SF tim
* 18.06.2019. 04:50:07
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2 3 ... 6   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Trkač  (Pročitano 26056 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« poslato: 05.01.2010. 14:49:25 »

I eto, iako sam obećala da ću da učim, ova priča je jednostavno "istrčala" iz moje glave  Laughing. Nadam se da ćete uživati


Za one koji ne vole da preuzimaju fajl... skrolujte se dole, stavila sam celu priču tamo.  pozdrav

* trkac1.doc (100.5 KB - preuzeto 302 puta.)
« Poslednja izmena: 06.01.2010. 12:32:33 od Tanjica » Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 05.01.2010. 16:12:35 »

Jesi li bila inspirisana Avatarom?
Priča je savršena. Mogla bi da probaš da napraviš zanimljiviji kraj. Nekako mi se čini da te je borba sa zveri toliko iscrpela da si zbrzila taj "zaključak" na kraju gde ona samo priča svoju priču naslednicima. Možda da ubaciš da su je svremena na vreme progonila sećanja zveri na njene pretke i neko njeno unutrašnje razmišljanje o tome; zašto, kako, itd. Mislim to je samo predlog. A mogao bi da ti posluži kao završnica u kojoj se najavljuje nastavak priče.

Sve u svemu BRAVO Tanjice! bravo
Sačuvana

Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 05.01.2010. 16:19:06 »

Ako baka ima veeeeelike oči, onda si inspirisana Crvenkapom Laughing
Napreduješ krupnim koracima bravo
Sačuvana
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.751
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 05.01.2010. 16:22:26 »

Da prica mi se svidja.
Medjutim i meni je kraj nekako nedorecen. Kao kad gledas film i mesto zavrsnih slika vidis odjavnu spicu.  Rolling Eyes
Sve drugo je po meni OK.  bravo
« Poslednja izmena: 05.01.2010. 16:25:23 od Nesa » Sačuvana
SuzanKalvin
Robopsiholog

predsednik


Poruke: 1.813
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Slike: moj album
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 05.01.2010. 16:27:40 »

Ako baka ima veeeeelike oči, onda si inspirisana Crvenkapom Laughing
Napreduješ krupnim koracima bravo
smeh smeh smeh
Sačuvana

Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 05.01.2010. 16:50:43 »

Crvenkapa je skroz. Pa sam je tako i zavrsila. Samo nisam napisala: I zivela je srecno i zadovoljno do kraja zivota.  Laughing
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #6 poslato: 05.01.2010. 23:07:25 »

Sama radnja price je extra, izbila me iz zunze (frizure) Smile Bravo!

Ipak, nametnula si joj ravnomeran, ali ipak prebrz tempo.
Meni rekose da ostavim svoju novu novu pricu neko vreme, pa da je onda ponovo uzmem citati i doradjivati. Veruj mi, vredi...

Imas ispred sebe vrlo dobru sirovinu... brusi je da zablista. Al ne odmah.
Moj predlog je da je slobodno prosiris, i to podobro... sve do mini romana.

Ja bi uneo i nesto opisa tog cudnog sveta sa vise meseca i sunaca... i to gde god bi stigao, provlaceci predstavu citaocu o tom svetu kroz samu radnju, mic po mic... i dijaloge posirio gde god bi to moglo... opleo po nekim njihovim legendama, o nagadjanjima o poreklu Zveri, o samom socijalnom zivotu ljudova i plemenskoj hijerarhiji... zasto su trkaci najcenjeniji, vise od lovaca i tako...


Sve u svemu, super!!! Smile




Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #7 poslato: 05.01.2010. 23:18:57 »

Jako mi je drago sto ti se svidja. Ovo je vec druga prica za koju mi je neko rekao da je sirim u roman. A pored svega toga ja imam jos jednu ideju za roman. Tako da to sad sve vec prelazi u dugorocne planove.
U svakom slucaju ici cu redom.  Laughing
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 06.01.2010. 12:28:13 »

TRKAČ

Ona je bila Trkač. Bila je toliko ponosna na tu činjenicu da je svuda pokazivala svoju tetovažu na članku koju je dobila kada je rodila svoju ćerku -  sledećeg trkača, onu koju će ostaviti. Tada je imala samo 16 godina, sada ima već 18 i vreme je da je zamene za nekoga iz drugog plemena. Znala je ona da je njeno pleme neće prodati jeftino jer pored toga što je bila među najbržima u 10 plemena imala je tu dugu, riđu kosu zbog čega su je ponekad zavidne skupljačice zvale Crvena đavolica. Ono đavolica nisu smele da ponavljaju pred Majkama, ali se Crvena zadržalo i svi su počeli tako da je zovu.

