SF tim
* 14.10.2019. 21:16:15
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: 1 [2] 3   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mainstream i žanrovska kratka priča  (Pročitano 15224 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.830
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #15 poslato: 24.09.2009. 02:32:29 »

Čisto da se podsetimo teme ove teme.Smile
Citat
Da vidimo sada gde su razlike.

Bilo bi nam mnogo lakše da postoji opšteprihvaćena definicija naučne fantastike pa da lepo premerimo elemente priča i kažemo u čemu je razlika. Umesto toga svako od nas ima barem jednu svoju definiciju pa moramo da objašnjavamo šta je za nas NF a šta ne.

Prva priča je, pretpostavljam, tvrda NF. Po meni se tvrda NF bavi mogućim (po sadašnjoj nauci) ali nedostupnim (za sada) fenomenima. Ovo, naravno, ne obuhvata ceo žanr ali za ovu priliku može da posluži.
Ako postoji ekološka NF onda je ova priča primer tog podžanra. NF element je očit, moguća/verovatna posledica toliko popularnog globalnog otopljavanja - podizanje nivoa svetskog mora (uz malo nagoveštenog preterivanja, mislim, 100 metara, lol). Tu je i "pad" geostacionarne orbite (Potočnikove, jel'te, to smo naučili Smile). Čista NF, dakle.

Dvojica likova su odvojeni od samog početka od ostatka ljudi (u kafani) i to ostaju do kraja, sasvim mirno primajući nadolazeću katastrofu, za razliku od ostalih. Ovakvo izdvajanje likova od ostatka društva, koje paniči i beži od nečega, nije retkost u podžanru katastrofe.

Podsetilo me na jednu priču (toliko davno pročitanu da nema šanse da se setim naslova) u kojoj čova živi pored auto-puta i bavi se skupljanjem odbačenih guma. Kada stanovnici gradova, bežeći od neke najavljene katastrofe koja će uništiti Zemlju, nagrnu na taj put, on neobavešten, vidi samo dobru priliku za posao, jer iza mnogo kola ostaje mnogo odbačenih guma. Jedna od boljih priča na ovu temu izdvajanja pojedinca od opšteg meteža.

Ja se držim onoga što su u Sirijusu forsirali, da priča koja može biti ispričana bez NF elemenata, ni ne treba da se piše u NF miljeu.
Nisam siguran da NF elementi značajnije utiče na likove u ovoj priči.
Priroda događaja na njih nema uticaja, svejedno im je o čemu se radi, oni to primaju kao samo još jednu zvrčku "sveta" protiv nas, a nacionalni "sport" zvani inat dolazi na svoje završetkom, jer "naše more dolazi"... uprkos svim našim dušmanima.

Ista priča je mogla biti ispričana na isti način o bilo kom događaju, jer glavna tema je način na koji mi primamo ono što nam se događa a ne možemo da utičamo na to. Nekako mi se ovde NF uklopila u priču samo kao jedna od mnoštva tema koje ovi likovi pretresaju. Kao jedan, skoro svakodnevni, razgovor u srpskoj kafani, koji je eto, ovaj put, NF prirode. A ne mora da bude.

I čisto da primetim, more se u naše krajeve vraća a ne dolazi. Smile

NF od F razlikujem i po tome što NF postavi pitanje i da odgovor na njega, a F uglavnom postavi pitanje a odgovor je ni ne interesuje. Kraj ostaje otvoren i to bude najefektniji deo priče.
Još jedna razlika je, barem za mene, što NF traži činjenice, za šta je potrebna leva hemisfera (nedavno po ovom pitanju "pobedih" jednoglasno u razgovoru u nekoj od tema - moje mišljenje naspram svih ostalih Razz Very Happy), a F barata simbolima, koje obrađuje desni deo mozga. NF traži logiku, a F "udara" na emocije.
I još, NF često obrađuje teme koje se tiču celog ljudskog roda, baš kao u ovoj priči, a F se bavi pojedincem. Zbog toga, često, u NF nema mesta za dublje zalaženje u dušu likova jer je sam događaj glavni lik priče.

Druga priča se bavi baš pojedincem i njegovim najdubljim željama i stremljenjima. Kako te želje delimo svi mi, lako je poistovetiti se sa likom i svhatiti njegovu muku. U ovoj priči simboli su opšteljudski pa zato lako dopiru do svih nas. Pisac nije zalutao u neki svoj svet samo njemu znan pa da zbog toga čitalac nema pojma kako da tumači simbole.

