SF tim
* 24.08.2019. 20:29:28
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Lov na Srbomena  (Pročitano 9165 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 13.09.2009. 13:44:34 »

Evo moje nove pricice koje sam davno najavio, a nikako da zavrsim. E a konacno jesam. Nisam uzivao kao u prijasnjim, ali ipak sam je "doveo u red"..

Nadam se da ce vas zasmejati i da ce vam se dopasti.. Smile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #1 poslato: 13.09.2009. 13:44:51 »

Rezervisano za naslovnu stranicu
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #2 poslato: 13.09.2009. 13:45:45 »

Lov na Srbomena

Čovek je polako otvorio oči, uspravio se na krevetu i rukama protrljao lice.
Ustao je i počeo obilaziti sobu po drugi put tog dana.
I opet se uverio da su metalna vrata s vanjske strane čvrsto zaključana i da soba nema prozore.  
Kada je završio, seo je u fotelju koja je bila postavljena oko dva metra naspram stolića sa TV aparatom.
Podigao je daljinski upravljač sa poda i uključio aparat.
Izvadio je cigarete iz džepa i zapalio jednu.
Gledao je reklame koje su se davale na ekranu, otpuhnuo dim i samo sebi znanoj misli se nasmešio…


Stanković je sedio u belom, neobeleženom džipu koji je bio neupadljivo parkiran preko puta glavnog ulaza televizije i zamišljeno posmatrao sitne kišne kapi koje su se slivale niz vetrobran.
Njegov kolega iz državne bezbednosti, koji je sedeo na su vozačevom mestu,  počeo je da pali drugu za redom cigaretu.

„Pa dobro majku mu, mogli ste da izađete van i da pušite. Znate, ne odobravam nikako što me trujete ovde…“  
Prekorio je policajac svog kolegu.

„Izvinite molim vas, evo ugasiću je odmah..žao mi je. Inače, nemam naviku da ovoliko pušim, ali s obzirom na okolnosti…sami znate da nam nikad nije bio bliži hapšenju, samo da nije ove proklete medijske halabuke..“
Počeo se pravdati pripadnik državne bezbednosti komandiru policije.

„Ma u redu je, nemojte gasiti…samo otvorite prozor.
I moji živci su napeti kao i vaši. Svo vreme imam osećaj da nas opet vuče za nos.“

„Kako to mislite, vuče za nos…Nešto krijete od nas, Stankoviću?“
Začulo se sa zadnjeg sedišta vozila.

„Ne, generale Ostojiću… policija ne krije ništa, a i kako bi kraj vaših silnih vojnih obaveštajaca…to je samo neki moj osećaj. Iskreno se nadam da se varam“

Ironičan ton komandira Stankovića nije promakao iskusnom operativcu državne bezbednosti, majoru Cvetkoviću.
„Gospodine Stankoviću, napominjem vas da je ova akcija od najvećeg državnog značaja, da se ovuda šunjaju cele divizije stranih obaveštajaca i agenata i da su oči celog sveta uperene u nas, i našu saradnju.
Ako imate išta novo od informacija da dodate, dodajte odmah i smatraćemo da se ranije niste setili toga.
U suprotnom, uzdržite se od takvih izjava, naročito pred javnošću.“

Tek što Stanković otvori usta da odbrusi Cvetkoviću, začu se ponovo glas generala sa zadnjeg sedišta.
„Jel bre, Cvetkoviću, kako to misliš da se ovda šunjaju strani operativci?
Zar nismo dobili od vas garancije da svakoga pojedino držite na oku? Zar su ih vaše sisice izgubile iz vida?“

Stanković prekide generala, znajući da bi započeta diskusija otišla do još jedne svađe, kao onih ranijih prilikom sastanaka na vrhu.

„Dosta. Ne počinjite. Imamo pametnija posla. Prenos počinje za 15 minuta, i molio bih da se uključi taj mali TV. Kao što rekoh, imam samo osećaj, i ništa više“

Major Cvetković taman da odbrusi generalu, kad neko zakuca na suvozačev prozor džipa.
Stanković spusti prozor i zagleda se u ljupko lice mlade policajke, koja je u rukama držala tacnu.
„Izvolite, gospodine komandiru… tri kafe, jedan vinjak i dve ljute…sve duplo, kao što ste naredili..“

„Hvala, dete… i prenesi svim jedinicama da mi se javljaju svakih 15 minuta radio vezom nakon završetka emisije. Voljno“
Odgovori komandir.

„Kao što rekoh Cvetkoviću, moji ljudi znaju svoju posao, za razliku od vaših balerina.  Pre deset minuta sam dobio profile plaćenih ubica koje su moji ljudi eliminisali. Šta kažete na to?“
Reče general, otpijajući vrelu kafu iz plastične čaše.

„Pa pljunite već jednom, pobogu. Za koga su radili?“
Sav uznemiren zapita major.

„Klasika, dragi moj Cvetkoviću, klasika..CIA, BND, MI5 i još par ostalih zapadnih amaterskih klubova..“
Odgovori mu Ostojić, stresući  ljutu niz grlo.

„Dobio sam izveštaj od svojih ljudi. Čestitam na efikasnosti, gospodine generale. Pet eliminacija na različitim lokacijama zemlje, sve u roku od pola sata. Što se tiče policije, stvar kao da se nikad nije ni desila, svi tragovi su uklonjeni. Kladim se da se oni agenti okolo češu po glavi…“
Pohvali Stanković generala.

