, mogli ste već pretpostaviti. Samo što, kad se to desi, nisi svestan toga nego ti sve lepo i hteo bi još jedno sto puta da padneš u nesvest pa da te one izmaze i ispljuju. Eeee, al kad si proklet ne možeš više ni u nesvest da padneš. Posle tog prvog puta pokušavao sam još milion i jedan put da padnem, puno puta sam i lažirao, ali ne vredi, neće pa neće. A one, prokletnice jedne, pametne pa to znaju, ne možeš ih prevariti. A nije da nisam probao. Pa ko ne bi.
Ono što je najneobičnije u vezi sa ovim selom i zbog čega se ispredaju najblesavije priče jeste to što Tref i Trefovice skoro niko nikada nije video. Osim prokletih, naravno.
Ne zna se ni kako su te priče krenule, ali od nečega su morale. Pretpostavljam od još jednog prokletog, kakav sam i ja. Vrlo je moguće da ću i ja proći kao i taj, proglasiće me ludim ili zaludnim i niko mi neće verovati. Ljudski um teško može da prihvati sve što je neobično i što ne razume. A ako ne razume, najjednostavnije mu je da proglasi da to ne postoji i od stvarnosti napravi bajku ili legendu. A verujte mi, ja sam živi dokaz da su sve bajke istinite. Znam o čemu pričam. Ne, nisam lud!
Ja sad baš ne mogu da vam kažem da li je ovo selo oduvek bilo nevidljivo ili je i ono prokleto jer to nisam uspeo da saznam. Ove Trefovice su mnogo opake kad treba da otkriju neku svoju tajnu. Bilo im je dovoljno što sam uopšte uspeo da ih vidim i proživim s njima neko vreme, nisu lude da mi još i to kažu. Niti mi je ikad postalo jasno zašto ne postoji ni jedan Trefovac. Da li su ih oterale od sebe, ubijale, pojele, šta li, ni to nisam uspeo da saznam. U stvari, jedini problem koji sam imao sa njima je bila komunikacija. Nikako nismo uspeli da se sporazumemo. Ja jedno one peto, ja šesto one osmo i tako u krug, da poludiš. Doduše, i mnogo bolje sam se osećao dok su se samo smeškale i ćutale, tada su bile neodoljive. Mogao sam tako doveka. U stvari, nisam mogao jer za mene ne postoji kraj. Moje prokletstvo je večno i nema kraja. Mom životu i traganju nema granice. Ti trenuci u kojima su ćutale bili su neopisivi. Samo sam uživao u njihovim osmesima, poljupcima i maženju. I to sa nekoliko njih u isti mah. Ali kad bi progovorile, sve se razbijalo kao čaša od tankog stakla. Sva slad koju sam osećao je nestajala. Sve lepo se rušilo, a ja sam samo želeo da pobegnem negde daleko. Nisam mogao da podnesem njihovo kokodakanje. Bože kako je to znalo biti strašno. I što je najgore, ajd da su bar jedna ili dve malo kokodaknule pa još i nekako, nego čim bi jedna krenula odmah su se pojavljivale i sve ostale i to je postajalo jezivo i neizdrživo. E baš zbog tog kokodakanja i mislim da su i one zbog nečeg bile proklete. Ko zna šta su zgrešile kad su tako kažnjene. Mada, kad sad mislim o tome tako me zabole za njih, njihovo prokletstvo i kokodakanje. Nek crknu, nek završe u nečijoj supi, neće mi biti žao, ali ni malo.
Doduše, kad realno razmislim, pa i nisu mi one krive za moje prokletstvo. One su se sasvim dobro krile, ko je meni kriv kad sam bio preterano radoznao i spretan. Ah, valjda je tako moralo biti.
Ima još jedna stvar koju nikako nisam mogao otkriti, nisam nikad saznao šta su Trefovice. Vile? Veštice? Đavolice? Nesrećnice? Pojma nemam, tako nešto do tada nikad nisam sreo niti čuo da postoji.
Obično se dešavalo da te neke vile, veštice, šta li već svojim predivnim glasom ili pojavom zalude slučajnog putnika namernika, omame ga, začaraju i odvuku u svoje tajne odaje gde ga iskoriste na najbestidniji način i onda ubiju ili mu izbrišu sećanje pa nekad i puste da ode. Trefovice su bile drugačije, one nikoga nisu želele u svom čarobnom svetu, oterale bi svakog ko bi im se približio, bile su same sebi dovoljne, one i njihovo magično selo.
Zašto ih niko nikada nije mogao videti? Vrlo jednostavno, obično ljudsko oko ih nije moglo prepoznati. Umesto prelepih mladih i veselih žena videli su samo veliko jato divljih i glasnih kokošaka koje su svojom nemogućom grajom i kokodakanjem terale od sebe sve što je bilo ljudskog oblika. Osim mene budale, naravno. Ma da, mora biti da je to bilo prokletstvo, zašto bi se inače krile od ljudi.
Mada, kad se sad setim kako sam ih ja otkrio rekao bih da se one boje ljudi. A i jednom mi je jedna od onih pataka sa jezera natuknula nešto o tome kako su Trefovice nekad davno živele u velikoj slozi s ljudima i kako je njihova kraljica mnogo zavolela jednog čoveka, ali on nju nije. I onda je ona mnogo patila i bila toliko naporna u pokušajima da ga osvoji da je ovaj jednog dana poludeo od njenih ljubavnih izjava, nazvao je kokoškom i polomio joj nokat na malom prstu desne ruke od čega je ova posle jedanaest dana umrla u velikim mukama. E tada je došlo do revolucije i velikog rata u kojem je mnogo noktiju polomljeno i mnogo duša umrlo, ali su Trefovice na kraju pobedile i proterale sve ljude iz svoje doline. I tada se tako urlanje razjarenih lepotica, dok su kroz dolinu progonile unesrećene ljude, polako pretvaralo u glasno kokodakanje i pri svakom okretu ljudi su za sobom mogli videti samo sve više besnih kokošaka koje jure za njima, pokušavajući da im iskljucaju oči. Od tog dana Trefovice nemaju kraljicu već žive ravnopravno i kriju se od ljudi. Ni ova patka nije mogla da se seti svih detalja priče koja se vekovima prenosila s krila na krilo njenih predaka, ali to bi kao trebalo biti istinita priča. Moram priznati da joj ama baš ni jednu reč nisam poverovao. Znate, ipak sam ja samo čovek, sve što ne razumem ne mogu da prihvatim kao činjenicu. To je, dakle, bila čista izmišljotina. A i ko bi još uzeo za ozbiljno nešto što mu ispriča jedna patka. Ni sad baš nisam siguran da li bi trebalo da počnem da verujem.
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 06.04.2010. 21:18:23 »

