SF tim
* 22.04.2019. 16:52:12
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nil Gejmen (Neil Gaiman)  (Pročitano 3312 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« poslato: 18.12.2009. 14:02:30 »

Nil Gejmen (Neil Gaiman)
Аutor: Pikax, Vektor br. 5

Nil Ričard Gejmen,  svestrani autor naučno-fantastičnih dela iz domena čiste  proze  sa  jednakim  uspehom stvarao je i svetu stripa, a upamćen je  po  velikom  presedanu  iz  1991. godine  dobivši  književnu  nagradu (World  Fantasy  Award)  za  kratku fikciju  "San  letnje noći"  iz  serijala Sendmen,  što  predstavlja  izuzetak u  istoriji  književnosti,  da  je  jedna grafička  novela  dobila  književnu nagradu.


Rođen  je 10. novembra u Engleskoj, a  čitajući  kao  tinejdžer  pisce  poput Tolkina,  Lavkrafta  i  Zelaznija  vrlo brzo ulazi u  svet  naučne  fantastike  i postaje  ljubitelj.  U  ranim  osamdesetim  bavio  se  novinarstvom  pišući recenzije knjiga, da bi 1984. napisao svoju  prvu  knjigu,  biografiju  o sastavu  Djuran  Djuran.  Kasnih osamdesetih  usledila  je  saradnja  sa čuvenim  strip  scenaristom  Alanom Murom  i  ''Miracleman'',  da  bi  nakon  propasti  prvobitne  izdavačke  kuće prešao  u  DC  Comics,  gde  je  najpre  radio  "Crnu  orhideju",  superherojski strip  sa  superherojskim  negativcem  i  superherojskim  epizodistima.

1989. izdaje strip serijal "Knjiga magije" u 4 dela, putovanje kroz mitološke i magične predele DC svemira, priču o engleskom tinejdžeru, Timu Hanteru koji  otkriva  da mu  je  sudbina  da  bude  veliki  čarobnjak,  uz  nezaobilaznu opasku  o  postojanju  izuzetne  sličnosti  sa  kasnijim  i  znatno  poznatijim Harijem  Poterom.  Nakon  pisanja  poluautobiografske  priče  o  fascinaciji dečaka antijunakom Elrikom za antologiju "Priče belog vuka" Eda Kramera, počinje  njihova  saradnja  i  1996.  rađa  se  ''Sendmen:  Knjiga  snova'', antologija kratkih priča baziranih na istoimenom strip serijalu.  

Dream a little dream of me (1989-1996)

''Sendmen''  je  jedna  od  najkontraverznijih  grafičkih  novela, međutim  niko ne  spori  da  je  reč  o  nezaobilaznom  štivu  za  sve  ozbiljnije  ljubitelje savremene grafičke umetnosti. Doživljaji Svevremenih, čuvene  sedmorke- San, Smrt, Sudbina, Strast, Stihija, Sunovrat  i Sumanutost kroz  sve  epohe ljudske  civilizacije  uspesno  su  razbili  dotadašnji  kliše  superherojštine američkog  stripa.  Postmoderne  priče  o  snovima  i  magiji  u  sprezi  sa mitološkim  figurama  i  istorijskim  ličnostima  doživele  su  ogromnu popularnost.  Svih  75  naslovnica  radio  je  njegov  prijatelj  Dejv Mekin,  a Gejmen  je  uspeo  da  vešto  izbegne  ultimativnu  priču  o  Morfeju,  stalno menjajući  vizuru  i  književni  izraz,  poigravajući  se  uz  prikaz  različitih,  a uvek uverljivih likova, bez obzira da li su u pitanju istorijske ličnosti, likovi iz bajki ili društveni marginalci. Univerzitet ''Kalifornija'' uveo je Sendmena kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitologiji.  

Sredinom  devedesetih  završava  rad  na  Sendmenu  i  fokusira  se  na  pisanje proze. Sledi  saradnja  sa Terijem Pračetom  i  roman  ''Dobra  predskazanja'', urnebesna,  topla  i  uzbudljiva  priča  o  neminovnoj  apokalipsi.  Serijal ''Nigdina'',  futuristička priča o mračnom podzemlju Londona pretočen  je u TV serijal (BBC).

