SF tim
* 22.08.2019. 00:24:00
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2 3 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kolonizacija svemira  (Pročitano 21185 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« poslato: 19.11.2009. 20:08:29 »

Kolonizacija svemira je jedna od klasičnih tema SF književnosti (i ne samo književnosti, naravno). Na vikipediji postoji prilično opširan članak o tome, koji se vrlo detaljno bavi i tehničkim aspektima problema. Meni se čini (na osnovu pročitane SF literature) da postoji nekoliko osnovnih ideja koje se variraju:

  • teraformiranje - prilagođavanje (uglavnom bliskih) planeta i nebeskih tela tako da odgovaraju čoveku
  • pantropija - prilagođavanje čoveka različitim uslovima koji vladaju na različitim planetama, uglavnom genetskim inžinjeringom
  • stvaranje veštačkih habitata, poput Klarkovih "Ostrva na nebu"
  • naseljavanje isključivo planeta koje su slične Zemlji

Sa moje tačke gledišta, na svaki od ovih načina mogle bi se staviti neke zamerke.

Teraformiranje: dugotrajno je i skupo, i dolaze u obzir samo nebeska tela koja su relativno blizu.

Pantropija: koliko god da je Bliš fenomenalno opisao u "Zvezdanim sporama", čini mi se da nije uzeo u obzir jedan bitan, mada  donekle verovatno filozofski, momenat: ako su "prilagođeni ljudi" genetski i fizički skoro potpuno različiti od "neprilagođenih" da li se mogu smatrati istom vrstom? I u kojoj meri oni, tako prilagođeni, mogu da razviju "ljudski" razum i identitet. Tako da mi se čini da otvara mnogo više pitanja nego što ih rešava.

Veštački habitati: osnovni problem, takođe obrađen u SF-u je mogućnost čovekovog opstanka u potpuno veštačkoj sredini, odnosno psihološke i društvene posledice toga

Naseljavanje sličnih planeta: pitanje je da li ima dovoljno sličnih, a sasvim je sigurno da nisu baš blizu.

Tako da, rekla bih, još uvek nema zadovoljavajućeg rešenja.

Koji se od predloženih načina kolonizacije vama čini najpogodnijim i najverovatnijim?
I da li sam neku mogućnost zaboravila?
Sačuvana
Glorija
Superbaba

predsednik


Poruke: 5.988
Ugled: +60/-2
Lokacija: Smederevo
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 19.11.2009. 20:36:11 »

Meni je najverovatniji veštački habitat.

Teraformiranje? Teško. I vlastitu planetu uništavamo ...  Rolling Eyes Prevelik projekat koji predugo traje i traži mnogo više znanja nego što ga imamo. Jedino rešenje: Švarceneger da uključi aparate koje su napravili pametniji od nas  Laughing

Svaka planeta koja je slična Zemlji podrazumeva i bakterije, viruse, ... Ako se setimo kako nas ovde zezaju  Crying or Very sad

Za pantropiju genetika mora da bude ... na Himalajima (sad smo se tek digli sa dna okeana pa milimetar po ...  Twisted Evil ). Kako je prošla ona jadna ovca  Twisted Evil Tu je i pitanje (opet društvene nauke  Wink) :Koliko bi to zaista bili ljudi ? Pošto smo poznati po tome da nismo rasisti  Twisted Evil

Ovako nam preostaje da pokušamo na nekoj bliskoj planeti (Mars) napraviti samoodrživ habitat pa ga u nekoj (dalekoj) budućnosti proširiti ...

Razmišljanje o naseljavanju van našeg Sunčevog sistema je trenutno besmisleno. Osim, naravno, neke vrste "spasilačke" misije gde bi slali "uzorak" da se ne "zatremo", daleko bilo  Twisted Evil Čemu "naseljavati" Svemir kad  komunikacija podrazumeva čekanje godinama na odgovor ?

Sačuvana

Bog čuva budale !
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 76
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 19.11.2009. 21:01:42 »

Ne znam da li te odgovori zaista zanimaju i sa kojim ciljem ih postavljaš, ali mogu da priložim svoje mišljenje, a ono se zasniva na mogućnostima ne na izboru.