U svakom slučaju, one se zbog nečega boje ljudi, to mi je bilo jasno i onog dana kada me je jako zaintrigirala baš jedna posebna kokoška koja je toliko kokodakala i mlatarala krilima oko moje glave da sam je, jednim dobrim krošeom, tako zalepio za drvo da se skljokala i u isti mah ostala bez svesti. Pritrčao sam joj besno, želeći da joj tog trena zavrnem šiju, odnesem kući, očerupam i strpam u najveći lonac koji sam imao. Međutim, nešto neobično na njenoj desnoj nozi mi je privuklo pažnju. Sa zaprepašćenjem sam shvatio da gledam u ljudski nokat. Uzeo sam je u naručje i mahinalno protrljao taj nokat. U tom trenutku je kokoška počela da raste u mom krilu i pretvara se u prelepu devojku. Podigao sam glavu i na nekih kilometar od mesta na kom smo bili počelo je da se ukazuje predivno jezero i oko njega sojenice neverovatnih boja i lepote. Ceo mali čarobni svet je počeo da se otkriva. U tom trenutku sam osetio da se devojka u mojim rukama miče. Bio sam zadivljen njenom lepotom, ali i iznenađen strahom ranjene životinje u njenom pogledu. Drhtala je.
Kada sam pokušao da joj se obratim otrgla se iz mog stiska i potrčala ka jezeru. Nisam se dao omesti, jednostavno sam je morao stići i dao sam se u brzi trk za mojom predivnom lovinom. Duga kosa, koja se vijorila za njom, magično me je vukla i znao sam da je ne smem izgubiti. Morao sam je stići. I tako smo se mi jurcali levo-desno, cik-cak još jedno pola sata dok nisam stigao do onih neverovatnih velikih i čudnovato mirisnih cvetova i pao u nesvest. Pretpostavljam da znate šta je bilo dalje. Medovina, maženje po desnom uhu, pljuc u levo i ja ko nov. I proklet. Samo što tada to još nisam znao.
Ljudi moji, kad biste vi samo znali kakve sam ja godine proživeo sa ovim neverovatnim lepoticama. To su bile najbolje godine mog života, barem sam to tada mislio. Ni sanjao nisam šta su mi ova glupava kokodakala naradila. Od trenutka kad su me pljunule u levo uvo i ja se probudio, zaboravio sam na ceo život koji sam imao pre njih, zaboravio na moj mili gradić iz kojeg sam potekao, na moju kuću, moje voljene. Zaboravio sam na sve što je do tada činilo mene i prepustio im se u potpunosti. Postao sam njihov, mogle su da mi rade šta su htele, a da vam pravo kažem, radile su mi svašta. Moram priznati, ni ja nisam zaostajao, naučio sam ih nekim stvarima od kojih im je pamet znala da stane. Doduše, nije tu imalo bogzna šta da stane, ali ja to tada nisam mogao znati. Izem ti prokletstvo!
Osim kad je trebalo da mi otkriju nešto o sebi, svojoj prošlosti ili ovom čarobnom seocetu. Kad bih se i setio da postavim neko pitanje o ovome čak ni najmanji kokodak nisam mogao dobiti. Ali dobro, nekako mi to tada nije ni bilo mnogo važno. Važan mi je bio samo užitak koji su mi znale priuštiti, a u tim trenucima bile su nenadmašne.
Znate šta je još zeznuto sa ovim prokletstvom? Ne umem da vam prepričam šta smo sve radili i kroz kakve užitke prolazili. Sve bih hteo, ali ne umem pa mi sve nešto bezveze, ispada kao da izmišljam a čak ni to ne umem da uradim kako valja. Kao da se sve to nije desilo, ali jeste verujte mi. Ne, nisam lud!
Međutim, ne bi ovo moje prokletstvo bilo prokletstvo da je sve ostalo tako fino i lepo, prokletstvo i služi da bi se čovek mučio. Tako je i mom uživanju jednom morao doći kraj kako bih konačno shvatio da nisam srećnik već prokletnik, ubio me bog, i mene i moju radoznalost. Posle nekoliko vekova neviđenih slasti došao je dan velikog saznanja.
Jednog predivnog sunčanog dana sedeo sam na obali bistrog jezera i brčkao noge u prohladnoj vodi kada mi se obratila kraljica morskih zvezdi. Nemojte se čuditi, ovo jeste bilo slatkovodno jezero, ali su u njemu vladale morske zvezde.