„Da, to vam moram priznati, Ostojiću.. Moji na terenu su javili da su nakon toga strani agenti učestalo kontaktirali između sebe, izlažući se time“
Cvetković ipak nije mogao, a da ne pohvali rad generalovih kontra obaveštajaca.

Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #3 poslato: 13.09.2009. 13:47:17 »

„Nemojte me pogrešno shvatiti, ali večerašnja tv zvezda je ipak naša, ma koliko kršila zakon ove zemlje. Neće niko sa strane deliti pravdu kod nas, a naročito ne ubistvom“
Oglasi se Stanković

Tridesetak sekundi je vladala tišina u vozilu.

Onda se major Cvetković oglasio.
„Ne sumnjam da se on ne bi znao zaštititi od tih ubica, agenata i njihovih nalogodavaca..ali ipak je na nama da održimo red, zakon i integritet ove zemlje, a i bezbednost naših građana.
Čak i samog Srbomena.

Opet je zavladao muk u vozilu, i trojica ključnih ljudi vojske, policije i državne bezbednosti su klimali glavama.

„Znate, po prvi put navijam za njega. Ipak, on je naš..a pola svetskog ološa se okupilo ovde da ga ubiju, otmu ili prisvoje. Nije u redu.“
Nastavio je Cvetković svoje izlaganje.

„Tako je majore…i ja sam istog mišljenja. Ali ne smemo se opustiti, možda nam je ipak neki promakao. Kako god, mi ga moramo uhapsiti.
Srbomenove moći su apsolutni prioritet naše zemlje. Zamislite ga samo kao vojnika, obaveštajca, specijalca….“
Odgovori general Ostojić.

„Nadajmo se samo da ne provali vašeg operativca kog ste poturili kao jednog od takmičara u kvizu, Cvetkoviću…“
Izrazi svoju zabrinutost Stanković

„Ja zaista ne mogu da garantujem za to, sem što mogu da garantujem da je moj čovek vrhunski obučen operativac, sa diplomom psihologije.
Kao takmičar kviza će valjda uspeti da shvati ko je od te trojice pravi Srbomen.
Svu trojicu smo naravno proverili, i nažalost svi odgovaraju tom profilu.
Dogovorenim znakovima će pokazati na osumnjičenog, i detaljna provera istoga kreće momentalno. Policiji ostaje da ga neupadljivo uhapsi kada bude napuštao zgradu televizije“
Ponovio je Cvetković plan akcije, koji su sva trojica znala na pamet.

„Svo vreme kviza će biti pod prismotrom mojih inspektora.. ključni momenat je samo hapšenje. Njegove moći i talenti jesu ogromni, i u slučaju pružanja otpora imamo na raspolaganju generalove helikopterske jedinice, posebno opremljene za ovu priliku.“

General se nadoveže na Stankovića
„Dva MIG’a i eskadrilu Gazela smo opremili posebnim mrežama koje se ogromnom brzinom lansiraju iz specijalnih topova. Efikasnost pogotka je 98 posto. Sve te mreže će biti pod naponom, da ga onesposobimo elektro šokom. Za svaki slučaj. Da ne spomenem snajperiste postavljene po okolnim zgradama, sa posebnom municijom koja bi uspavala i mamuta. Nadam se da je to dovoljno.“

„I mi se nadamo, Ostojiću…i mi….“
Odgovori mu Cvetković, dok mu je pogled počivao na naslovnim stranama dnevnih novina, na kojima je pisalo:
SRBOMEN PRISTAO DA UČESTVUJE U KVIZU „KVIZZ-O-TEKA“ NA POZIV VODITELJA. VEČERAS SVET SAZNAJE DA LI SE KRIJE POD OSOBOM A, B ILI C.

SENZACIONALNO, SRBOMENOV PRAVI LIK, VEĆERAS U KVIZZ-O-TECI

KVIZZ-O-TEKA- SRB-O-TEKA. PRVO SRBOMENOVO POJAVLJIVANJE U MEDIJIMA, BEZ MASKE!!
       
 Stanković pojača zvuk na malom LCD televizoru montiranog na sredini konzole vozila i reče:
„Gospodo molim za pažnju, šou počinje“



U režiji državne televizije vladala je napeta, ali ipak profesionalna atmosfera.
Svi su bili skoncentrisani na svoj posao, od tehničara rasvete do režisera. I to kao nikad pre u životu.
I svi u ogromnom televizijskom studiju su se pitali isto pitanje, čiji odgovor su sa ogromnim nestrpljenjem očekivali na kraju emisije.
Ko li je od one trojice likova čuveni Srbomen…

„Pa jesi li ti normalan, bre…večeras da kasni? Zar je našao baš večeras da kasni?
Pavloviću, jel tebi treba ponavljati da nas kompletan svet prenosi, da su se sateliti usijali zadnjih 24 sata, prenoseći naš signal uživo?“
Urlao je generalni direktor nacionalne radio televizije u svojoj prostranoj kancelariji, oslonjen šakama na ogromni pisaći sto.
Nasuprot njemu, urednik čuvene Kvizz-o-teke, najpopularnijeg TV kviza u zemlji je potonuo u ogromnu kožnu fotelju.
Nije se usudio udahnuti ni molekul vazduha.