Ja ovde vidim životnu želju, neodlučnost, objektivnu sprečenost Stojana, beskrajnu roditeljsku ljubav i tugu njegovog oca i nemoguće razrešenje, što i čini F element.
Priča je i o ljudima koji su i za života krajputaši, samo stoje sa strane, nepomični i posmatraju druge kako promiču tamo gde bi i oni, samo da smeju i/ili mogu. Krajputaš je pravi spomenik za takve - kamen je simbol poSTOJANosti, nepokretnosti i nepromenljivosti. I šta je sve to nadjačalo - roditeljska ljubav oca.

To što je Stojan na kraju ipak otišao i sa sobom odneo puteve (ili je sam postao put?) na sasvim nemoguć i neobjašnjiv način, meni ne leži... Ne volEm fantastiku, šta da radim. Ovakvi krajevi mi ostavljaju lep ukus u ustima, kao, postoji neka kosmička pravda koja ispravlja životne nepravde, ali naprosto se ne primam na to. Ako mogu da biram između ceđenog prirodnog soka i veštačkog iz kesice, biram pravi 'prirodni' - NF. Very Happy

Priča je topla, lepa, puna emocija, ali način na koji je ispričana mi ne leži. Malo sam kao onaj što u priči požuruje pripovedača. Smile


Treća priča... hmm, to je priča?
Meni više liči na mali putopisni vremeplov, uz nabacana lična razmišljanja.
Radnju nisam zapazio.
A najpre će biti da nisam uhvatio piščevu misao...


Sličnosti u ovim pričama vidim u tome što se sve tri bave pojedincima ali na različitim nivoima.
U prvoj priči likovi su više predstavnici celog našeg naroda i nema zalaženja u njihovu ličnost. Tu su da prikažu srpski karakter, koji se ispoljava u dodiru sa NF elementom, ali na isti način reaguje i na svakodnevne pojave. Nije bitno po čemu se razlikuju od drugih, već po čemu su tipični predstavnici naroda (Srbicus Vulgaris Smile).

Druga je opšta priča, ali ispričana kroz pojedinca, pa nam zato više dodiruje srce.

Treća je potpuno lična. Toliko da ja nisam uhvatio šta se htelo reći.


Bilo bi lepo da je braunovo kretanje u mom mozgu malo manje, pa da mogu da ono što želim da kažem to uradim organizovano i makar malo sistematizovano. Ovako, ko shvatio - shvatio...

Izvin'te na dužini poruke.
(koj vam je kriv što čitate sve što se napiše na forumu. plazenje)
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
MasterYoda
Jedi Council Member

predsednik


Poruke: 4.365
Ugled: +32/-5
Starost: 65
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #16 poslato: 24.09.2009. 07:08:01 »

Kao neko ko i inače ne čita fantastiku ne mogu dati odgovor na pitanje koje autor postavlja. Nedostatak kompetencije. Mogu samo dati kratki komentar prve priče, one koja bi trebala biti NF. Kažem 'trebala biti' zato što se jedva i teškom mukom može smjestiti u taj podžanr. Jedini NF element je smještanje radnje u neku (bližu i predvidivu) budućnost.
Uvijek mi bodu oči tehničke nedosljednosti ili greške. U ovom slučaju (a i dan je to primijetio) imamo pad geostacionarne orbite. Molim? Mogu popadati sateliti koji se tamo nalaze, ako dođe do znatne promjene gravitacionog polja, a čak i tada, kakve to veze ima s mobilnom telefonijom na nivou grada/regije/države kakva je (ili će biti) Srbija?
Sačuvana

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 77
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #17 poslato: 24.09.2009. 09:23:19 »

Da nam vreme ne bi proteklo u čekanju, a množe se komentari o pričama, ali ne i o strukturalnim razlikama koje sam želeo, da rasčistimo neke nedoumice.

Najpre, zanimale bi me leksičke nedoumice. Trudim se da bar u tom domenu ne pravim greške. Rado ću ih ispraviti.

Dalje, drago mi je da ste svi primetili da se bavim ljudima. Glavni otklon književnosti prema žanru je upravo zato što se SF - na bavi ljudima. Na primer, u celom opusu Artura Klarka postoji samo jedan dobro obrađen lik, Vanevar Morgan (Rajski vodoskoci). Decenijama su likovi bili samo deo scenografije. Oni koji su povezali čoveka sa SF su nadrasli žanr.

Lično volim otvorene krajeve. Za različita viđenja. Volim kad mi to zamere, jer znači da su mogli da čitaju još. To je bolje nego da se smore na pola priče. Priču "Draž lebdenja" objavio sam još 1986. u RS Magazinu, Zagreb i ona ima čak tri moguća kraja. Zbog jedne druge priče sam ratovao sa "Sirius"-om - objaviće je kad bude imala kraj! Na kraju sam prišio čak tri kraja koje su predložili moji drugari i oni objavili sa sva tri kraja. Nisu ni primetili.