Crvena je bila mršava, visoka devojka sa mišićima koji su plesali po celom njenom telu kako se kretala, obučena samo u par krpica. A kretala se oprezno i brzo kao mačka, baš onako kako ju je učila njena Majka. Kako je samo ona bila nemilosrdna, terala ju je da trči danima, u krug, ravno, uzbrdo, postavljala joj je zamke i prepreke... zamišljeno se pomazila po butini gde joj je strela probola nogu kada je nepažljivo naletela na Majčinu zamku. Sve je to vredelo, iako tada nije mislila tako, tada ju je mrzela. Sada zna da će i ona svoju ćerku isto tako učiti, onu koju će tek roditi, u drugom plemenu.

Sada se šetala visoko podignute glave, raspuštene kose ispred Trkača iz drugog plemena, onog koje hoće da je uzme. Pogledala ju je krišom svojim zelenim očima i videla mršavu ženu srednjih godina sa strašnim ožiljkom preko lica. Brzo je sklonila  pogled i malo spustila svoju ponosnu bradu. Ova žena je dugo trčala, ona je srela Strašnu zver i preživela, treba je poštovati.

Trkač iz drugog plemena je ispitivački gledala Crvenu od velikih bosih stopala preko mišićavih nogu, uskog struka, ravnih grudi, tankih ruku pa do lepog lica i njene riđe duge kose i rekla je Velikoj Majci:

„Jako je mlada.“

„Da, ali je već rodila ćerku i odužila se svom plemenu. Vreme je da istrči svoju prvu veliku Trku. Njena Majka misli da je spremna.“ :odgovorila je Velika Majka sedeći sa leve strane Trkača dok je sa desne strane bio Veliki Otac koji je samo odobravajuće frknuo.

„Koliko tražite za nju?“:upita Trkač.

Velika Majka pogleda Velikog Oca koji odgovori: „Tri lovca i pet skupljača“

Trkač se trgnu „To je visoka cena, čak i za nju. Ipak imajte na umu da nije nikada srela Strašnu zver. Da nikada nije odbranila lovce i skupljače od zveri tako što je izigravala mamac. Kako znate da će imati snage za to?“

„Njena Majka je poznata Leandra iz Zapadnog plemena. Ako ona kaže da je spremna, onda je spremna.“:odgovori Velika Majka.

„Leandra jeste veliki Trkač i priča o njenom trčanju jeste prošla kroz sva plemena, ali to ne znači da je svojom utrobom prenela svu svoju snagu na ćerku.“ :zamišljeno odgovori Trkač „Mislim da ću pristati na vašu cenu pod jednim uslovom...da istrči do svog novog plemena sama, po mraku.“

Velika Majka i Veliki Otac su bili zabezeknuti, gledali su Trkača, a onda su okrenuli svoje sede glave prema Crvenoj sa nevericom i tugom u očima. Verovatno su ti pogledi pogodili Crvenu gore od bilo kakvih uvreda jer je stala, ispravila ramena i prišla Trkaču:

 „Trčaću za tebe. Onako kako ti tražiš jer ja to mogu, a zauzvrat daćeš mom plemenu ono što su tražili za mene.“

Iako je ovo bilo van svih pravila ponašanja, celo pleme je već naviklo da ih Crvena ionako ne poštuje. Trkač se blago nasmešila: „I misliš li da ćeš uspeti da dođeš do mog plemena?“

„Da“

„Sama, po mraku, bez podrške lovaca? Ne želim da te šaljem u smrt, ali cena za tebe deluje previsoka.“

„Cena je premala. Stićiću tamo za jednu noć i poslaću svom plemenu tri lovca i sedam skupljača.“

Sada je Trkač već bila zabavljena: „Devojko, imaš zaista visoko mišljenje o sebi. Pazi se kada naiđeš na Strašnu zver jer ona ne prašta.“ :reče polako prevlačeći prste preko tri grozna ožiljka na svom licu.

Crvena je počela da oseća poznati čvor u stomaku koji joj se uvek javljao kada bi pomislila na zver, ali je odavno naučila da ne pokazuje svoja osećanja. Majka ju je za svaku suzu užasno kažnjavala. Sada je samo stala čvrsto i rekla: „Polazim u suton. Očekujem isplatu kao što smo se dogovorili.“

Trkač ju je dugo gledala, što je Crvena stoički podnela, polako je uzela parče belog lista i na njemu perom napisala dogovorenu cenu, onu veću, mrmljajući: „Nadam se da si vredna ovoga Devojko jer ćemo ovu pošiljku morati da šaljemo iz dva puta sa po dva Trkača.“ Dodala joj je list i rekla: „Odnesi list našem starom Trkaču, tvojoj baki, živi na kraju sela. Ona će se pobrinuti za sve. I ...devojko... srećno ti bilo i neka te Strašna zver zaobiđe u tvom trku.“