„Pa da li dotični gospodin voditelj zna da je svoje dupe trebao dovući u garderobu još pre dva sata?
Šta on misli, da je nezamenljiv? Ko će objasniti stotinama stranih reportera, prevodilaca i izveštača da je voditelj nedostupan i da ga boli dupe za Srbomena i emisiju? Pavloviću..hoćeš li ti možda objasniti predsedniku zemlje koga sam malopre telefonom uveravao da je sve u redu, da smo spremni za najveći šou na svetu, da je voditelj koji je uspeo nagovoriti Srbomena da učestvuje u kvizu u zemlju propao? Odgovori mi“
Nastavio je generalni da urla.

Pavlović, sav prebledeo od straha i pomisli na posledice propasti emisije koju cela planeta očekuje skoro mesec dana, ipak udahne malo vazduha, taman toliko da izusti da zamene za voditelja nema i da ga sada može slobodno ubiti. Ako treba i golim rukama.
Uto se oglasi direktorov telefon na stolu.
Pavloviću malo laknu, jer je odložio profesionalno samoubistvo za minut..

„Da?…stiglo đubre, a? Kažeš, doteran za emisiju? Da? Ma nemoj…. Šalji ga ovamo gore, da ga ja malo doteram, mamicu mu njegovu… jok, sutra budalo..ODMAH.“

Konačno, direktor spusti slušalicu i sede u svoju fotelju.
Skinuo je svoj hipnotički pogled sa Pavlovića koji se još više skupio u fotelji i okrenuo ga prema prozoru.
Počeo je tapkati svojim debelim prstima po stolu od mahagonija.
Drugom rukom je olabavio čvor na kravati.

„Stigao je, sad javiše iz garderobe. Imamo 15 minuta do početka emitovanja….a sada će te vas dvojica videti šta znači 15 minuta pakla, čim se gospodin dovuče ovamo..“

Pavlović nije imao predstavu koliko je vremena prošlo dok nije začuo kucanje na velikim vratima direktorove kancelarije.
Bio je previše zauzet mentalnim stezanjem svog srčanog mišića koji mu je hteo u lice eksplodirati.

„Ulazi“
Zaurla glas generalnog, glas koji je bio inicijalna kapsla za detonaciju režiserove čuke.

Sekretarica uvede voditelja.
„Dobro veće, gospodine direktore…čast mi je da vas konačno upoznam…“
Sa nonšalantnim osmehom na licu reče voditelj i sede u fotelju do Pavlovićeve.

„Dat ću ja tebi dobro veće, mamicu ti tvoju… pre nego što tebe i ovog mamlaza rastrgam na komade, reci mi samo jednu stvar…jesi li ti bre normalan?“
Nastavi svoje urlikanje generalni.
Pavlović se konačno usudi i diže pogled sa poda.
Okrenu se voditelju do sebe, i profesionalnim pogledom se uveri da je sasvim spreman za emisiju. Iako je malo prebledeo i poprimio neprirodnu boju lica, bio je itekako spreman izaći uživo... u svaki televizor na svetu.
Očekivana gledanost večerašnje Kvizz-o-teke je bila četiri i po milijarde gledalaca.
Ono ostatka čovečanstva nije ni znalo šta je televizor, ili nije imalo gde da gleda emisiju.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #4 poslato: 13.09.2009. 13:47:59 »

Od te pomisli, inicijalna kapisla njegove čuke se ponovo usijala..

„Gospodine direktore, gospodine uredniće…ja se zaista izvinjavam na kašnjenju, ali vidite, imao sam problema sa stomakom.
Zadnja dva sata sam presedeo na WC šolji, ako me razumete…i to ovde, u zgradi“
Opravda svoje kašnjenje voditelj..

Generalni nije urlao, nego je uradio nešto gore. Siktao je kroz zube, a žile na vratu mu poplaviše..
„Pavloviću, molim te kaži mi da me ovaj tvoj idiot ne vuče za nos..
Ako treba pampers da mu stavimo, stavićemo…mislio sam da nema ništa gore od otkazivanja emisije, ali ima…samo treba da se mladi gospodin usere pred četiri i po milijardi gledalaca, pred desetak stranih političara u studiju i pred predsednikom UN u loži….“

„Gospodine direktore, uveravam vas da za pampersom nema potrebe, stomak mi se smirio…čudi me da se vaš nije pokvario?“
Upita voditelj direktora.

„A zašto bi se moj pokvario, moliću lepo?“
Pitao je direktor, i dalje sikteći …

„Pa od onih silnih ćevapa i ražnjića koje ste sinoć kasno konzumirali sa golih grudi vaše gospođice sekretarice… znate, onda kada vas je vaša supruga telefonom zvala i pitali gde ste dosad, a vi njoj odgovorili da ste prezauzeti pripremama za emisiju…podsećam vas čisto na to jer ste vi i vaša sekretarica bili pod jakim dejstvom viskija, oboje polugoli…a možda je i od onog majoneza ili urnebesa, ko će ga sada znati..“
Odgovori mu voditelj, i dalje sa nonšalantnim osmehom na licu..