Katastrofične priče i apokalipse se pojavljuju decenijama. Sa različitim uzrocima, da ih ne pominjem. Meni najviše leži Kristoferova "Smrt trave", tako tanani uzrok, a tako velike posledice. Opstanak na krompiru, kao uteha za Irsku apokalipsu - zbog nestanka krompira. Dražesno. "More dolazi" je bio moj kratak odgovor na novo ceđenje te teme. Kratak, sa čak tri moguća uzroka odjednom i sa ljudima koji se sa tim suočavaju. Neko je ovde dobro primetio da je to suočavanje različito onoliko koliko su ljudi različiti. Ja sam odabrao dvojicu i smatram da je uspeh strpati dva karaktera na dve stranice. Jasno viđenje nadolazeće pretnje, jer ljudi su pretnja koja dolazi pre katastrofe i sumanuti optimizam da i nevolja ima dobrih strana. MasterYoda, poštovanje, ali šta će se dogoditi ako popadaju komunikacioni sateliti? U SAD je bilo predviđeno da se u martu ove godine ukine zemaljska transmisija komunikacionih signala, pa su odustali. Komunikacija je prešla na komunikacione satelite (Google je krajem prošle godine kupio deset). Mislite li da mobilni telefoni idu kroz Božje uši? Jok. Bez geostacionarne orbite sutra ni automobili neće ići. Par godina tražim priču za roman "Dan kad su pale geostacionarne orbite". Mislim da je to najveća pretnja ovakvoj civilizaciji. Sa rastom komunikacije rasla je i naša civilizacija, od telala do mobilnog telefona. Treba razmotriti i obrnuto.

"Ja se držim onoga što su u Sirijusu forsirali, da priča koja može biti ispričana bez NF elemenata, ni ne treba da se piše u NF miljeu." Nažalost, ovaj koncept je crk'o. SF elementi su danas baš milje za priču o ljudima. SF izmenjeni uslovi služe da bismo videli čoveka iz novog ugla. Istorijski roman ne uči nas istoriji već govori o ljudima u tom okruženju. Važna je slika, a ne okvir u kojem je čuvamo.

Drago mi je što je neko pomenuo Bećkovića (zbunilo me je Beckovic). Dragan R. Filipović je jednom rekao da je šteta što više ne pišemo pripovetke već priče. Da, "Prigovaranje: O raskršćima" jeste pripovedanje uz logorsku vatru ili u konaku, pripovedač mora najpre da prikupi pažnju slušalaca neobaveznim uvodom i da postepeno pojačava tenziju. Tako, ključni delovi, o promenama i odlasku Stojana (to je fantastika), a potom i odlasku (nestanku) starih puteva ima potpunu pažnju slušalaca. Ovo pripovedanje je jedno od tuce sličnih kojim započinju poglavlja u jednom većem pripovedanju, koje će jednom biti svedeno na slično, u nekom drugom konaku. Osim "Grbovnik"-a nisam imao ništa dostupno što bi bilo fantastika.

Mainstream priča je nastala kao copycat komentar na zbirku priča "Berlin" Aleša Stegera, koju sam pročitao zbog želje autora da vidi kako se reaguje na prevod na srpski. Kad pročitaš trideset priča jednu za drugom, lako je ući u koncept. Nije tako dosadno, ako se shvate umetničke namere autora. Napisana je na licu mesta, na paraliji Volosa, kao što je Šteger pisao "Berlin". Neću o tome više, jer zadire u pitanje strukture o čemo sam želeo raspravu.




 
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #18 poslato: 24.09.2009. 09:59:32 »

Najpre, zanimale bi me leksičke nedoumice. Trudim se da bar u tom domenu ne pravim greške. Rado ću ih ispraviti. 

Ja imam dve-tri konkretne primedbe, hoćeš da ih postavim ovde ili da ti pošaljem na PP?


Glavni otklon književnosti prema žanru je upravo zato što se SF - na bavi ljudima. Na primer, u celom opusu Artura Klarka postoji samo jedan dobro obrađen lik, Vanevar Morgan (Rajski vodoskoci). Decenijama su likovi bili samo deo scenografije. Oni koji su povezali čoveka sa SF su nadrasli žanr.