„Hvala, poštovani Trkaču i neka te Strašna zver zaobiđe u tvom trku.“ Klimnule su jedna drugoj i Crvena se okrenula na slabim nogama i otrčala negde gde je mogla sama da bude uplašena do sutona.
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 06.01.2010. 12:29:14 »

###
Drugo sunce se brzo spuštalo prema istoku, ono Prvo neće izaći na severu još 36 sati, toliko vremena ima da stigne do svog novog doma. Oprostila se sa svojom dvogodišnjom ćerkom koja nije ni znala svoju Majku, nju je odgajala njena baka. Crvenina Majka, velika Leandra koja je odbranila 4 lovca i 10 skupljača sama kada je drugi Trkač bila ubijena i koja je uspela da preživi i trči skroz do sledećeg plemena i pozove pojačanje. Legenda među Narodom. Visoka, lepa žena koja se spremala da uči svoju unuku da bude Trkač i koja je gubila svoju ćerku kao i generacije pre nje. Bila je tvrda kao stena i samo je rekla:

„Zapamti šta sam ti stalno govorila. Nikada ne skreći sa Puta koji su utabale generacije Trkača pre tebe, Nikada ne trči na slepo kroz Šumu, Nikada ne prestaj da trčiš i Nikada ne slušaj Strašnu zver.“

„Da, Majko.“

„I uzmi ovo“ dodala joj je lagani mali trkački nož sa dve oštrice na širokom razmaku koji se nosio na butini: „Iskovan je u planinama Istočnog plemena. Trebaće ti, i neka te Strašna zver zaobiđe u tvom trku“

„Hvala, Majko“ teška srca izašla je iz svoje stare kuće i krenula prema kapiji.

Selo je bilo ograđeno visokom drvenom ogradom, sa lovcima koji su neumorno danonoćno stražarili na svakih nekoliko koraka naoružani do zuba i uvek oprezni. Kapiju su za nju otvorili povlačeći velike poluge sa ogromnim kamenjem kao tegom i ona je, sva uzdrhtala, zakoračila u Šumu. Celo pleme ju je ispratilo sa dobrim željama jer je nesreća pratiti Trkača sa lošim mislima pa su svi bili nasmejani i optimistični. Samo je Crvena bila ozbiljna, tužna i jako uplašena. Kapija se za njom teško zalupila stavljajući tačku na njeno detinjstvo i ona je polako kleknula čekajući da Drugo sunce potpuno zamakne za drvećem. Potrudila se da ne nosi ništa što je višak pa je bila obučena u zeleno da se stopi sa Šumom, imala je po jedan nož na svakoj butini i mali kožni ranac privezan za leđa sa vodom i hranom. Kosa joj je bila skupljena u debelu pletenicu koju je učvrstila u krug iznad čela, skoro kao kapu. Oko vrata joj je visila kesa sa listom, porukom za njenu Baku.

Čučala je sa spuštenom glavom, polako i duboko disala spremajući svoje telo na napor. Od Šume je duvao topao i vlažan vazduh koji će nositi njen miris okolo i možda je odati nekoj Strašnoj zveri koja će je pojuriti, ali ne... neće tako razmišljati... ona će uspeti... ona je Crvena, Leandrina ćerka... ne postoji ništa što ona ne može.

Polako je ustala, upijajući poslednji zrak Drugog sunca na svojoj bledoj koži i počela da trči. Znala je kuda treba da trči, svaki Trkač je učen svim Putevima još kao mali, tim venama kroz negostoljubivu Šumu koja im je davala hranu i materijal, ali koja je uzimala toliko mnogo. Trčala je blagim tempom zalazeći sve dublje pored velikih stabala koja su i preko dana izgledala strašno, a noću su se nadvijala nad njom kao neka čudovišta spremna da je progutaju. Ovaj prvi deo puta je morala da ide sporo dok ne izađu u punom sjaju svi meseci, a onaj koji je ona čekala, onaj najsvetliji, izlazio je uvek poslednji Gavreš, mesec prema kome će ona trčati jedan deo noći.
Divni, Gavrešu zaštiti me noćas! Veliki žuti mesec je uspevao da proviruje između ogromnih krošnji i da joj koliko-toliko osvetljava Put. Ubrzala je malo tempo. Mišići su sada sami radili, bez njenog svesnog uplitanja naviknuti na ovaj napor godinama vežbe, ona je samo pratila Put kroz Šumu i molila se da Strašna zver ne naiđe.