Direktor je širom otvorio usta, zagledavši se u voditelja..
Jedva je uspeo prokrkljati…
„A otkud ti to znaš..“

„Pa lepo. S obzirom da sam zadnju platu primio pre šest meseci, gazdarica me izbacila iz stana. Budući da nisam imao gde boraviti, preselio sam se u svoju garderobu, i hranio se ostacima sa vaših javnih a i tajnih banketa.
A možda je vaša sekretarica pokvarila stomak? Ne sumnjam da će te to ispipati kasno večeras…“

Generalni direktor je i dalje otvorenih usta i raširenih očiju gledao u voditelja, ne trepćući.

Nakon izvesnog vremena tišine, direktor se skoro pa normalnim glasom obrati voditelju.
„Mladi čoveče, zasigurno je neka greška administracije u pitanju..ima glave da lete… samo vi odradite emisiju kako treba i imate moje garancije da će vam radio televizija dodeliti u vrlo kratkom roku adekvatan stan, i isplatiti zaostale plate uz sve kamate sa bonusom i povišicom.
Verovatno će te tada zaboraviti na vaš smeštaj ovde i uvideti da ste sanjali pojedine stvari…
Sada, želim vam sretnu emisiju i da razotkrijete vašeg Srbomena. I ne sekirajte se ni za šta, imate moje obečanje..Ono za pampers je bila naravno mala šala za razbijanje treme..Pavloviću, molim vas da otpratite voditelja do studija, i usput razmišljajte gde će te potrošiti ogromni bonus koji će vam se dodeliti nakon emisije. Sretno.“

Direktor ustade, i pruži ruku obojici.
Kada su izašli iz kancelarije, ćuli su iz interfona na sekretaričinom stolu…
„Zorice, bem ti ćevape tvoje, prisjedoše mi …dolazi ovamo, provali nas onaj mali…“



Junuz  Halilović, portir na sporednom službenom ulazu državne radio-televizije je upravo primio smenu, seo u svoju prostranu kabinu koja se nalazila u tunelu između službenog parkinga i ulaza u zgradu i pristavio kafu na rešo.
Zatim je digao jednu nogu na pult ispred sebe i skinuo cipelu. Uhvatio je obema rukama stopalo i masirao ga preko vunene čarape.

„Bem ti fudbal, i đe ga odigra sa djecom…. “
Reče na glas.
Onda upali cigaru, izvadi iz cegera šerpicu sa hladnom  sarmom i ostavi je kraj rešoa.
Pripremi kafu, raširi novine i poče čitati pijuckajući topli napitak.

Taman završi crnu hroniku, kad začu kucanje na staklu portirnice.
Podiže pogled i zagleda se u tri prilike ispred sebe, ne primetivši da mu je opušak iz otvorenih usta ispao.

Došavši sebi, izašao je ispred i sav važan stao ispred tri lika.

„Jel vi mangupi, šta radite ovde“
Upita portir Junuz pridošlice.
Sva trojica su ga nemo gledala, ništa ne odgovorivši..
„Pit’o sam vas nešto, jeste’l mutavi?“
Insistirao je Junuz na odgovoru.

Konačno se jedan od trojice pridošlica oglasi..
„Dobar dan, zemljanine… verujem da smo dobrodošli u emisiju, iako nemamo pozivnice. Molimo vas da nas pustite u studio..“

Junuz sav važan pripali novu cigaretu, otpuhnu teatralno par dimova i napokon odgovori

„Majke vam, idite na glavni ulaz pa tamo zajebavajte one guzonje iz obezbjeđenja, okanite se mene. Na šta to ličite, života vam? Ko da vas je poplava izbacila.
Ajd sad sikter odavde dok vam nisam kičmu slomio. Šta me gledate? MRŠ!!!“

Troje pridošlica se zagleda slegnuvši ramenima i krenuše ka lebdećoj dasci koja je stajala par metara od njih.
Zatim Supermen sede na jedan kraj daske, a Betmen na drugi. Srebreni Letač stade na sredinu iste, i pre nego je pokrenu, dobaci Junuzu…

„Zemljanine, odlazimo razočarani.. dolazimo u miroljubivoj nameri da podržimo kolegu Srbomena i njegovo izlaganje javnosti. Ne želimo konflikte i zato se povlačimo u miru. 
Ali znaj da Srbomenu neće biti drago što nas niste pustili u studio.“
Zatim se daska sa trojicom superheroja polako poče uzdizati..

Junuz se sagnu, dohvati kamen sa šljunkovite podloge i zavitla ga u pravcu daske.
„Jebem li vam….“
 opsova i vrati se u portirnicu.
Uze telefon sav besan i nazva lokalom kancelariju obezbeđenja.

„Alo, jel to kancelarija?
Ovde portir Junuz Halilović sa sporednog službenog ulaza.
E raja, fora vam je super i tako al nisam ni ja od juče, ba.
Šta ste mislili, starog Junuza naguzit? E, djeco, djeco…pa nisam ja veslo siso, alo…
Ajd sad, i nemojte više majke vam…dosadni ste“

Zalupivši slušalicu, zagleda se u aparat.
I onda je shvatio, konačno.
Sad je bio uveren zašto ga svi zezaju, i zašto ne napreduje u portirskom poslu.
Zato što je musliman. Eto zašto.

Zatim se zagledao u zelenu šerpicu i pitao se da li da ruča sada, ili posle..