Ja se recimo baš ne bih složila sa tim da se SF ne bavi ljudima. Možda se ne bavi uvek dovoljno pojedinačnim likovima i njihovom karakterizacijom. Na primer (već sam napisala šta mislim o Klarku - očigledan primer da u pisanju ima dosta toga što je zanat i što se da naučiti), kada Klark, mislim u "Kraju detinjstva", napiše kako je pronalazak apsolutno sigurnog sredstva za kontracepciju doveo do korenite promene seksualnih navika, to jeste bavljenje ljudima, sa moje tačke gledišta. Uopšte, meni se sviđa onaj period SF-a kad su autori shvatili, bar većina, ono što reče Asimov: »Atomska bomba je veliki događaj. No, mnogo je veći problem što ga ona postavlja pred ljude. Televizija i mlazni pogon su zanimljivi pronalasci, ali u usporedbi s promjenama koje su izazvali sam njihov pronalazak tek je beznačajan događaj.« (Sirius br. 1)

Masterova primedba mi se čini na mestu (sa čisto leksičkog stanovišta) - ne pada orbita nego sateliti koji su na/u orbiti. Za dalje tehničke detalje nisam stručna.

U "O čežnji krajputaša" - kažeš da voliš otvorene krajeve, a meni se čini da u ovoj priči imaš višak - možda čak ceo poslednji pasus. Možda da pokušaš da samo dodaš, u recimo jednoj rečenici u prethodnom pasusu, da su nestali i putevi.

Citat
Kao da je Stojan konačno odlučio da ode svojim putem i svukao sa sebe kamen koji ga je na tom mestu držao.

I ova rečenica mi je suvišna jer mi deluje kao objašnjenje za manje promućurne čitaoce. Ali to je samo moj lični utisak.


Mainstream priča je nastala kao copycat komentar na zbirku priča "Berlin" Aleša Stegera, koju sam pročitao zbog želje autora da vidi kako se reaguje na prevod na srpski. Kad pročitaš trideset priča jednu za drugom, lako je ući u koncept. Nije tako dosadno, ako se shvate umetničke namere autora. Napisana je na licu mesta, na paraliji Volosa, kao što je Šteger pisao "Berlin".

I meni je posle čitanja ostao utisak kao i Danu - da nisam sigurna da je to priča u pravom smislu reči. Da se razumemo, meni se to dopada, i kao što rekoh podseća me na Borhesa, i ja lično volim baš tu vrstu priča, ali prosto nisam sigurna koliko je zgodna za poređenje sa prve dve priče, koje ipak imaju, da se tako (verovatno pogrešno) izrazim, dramsku strukturu (u smislu - jasno definisani likovi, zaplet, rasplet).

Inače, hvala ti za razjašnjenje reči Paralia, baš me je to kopkalo poslednjih nedelja.  Very Happy

Verovatno ću imati još nešto da kažem na ovu temu.  Smile
Sačuvana
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.189
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #19 poslato: 24.09.2009. 10:10:49 »

Ako odustanem od toga da je fantastika ideja, onda bi sebe ubio. Mozda se iste kad tad i pretoce u realnost, smatram za doprinos covecanstvu i pomaganje realizatorima.

Da se sf il nf ne bavi ljudima e to zavisi od pisca. Demanti toga su u romanu Zil nadolazeca vrsta, to delo je cista filozofija umotana u sf i bavi se naj tananijim osecanjima i postavkama drustva.

Vanax, kopati po tvojim zeljama je moras priznati tezak zadatak ako bar ne das nagovestaj svojih htenja i razmisljanja.

Mozemo milion puta skrenuti sa istog.

Dan jeste poklonik podele hemisfera al, sve se menja sa godinama plus sto su razliciti senzibiliteti kod muskaraca  i zena.

Podrzavam te za orbitu i ideju da ne mora orbita da pada al moze da bude disfunkcionalna. Pitanje je gde nas to vraca. Mozda fenomenalna radio-mileva ponovo stupi na scenu, bila je mastovita u izvrtanju vesti.
Sačuvana

S verom u Boga
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 77
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #20 poslato: 24.09.2009. 11:29:14 »

Najpre, topik je otvoren upravo za javne primedbe. Razmotrimo ih zajedno.

SF se nije bavio ljudima upravo zato što praktično nije bilo karakterizacije likova. Kao da pomeraš figure na šahovskoj tabli. SF ideja je bila dominantna, a ljudi u drugom planu. U sledećoj rečenici pomenuo sam Vanevara Morgana kao jedini karakter (lik) kod Klarka. Da pojasnim, SF je upozoravao čitaoce, ali nije bilo ljudi od krvi i mesa u njemu. Tu akrobaciju su među prvima poremetili Stedžen, Dik, LeGuin... Tu smo i napustili klasični SF. Ako je pogrešno shvaćeno, onda ja nisam bio jasan. I prethodni post mi se učinio predug.