Šuma je bila tiha noću. Nikada nije bila ovoliko dugo u njoj i još po mraku. Osluškivala je zvukove, čula su se povremena šuškanja lišća, povremeni lepet krila nekih ptica i ništa više. Ona je znala kako da ne pravi nikakav zvuk. Noge su joj bile bose i prijanjale su u meku zemlju Puta nečujno, preko usta  je stavila zelenu traku koja joj je prigušivala glasno disanje i gubljenje dragocene tečnosti. Strašna zver je neće čuti, može samo da je namiriše.

Trčala je dalje dok su se mračna ogromna stabla spuštala svojim granama skoro do puta. Gavreš je stigao do trećine svoga puta, a toliko je i ona prešla, dobro je, stići će na vreme. Tada je čula taj zvuk. Tužno zavijanje koje se prostiralo kroz šumu kao poziv na gozbu za Zver. Prokletstvo!!! Glupa Baa!!! Baae su bile dvonožne životinje koje su davale meso, kožu i jaja za Narod. Bile su biljojedi i Narod je uvek imao stado u selu o kome se brinuo. Na žalost Baae nisu bile pametne, ne kao Strašne zveri, i zato se često dešavalo da se poneka Baa uhvati u zamku koja služi da odvrati Zver od Puta. Tada bi Baa svojim vrištanjem privukla Zver koja bi napala i nju i sve druge u blizini. Kada se tako nešto desi uvek je dužnost Lovaca da ubiju Baa i odnesu je u selo da ne bi Zver došla. Sada je bila tu samo Crvena. Do jutra će Zver sigurno doći i napasti svakoga ko sutradan bude prolazio Putem. Bila je njena dužnost da skloni Baaino telo od Puta, ali to znači da će morati da skrene sa istog. A Majka je rekla... Nikada ne skreći sa Puta... naježila se pri samoj pomisli da ne posluša Majku. Baa je bila sve glasnija, uznemiravala je sve životinje u blizini, sada je već i ona mogla da namiriše opor miris krvi, to znači da je Baa povređena u zamci i sada krvari obilno. Ako ja mogu da je namirišem Zver je odavno već tu.

Usporila je. Polako je stizala do okuke na Putu, Baa je neumoljivo vrištala, znala je da iza ima nekoliko zamki baš da bi sprečile Strašnu zver da iznenadi putnika. Polako je provirila iza jednog stabla i videla prazan Put, sada kada je zastala, noge su počele da joj se grče. Još jedno Majčino pravilo bilo je prekršeno. Stala je, i osećala je posledice toga. Sada će početi jako da se znoji i mišići će se teško ponovo zagrejati. Otkinula je malo sunđera sa kore drveta i polako se potapkala po rukama i vratu gde je već počeo da izbija znoj. Popila je malo vode i polako krenula napred. Zamka je bila postavljena nekih dvadesetak koraka od puta. Bila je napravljena od jakih drvenih greda sa oštrim kočevima unutra, u staro vreme Zveri su bile toliko glupe da su Lovci uspevali i da ih uhvate, sada nisu htele ni da priđu bilo kakvim ljudskim napravama. One su i dalje služile svrsi, odbijale su Zveri, na žalost Lovci su i dalje stavljali unutra oštre kočeve koji su povređivali Baae koje bi se slučajno uhvatile, što baš i nije bilo pametno. Stigla je do granice staze sa Šumom i zastala. Gledala je Baa koja je vrištala i jako krvarila iznad desne noge.
Zakoračila je sa Puta i brzo prišla kavezu, izvukla je nož i jednim brzim potezom prerezala grlo Baai koja je najzad ućutala. Sada kada je bila u tišini ona joj je delovala mnogo strašnija. Izvukla je iz zamke Baaino telo i zavrtevši se brzo oko sebe nekoliko puta, kao što to rade Lovci, bacila je daleko u Šumu, pala je na neku granu drveta. To je bilo dobro, što dalje to bolje.

Okrenula se da se vrati na Put i nastavi Trku kada se nešto pokrenulo sa njene desne strane. Spustila se u polučučanj i prestala da diše. Čula je tiho režanje i polako se okrenula prema njemu sa oba noža u rukama, gledajući da nikako ne ispusti Put iz vida. Režanje je postalo duboko brundanje koje joj je treslo sve kosti. Svaka senka joj je bila sumljiva, Šuma je oživela i poigravala se sa njom, a negde tamo Strašna zver je čekala da skoči na nju. Polako se povlačila prema Putu. Put je sigurnost, tu će da trči, tu je brža od njega. Samo još par koraka, a onda... glas u njenoj glavi, setan i tužan, rakao je:

„Sačekaj Devojčice. Nemoj da ideš. Tako sam usamljen.“

Znala je dobro šta treba da radi, ali ipak taj njen prokleti prkos je pobedio.
„Zašto? Ti hoćeš da me ubiješ. Ti si samo obična Zver i ja te mrzim. Biću brža od tebe i dovešću mnogo Lovaca koji će ti oduzeti život polako.“ :odgovorila je Crvena glasu u svojoj glavi.