Voditelj se spremao da uđe u studio, koji se sagradio u rekordnom vremenu za ovu priliku.
Preko deset hiljada gledaoca, koji su samo za ulaznicu morali odvojiti pozamašnu sumu novca, su popunili svako slobodno sedište u sali.
Lože sa stranim državnicima i zvaničnicima su bile iznad i pozadi, kako i dolikuje.
A ispred i sa strana, odmah do bine su smešteni na stotine stranih prevodilaca, reportera i izveštača ispred svojih konzola i monitora.
I njima je generalni zapaprio cenu pristupa, toliko da su strane ambasade poslali protestnu notu, koja nikad nije uzeta na razmatranje nego uzrokovala dizanje reporterskog mesta u samom studiju za 30 procenata.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #5 poslato: 13.09.2009. 13:49:12 »

Ipak, sva su mesta bila popunjena, i svi izveštači su sa nestrpljenjem očekivali takmičare.

Na ogromnim panoima koji su sačinjavali zidove ogromnog studija se vrteo film sa snimcima prirodnih lepota Srbije.
A na samoj bini, koja je bila osvetljena fantastičnim efektima i bojama, su se smenjivale najveće turbo folk zvezde naše zemlje.
Generalni direktor je i njima debelo naplatio da ih gleda ceo svet. I to kao predigru Srbomenu.
Ipak, vodio je računa o imidžu zemlje, tako da je birao isključivo ženske izvođače sa što oskudnijom garderobom.
 Sedeći u svojoj kancelariji i gladeći bedro svoje sekretarice koja je sedela na njegovom pisaćem stolu, pucao je od ponosa.
Oboje su gledali na velikom TV ekranu uvertiru emisije, dok je sekretarica svo vreme hvalila njegov muzički ukus, i kompoziciju studija, same izvođače  i one ogromne panele koja se emituje u skoro sve TV aparate sveta, predstavljajući zemlju..

Napokon, na redu je bio stari guslar, direktorovo iznenađenje koji je još odavno opevao Srbomena, i koji je sada imao priliku da svoju pesmu plasira celom svetu..
Njemu generalni nije naplatio ništa…ipak, rodbini  se ne naplaćuje.


Nakon guslara koji je ispraćen sa bine slabašnim aplauzom, ušetao je sam voditelj..
Uzeo je mikrofon, i na par svetskih jezika pozdravio publiku.

Gromoglasni aplauz je tresao Beograd. Prateća muzika se konačno smirila i voditelj je počeo…

„Dame i gospodo, večerašnje vanredno izdanje kvizz-o-teke je kompletno posvećeno
najpopularnijem delu kviza, igri „pogodite ličnost“.
Naši finalisti, koji su u ovome trenutku po bodovima izjednačeni, će imati težak ali i zanimljiv zadatak.
Kao što svi znate, tri anonimne ličnosti će zauzeti svoja mesta i odgovarati na pitanje takmičara.
A jedan od te tri ličnosti je niko drugi nego sam Srbomen, koji je pristao da se pojavi večeras ovde…“

Aplauz je odjeknuo ogromnom salom, prekidajući voditelja koji je podigao ruke da smiri publiku.
„Takmičar, koji pogodi ko je od tri anonimne ličnosti čuveni Srbomen, čeka zavidna novčana nagrada od deset miliona evra…morate priznati, dame i gospodo, da je cifra impozantna…
U slučaju da dva ili sva tri takmičara pogode ko je Srbomen, nagrada se deli..

Sada, da pre samog takmičenja kažemo par reči o samom Srbomenu.
Pojavio se iznenada i niotkuda, odmah nakon raspada SFRJ.
Njegovo delovanje je isključivo nad teritorijom naše zemlje.
Sam Supermen, Betmen i ostali svetski superheroji su u par navrata posetili našu zemlju u potrazi za njim, ali on im je uvek uspešno uzmicao“

Ponovo je gromoglasan aplauz odjeknuo salom, praćen ritmičkim skandiranjem „Srbomen, Srbomen“

Na velikim panelima studija se pojavila slika Srbomena, koja je samo pojačala ovacije.
Na statičnoj slici je u detalje prikazan njegov izgled.
Opanci, vunene čarape, vojne maskirne pantolone, gornji deo Yassa trenerice narandžaste boje sa gunjem preko, fantomka na licu i šajkača na glavi.
Umesto plašta sivo izbegličko ćebe sa izvezenim četiri S, i drvena pljoska oko vrata.
 
Voditelj je strpljivo sačekao da se publika smiri, pa nastavio..
„Štampa ga oslovljava kao nacionalni heroj, vlast ga juri preko desetak godina, bezuspešno, a narod ga obožava smatrajući ga srpskim Robin Hud-om.

Njegove akcije su uglavnom noću, i usmerene protiv svih stranih uticaja na naš jezik, istoriju, integritet i dostojanstvo..

Svi mi dragi gledaoci znamo za njegovu averziju prema stranim uticajima na našu kulturu, a takođe znamo i njegov model borbe protiv istih tih uticaja…neki ga zovu kočnicom napretka, a neki pravim sinom Srbije..“

Salu je ponovo potresao aplauz, koji se nije stišao par minuta uprkos insistiranje voditelja.
Zatim je voditelj nastavio svoj uvod u emisiju..

