Čisto da se podsetimo teme ove teme.
Da vidimo sada gde su razlike.
Bilo bi nam mnogo lakše da postoji opšteprihvaćena definicija naučne fantastike pa da lepo premerimo elemente priča i kažemo u čemu je razlika. Umesto toga svako od nas ima barem jednu svoju definiciju pa moramo da objašnjavamo šta je za nas NF a šta ne.
Prva priča je, pretpostavljam, tvrda NF. Po meni se tvrda NF bavi mogućim (po sadašnjoj nauci) ali nedostupnim (za sada) fenomenima. Ovo, naravno, ne obuhvata ceo žanr ali za ovu priliku može da posluži.
Ako postoji ekološka NF onda je ova priča primer tog podžanra. NF element je očit, moguća/verovatna posledica toliko popularnog globalnog otopljavanja - podizanje nivoa svetskog mora (uz malo nagoveštenog preterivanja, mislim, 100 metara, lol). Tu je i "pad" geostacionarne orbite (Potočnikove, jel'te, to smo naučili
). Čista NF, dakle.
Dvojica likova su odvojeni od samog početka od ostatka ljudi (u kafani) i to ostaju do kraja, sasvim mirno primajući nadolazeću katastrofu, za razliku od ostalih. Ovakvo izdvajanje likova od ostatka društva, koje paniči i beži od nečega, nije retkost u podžanru katastrofe.
Ja se držim onoga što su u Sirijusu forsirali, da priča koja može biti ispričana bez NF elemenata, ni ne treba da se piše u NF miljeu.
Nisam siguran da NF elementi značajnije utiče na likove u ovoj priči.
Priroda događaja na njih nema uticaja, svejedno im je o čemu se radi, oni to primaju kao samo još jednu zvrčku "sveta" protiv nas, a nacionalni "sport" zvani inat dolazi na svoje završetkom, jer "naše more dolazi"... uprkos svim našim dušmanima.
Ista priča je mogla biti ispričana na isti način o bilo kom događaju, jer glavna tema je način na koji mi primamo ono što nam se događa a ne možemo da utičamo na to. Nekako mi se ovde NF uklopila u priču samo kao jedna od mnoštva tema koje ovi likovi pretresaju. Kao jedan, skoro svakodnevni, razgovor u srpskoj kafani, koji je eto, ovaj put, NF prirode. A ne mora da bude.
I čisto da primetim, more se u naše krajeve vraća a ne dolazi.
NF od F razlikujem i po tome što NF postavi pitanje i da odgovor na njega, a F uglavnom postavi pitanje a odgovor je ni ne interesuje. Kraj ostaje otvoren i to bude najefektniji deo priče.
Još jedna razlika je, barem za mene, što NF traži činjenice, za šta je potrebna leva hemisfera (nedavno po ovom pitanju "pobedih" jednoglasno u razgovoru u nekoj od tema - moje mišljenje naspram svih ostalih
), a F barata simbolima, koje obrađuje desni deo mozga. NF traži logiku, a F "udara" na emocije.
I još, NF često obrađuje teme koje se tiču celog ljudskog roda, baš kao u ovoj priči, a F se bavi pojedincem. Zbog toga, često, u NF nema mesta za dublje zalaženje u dušu likova jer je sam događaj glavni lik priče.
Druga priča se bavi baš pojedincem i njegovim najdubljim željama i stremljenjima. Kako te želje delimo svi mi, lako je poistovetiti se sa likom i svhatiti njegovu muku. U ovoj priči simboli su opšteljudski pa zato lako dopiru do svih nas. Pisac nije zalutao u neki svoj svet samo njemu znan pa da zbog toga čitalac nema pojma kako da tumači simbole.
Ja ovde vidim životnu želju, neodlučnost, objektivnu sprečenost Stojana, beskrajnu roditeljsku ljubav i tugu njegovog oca i nemoguće razrešenje, što i čini F element.
Priča je i o ljudima koji su i za života krajputaši, samo stoje sa strane, nepomični i posmatraju druge kako promiču tamo gde bi i oni, samo da smeju i/ili mogu. Krajputaš je pravi spomenik za takve - kamen je simbol poSTOJANosti, nepokretnosti i nepromenljivosti. I šta je sve to nadjačalo - roditeljska ljubav oca.
To što je Stojan na kraju ipak otišao i sa sobom odneo puteve (ili je sam postao put?) na sasvim nemoguć i neobjašnjiv način, meni ne leži... Ne volEm fantastiku, šta da radim. Ovakvi krajevi mi ostavljaju lep ukus u ustima, kao, postoji neka kosmička pravda koja ispravlja životne nepravde, ali naprosto se ne primam na to. Ako mogu da biram između ceđenog prirodnog soka i veštačkog iz kesice, biram pravi 'prirodni' - NF.
Priča je topla, lepa, puna emocija, ali način na koji je ispričana mi ne leži. Malo sam kao onaj što u priči požuruje pripovedača.
Treća priča... hmm, to je priča?
Meni više liči na mali putopisni vremeplov, uz nabacana lična razmišljanja.
Radnju nisam zapazio.
A najpre će biti da nisam uhvatio piščevu misao...
Sličnosti u ovim pričama vidim u tome što se sve tri bave pojedincima ali na različitim nivoima.
U prvoj priči likovi su više predstavnici celog našeg naroda i nema zalaženja u njihovu ličnost. Tu su da prikažu srpski karakter, koji se ispoljava u dodiru sa NF elementom, ali na isti način reaguje i na svakodnevne pojave. Nije bitno po čemu se razlikuju od drugih, već po čemu su tipični predstavnici naroda (Srbicus Vulgaris
).
Druga je opšta priča, ali ispričana kroz pojedinca, pa nam zato više dodiruje srce.
Treća je potpuno lična. Toliko da ja nisam uhvatio šta se htelo reći.
Bilo bi lepo da je braunovo kretanje u mom mozgu malo manje, pa da mogu da ono što želim da kažem to uradim organizovano i makar malo sistematizovano. Ovako, ko shvatio - shvatio...
Izvin'te na dužini poruke.
(koj vam je kriv što čitate sve što se napiše na forumu.
)
07.12.2019. 15:47:33