Između nje i puta polako se pomaljalo obličje Strašne zveri. Bio je visok kao i ona i bar tri puta duži, a na svoje četiri šape sa užasnim kandžama kretao se jednako tiho. Srebrna, nakostrešena dlaka mu se presijavala na mesečini, a crvene oči su je gledale sa neskrivenom glađu. Imao je užasne kljove koje su bile oštre kao i njeni noževi i spremne da je raspore poput neke igračke. Osećala je kako joj misli proleću kroz glavu. To nisu sve bile njene misli, on joj se motao po sećanjima.

„Devojčice... Crvena, gde si krenula? Zašto žuriš, ostani i igraj se sa mnom, Baka može da sačeka. Hrana... Baae su tako glupe, sa njima ne mogu da se igram, ali ti... ti imaš komplikovane misli, ti osećaš... drugačije. Hajde da se igramo.“

Slike rasporenih Baa su joj proletale glavom. Krvave slike ljudi koji leže po Šumi pored neke ogromne metalne stvari. Te ljude je mrzeo, oni su ubijali njegovu braću i sestre dugo, dugo, ali onda se situacija promenila, sve su se Zveri skupile i napale Ljude, nisu ih ubili, ali su im pojeli sve što su imali u glavi i pustili ih da beže Šumom kao neke Baae. Grozno... odvratno... počela je da plače.

„To nisam ja... to nisu moji preci. Ti si samo Zver, ti nisi jači od mene.“ Besnela je sve gore.

„Ha, ha, ha. Biće odlično igrati se sa tobom Crvena. Da, to su sve tvoji preci, glupo, smešno meso koje je mislilo da može da dođe i prisvoji sve što vidi. Kada smo se svi skupili, uspeli smo da ih nadvladamo. Ti si samo hrana za mene... ali noćas sam pomislio da uradim nešto drugačije... noćas ću te pustiti da trčiš po Šumi. Znam koliko se toga bojiš.“

Besno ga je gledala, a iza njega Put... sigurnost, bio joj je nedostupan. I tada je uradila ono što ju je Majka toliko dugo podučavala, ono što je trebala da uradi odmah, počela je celim svojim bićem da vrišti. Ne glasno, već unutar sebe, sve svoje misli, sva svoja osećanja utkala je u jedan veliki Vrisak. Tresla se od napora.

Zver je počeo da jauče i da divlje trese glavom: „Prestani!!! Staniiiiiii!!!“ Bio je na zemlji i prekrio šapama glavu. Preskočila je razdaljinu između njih u dva koraka i svom snagom mu zabila nož u šapu. Samo što nije pala od njegovog urlika. Čula ga je ušima i osećala ga je u glavi. Imala je želju da se skupi, legne na travu i plače, ali to nisu bila njena osećanja. Okrenula se prema šumi i počela je da trči. To nije bio Put i nije bilo lagano trčanje,  morala je da pobegne što dalje od njega, da bi ga izbacila iz glave. Sada je razumela ono što joj je Majka rekla kada ju je pitala zašto joj postavlja zamke kada će stalno trčati po Putu. Rekla je: Ne budi glupa Devojko, život nije samo Put i nije samo prav. Sada je morala da pazi na svaki svoj korak. Mogla je lako uganuti zglob ili slomiti nogu jednom lošom procenom. Iza sebe je čula razjarenu Zver kako pokušava da je stigne. Trčala je na slepo od jednog do drugog drveta sve više povećavajući razdaljinu između sebe i njega, i sve slabije  je osećala njegove besne misli u svojoj glavi, a onda je jedva čula nešto što je on pomislio: „Nema veze. Znam gde si krenula.“ I svi zvukovi iza su utihnuli. Zver je otišao na drugu stranu, a ona je počela da se vraća prema Putu.
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 06.01.2010. 12:30:00 »