SF je SF. Ako ja napišem da je "pala" orbita, to znači da su pali sateliti u njoj. Ako kažem da su pali sateliti u geostacionarnoj orbiti, onda je to dugačka formulacija. Promena (padanje) te orbite znači prestanak satelitske komunikacije. Egzaktna formulacija je hard SF, a ja to ne pišem.

"O čežnji krajputaša" je objavljeno 2002. i nema izmene.

E, pa mainstream je - mainstream. Ponekad se čini da u njemu nema priče. Ali, ima. Priča je o povlačenju u bezbednu zonu, o udaljavanju od obala na kojima smo, o stalnom gibanju u vremenu stvarnosti koju posmatramo. Mainstream je indirektan, samo podstiče na razmišljanje i osnova je u stilskom uobličavanju. Uostalom, to mi je prva takva priča, nikada neće biti objavljena, samo je tribute jednom piscu.

Valian68 ima pravo na razjašnjenja. Nisam želeo da vas navodim na zaključke. Napisao sam - samo struktura. Dakle, evo o čemu se radi. Kratka SF priča gotovo obavezno sadrži punch line. Kao ona, ovde citirana priča, o računar Bogu. "Sada Bog postoji." je punch line. Sama priča nema karaktere, likovi izgovaraju po jednu rečenicu. Sve ispisano postoji samo zato da se ta završna rečenica izgovori. Kao produženi vic. "More dolazi" ima punch line kroz dva lika, koji ih ujedno potpuno formuliše.

Kratka fantastična priča ima otklon od realnosti, ali on se ne objašnjava. Najčešće nije verovatan, u našem smislu verovatnosti. Takođe je završnica presudna, ona razrešava, ali ne cima kao SF. Mirnija je i dopušta da se talasanje smiri.

Kratka mainstream priča nema tog obrta. Od početka do kraja opisuje jednu sliku, jednu scenu. Negde oko sredine ima jedan mali "trzaj" koji podseća na punch line, ali to nije. Povezan je sa pričom, ali krakotrajnom oštrinom ne remeti tok.

Hteo sam da pokažemo da se kod kratke priče, od SF, preko F, do mainstream-a, punch line polako pomera, razblažuje i premešta. Takvo sagledavanje pomaže u čitanju, prepoznavanju i razumevanju raznih slojeva štiva.
« Poslednja izmena: 24.09.2009. 11:32:37 od vanax » Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.189
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #21 poslato: 24.09.2009. 11:53:16 »

Hm Cool, imamo lesnik oblozen cokoladom. Obozavam lesnike a dok dodjem do njega, preliv me obuzima i onda kresendo.


     Prva prica

Slazem se da ako jednu misao iskazemo u kratkoj prici, ona ipak mora biti lepo spakovana a sama ideja ipak naglasena.
 Ne mora svaka misao da bude viseslojna. Moze vise gledista da se iznese i tu bi kafance doslo do izrazaja i konverzacija dva lika. Mnogo je nepoznanica, desavanja, da se u prici posto je kratka ,gubi sta se htelo reci. Tako citalac na kraju ne zna na koju stranu da krene i sta se htelo reci. Dobija se epilog da svako vodi na svoju stranu i dovrsava pricu.

 Ipak volim da procitam misao pisca i o njoj razmisljam. Kratka je prica a bez bleska, ima prskalica, to ne poricem.
Sačuvana

S verom u Boga
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #22 poslato: 24.09.2009. 12:02:54 »

Mоžda se granica razblažuje i pomera, ali još uvek postoji, i koliko ja vidim prilično je očigledna u ove tri priče. U smislu da, čak i da nisi naveo koja bi kom žanru trebalo da pripada, svima nam je odmah bilo jasno šta je šta. Tako da se teško može reći da granice među žanrovima ne postoje.

Citat
Egzaktna formulacija je hard SF, a ja to ne pišem.
Što nas opet vraća na diskusiju o definiciji, konkretno da li je neophodno da se u priči pominje gomila žica i šrafova (ovo je namerno karikiranje i nemojte se ljutiti, vi "tvrdi fanovi"  Very Happy ) da bi pripadala tom žanru. Ja mislim da to nije nužno.