Čitav SF vidim kao okvir a ne kao sliku. To znači, na primer, da sam Nešine varijante katastrofe dosledno skinuo sa ciljem da ih obrazložim onima koji žele da pišu, te da oni zavisno od priče ili poruke odaberu ram koji im odgovara i da pišu svoju priču. Tako će oni kojima je na umu ritam ekstinkcije ljudskog roda odabrati tešku i obimnu katastrofu, oni koji žele da istaknu borbu za golo preživljavanje neku srednju, a oni koji bi da pišu o iskušenjima u tim uslovima, izabraće laku katastrofu. Tu deo katastrofe generišu sami ljudi svojim animalnim pristupom. Naravno da se o katastrofi nismo dogovorili jer su forumaši imali u vidu različite katastrofe.

Ako posmatramo život ljudi u izmenjenim planetarnim uslovima reakcija je slična. Teraformiranje će izabrati oni koji žele da pišu o iskušenjima izgradnje novog habitata. Nešto kao osvajanje Divljeg Zapada. Pantropiju će odabrati oni koji kao temu imaju otuđenost i izmeštenost. Teodor Sterdžen čak nije posegnuo za pantropijom da bi napisao "Više nego ljudski". Izolovano prisustvo na stranom svetu (to su valjda veštački habitati) je kao da pišeš o ljudima koji žive na Antarktiku, u bazi slane pustinje Afar, u džunglama Konga, o njihovim iskušenjima i suočavanju sa negostoljubivom okolinom. To će odabrati oni kojima je tema vezana za male zajednice i borbu za koegzistenciju. Na planete slične Zemlji će sleteti oni kojima je dovoljna bilo koja izmeštenost da bi preispitali svoje junake. U sva četiri slučaja postoji i pretnja spolja koja može da dodatno zabiberi.

To važi za SF

Nauka će se sigurno odlučiti za neku od tih varijanti. Zavisiće od toga kolika nam je hića. Što manja hića to ugodnija varijanta.
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 19.11.2009. 21:12:44 »

Citat
Ne znam da li te odgovori zaista zanimaju i sa kojim ciljem ih postavljaš, ali mogu da priložim svoje mišljenje, a ono se zasniva na mogućnostima ne na izboru.

Nemoj da se ljutiš, ali zašto bih postavljala pitanja a da me ne zanimaju odgovori? Nemam neki naročiti cilj osim toga da mislim da bi bilo zanimljivo porazgovarati o tome, a nemamo temu. Koja me zanima i sa aspekta tehničke izvodljivosti, i sa aspekta umetnosti. Zapravo, nije mi baš najjasnije ni koji drugi ciljevi mogu da dođu u obzir.

Ono što me je najviše, da tako kažem, motivisalo da postavim temu je u stvari razmišljanje o pantropiji. Meni su Zvezdane spore svakako među omiljenim knjigama, a takođe mi je, u nekom trenutku, postalo jako interesantno pitanje koliko možeš da izmeniš čoveka a da on i dalje ostane čovek. (koje u suštini, nema mnogo veze samo sa čistim SF-om, pošto je to isto obradio recimo Kafka u "Preobražaju").

Inače, hvala na iscrpnom odgovoru.  Very Happy
« Poslednja izmena: 19.11.2009. 21:14:50 od svetlost lutalica » Sačuvana
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 76
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 19.11.2009. 23:28:27 »

Nemoj da se ljutiš, ali zašto bih postavljala pitanja a da me ne zanimaju odgovori?

Ja se retko i kratko ljutim. Najčešće zaboravim zašto i dok traje.

Moji unuci često pitaju, a slabo ih zanimaju odgovori. Važno im je da pitaju, a ako odgovor počne da stiže, prestaju da budu zainteresovani. Cilj je da provere da li je ono što su izgovorili baš pitanje ili nije. Odgovor i nije važan.

Moj odgovor je iz tačke gledišta onog koji koristi SF motive da ispiše svoju priču. Takav odgovor ne mora da bude zanimljiv.
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.815
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #5 poslato: 20.11.2009. 02:29:53 »

Pošto se pitanje odnosi i na naučnu i na umetničku "stranu" da krenem od "SF", odnosno, koliko je to moguće na osnovu današnjeg znanja.

Bilo kakva kolonizacija svemira, pa čak i najbližeg (ako ne računamo orbitu i Mesec) zahteva potpuno drugačije tehnologije prevoza. Danas postojeći motori nisu dovoljni za rasejavanje ljudskog roda po galaksiji. DakleM, ili neka vrsta kapije ili FTL. Generacijski brodovi su već sami po sebi veštački habitati i, na kraju krajeva, ni ne moraju da stignu na neko odredište jer ljudi mogu da žive na njima koliko god žele.
Ništa od ovoga nije ni na vidiku, tako da je sve samo SF.