Sendmen  je  revitalizovan  1999.  godine  kroz  limitiranja  izdanja  različitih autora i ilustratora uz prikaz doživljaja epizodnih likova. 2001. piše roman ''Američki Bogovi'' za koji dobija jednu od najprestižnijih nagrada  Bram  stoker,  kao  i  Hugo  i  Nebula  nagrade  za  2002.  godinu,  a februara 2001.  izdavači pokreću promotivnu web-stranicu  sa Gejmanovim blogom, da bi ona kasnije prerasla  i u službeni website gde Gejman piše o svojim trenutnim projektima.  
Naučno  fantastična  knjiga  za  decu,  ''Koralina''  objavljena  2003.,  osvaja Hugo  i Nebula  nagrade  za  najbolji  roman,  kao  i Bram Stoker  nagradu  za najbolju  priču  za  decu.  Njegovo  viđenje  dečje  naučne  fantastike,  mnogi kritičari  opisuju  kao  modernu  interpretaciju  ''Alise  u  zemlji  čuda''. Roman  iz  2005.''Anasijevi momci'',  priča  o  sporednom  liku  iz  prethodnog romana  i  odnosu  njegovih  sinova,  dostiže  prvo  mesto  na  bestseler  listi ''Njujork Tajmsa''.

Početkom 2007. objavljeno je da će Gejmen sesti u režisersku stolicu zarad filmske adaptacije stripa  ''Smrt: Visoka cena života'', specijalnog izdanja sa likovima iz Sendmena.  

Ljubaznošću  ovog  naturalizovanog  Amerikanca  koga  odlikuje  britki ostrvski humor dobijen  je,  elektronskim putem,  intervju Vesne Perić koga prenosim u originalu  i celosti,  tako da možete zaviriti malo dublje  i u sam autorov koncept stvaranja i poimanja umetnosti :  

"- Pošto su Američki bogovi objavljeni, neki su pitali kako se Vi, budući da ste  Britanac,  usuđujete  da  opisujete  američku  kulturu.  Ali,  da  napravimo poređenje  između Vas  i Senke, Vašeg protagoniste: u  finalnom delu  svoje inicijacije Senka ide na Istok, zaustavlja se na Islandu, i možemo očekivati da  ide  i  dalje,  do  Velike  Britanije...  Vi  ste,  pak,  putovali  iz  Britanije  na Zapad, u SAD, gde je Vaše stalno boravište. Da li je Amerika bila deo Vaše sopstvene inicijacije, i kakvu Vam je perspektivu ona dala?
 
NG:  Nisam  siguran  da  ubrajam  Ameriku  u  inicijaciju.  To  je  više kombinacija lokacija i opservacija. Ona je i medijski pejzaž isto kao bilo šta drugo,  a  ja  sam  postao  fasciniran  ponorom  između  medijskih  pejzaža  i realnosti.  I  siguran  sam  da  je  Senka  otišao  i  mnogo  dalje  od  Velike Britanije.  

- Ljubitelji i posvećenici Sendmena ne mogu a da ne primete da se i saga o Gospodaru  sna  i  Bogovi  završavaju  na  sličan  način  -  ulaženjem  u  novi ciklus kroz transformacije izvan smrti. Da li Vam je bilo teško da napustite Sendmena, te ste mu dali ovaj očigledan omaž kroz lik Senke?
 
NG: Pa, da, zato sam toliko i uživao u pisanju The Dream Hunters i Endless Nights. Ali, Morfeus  i Senka se  toliko mnogo razlikuju u svakom smislu,  i ne vidim ih kao analogiju jednog sa drugim. Sendmen na kraju The Kindly Ones  nije Morfeus.  Sto  se  Senke  tiče,  on  je  solarno  božanstvo  a  njihove priče  prate  izvestan  obrazac,  bilo  da  govorite  o  Ozirisu  ili  Isusu  ili  bilo kome  drugom. Oni  umiru,  ali  se  iznova  vraćaju. To  spada  u  opis  njihove delatnosti.  Morfeus  nije  solarno  božanstvo  niti  bilo  koji  vid  božanstva.  
 
- Senka nije običan tip, on je sin božanstva u hičkokijanskoj situaciji haosa, ubistava  i  potere.  Da  li  je  imao  neki  drugi  izbor  sem  da  učestvuje  u finalnom  sudaru  novih  i  starih  bogova?  I  da  li Vam  je Vaš  junak  stvarao teškoće i na kom putu svoje road - inicijacije?
 
NG: Stvarao mi  je poteškoće  sve vreme kroz knjigu, uglavnom zato što  je bio veoma pasivan. Bio je u šoku, pretpostavljam. Ali, hteo sam da izađe iz svoje  čaure  i  poleti  mnogo  ranije  pre  nego  što  je  on  sam  poželeo.  