###

Bila je zabrinuta i zbog toga je trčala mnogo brže nego što je trebalo. Zver sigurno ide bržim putem i stići će do sela pre nje, morala je da požuri i smisli kako će da uđe u selo sigurno. Sada je već teško disala, neće moći još dugo da trči ovim tempom, ne do kraja puta, prošlo je dve trećine noći i ona je znala da nije ni blizu svog novog Plemena. Zadržala se, bila je glupa i uradila sve ono što joj je Majka rekla da ne uradi. Sada će dovesti Zver tačno na kapiju svog novog Plemena. Znao je on da je to selo tamo i ranije, ali sada je toliko besan na nju da će se usuditi i da priđe kapiji ili će je samo sačekati negde u blizini sela. Glava joj je pucala od svih mogućih kombinacija koje je premetala, čak je u jednom trenutku pomislila o tome da se okrene i vrati kući, ali brzo se predomislila. Nije smela nikako da izađe na oči svojoj Majci, ne posle ovoga što je uradila, a još je izgubila i svoj nož.

 Polako joj je nestajalo energije, znala je šta će morati da uradi da bi uspela da održi ovaj tempo što je imalo i svoje posledice. Njena Majka nije volela da koristi Tamala biljku, govorila je da joj usporava um i da više gubi nego što dobija njenim žvakanjem. Crvena je uzimala s vremena na vreme kada ju je Majka terala na posebno duge treninge. Tada bi joj u glavi zaista postajalo maglovito, ali mišići su brže obnavljali svoju energiju, dah joj nije bio kratak i uspevala je da istrči ono što bi joj Majka zadala. Postoji i cena za uzimanje Tamala biljke jer je posle toga uglavnom dva do tri dana bila skoro potpuno neupotrebljiva, ležala je nemoćno dok su se prenapregnuti mišići koji su terani van svojih mogućnosti odmarali. Drhtavom rukom je stavila koren Tamale u usta i gadljivo ga zagrizla. Gorak ukus joj je pekao jezik, zato su noge počele lakše da se pokreću, dah joj je postao dublji i ujednačeniji, u glavi je postalo zbunjujuće, Šuma je počela da diše pod njenim nogama, ptice su imale misli koje su joj slale: „Ne idi tamo,Crvena. Čeka te Strašna zver. Ubiće te i pojesti. Od tebe neće ostati ne jedna koščica.“ Nije im odgovarala, nije je interesovalo šta ptice imaju da kažu. Nije se čak ni pitala kako ona to uopšte čuje ptice samo je nastavljala da trči, satima i satima, danima, godinama, pogledala je dole prema svom telu i videla noge i ruke starice. Celog života trčim, pomislila je. Tada joj je nešto na putu skrenulo pažnju. Svetlucalo je na mesečini. Njen nož, i pored njega krvavi ogromni otisak šape. Namerno ga je ostavio tu, da je uplaši, selo je blizu, a Tamala neće još dugo delovati. Uzela je nož i nastavila velikom brzinom.

Na severu se videla blaga svetlost i cela Šuma se napunila nekom maglom koja joj se uvijala oko nogu. Osetila ga je u svojoj glavi i pre nego što je videla ogradu sela. Pričao je nekome: „Zar ne znaš da sam ti ubio unuku? Ima lepu crvenu kosu i bila je baš ukusna. Jesi li i ti ukusna kao i ona?“

Užas joj se peo uz kičmu. Pa on je u selu. Kako je uspeo da uđe?

Izbila je na čistinu ispred kapije sela koja je bila podignuta i ostavljena da stoji tako. Nijedno Pleme nije smelo to da uradi. Mora da se nešto desilo Lovcima koji su čuvali ogradu. Zastala je, protrljala je svoje mišiće koji su je jako boleli i oprezno prošla kroz otvorenu kapiju. Krvi je bilo na sve strane, bar desetak Lovaca je ležalo raskomadano na ulazu. Sve ostalo je bilo tiho. Podigla je pogled prema Velikom drvetu koje je postojalo u sredini svakog sela i videla uplašene oči kako je gledaju. Dobro je, Lovci su im dali dovoljno vremena da pobegnu na drvo. Polako je krenula prema drugom kraju sela, znala je gde će ga naći.
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 06.01.2010. 12:31:24 »

###

Sa njene leve strane iza jedne male bele kuće pojavila se ruka i pozvala je da dođe. Brzo je dotrčala i zamakla za ugao, a onda zastala iznenađena. Devojka i momak sa riđim kosama i njenim crtama lica, blizanci, gledali su je iznenađeno i uplašeno. Svi su zajedno čučnuli šćućureni u malom prostoru između zadnjeg dela kuće i ograde sela.

Devojka je pogledala Crvenin zglob na nozi i rekla:
„Pozdravljam te Trkaču. Ja sam Lana Trkač, a ovo je Leon Lovac. Mi smo deca Leandre, velikog Trkača. Ko si ti?“

„Ja sam Crvena Trkač. Ćerka Leandre velikog Trkača, vaša sestra.“

Opustili su ramena i gledali su je sa simpatijama. Došlo joj je da ih oboje zagrli, nije znala kako da im kaže da je ona kriva što je Zver ušao u selo.