Teraformiranje - ne vidim zašto bi bilo moguće samo na bliskim planetama. Ako već postoji dovoljno brz transport, verovatnije je da će pogodna planeta biti pronađena dalje od Zemlje. Da bismo neku planetu prilagodili sebi moramo do detalja poznavati sve procese koji se odvijaju na njima, a to ni za našu ne znamo. Čak ni vreme još uvek nismo u stanju da predvidimo, a kamo li nešto više.
Mislim da pravo teraformiranje nikada neće biti moguće. Uvek će nešto ostati drugačije od Zemlje, na šta će kolonisti morati da se adaptiraju.
Po današnjim procenama, teraformiranje bi trajalo u najboljem slučaju vekovima ako ne i milenijumima. Predugo za ljudski rod...

Tema je odlična za priču o različitim rešenjima organizovanja civilizacija i kultura. Autor može od nule da izgradi svoje društvo i preispita šta se u njemu dešava. Ako se doda i neka razlika u odnosu na Zemlju sa kojom se treba izboriti, eto i dinamike i akcije.

Pantropija - "Zvezdane spore" su mi jedan od omiljenih romana. Very Happy I ja sam se pitao da li su ti izmenjeni ljudi i dalje ljudi.
Jedna od tema koju je moguće obraditi samo u SF-u je upravo granica do koje je čovek-čovek ili šta je to što nas čini ljudima.
Ovo je, čini mi se, jedna od najzahvalnijih tema za kvalitetan SF.

Biološki, sve je jasno, pripadnici iste vrste mogu imati plodnu decu. Izmenjeni sigurno ne bi mogli imati decu sa "običnim" ljudima, dakle, nisu ista vrsta.

E sad, šta jednu osobu čini osobom. Naravno da sam se to pitao u mladosti i moj zaključak je da moju samosvest čini sećanje. Sećanje čini da znam da sam ja - ja. Ako to proširim svojim genetskim nasleđem koje mi daje temperament, intelektualne mogućnosti i osnovu karaktera, dobijam sebe u celini.
U kom i kakvom telu se nalazi moja samosvest nije od bitnog značaja. Može to biti i neki ultra-giga-galakto računar, ako je u stanju da simulira rad mozga i efekte hormona i ostalih jedinjenja bitnih za emocije.

Tako da bi "izmenjeni" bili ljudi po svojoj samosvesti a ne bi to bili fizički.

Doduše, koliko sada znamo, svest je rezultat rada mozga. Ako je mozak drugačiji i svest je, pa ispada da i "izmenjeni" moraju imati ama baš isti mozak kao i mi da bi bili ljudi.

Po teoriji informacione fizike mi imamo šansu da pređemo na viši stepen razvoja. Sada smo trodimenzionalna biće sa petodimenzionalnom svesti, a uz spajanje sa nanomašinama, koje rade po petodimenzionalnom principu, možemo i fizički da pređemo u petodimenzio... bah 5-d stanje. Razz Tada se više ne bismo rađali i umirali, već samo trajali. Ne bi nam bio bitan kvantitet već kvalitet. Bili bismo, dakleM, veoma izmenjeni ali i dalje ljudi, jer bismo vrlo dobro znali ko smo i odakle smo. Doduše, potpuno drugačiji i sa potpuno različitim moćima.

Stvar je ličnog izbora gde se postavlja granica ljudskosti, tako da teško da ćemo se svi složiti oko toga gde prestaje ljudskost.
Ja nisam u stanju da povučem crtu i kažem tačno gde je. Mislim da je svi više osećamo nego što imamo znanje o tome gde je.

Naseljavanje sličnih planeta - ne postoje dovoljno slične planete na koje se jednostavno može preseliti. To je jedna od stvari koje me često nerviraju u SF delima. Kao, nalete na planetu se sve biljkama i životinjama i atmosferom koju mogu da dišu i samo se spuste i ponašaju kao da su kod kuće. Rolling Eyes
Ovaj slučaj zapravo potpada pod teraformiranje. Samo planete slične Zemlji je moguće teraformirati.

Da bi postojao slobodan kiseonik u atmosferi, mora postojati dovoljno organizama koji ga proizvode. To ne moraju biti biljke, na našoj planeti je kiseonik proizvod prvobitnih mikroorganizama koji su ga ispuštali kao otpadnu materiju svog metabolizma. Za njih je kiseonik bio smrtonosan, pa su ih nasledile današnje alge. Ali nikada nisam video u SF filmovima da nalete na takvu planetu, uglavnom je to neki raj sa gomilom biljaka...