- Jednom ste rekli da internet, iako se smatra velikim izvorom informacija, u stvari  pokazuje  da  je  ograničen,  na  primer,  kada  neko  počne  da  traži slovenska  božanstva.  Šta  je  bio Vaš  izvor  slovenske mitologije  i  da  li  su vam neki bogovi ili boginje bili posebno intrigantni?
 
NG: Na web sajt bibliografiji: "Ko je ko u neklasičnoj mitologiji" Egertona Sajkesa u izdanju "Oxford University Press" bila mi je zaista korisna knjiga, i mesto na kome sam prvi put naleteo i bio fasciniran slovenskim mitovima. Postoji  čitav  uvod  za  to.  Postoji  i  poduža  bibliografija  na  kraju  sa  listom izvora  za  sve  sem  za  slovenske  mitove,  što  je  pomalo  uznemirujuće. Proverio sam web  i  imao sam prijatelje koji su bibliotekari  i koji su  tražili informacije za mene.

Najviše su mi se svideli Černobog i Zora, i zato sam ih i stavio u knjigu, a postoje  i  drugi  bogovi  kao Perun  o  kojima  bih  voleo  da  još  više  saznam. Našao sam nekoliko izvora koji pominju čitavo mnoštvo slovenskih bogova, a  test da  li  je neka knjiga  iz mitologije dobra  ili ne postao  je  taj da  li  se  i koliko u njoj spominju slovenska božanstva.  
 
- Zapravo, u Bogovima otvoreno stigmatizujete haj-tek civilizaciju, internet i  nove  medije,  i  činite  ih  "losim  momcima".  Da  li  je  slika  zaista  tako ekstremno crno/bela?
 
NG: Pa, u prvoj polovini knjige Senka je na strani "loših momaka". Da biste njih  isčitavali  kao  loše,  smatram  da  do  kraja  knjige  morate  zaista  da  se potrudite  da  održite  crno/belu  sliku  pošto  je  već  počela  da  bude  u  boji.  
 
- Sigurno  su  čitateljke  uživale  u  likovima  kao  sto  su Lora  ili Sem. Motiv mrtve  žene  evocira  Orfeja  i  Euridiku,  ali  Vi  zapravo  pervertirate  i demitologizujete  ideju plemenite mrtve  supruge  - Lora  je prevarila Senku. Da  li  smatrate  da  naša  civilizacija  nije  više  sposobna  za  plemenite  i  čiste emocionalne veze?

NG: O,  smatram  da  je  naša  civilizacija  savršeno  sposobna  za  plemenite  i čiste veze. Ili bar jedinke jesu sposobne da imaju plemenite odnose kao što su u stanju da imaju i komplikovane i haotične. Mislim da se to ne menja ni kod mene.  
 
- Često  govorite  da Vaše  knjige  i  priče  imaju  pol/rod. Da  li  to  zavisi  od iskustava  kroz  koja  Vi  prolazite  provocirajući  sebe  da  emocionalno očvrsnete ili omekšate? Zapravo, da li je moguće biti androgini pisac?
 
NG: Mislim da, kao pisac, možete  i da bi  trebalo da  transcendirate ono što jeste  -  pol,  nacionalnost,  politiku  i  da  postanete  nešto  mnogo  više  i interesantnije, sadržavajući mnoštva.  

-  Veliki  deo  Vašeg  dela  tiče  se  pripovedanja  i  pričanja  priča,  sto  Vas, izmedju  ostalog,  čini  postmodernim  piscem.  Dajete  omaž  Šekspiru, Morfeus  je  nazvan  i  "Princem  priča",  njegov  bibiliotekar  Lisjen  vodi bioblioteku  svih  sanjanih  knjiga,  muza  Kaliopa  biva  silovana  zarad inspiracije,  a Odin  zna  tajnu  runa  i  zapravo mora  biti  obešen  da  bi  dobio tajno  znanje  pričanja.  Šta  je  najsvetija  i  ultimativna  žrtva  pisca  i pripovedača svaki put kada ona počne da  stvara novi univerzum? Da  li Vi žrtvujete mnogo tokom pisanja?
 
NG: Da, žrtvujete neke stvari. Pretpostavljam da je poslednji deo Sendmena -  Bura,  bilo  moj  pokušaj  da  opišem  šta  dajete  a  šta  dobijate  kao  pisac.  
 