„Takođe nam je poznata njegova ogromna ljubav ka našoj istoriji, kao i poznavanje iste.
Njegova dela su jedinstvena, nezabeležena u istoriji super heroja.
Njegov identitet, dame i gospodo, je mnogo godina bio tajna…ne samo za nas, nego i za celi svet.
Sam Supermen, Betmen i Srebreni Letač su večeras sa nama u studiju, verovali ili ne.
Pred sam početak emisije dobio sam telefonski poziv od  kancelarije svetskih superheroja, koji su potvrdili njihov dolazak.

Molim publiku da aplauzom pozdravi najpoznatije super heroje sveta….“

Voditelj je počeo da aplaudira, očekujući reakciju publike.
Sve kamere studija su šarale po publici bezuspešno tražeći tri najpoznatija superheroja zemaljske kugle…

Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #6 poslato: 13.09.2009. 13:50:37 »

A publika, umesto što je počela sa aplauzom, počela je uz psovke zviždati, sve jače i jače…

Generalni direktor radio televizije se zacrveneo od besa, a njegova sekretarica Zorica se počela kikotati, dok je general Ostojić u neobeleženom džipu sav oduševljen izustio
„To, narode….“
A portir sporednog ulaza sa parkinga Junuz Halilović je nastavio da čita Treće Oko srčući vrelu sarmu.

Nakon smirenja publike, voditelj je melodičnim glasom nastavio…

„Dakle, nakon upečatljive dobrodošlice dragim super gostima, da nastavimo sa emisijom…

Dragi gledaoci širom sveta, a i naše zemlje….došao je trenutak da predstavim naša tri takmičara koji će se u večerašnjem specijalnom izdanju boriti za super premiju, i koji će uči u istoriju …. Dame i gospodo..naši takmičari…“

Svetla na impozantnoj bini studija su se zatamnela, dok je jedan snažan reflektor sa dvadeset metara visine obasjao tri prilike koje su iz mraka zakoračile u centar bine.
Simfonijski orkestar, koji je za ovu priliku bio smešten na galeriju iznad studija, se oglasio melodramskom sekvencom specijalno pisanom za ovu priliku.

Nakon odsvirane muzike, istovremeno kada su se takmičari susreli sa voditeljem u centru bine, svetla su se ponovo upalila.

Dva čoveka i jedna žena, ukusno doterani neudobnom garderobom, su stali ispred voditelja.

„Dragi gledaoci, draga publiko….pred nama su tri takmičara koja ovim momentom ulaze u istoriju….

Dama sa moje leve strane je Jelena Todorović, i dolazi nam iz Kragujevaca...molim aplauz za Jelenu..."

Aplauz je opet potresao temelje hale i smirio se ubrzo.

„Jelena, molim vas da kažete, pardon, ponovite nešto o sebi..“ obratio se voditelj prvoj takmičarki..

„Dobro veče želim“…
Nesigurnim glasom izusti Jelena…

„Vi ste domaćica?“
Upita voditelj

„Aha“
Odgovori takmičarka

Voditelj je i dalje gledao u Jelenu, očekujući još neku izjavu, a generalni direktor je divljao od besa…
„Jel Zorice, jeste li vi sve žene onako mutave..“
pitao je svoju sekretaricu, dok je Junuz brisao šerpicu komadima hleba trpajući ih u usta.
„Jebote život, nas vanzemaljci posjećuju milion godina“ mumljao je, čitajući članak.
Zatim odloži kašiku, uze telefon i nazva ženu da joj javi da su vanzemaljci među nama.

„Da li imate nešto da poručite vašem mužu i sinu kod kuče, ili nekome drugome?“
Spasavao je voditelj neprijatnu tišinu u etru..

„Oh, naravno…Milane, nemoj da popiješ više od dva piva, i stavi dete na vreme da spava. Takođe pozdravljam komšije i sve kolege. Nadam se da mi neće mnogo zadimiti sobu..“
Odgovori Jelena voditelju, malo sigurnijim tonom..

Voditelj, uvidevši da od Jelene neće ništa pametnije izvući, okrenu se muškarcu srednjih godina koji je stajao do Jelene…

„Gospodine Radovanoviću, dobro veče…“
Pozdravi voditelj drugog takmičara.

„Dobro veče, čast mi je i jako sam uzbuđen večerašnjim učešćem u emisiji…“
Odgovori Radovanović kultivisanim i sigurnim glasom.

„Gospodine Zorane, recite nam nešto o sebi, to jeste, podsetite nas…iako znamo dosta o vama iz prethodnih emisija, ne bi bilo zgoreg da nas ipak podsetite…“
Cvrkutao je voditelj sav važan…

„Pa, dragi voditelju, kao što sam u već napomenuo, imam 43 godine, sretno oženjen i otac dve devojčice…radim kao obezbeđenje u banci i hobi su mi enigme, zagonetke, rebusi i ostale mozgo-lomilice…“

„Divno, gospodine Zorane…odista, krasno…da li želite nekoga da pozdravite ovim putem, porodicu možda?“
Nastavio je voditelj da cvrkuće sav odvažan.

„Naravno… pozdravljam ekipu iz banke kao što sam obećao, i pozdravljam direktora filijale da ga podsetim na zaostale plate…zna on o čemu je reč ..
A najviše pozdravljam svoju decu i suprugu, koji verujem sa nestrpljenjem
čekaju kraj TV aparata…“  

„Divni ste, gospodine Zorane, odist   a divni….i sada do naš treći takmičar...gospodin Tolkin Miloš. Molim aplauz..."