„Kako se ovo desilo?“

„Lovci su digli kapiju i spremili se da krenu u jutarnji lov, kada je skočila Strašna zver iz Šume. Straža je bila nepažljiva. Zatim  je raskomadao sve Lovce koji su ga napali, srećom svi ostali su uspeli da se popnu na Drvo. Mi smo stigli prekasno jer smo dotrčali sa kraja sela.“ :zabrinuto je odgovarala Lana.

Leon je spustio glavu i rekao: „Ja sam poslednji Lovac u selu.“

Crvena ih je oboje gledala i užasno se osećala: „Ja sam kriva što je Zver došla. Jurila je mene i ja ću otići da se suočim sa njom.“

„Nisi ti kriva“, odgovorila je Lana: „Ova Zver je ušla jer su Lovci suviše rano otvorili Kapiju i jer nisu bili pažljivi. Uostalom zašto si trčala noću, tada Zver najviše napada?“

„Takav je bio dogovor sa vašim Trkačem. Sama sam to tražila. Sada Zver napada baku zbog mene.“

„Baka ume da se brani, i ona je bila Trkač. Nemoj to da zaboraviš. Moramo da smislimo šta ćemo da radimo.“ :odgovori Leon.

„Ništa vi nećete da radite. Ja sam kriva za ovo i ja ću to ispraviti. Vas dvoje ćete otići u najbliže selo i dovesti pomoć. Probaću da odvučem Zver što dalje odavde.“ :ponašala se kao Majka i to ju je nerviralo.

Tada su blizanci uradili nešto tako poznato, oboje su ljutito i ponosno podigli brade i Lana je rekla: „Ti ovde ne komanduješ. Idemo da spasimo Baku. Dobrodošla si da nam se pridružiš. Ako nećeš, nema veze. Jedan Trkač i jedan Lovac su dovoljni. Sada odluči jer smo izgubili dovoljno vremena.“ Gledali su je iščekujući i znala je da nema načina da promene svoju odluku.

Uzdahnula je: „Dobro, idemo zajedno, ali ja trčim sa tobom ispred Zveri.“

„U redu“

Krenuli su prema Bakinoj kući. Njih dve napred, dok je Leon ostao iza, sa spremnim kopljem i sekirom. Bakina kuća je bila mala drvena koliba na kraju sela sa stazom za trčanje koja je prolazila iza kuće i mestom za vežbanje bacanja koplja ispred. Tiho su prišli otvorenim ulaznim vratima.

###

„Prestaniiiiiii“:urlikao je Zver. Lana i Crvena su ga čule u svojim umovima. „Uskoro ćeš se umoriti starice, a onda ću te raskomadati kao što sam i sve iz tvog sela. Nemoj samo da ležiš, ajde malo trči. Aaaaaaaaa, ne opet!“

Seda dugokosa starica ležala je u uglu sobe i tresla se celim telom dok je Strašna zver polako puzala prema njoj. Još uvek je vrištala pa Zver nije mogao da napadne, ali delovalo je kao da je na izmaku snage. Zver je krvario iz nekoliko rana na stomaku, Baka se dobro branila. Ipak to nije bilo dovoljno.

Crvena je stala iza njega i povikala: „Tebe sam tražila cele noći, čudovište. Dođi da se borimo, ako možeš da me uhvatiš.“

„Devojčice... šta, ima vas dve...hahahahaaaa pa ovo će biti tako zabavno. Baka vam je postala dosadna. Hajde da se igramo. Možeš li još da bežiš posle cele noći trčanja Crvena?“

Trudila se da ne misli ni o čemu, a on ju je i dalje čitao kao otvoreni list. Nije znala kako će izdržati još jedno trčanje, bila je toliko umorna. Samo je htela da spava. Sada je osećala i njegov bes zato što mu je povredila šapu. Nema veze neka je pojuri, važno je da ostavi Baku i celo ovo selo. Više nije bitno šta će biti sa njom.

„Beži Crvena! Beži Lana! A gde vam je brat? Nema veze pozvaću i ja svoju braću, ovde ima toliko posla. Sve ćemo vas pobiti.“ Halapljivo je prešao jezikom preko kljova.