Sad konkretno što se tiče orbita i satelita. Mislim da se tvojoj formulaciji ništa ne bi moglo prigovoriti da je ona stavljena u usta nekog od likova. Pošto nije, još uvek mislim da bi bolje bilo reći da su popadali sateliti. Ili preskočiti reč pad i to nekako drugačije formulisati. Ali opet, tvoje priče, tvoje odluke.  Smile

Citat
"O čežnji krajputaša" je objavljeno 2002. i nema izmene.
Ok, znači da preskočim leksičke i druge primedbe na tu priču.  Very Happy

Citat
Uostalom, to mi je prva takva priča, nikada neće biti objavljena, samo je tribute  jednom piscu.

Meni je sasvim super, ako nećeš da je objaviš verovatno imaš svoje razloge, ali se nadam da nije zbog toga što ne misliš da je dovoljno kvalitetna.

U tom smislu, samo par primedbi:

Citat
Talasi zaliva Pagasitikos ističu čas jedne, čas druge, kao da naglašavaju da su podjednako važi brodovi...
Pretpostavljam da je ovo greška u kucanju, i da treba da stoji važni.

Citat
U glavi sastavljam sliku zaleđa grada, ispod Piliona, po kome su nekada šetali kentauri, a bili konjanici pridošli sa Severa.
U ovoj rečenici mi nešto nije jasno, tj. veza između kentaura i konjanika. Da ne fali možda neka reč?

Citat
Međutim, još dalje od obale, nalaze se dva naselja koja svoj kontinuitet slažu sve do kasnog neolita, skoro sedam milenijuma.
Ovde mi smeta reč kontinuitet. Možda bi mogla da se zameni sa trajanje?

***

Citat
Kratka SF priča gotovo obavezno sadrži punch line. Kao ona, ovde citirana priča, o računar Bogu. "Sada Bog postoji." je punch line. Sama priča nema karaktere, likovi izgovaraju po jednu rečenicu. Sve ispisano postoji samo zato da se ta završna rečenica izgovori. Kao produženi vic. "More dolazi" ima punch line  kroz dva lika, koji ih ujedno potpuno formuliše.

Nisam sigurna da sam pročitala dovoljno kratkih-kratkih priča da bih mogla da se složim ili ne složim sa ovakvim zaključkom. Ali mislim da ti primer nije dobar jer ta priča, ovde navedena, i jeste produženi vic, i rekla bih da i nema nikakvih drugih ambicija. Mislim da sam i na toj temi napisala, i Lavkraft ima taj punch line fazon, a njegove priče imaju likove (ili bar po jednog). Na stranu to što su horor a ne SF.

Citat
Kratka fantastična priča ima otklon od realnosti, ali on se ne objašnjava. Najčešće nije verovatan, u našem smislu verovatnosti.

Ovo mi izgleda jako blisko onome što sam napisala u prvom postu na ovoj temi.
Sačuvana
MasterYoda
Jedi Council Member

predsednik


Poruke: 4.365
Ugled: +32/-5
Starost: 65
Lokacija: Very Far Away from Anywhere Else
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #23 poslato: 24.09.2009. 13:05:17 »

Rekao sam da mi nedostaje kompetencija da bih odgovorio na pitanja koja postavljaš kroz ove priče.
Ne, ne mislim da mobilne komunikacije idu, kako ti kažeš, kroz Božije uši. Ali isto tako ne idu ni preko geostacionarnih satelita. Barem ne one koje se odvijaju unutar neke uže regije. I sumnjam da će ikada i ići. Moj (i tvoj) mobilni telefon oslanja se, a i dalje će se oslanjati, na zemaljske bazne stanice. Samo neki revolucionarno novi metod prenosa podataka (nešto što se ne oslanja na radio-talase) moći će promijeniti tu činjenicu. Postoje tehnički razlozi zašto je to tako. GSO je suviše daleko da bi direktna komunikacija mobilnog telefona preko satelita bila moguća bez povelike antene. Jedina koliko-toliko razvijena mreža direktne satelitske telefonije, projekat Iridijum, oslanja se na mrežu satelita u niskoj orbiti, a telefoni i dalje imaju mnogo veće antene od onih na koje smo navikli.
Sateliti u GSO danas prenose signale između većih sredina. Vremenom će se vjerovatno razvijati cijeli sistem tako da će svaka bazna stanica biti linkovana na satelit, ali će i dalje ostati mogućnost da se one povežu i direktno, optičkim kablovima i mikrotalasnim linkovima. Zahtjev sigurnosti i redundanse. Iako se GSO sateliti koriste već pedesetak godina, još uvijek su u funkciji svi kablovi položeni na dno atlantika i pacifika. Ne koriste se, ali se redovno održavaju u funkcionalnom stanju. Zbog toga sam stavio tu primjedbu.
« Poslednja izmena: 24.09.2009. 13:08:20 od MasterYoda » Sačuvana

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 77
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #24 poslato: 24.09.2009. 14:34:28 »

važni. Ispravio. Danke. Ima grešaka i u "O čežnji krajputaša"? Na sunce sa njima. Ko zna za šta je to dobro. Nasledna prava i sl.