Salom se prolomio mlak aplauz, a voditelju bi neprijatno zbog toga.
Ipak, veštom profesionalnim izrazom lica je to sve anulirao.

"Gospodine Tolkine, vi ste iz Subotice?" upitao je voditelju, uvodeći Miloša u razgovor...

"Jok, ti si...."
odgovori mu Miloš kao iz topa, na šta se prolomi salva smeha u sali.
Sada voditelj nije mogao da sakrije svoju zbunjenost ali je uspeo da se kontroliše
i uputi naredno pitanje gospodinu Tolkinu.

„Miloše, vi ste jedan pravi šaljivdžija i veseljak. Šta mislite o večerašnjem otkrivanju Srbomena, njegovih motiva za tako nešto i da li mislite da ćete uspeti pogoditi pravu osobu?“

Tolkin se blago nasmešio voditelju u lice ne skrivajući pri tome svoju ironiju.
„Voditelju, veseljak ću postati kada strpam pare od nagrade u džep i uhvatim se noge daleko od ovih prostora. Najverovatnije negde u tropski pojas na trajno iseljenje.
Za Srbomenove motive me baš briga, ali moram mu se zahvaliti što mi je dao priliku da odem odavde. Vidite, ja moram da odem odavde. Ova naša politika me dovela do ….“

Voditelj je prekinuo gospodina Tolkina i nastavio
„Hvala, Miloše, bili ste dovoljno rečiti.
A sada, dragi moji gledaoci širom nače planete, naša tri Srbomena, od kojih je samo jedan pravi….“

General Stanković je iskapio preostalu rakiju, izvadio notes iz svog unutrašnjeg džepa i zapisao u njega : Tolking Miloš, Subotica, antidržavne javne izjave. Terorist. Prismotra od ponedeljka

Opet su se svetla pogasila, i opet je veliki reflektor obasjao ulaz na binu. Ali ovaj put, u plavoj, beloj i crvenoj boji.

Simfonijski orkestar je svirao ultra popularnu pesmu „Grome Moj“ a gledalište u studiju je palo u trans. Kao jedan glas, desetine hiljada grla je uzvikivalo „Srbomen“
Prestonica se ponovo tresla, jače nego ikad.

Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #7 poslato: 13.09.2009. 13:52:33 »

„Ma kad ti kažem da se ne bojiš, bona. Oni vanzemaljci neće tebi na vrata zakucati, nisi im ti interesantna. Još mi onaj vozaš generalnog veli da oni idu samo u ameriku i da njih boli čuna za nas ovde. Pusti ti djecu slobodno vani da šutaju lopte…
Ma znam i ja da se nešto trese i svi gledaju onaj kviz…bože sačuvaj, ko da taj Srbomen fakat postoji. Joj naroda blentavog. Svratiću posle posla pred granap na pivu, pa ću uzet ljeba. Ajd…

Tri prilike stadoše ispred voditelja, nakon što su prešli celu binu.
Skandiranje se nije smanjivalo, a simfonijski orkestar je polako privodio muziku do kraja.
Specijalni efekti su i dalje parale salu veštačkim munjama, a troje Srbomena, koji su bili u dlaku isto odeveni u sliku i priliku pravog Srbomena, su digli ruke u zrak i time pojačali opšte ludilo i euforiju.

Generalni direktor je blistao od sreće, a njegova sekretarica se igrala uvojkom svoje duge, prirodno plave kose.
„Dragi“ zacvrkutala je „ovo je divno… toliko uživaš u svom uspehu da te nisam htela ometati…zvao je neki kabinet predsednika, pa sam mu rekla da si nedostupan i da ne primaš razgovore..
„Šta?“ zagalami generalni zavaljen u fotelju…

Voditelj je jedva uspeo smiriti euforičnu masu u studiju.
Nakon toga, sva tri Srbomena su se polako i dostojanstveno popeli na posebno pripremljen podijum, i zauzeli svoja mesta u tri poredane fotelje na istome.

Takmičari su stali tačno prekoputa, na svoja obeležena mesta.
 Svaki takmičar je imao dva minuta za svoja pitanja. Igra je mogla početi.

Voditelj je dao znak prvom takmičaru, Jeleni,  i ona je krenula sa pitanjima….

„Osoba A, da li ste vi Srbomen“
„Jesam“

„Osoba A, da li možete da letite“
„Kao ptica“

„Osoba C, i vi ste Srbomen“
„Naravno“

„Osoba B, da li se naprežete kada letite, ili vam to nije neki napor“
„U zavisnosti od konzumiranog alkohola. Sve što više pijem, lakše letim“

„Osoba B, da li ste bili pod dejstvom alkohola kada ste pojeli sve hamburgere u mek’u, i upućivali decu i njihove roditelje u obližnji leskovački roštilj , samo da   
ne bi jeli američko?“
„Ne sećam se, ali verovatno da jesam. Većinu svojih akcija izvodim pod dejstvom šljivovice“

I opet je gledalište palo u trans. Aplauz je ponovo zatresao Beograd.
Nakon smirivanja publike, voditelj je nastavio.