Ako planeta ima život, skoro je neverovatno da je on pogodan za nas bez ikakvih izmena. Doduše, nekako ne verujem da bi mi bili u opasnosti od njihovih parazita, a možda čak ni od krupnih predatora. Ni mi na Zemlji ne možemo da jedemo sve na šta naiđemo. Neke vrste mogu da vare ovo, neke ono. Evolucija bira najprilagođenije sredini a mi definitivno nismo prilagođeni biocenozi neke druge planete. Mogli bi i da umremo od gladi na planeti koja vrvi od života.

Ovo je tema za svemirske opere i borbe sa vanzemaljcima. (što volEm to da čitam Mr. Green)

Veštački habitati - za sada ništa od njih. Svet u kojem živimo je presložen da bismo mogli lako da ga sami napravimo. Dva pokušaja u AmeriKi da se napravi potpuno veštačka sredina za život su propali iz nekih neočekivanih razloga. Pisali smo već o tome. Recimo, nije se znalo da beton "jede" kiseonik (ili beše CO2) pa istog ponestane za ljude i životinje.

Ipak, i Rusi i Ameri već dugo rade na tome. Rusi su uspešniji i kad-tad će napraviti samodovoljan habitat kojem će iz spoljne sredine biti potreban samo dovod energije, što se da rešiti nuklearnom energijom.

Mislim da je ovo najverovatnije rešenje od svih nabrojanih. Izgradnja ljudskog Rame... Mr. Green

Ovo je tema za razglabanje o psihologiji i međuljudskim odnosima. Čista sapunica... Mada, i meni to može biti zanimljivo ako je lepo opisan sam habitat. Very Happy
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 20.11.2009. 10:10:13 »

 bravo  Hvala Dan, dao si par dobrih ideja!
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #7 poslato: 20.11.2009. 10:51:07 »

Kakav detaljan odgovor.  Shocked  bravo

Citat
Doduše, koliko sada znamo, svest je rezultat rada mozga. Ako je mozak drugačiji i svest je, pa ispada da i "izmenjeni" moraju imati ama baš isti mozak kao i mi da bi bili ljudi.

Ali nije samo to (citiram ovaj deo, da ne kopiram sad sve što si napisao o pantropiji). Imaš drugačije telo (čula, ruke, i mozak), imaš potpuno drugačiju okolinu (drugačije izazove, nadražaje etc.) i šta onda može da ostane od ljudskog? Mislim dobro, dođu Divovi i objasne im da su svi deo jedne veeelike porodice, ali šta ako su "prilagođeni" već razvili do te mere različitu psihu i sve što uz to ide i uopšte ne kapiraju šta ti Divovi hoće od njih. Tako da mi to nekako dođe praktično rešenje za rasejavanje inteligencije po galaksiji, ali ne za rasejavanje čovečanstva.

Citat
Ako planeta ima život, skoro je neverovatno da je on pogodan za nas bez ikakvih izmena.
Citat
Ovaj slučaj zapravo potpada pod teraformiranje. Samo planete slične Zemlji je moguće teraformirati.

Skoro da jeste neverovatno. Ali je jeftinije kad treba samo da utepaš jedan virus (npr. Luzitanija sa deskoladom) i kada treba da na Marsu napraviš atmosferu i sve ostalo (a koliko sam shvatila, mada možda grešim, Mars je trenutno najperspektivniji kandidat za teraformiranje). Meni se nekako čini da se uglavnom ova druga varijanta podrazumeva pod "teraformiranjem" u literaturi. Ovo prvo bi bilo...pa ne znam, raščišćavanje, kao što je opisano u tamo nekom delu Zadužbinskog ciklusa (mislim nekom od delova koje nije pisao Asimov, ne mogu sad da se setim gde tačno) - prođu roboti i sklone sve što ljudima može da smeta.

Btw. je l' bio tekst o oveome u nekom od Vektora?
Sačuvana
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 76
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 20.11.2009. 12:01:36 »

Evo današnjeg priloga iz www.nytimes.com

PICTURE a habitat atop a hill in warm sunlight on the edge of a crater near the south pole of the Moon. There are metal ores in the rocks nearby and water ice in the shadows of the crater below. Solar arrays are set up on the regolith that covers the Moon’s surface. Humans live in sealed, cave-like lava tubes, protected from solar flares and sustained by large surface greenhouses. Imagine the Moon as the first self-sustainable human settlement away from Earth and a high-speed transportation hub for the solar system.