Elem, izađe ona tako na obalu i izvali se pored mene, mislio sam da samo hoće da uhvati koji zračak sunca, kad ona odjednom ozbiljno progovori. Inače je uvek zbijala šale samnom, ali meni to nije smetalo jer sam joj svaki put vraćao trostruko. Međutim, kada je izrekla sve što je namerila da mi kaže, ceo svet mi se srušio. Tek tada sam shvatio da su prošli vekovi od kada sam došao ovde, a ne jedan dan kako sam mislio. Shvatio sam da su svi moji najmiliji davno umrli, da sam pre toga iz njihovih života nestao na misteriozan način i bez pozdrava i da nemam nikog više svog. Dugo sam i gorko plakao nakon što sam je umlatio od besa. A onda sam se setio njenih reči pre nego što sam je dokrajčio i rasplakao se još više. Jedinu stvar koju u svom prokletstvu nisam smeo da uradim jeste da do smrti umlatim kraljicu morskih zvezda. Pogledom, mutnim od suza, gledao sam njeno beživotno telo, pokušavao da joj dam veštačko disanje i izmasiram srce, ali nit sam znao gde su joj usta niti gde se nalazi srce. Osećao sam da se nešto krupno i loše valja iza ovog mog čina. I bio sam u pravu.
Prvo je zavladao veliki muk, čak se ni lepet krila leptira kupusara više nije čuo. A onda odjednom, duboki ženski uzdah prolomi se celom dolinom, sav sam se naježio. Jezero se uzburkalo i na milione morskih zvezda krenulo je u spori gib prema obali bistrog jezera. Konačno sam saznao gde im se nalaze oči, plakale su. Grešite ako mislite da su im iz očiju kapali biseri. Ne, iz njih su ispadale male morske zvezde koje su, isto tako, plakale još manje morske zvezde i tako je obala bistrog jezera uskoro bila prepuna morskih zvezda svih veličina. Bio sam zaprepašćen.
Sve su se okupile oko svoje kraljice i nastavile sa plakanjem, na kraju se čitav veliki breg morskih zvezda stvorio nad njom.
Pokušao sam da iskoristim ovu gužvu, da se neprimećen izvučem iz ove neprijatne situacije i pobegnem, ali ne leži vraže, one patke baš umeju biti gadne, sve vide. Jedno jato je uzletelo i tako me išamaralo krilima da sam se odmah sručio na vreo pesak. Nisam stigao ni jedan korak da napravim. A malo me je to i uplašilo.
E onda je krenulo i kokodakanje, mislio sam da će mi glava pući, tako me je jako zabolela. Vrlo brzo su me moje, doskorašnje ljubavnice i najbolje prijateljice okružile, uh kako su samo bile besne. To me je uplašilo još više, tek tada sam shvatio koliko njihov bes zna biti opasan. Nisam znao šta ću osim da sedim, pečem se na tom pesku i čekam.
Ne znam ni sam kako sam u tom silnom kokodakanju uspeo da razaberem i nekoliko rečenica koje sam razumeo. Bilo je tu predloga da mi se iskljucaju oči, pokidaju ruke i noge, odgrize... jel... kako bih rekao... ma znate već, ali je na kraju na brzinu odlučeno da budem proteran iz sela, da večno lutam šumama u potrazi za nečim što nikada neću naći i da nikad mira ne nađem. Uz to su mi, ne znam ni sam kakvom čarolijom namestile da mi na svim prstima izrastu dugi ženski nokti koje nikad nisam mogao da posečem. I ne samo to, ti nokti su uvek bili tako doterani i nalakirani kao da sam sad izašao iz najboljeg manikirskog salona. Oh bože, kako samo mrzim te moje nokte. Nema šta nisam pokušao da uradim ne bih li ih se otarasio, sekao, čupao, polivao benzinom i palio, ali su oni uvek izrastali još duži, lepši i sa još neverovatnijim aplikacijama na njima. E da, i šlag za kraj, ovo prokletstvo ništa nije moglo skinuti.
Probao sam ja i da se ubijem i to ne jednom, ali ne vredi, uvek sam ostajao živ i uvek sa prokleto lepim nalakiranim noktima. Dešavalo se da sam čak i počeo da verujem da sam uspeo da skinem prokletstvo. Znate za one priče u kojima prava ljubav može da pobedi sve nedaće i skine sve kletve. Tako sam i ja znao da poverujem u to, ali nisam bio takve sreće. Kao što rekoh, ja sam vam jedinstven slučaj. Taman kad bih se sredio, iskreno zavoleo i kad bi mi bilo uzvraćeno, moje prokletstvo bi se ponovo budilo i teralo me da ostavim sve lepo koje sam do tada stvorio i nagonilo da krenem u potragu za nečim, ne znam čime. I ja se i dalje, svakog dana pitam šta ja to tražim. Bilo bi najlogičnije da tražim nešto što će mi skinuti kletvu, ali kad nisam baš siguran u to. Nekako mislim da nije to ono za čim tragam, a opet... možda i jeste. Jednostavno, ne znam, znam samo da moram ići dalje i tražiti, pa kako bude.

