Snovi, Miroljub Todorović

[sivka]

СТЕНА

На некаквој сам стени, копненој избочини која као прова, кобилица брода, израња из воде.
Около недогледно море. Имам осећај да сам на крају света. Полумрак је. Ни сунца, ни месеца, ни звезда. Оловносиво небо непрозирним плаштом притисло море.
Полуобучен сам у кошуљи и доњем вешу. Одело ми виси окачено о суво дрво једино на тој стени.
Дува хладан ветар, гура ме према ивици стене, према морском бездану.
Стојим згрчен. Последњим снагама опирем се све јачем ветру, дршћући од зиме и страха.