We can finally begin to think seriously about establishing such a self-sufficient home on the Moon because last week, NASA announced that it had discovered large quantities of water there.

A sad idem da pročitam šta je Dan napisao.
« Poslednja izmena: 20.11.2009. 12:08:43 od vanax » Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
MasterYoda
Jedi Council Member

predsednik


Poruke: 4.364
Ugled: +32/-5
Starost: 64
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #9 poslato: 20.11.2009. 13:40:55 »

Tema za čistu desetku! Mnogo nas je koji u njoj nalazimo nešto što nas i inače kopka ili imamo nešto reći o cijeloj stvari.

Kao što Glorija (a i neki drugi) kaže, tehnološki smo milenijumima daleko od realizacije bilo koje od predloženih koncepcija. Naravno, to nas ne sprječava da o svemu maštamo.

Ja bih parafrazirao jedno drugo pitanje (ovo je iz crtića): A čemu sve to služi (a uz to i ne radi)? Možda, onako usput, pronađemo i neke odgovore.

Činjenica je da nas je trenutno na Zemlji naprosto previše. Previše ljudi za dostignuti stepen razvoja, i to na svim poljima: nemamo mogućnost da sve ljude snabdijemo ni najosnovnijim potrepštinama za normalan život (dokaz - milioni gladnih); nemamo mogućnost da svim ljudima pružimo odgovarajuće obrazovanje (dokaz - milioni nepismenih); nemamo društvene mehanizme za regulisanje sukoba (dokaz - stalno se vode desetine manjih ili većih ratova); nemamo ekonomske mehanizme za raspodjelu bogatstva (dokaz - milijarde siromašnih po svakom zamislivom kriterijumu).

Želimo li rasteretiti planetu od viška ljudi? Bilo bi dobro kada bi bilo moguće. Ali nije moguće. Čak i kada bismo danas posjedovali tehnologiju za masovni transport (i dovoljno spremnih planeta za prihvat) stvari se ne bi ni za dlaku promijenile. A ne posjedujemo ni jedno ni drugo, a da bismo posjedovali moraćemo prvo poraditi na nabrojanim (i još mnogim drugim) problemima koje imamo kod kuće. A kada (i ako) te probleme riješimo, masovni transporti i neće biti potrebni.

Važan momenat može biti najava globalne i neizbježne totalne kataklizme. Ovo bi moglo natjerati čovječanstvo da pristupi rješavanju tehnoloških problema povezanih uz masovni transport. Moglo bi, ali čisto sumnjam da hoće. Vjerovatniji scenario u tom slučaju bio bi totalni haos i rasulo i ono malo kontrole koja sada postoji. Potpuna mobilizacija čovječanstva - to je potpuna utopija. Došlo bi do potpune mobilizacije elite koja bi, na načine teško zamislive normalnom čovjeku, obezbijedila potrebne resurse za sebe (a ovo uključuje i potrebne stručne kadrove koji bi pronašli način da tu elitu negdje prebace, negdje van domašaja katastrofe).

Svjetovi napunjeni ljudima - mislim da to nije nešto što će se ikada ostvariti.

Migracije u malom, ostvarene pantropijom ili generacijskim brodovima (i kontrolisanim vještačkim habitatima) realnija su slika širenja čovjeka kroz prostor. Ako to ostanu ljudi, naravno. Možda to i jeste svrha postojanja čovjeka. Možda je čovjek samo jedan od pojavnih oblika inteligencije (kad čitam novine nešto sumnjam u inteligenciju) i ima svrhu da inteligenciju proširi dalje. Pod uslovom da sam opstane dovoljno dugo da bi spoznao metode širenja.

Kucam ovo direktno u prozor za brzi odgovor pa je pomalo konfuzno, ali to su otprilike moja razmišljanja o toj temi.
Sačuvana


Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.815
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #10 poslato: 20.11.2009. 14:44:37 »

Citat
Činjenica je da nas je trenutno na Zemlji naprosto previše.
Samo ću ovo komentarisati, nemam trenutno vremena za više.
Uz današnji nivo poljoprivredne tehnike Zemlja može prehraniti barem 12 milijardi ljudi, a verovatno i svih 15 milijardi. Tako da ne da nas je previše, nego imamo još prostora za razmnožavanje.