A zašto mislim da će ih ova moja priča i razotkrivanje uništiti? Ma nešto mi kao zveči u glavi da sam jednom tamo u Trefu slučajno čuo razgovor dve labudice i kao da su rekle da, ako bi ljudi saznali da Tref i Trefovice stvarno postoje, to bi ih moglo uništiti. E sad, ni u to nisam baš najsigurniji. Ne znam da li sam to stvarno čuo, da li sam sanjao ili je to samo moja velika želja.
Zato ja i pričam sve ovo, za slučaj da je to tačno, pa neka ih uništi ova moja priča, baš bih voleo. Neka se proširi priča, ko zna, možda i nestanu.

U svakom slučaju, ja ni to selo ni Trefovice više nikad nisam video. Pokušavao sam da se vratim u tu dolinu ne bih li ih video ponovo, ne znam ni sam šta sam mislio da ću postići, možda ih namoliti da me oslobode, nemam pojma. Međutim, ne da selo nisam mogao naći već ni tu dolinu. Nije mi bilo jasno zašto, bio sam ubeđen da su tu negde. Čak sam i nekoliko prijatelja poveo ne bih li ih ubedio u moju priču ali ništa od svega. Nisu mi verovali, izem ti prijatelje.
Zato sam sada odlučio da na sva zvona pričam o mom prokletstvu, možda i upali.
Ne, verujete mi, to se stvarno dogodilo, to selo postoji, Trefovice postoje samo ih treba naći, verujte mi.
Ne, nisam lud!
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.808
Ugled: +80/-9
Starost: 60
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 06.04.2010. 21:33:50 »