-  Jedan  od  nezaboravnih  likova,  pored  naravno,  Sendmena  i  Smrti  jeste Lucifer,  jedan  od  najhrabrijih  i  najdrskijih  likova  kome  nijedna  čitateljka sigurno ne odoleva. Zahvaljujući Majku Keriju uživamo u  spin off-u  seriji Lucifera.  Kako  Vam  se  dopada  inverzija  dogme  u  kojoj  je  Lucifer  "loš momak"?
 
NG: Bilo  je zabavno  i dopada mi  se kako  je dobro Majk nastavio sa ovim likom.Uvek  sam  osećao  da  je  Luciferu  bilo  smešteno,  tako  da  je  bilo zanimljivo stvarati lik koji to odražava.  

- Pomalo ste se  šalili govoreći da  je prazan  list papira ono  sto Vas najviše plaši. Šta Vas plaši više od toga?
 
NG: Šta me vise plaši od pomisli da više nikada neću imati nove ideje? Da nešto povredi moju decu. Da budem sam. Da nikada više ne budem sam. Da dobri  ljudi  čine  loše  stvari,  ponekad  najgore  stvari.  
 
- Serijal SENDMEN Vam je doneo svetsku slavu. Grafička novela je medij koji  ste  istraživali  sa  velikim  uspehom.  Da  li  je  smatrate  moćnijim  od, recimo, filma? (Jer, često u velikim filmskim produkcijama briljantnu ideju "iskasape" producenti)
 
NG: Filmovi jesu puni kompromisa - količina novca koja je u igri znači da mnogi  ljudi  žele  nešto  svoje  da  kažu  i  njihovo mišljenje  se  sluša.  Film  o Sendmenu  koji  bi  odražavao  strip  bi  bio  dug  oko  6  sati  i  koštao  bi milijarde... bilo je jednostavnije učiniti to u mediju stripa.  
 
-Kakav je Vaš komentar na pozajmljivanje (ćak krađu) ideje iz strip serijala Grant  Morisona  Invisibles  i  prebacivanje  u  globalni  fenomen  po  imenu Matriks braće Vahovski?

NG: Mislim da su braća Vahovski zajmila sa raznih strana -  to  je jedna od stvari  u  vezi  sa  Matriksom  -  bio  je  to  Filip  K.  Dik  koji  se  susreće  sa hongkongškim akcionim  filmom.  (Postoji  intervju sa Lorensom Fišbernom u  kome  on  govori  o  čitanju  SENDMENA  da  bi  pripremao  svoju  rolu Morfeusa  u Matriksu). Kao  što  je  slučaj  sa mnogim  idejama preuzetim  iz pop kulture, nije u pitanju šta je to već šta sa tim uradite.  
 
- Razmišljate  li  o  pisanju  scenarija  prema  romanu Američki  bogovi  i  kog biste reditelja želeli? Koga zamišljate u glavnoj ulozi?
 
NG: Ne bih želeo da pišem scenario. Dopadalo mi se da pišem roman jer je veliki i nezgrapan da bi bio film. Što se reditelja tiče... Dejvid Linč ili Lars Fon Trir ili Mark Romanek ili braća Poljaci... Ostavio bih kasting njima.  
 
-  Da  li  ste  razmatrali  turneju  potpisivanja  Vaših  knjiga  u  jugoistočnoj Evropi? Fanovi iz Srbije bi voleli da Vas upoznaju?
 
NG: Voleo bih da dođem. Jednog dana..."

(Objavljeno: Danas, VIKEND subota-nedelja, 14-15. decembar 2002.)

Na kraju, jedna anegdota o autorovoj samospoznaji:
 
Naime, Gejmen  je  verovao  da  je  strip  autor,  sve  dok mu  na  nekoj  zabavi urednik  književnog  dodatka  lokalnih  novina  nije  objasnio  da  je  to  što Gejmen  radi  zapravo  literarno  stvaranje.  U  kasnijem  prisećanju  na  ovaj događaj  rekao  je  da  se  osetio  kao  žena  koju  su  upravo  obavestili  da  nije prostitutka, već počasna gošća...citat: ''I suddenly felt like someone who had been  informed  that  she wasn't  a hooker,  that  in  fact  she was  a  lady of  the evening'' (Los Angeles Times, 2001.)

Kompletna lista autorovih objavljenih radova  
Spisak nagrada i priznanja  
 



Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.024 sekundi sa 25 upita.