"More dolazi" ima i treći lik - posmatrača. Zbog toga je bila i primedba o predstavljanju likova.

Priča o kentaurima je moja fiksideja izgrađena na prilično objektivnim činjenicama. Evo ih: Između antičke i klasične Grčke postoji rupa od pet vekova; rupa je popunjena legendama među kojima je i ona o kentaurima. Klasična Grčka je nastala dolaskom Jonskih, Dorskih i Ahajskih plemena sa severa, sigurno iz zemlje trava, a to je Podunavlje. Novi Grci nisu povezali konje i legende o kentaurima već su ih usvojili. U Grčkoj nisu mogli da nastanu konji, ali su mogli da budu održavani. Za mene kentaur = konjanik. Nobody's perfect. Budući da sad znamo više od Herodota, lako nam je da izmišljamo svoje istorije.

Kontinuitet jeste lingvistički lapsus. U istoj rečenici imaš i neolit i milenijum. Mainstream nije čistunski nastrojen kao nas dvoje. Kad je arheologija u pitanju uvek postoji dilema oko kontinuiteta (trajanja). Troja ima bar devet slojeva, Lepenski Vir i više. Ne znamo tačno kolika je rupa između. Kad su Dimini i Sesklo u pitanju, postoji jasan sloj iz perioda minojske kulture. Međutim, postoje iskopi (i dalje kopaju) koji dosežu do pet hiljada godina pre Hrista. Kamen je teško datirati, a debljina slojeva je nepouzdan pokazatelj. U Strumici, Makedonija, imaš napuštenu džamiju iz 1616. Odmah ispod nje baziliku (X vek), ispod bazilike ranohrišćansku (IV vek), a ispod svega toga mlađe kameno doba. Mogu da postujem fotografije. Ustvari, mislio sam da ću se izvaditi sa kontinuitetom. Nisam uspeo. Mea culpa.

SF je težak prostor, uvek se završi sa naukom. Kao da SF nije oksimoron, jer nauka nema veze sa fantastikom. Eh, MasterYoda, kao da će apokalipsa sutra. Ali, malo tehnike neće biti na odmet. Kako ja sa svojom ćerkom u Tulsa, Oklahoma razgovaram telefonom? Kako funkcioniše GPS u kolima, na mobilnom (ko ima takav)? Sam kažeš da podmorski kabl služi kao rezerva. Kofe vode, ako crkne vodovodska mreža. Gledamo US Open u komšiluku? Napisao sam da Google ima deset satelita. To je pouzdan podatak. Ta orbita je nakrcana kao magacin. "Vremenom će se vjerovatno razvijati cijeli sistem tako da će svaka bazna stanica biti linkovana na satelit". Naravno. A, onda će svaki komunikacioni uređaj biti linkovan... SF uvek trči malo napred. No, oko toga se ne vredi prepirati. Lično verujem da nećemo sačekati ni žestoki efekat klimatskih promena. Sve naučne priče o mogućim kataklizmama su preterane. Služe da nas zaplaše na duge staze. Kao i propovednici kraja sveta. Majka priroda (odnosno, tatko na sve nas) ima sasvim dobar regulator.

A, sad ću da budem malo dobar.
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.189
Ugled: +33/-2
Starost: 51
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #25 poslato: 24.09.2009. 15:10:28 »

Citat 
Ima grešaka i u "O čežnji krajputaša"? Na sunce sa njima. Ko zna za šta je to dobro.-

( Uf sto mrzim ovu recenicu, sve opravdava).

Dobro je jer znaci da se citamo i pisemo. Nije dobro ako se zigas pa se jos naljutis i onda uteknes a mnogo nam trebas.

SF-u nije potrebna tehnika- sam si primetio da je jedna suma vremeplov. Tu nit tockica nit cekica kriv sam

Za pomenutu istoriju dok sam mu kucao tekstove vise mi se dopao Deretic, ma sve nase Very Happy. Do Egipta.

Kratak zakljucak, Vanex, skroz su te odvukli sa teme a ja jos grdji. Bas smo vragolasti udri
Sačuvana

S verom u Boga
dan555
Kosmozamlata

predsednik


Poruke: 8.830
Ugled: +80/-9
Starost: 61
Lokacija: Nigdina
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #26 poslato: 24.09.2009. 15:41:10 »

Treba imati na umu da smo mi samo ljubitelji SF,F&H, ovo je fan-sajt.