Ovako neće ići, Pancere! citaj bre

Nalog Drndare koristi istu IP adresu kao PanzerPedjys što, uz isti način gomilanja teksta u duge pasuse bez novih redova, upućuje na to da je ovo drugi nalog istog korisnika. To na većini foruma nije dozvoljeno, pa ni na našem.

Ako, pak, Drndara živi sa Pancerom, to treba reći. (pitanje je koliko ćemo u to poverovati)

Tako da... koji nalog da ti brišem, Pancere?
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.183
Ugled: +33/-2
Starost: 50
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 06.04.2010. 21:50:31 »

Dva puta se slatko nasmejah. Kad je kisni dan a ja nervozan onda za smeh i da se zahvalim pozdrav
Bajkoviti musko-zenski odnosi.
Uf kad Svetlost oplete neke delove price, cekacu da procitam Razz.

 Shocked odakle se pojavljuje ova navala novih pisaca. Pancer, Drndara, uskoro ce biti ovde velika biblioteka.  pozdrav

Hvala Dane. Ostavi Drndaru, njegova  desna hemisfera bolje radi Very Happy
Sačuvana

S verom u Boga
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 06.04.2010. 21:56:15 »

Eto ti ga sad.
Teška vremena za imati više IP adresa, tako da koristimo istu  Oops
E sad, ko ne veruje ima se kod koga i raspitati i to baš na ovom forumu.
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
PanzerPedjys
Registrovani

član posade


Poruke: 89
Ugled: +5/-2
Starost: 48
Lokacija: Oxville
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 06.04.2010. 22:06:34 »

...Mhmmmm...Ako vec mora da se gasi nešto...ma, gasi Pile!  Rolling Eyes Hi, hi, hi...

Nije ista osoba definitivno, malo bi bilo uvrnuto, u najmanje. A jel to biva tako?! Nisam nešto obrazovan u tom smislu...
Sačuvana

Tuco Benedicto Pacifico Juan Maria Ramirez - "When you have to shoot, shoot, don't talk"
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.808
Ugled: +80/-9
Starost: 60
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 06.04.2010. 22:10:36 »

Dupli nalozi su zabranjeni. Nije zabranjeno pisanje sa iste IP ali to je uvek sumnjivo jer obično znači dupli nalog.
Ako nije dupli nalog, nema problema, i izvinjavam se zbog neugodnosti.
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
PanzerPedjys
Registrovani

član posade


Poruke: 89
Ugled: +5/-2
Starost: 48
Lokacija: Oxville
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #7 poslato: 06.04.2010. 22:27:50 »

 ziveli nema jedova!
Sačuvana

Tuco Benedicto Pacifico Juan Maria Ramirez - "When you have to shoot, shoot, don't talk"
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 07.04.2010. 08:55:55 »