To što ima mnogo gladnih je stvar raspodele hrane, sebičnosti i egoizma koji su u korenu kapitalizma. Danas se proizvodi više nego dovoljno hrane za svih 7,5 milijardi ljudi, i još ima da pretekne za rezervu. Setite se da se naročito rodnih godina uništava višak letine da bi joj se održala cena. Evil or Very Mad
Ali, profit je bog u kapitalizmu i ko nema da plati može i da umre, šta briga bogate za siromašne... Evil or Very Mad grrr

Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
garwor
Speed King

predsednik


Poruke: 1.979
Ugled: +17/-2
Starost: 42
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 20.11.2009. 14:52:46 »

e kad sam ja polagao ispit iz sociologije pre jedno 13 godina, sakrio sam knjigu ispod klupe ali me dezurni asistent primetio da nesto imam dole, pa seo tu negde blizu da se uveri, a ja posto nisam mogao prepisivati, izbrojim dvaput do beskonacno i unazad, udahnem duboko i skontam zacas sustinu zivota sveta i svega ostalog...
Dakle posto ljudska vrsna ne zna sta je cilj i sustina, to je cilj ljudske vrste je da kreira novu vrstu koja ce to znati. Dalje, ova sadasnja kakva je nije sposobna da prezivi neku svemirsku katastrofu, a ko zna mozda ni zemaljsku. A sledeca vrsta ce biti neka sinteza coveka, kompjutera, mehanike, nesto ko terminator, samo s ljuskim mozgom. Realno, telo je veca kocnica za mozak nego obrnuto. Ukoliko bi se mozak snabdeo nekim robotskim telom(videti: Krang, Nidza Kornjace Very Happy ) koje moze da opstane u razlicitim uslovima, a mehanicko ce moci, nema potrebe za teraformiranjem ni atmosferom, kiseonik ce se dati proizvesti kakvim hemijskim reakcijama za napajanje mozga, umesto srca pumpa, to je to, covek ce postati mnogo prilagodljiviji u pogledu stanista. Razmnozavanje ce se lako dati izvesti, cuvanjem celija i mesanjem genetskog materijala. Ostaje problem brzog prevoza(osim trabija), jer dzaba pamet ako ne mozes da umaknes meteoru. Neki manji habitat sa motorima bi bio dobro resenje za brz pokret, bar u pocetku. Ima tu dosta da se diskutuje, a mene cekaju taskovi na poslu...
Tako da glasam za predlog broj 2.
Da, na ispitu sam nastavio u ovom stilu jedno 7 sitno pisanih strana...i polozio Very Happy
Sačuvana

Bolje biti tezak covek nego laka zena.

Sve su zivotinje jednake, samo su neke jednakije.
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 20.11.2009. 20:07:50 »

To što ima mnogo gladnih je stvar raspodele hrane, sebičnosti i egoizma koji su u korenu kapitalizma. Danas se proizvodi više nego dovoljno hrane za svih 7,5 milijardi ljudi, i još ima da pretekne za rezervu.

Po nekim proračunima 1% vojnog budžeta 5 najbogatijih zemalja rešava problem gladi u svetu, manje-više za sva vremena. Inače, meni se čini da sve što je Master naveo ne govori o tome da nas je previše, samo da smo nedotupavni.  Very Happy To jest, da nam je socijalna inteligencija mnogo ispod nivoa tehničke usavršenosti. Zato ćemo verovatno da završimo u onoj meni omiljenoj tački Fermijevog paradoksa (civilizacija se samouništi pre nego što stigne da uspostavi kontakt sa nekim drugim). A siroti alieni će da se pitaju gde smo.

Mada, ovo što sad napisah prilično ukida problem kolonizacije svemira.  nejasno
Sačuvana
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 76
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 20.11.2009. 20:42:51 »

Pa, Fermi paradox više govori o verovatnoći postojanja drugih civilizacija i obrnutoj proporcionalnosti sa količinom dokaza o njihovom postojanju. Nešto nisam video i "samouništenje".
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
svetlost lutalica
Bene Gesserit

predsednik


Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 20.11.2009. 20:51:17 »

Jedan od mogućih odgovora na Fermijev paradoks tj. na pitanje "Zašto se nisu pojavili do sada, kad je već statistički verovatno da postoje" je i taj da civilizacija kad dostigne određeni stupanj razvoja uspe sama sebe da digne u vazduh, i da se to redovno dešava pre nego što postigne tehničke mogućnosti da ostvari kontakt sa drugim civilizacijama. U kosmičkim razmerama govoreći, naravno. Mea culpa, nisam se precizno izrazila. Dakle, ne ona tačka Fermijevog paradoksa, nego onaj odgovor na Fermijev paradoks.
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3 4   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.027 sekundi sa 24 upita.