Okrenule su se i potrčale. Iako užasno umorna, Crvena se trudila da drži korak sa svojom sestrom. Prošle su pored Velikog drveta i tela mnogih Lovaca i izašle na Put. Počele su da prave sve veći razmak između sebe i Zver je stalno okretao glavu desno i levo pokušavajući da prati obe devojke. Negde iznad njih čuo se tužni zov neke ptice i odjednom su obe devojke skrenule pravo u Šumu. Zver je zbunjeno zastao nervozno se okrećući sa jedne na drugu stranu, ne znajući koju žrtvu da izabere. U tom trenutku Leon je skočio sa drveta iznad pravo na leđa Strašne zveri. Na nogama je imao zavezane oštre klinove kojima se popeo na drvo i sada ih je bolno zabio zveri u slabine držeći se za njega samo snagom svojih nogu. Zabio je svoje koplje pravo u vrat zveri, a onda je uzeo sekiru u obe ruke i udarao i udarao neumorno i sa mržnjom, tražio je osvetu za sve svoje drugove Lovce. Zver se divlje okretala, skakala i udarala zadnjim nogama, okretala glavu pokušavajući da pocepa to malo ljudsko biće svojim kljovama. Crvena i Lana su se vratile i obe su polako kružile na sigurnom odstojanju od razjarene Zveri pokušavajući da ga ubodu svojim noževima. U trenutku nepažnje Lana je prišla suviše blizu zabola je svoj nož u telo čudovišta i bila je odbačena jednim udarcem šape u stomak. Ostala je da leži onesvešćena u travi dok je Leon zavrištao za sestrom još žešće udarajući Zver sekirom pokušavajući da prodre kroz debelu kožu leđa.

Krv je obilno kapljala po Putu. Zver više nije imao srebrnu dlaku bio je crven i kretao se sve sporije.

„Odvratna Devojčice. Dovela si Lovca da me ubije. Neće ti uspeti. Ti ćeš umreti prva!“

 Verovatno je hteo da se zaleti na nju, ali pošto je bio tako slab to je više ličilo na brzu šetnju. Crvena je izvadila majčin nož, pogledala je njegove dve oštrice, a onda u Zver i shvatila šta treba da uradi. Podigla je ruku, naciljala i skoro nežno pomerajući telo van puta čudovišta ubola mu je oštrice noža u oba oka, za to je bio i napravljen. Leon mu je posle toga slomio lobanju, ali Crvena više nije ništa čula. Ležala je na travi u nesvesti od vrištanja u svojoj glavi, umora i straha.

Tako je Crvena istrčala svoju prvu veliku Trku i srela Srašnu zver. Preživela je i trčala još dugo, dugo godina posle toga i podučavala još Trkača. Bila je poštovana u svim Plemenima i često su drugi Trkači dolazili da čuju priču o njenoj prvoj Trci od nje same. Odlazili bi puni nade da će se i njihov susret sa Strašnom zveri tako dobro završiti.
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Manfred
kadet


Poruke: 33
Ugled: +2/-3
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 10.05.2010. 23:24:25 »

Ova pričica je bolja nego što sam očekivao.
Mane: ženski loši opisi borbe i nadmetanja u snazi.
Ravni dijalozi koji samo saopštavaju bitne stvari; deluju izveštačeno, posebno u prvom delu, jer niko ne priča sve vreme tako.
Crvena je previše visprena za osobu odgojenu da bude samo jedno: Trkač. Ne može ona da bude i mudra i svašta još i utrenirani trkač. Primitivne zajednice dele nadležnosti i svako se usavršava u svom domenu, a zakržljava u drugom. Njeno je da pobedi zver Trčanjem, a ne nadmetanjem i borbom.
Pravopis i gramatiku ćeš valjda naučiti.
Sačuvana
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 10.05.2010. 23:32:09 »

Šovinisto!  Wink
Žena nije samo za kuhinju. Ona ume da bude i dobra majka i dobra žena i dobra u svom poslu i ... još mnogo toga, kao i Crvena.
Žao mi je, ne mogu da te ozbiljnije shvatim, ne poznajem te, nemaš reputaciju da si pisac ili dobar poznavalac, a nisi se ni predstavio. Tako da...  pozdrav
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Manfred
kadet


Poruke: 33
Ugled: +2/-3
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 10.05.2010. 23:36:00 »

Bio bi šovinizam kada bih ja rekao da žene ne mogu a muškarci mogu.
Ali ja kažem da žena ume da bude i može da bude, ali ne sve odjednom.
Ne mogu ni muškarci da budu nekoliko stvari odjednom.
Ja sam u pravu za tvoju priču, a što pre to shvatiš i pokušaš da ispraviš biće bolje za tebe. Okružena si prijateljima koji te tapšu po ramenu, a to je siguran put u prosečnost i propast.
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3 ... 6   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.025 sekundi sa 23 upita.