Valiant, fala na komentaru. Ajd nek se barem neko nasmeje, i to je nešto. pozdrav
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 07.04.2010. 09:23:03 »

Eto ti ga sad.
Teška vremena za imati više IP adresa, tako da koristimo istu  Oops
E sad, ko ne veruje ima se kod koga i raspitati i to baš na ovom forumu.
Ovde nazočna potvrđuje!
A gospodičnu ste izvoleli upoznati u Novemu Sadu Smile
Sačuvana
Drndara
Registrovani

kopilot


Poruke: 264
Ugled: +5/-0
Starost: 49
Lokacija: tamo-vamo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 07.04.2010. 11:09:06 »

Eto ti ga sad.
Teška vremena za imati više IP adresa, tako da koristimo istu  Oops
E sad, ko ne veruje ima se kod koga i raspitati i to baš na ovom forumu.
Ovde nazočna potvrđuje!
A gospodičnu ste izvoleli upoznati u Novemu Sadu Smile

Fala dobra vilo!  cvece
Ovo ko u zatvoru, kad si nov prvo te dobro namlate, pa ćemo posle da vidimo šta i kako.  macevi
Sačuvana

Šta je gore to je gore, sve ostalo je dole.
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 07.04.2010. 11:37:05 »

Eto ti ga sad.
Teška vremena za imati više IP adresa, tako da koristimo istu  Oops
E sad, ko ne veruje ima se kod koga i raspitati i to baš na ovom forumu.
Ovde nazočna potvrđuje!
A gospodičnu ste izvoleli upoznati u Novemu Sadu Smile

Fala dobra vilo!  cvece
Ovo ko u zatvoru, kad si nov prvo te dobro namlate, pa ćemo posle da vidimo šta i kako.  macevi

Pa, draga, tako ti je to kad u kuću ulaziš kroz baštu a ne na glavni ulaz  dedica
Sačuvana
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 07.04.2010. 11:46:50 »

Fala dobra vilo!  cvece
Ovo ko u zatvoru, kad si nov prvo te dobro namlate, pa ćemo posle da vidimo šta i kako.  macevi

Izvini, ako smo bili malo grubi, na žalost ponekad se i pokaješ kada nekoga prihvatiš za prijatelja na neviđeno, da ti ne pričam da te i oni koje već poznaješ ponekada iznevere. Zato tolika nepoverljivost sa naše strane. U svakom slučaju, ako Sivka kaže da si OK onda to prihvatam bez ikakve rezerve.
Pročitala sam ovu priču. Malo me je podsetila na planetu žena ili kako se već zvala priča koju sam davno čitala. Ovo mu dođe kao neki monolog, pismo ili izjava unesrećenog prokletnika koji je "obrnuo" celo selo lepotica  Laughing. Nema dijaloga. U nekim trenucima se priča ponavlja i ide u krug. Nema objašnjenja za tabu ubistva zvezde. Šaljiva je i to mi se jako sviđa, ali mislim da može duže i bolje. U svakom slučaju  tako je
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.808
Ugled: +80/-9
Starost: 60
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 07.04.2010. 11:49:01 »

OndaK je sve u najlepšem redu.
Izvinjavam se još jednom što sam digao uzbunu (to mi je u opisu radnog mesta). Embarassed

Pobrisaću poruke koje se odnose na ovu zabunu oko novih članova iz svih tema.

Dobro došli vi nama. pozdrav
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 07.04.2010. 12:04:56 »

OndaK je sve u najlepšem redu.
Izvinjavam se još jednom što sam digao uzbunu (to mi je u opisu radnog mesta). Embarassed

Pobrisaću poruke koje se odnose na ovu zabunu oko novih članova iz svih tema.

Dobro došli vi nama. pozdrav

Ne da brišeš Dannnn!!!
Baš su lepi postovi. Mala zajednica koja se brine da sačuva svoj imidž i sve ostalo.
Sačuvana
Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.038 sekundi sa 23 upita.