Doduše, napredujemo jer smo počeli amaterski da radimo stvari koje pre nismo - neko piše priče, neko prikaze, neko prevodi, radimo na fanzinu...
Od fanova, konzumenata, neki od nas polako postaju amateri koji omogućavaju i drugima da uživaju u SF-u.

Ja volim da čitam, ali teoriju ne poznajem (niti me interesuje). Jedino što sam iz te oblasti čitao su prilozi u SF časopisima, onako usput, posle priča.
Ne mogu učestvovati u razgovoru na tom nivou. Mogu reći samo svoje utiske o pročitanom i svoje, sasvim amatersko, mišljenje o delu.

Iz ovakve teme mogu samo da naučim ponešto a da joj doprinesem slabo...
Sačuvana


Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda! pozdrav
svetlost lutalica
Moderator

predsednik
*****

Poruke: 4.194
Ugled: +60/-2
Lokacija: Bgd
Van mreže


« Odgovor #27 poslato: 24.09.2009. 16:02:53 »

@vanax

Jasna je meni generalno veza između konjanika i kentaura (ali hvala na lepom prilogu). Nego mi u rečenici nešto nije u redu.  Smile

Npr.:

Citat
U glavi sastavljam sliku zaleđa grada, ispod Piliona, po kome su nekada šetali kentauri, a bili konjanici pridošli sa Severa.

Obrišeš boldovano i sve mi je jasno, recimo.


Citat
A, sad ću da budem malo dobar.

Pa dobar si sve vreme.  Shocked


Vidi, ja sam nekoliko puta objašnjavala (doduše moguće ne ovde gde se vidi) da osim grešaka u kucanju ne volim da ispravljam ljudima pisanija jer je stil stvar pisca. Tako da sve moje sugestije shvati vrlo uslovno, pošto često nemam nikakav drugi razlog osim što mi neka konstrukcija "bolje zvuči". Tu spada i ovo oko kontinuiteta. Ako misliš da se gubi nešto od smisla kad kažeš trajanje, možda bi mogao da razmotriš npr. neprekidnost ili tako nešto. Prosto mi je kontinuitet reč kojoj nije mesto u lepoj književnosti.  Very Happy

O satelitima rekoh sve što sam imala pa da se ne ponavljam.

"O čežnji krajputaša", kao što sam već rekla, ima malo previše spoilera na kraju za moj ukus. Osim toga je uglavnom u redu, osim ovoga:

Citat
Jednom sam zastao da vidim da možda podzemne vode ne guraju put naniže, ali to nije bilo tačno.

Ovo mi nekako ne odgovara stilu kojim je pisana cela priča. Mislim da bi bilo bolje da piše ...ali nije bilo tako.

Neću više, moram i ja malo da budem dobra. Very Happy
Sačuvana
vanax
Registrovani
admiral flote


Poruke: 1.054
Ugled: +28/-3
Starost: 77
Lokacija: Ovde
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #28 poslato: 24.09.2009. 18:20:17 »

Treba imati na umu da smo mi samo ljubitelji SF,F&H, ovo je fan-sajt.

Fanovsko društvo "Lazar Komarčić" nije bilo ništa više 1981. godine. U međuvremenu smo ispovrteli dva doktora nauka, četiri izdavača (manje ili više uspešnih), gotovo sve pisce SF-a u Srbiji sa desetinama hiljada strana objavljenih rukopisa, prevodioce, pisce literarnih prikaza, fanzin sa neverovatnih gotovo 500 brojeva, samostalna izdanja... Put je dug, ali neće otići sa nama, kao Stojanov. To treba imati na umu.
 
Za Svetlost Lutalicu: Ne može da se briše boldovano, ruši ritam. Tačno je da je moglo da bude ali nije bilo tako. Ali, nije bilo tako. Trajanje/kontinuitet, onda treba potpuno izbeći i naći novu našu reč: nizanje, ređanje... Nema spojlera (brljanja), prigovaranje je samo nezavisni segment nezavisnog pripovedača u konaku. "Grbovnik" je sto puta duži i teško bismo bilo šta uradili, da on bude bolji, menjajući prisustvo jednog pasusa što je samo promil ili dva teksta.
Sačuvana

Između rođenja i smrti, najčešće zaboravljamo život
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #29 poslato: 05.10.2009. 07:51:50 »

Ugasili ste svetlo u ovoj sobi? Zamrla rasprava?
Sačuvana
Stranice: 1 [2] 3   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.059 sekundi sa 25 upita.