„Osoba B, ko vas snadbeva šljivovicom?“
„Moji jataci“

„Osoba A, imate mnogo jataka?“
„Imam“

„Osoba C, ko su vaši jataci“
„Ljudi koji ne idu u Mek“

„A vaši?“
„Imam ih par, ali ne bi da ih imenujem“

„Osoba A, koje je vaše mesto boravka“
„Beograd“

„A rođenja?“
„Jedno malo mesto u Bosni“

„Osoba B, koje je to mesto u Bosni“
„Ne sećam se, bio sam mali tada“

Salva smeha je prekinula na momenat takmičarku Jelenu, koja se nije dala zbuniti.

„Osoba A, zašto ste od penzionera oteli penzije i podelili ih bogatijem sloju stanovništva?“
„Bilo mi je žao bogataša, jer su im najavili neki porez na ekstra profit i veći PDV na jahte, vile i džipove. Pa rekoh, da im se nađe“

„Osoba A, da li vi smatrate da je to ispravno, što ste oštetili oko 10000 penzionera?“
„Naravno da je ispravno, jer to su penzioneri sa najmanjim penzijama. Vidite, kad je prime, kao da nisu primili ništa, tako da je njihov gubitak jako ništavan. Preboleli su ga jako brzo u narodnoj kuhinji crvenog krsta, gde hrana prava gozba u odnosu na ono što su mogli skuvati od svojih penzija…“

„Osoba A, da li ste ponosni na svoja dela?“
„Jesam. Obradovao sam mnoge bogataše, a penzionere spasao sekiracije raspolaganja sa onom crkavicom“

„Osoba B, imate li ijedan….“

Zvuk signala da je isteklo vreme prvog takmičara je prekinulo Jeleninu salvu pitanja.

Aplauz je ponovo usledio, a voditelj se obratio svojoj mladoj i zgodnoj asistentici, koju dosad niko nije ni primetio.
Ona je preuzela reč, i najavila sledećeg takmičara i njegove dva minuta prava postavljanja pitanja.
Cvrkutala je lepim i melodičnim glasom
„Zorane, molim vas da pristupite ispitivanju naših tajanstvenih ličnosti i iskoristite svoje dvo minutno pravo na najbolji mogući način.
Vreme…Sad.“

Zoran je pročistio grlo i počeo.

„Osoba B, rekli ste Jeleni da što više pijete, lakše letite. Da li ste ikada leteli trezni?“
„Mislim jednom ili dva puta na početku Srbomenovanja“

„Osoba C, kako ste stekli vaše super moči?“
„Od kada me udario brzi voz Beograd Budimpešta 1995. godine“

„Osoba C, opišite nam to“
„Lepo..kada sam nakon rata došao u Srbiju bez ičega, potucao sam se po ulicama Novog Sada. Kada god bi se negde obratio za smeštaj, posao ili nešto, rekli su mi da me jebo voz koji me dovezao, i da su siti takvih.
Postajao sam sve depresivniji i depresivniji. U glavi mi je samo odzvanjalo da me jobo voz.
Na kraju sam se popeo na prugu, skinuo gaće, sageo i čekao voz.
Naišao je onaj brzi iz Budimpešte. Kada me opalio po sred guzice, poleteo sam i visoko gore u vazduhu i pomislio „Evo, sad me baš jebo voz koji me dovezao“.
I kada sam trebao da padnem, nisam mogao. Inat mi nije dao. Ostao sam tako da lebdim u vazduhu i gledam ispod sebe voz, Novi Sad i Dunav. Malo sam se začudio što mogu da letim, ali i nisam se toliko zaprepastio. Mene ništa više nije moglo iznenaditi. Uostalom, sve sam ja to opisao u svojoj knjizi.“

„Osoba B, vi ste svakako Srbomen, pretpostavljam. Da li bi ste išta dodali ili oduzeli prići osobe C?“
„Ne, sve što je rečeno, stoji“

„Osoba A, kako ste znali da će se prevrnuti šleper jelen piva? Ipak, na toj raskrsnici ste okupili na stotine žena, dece, trudnica i penzionera da piju pivo besplatno, čekajući nailazak šlepera koji se zaista i prevrnuo tu?“
„Recimo da sam stekao prilikom udara voza u moje golo dupe određene parapsihološke moči“

„Osoba B, da li ste ikako pripomogli tom prevrtanju šlepera?“
„Naravno da ne, za šta me smatrate?“

Publika u studiju je na ovo provokativno pitanje reagovala dramatično.
Uvredama, psovkama, pljuvanjem i zviždanjem je izrazila negodovanje na Zoranovo pitanje. Svojski se potrudila sa psovanjem, ipak su to sateliti prenosili…

Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #8 poslato: 13.09.2009. 13:54:20 »

Asistentkinja voditelja je smirivala publiku nekim pošalicama, a voditelj je dignutim rukama pozivao publiku na smirenje strasti.

„Gospodine Zorane, molim vas nastavite sa pitanjima… Dragi gledaoci, publiko, šta da kažemo na ovo. Svakom se dešavaju greške, pa i Zoranu. Sigurno nije ništa loše mislio…Zorane, nastavite“
Cvrkutala je mlada i lepa asistentkinja voditelja.

„Osoba C, da li ste znali da ste napili dvadesetak dece, i isto toliko trudnica. O penzionerima i ostalom narodu da ne pričam.?“
„Nisam ja gospodine Zorane kriv što se šleper baš tu prevrnuo, gde sam ja decu okupio. A i muževi bi trebali da paze na svoje žene… Pa to je i pitanje kućnog odgoja“

Gromoglasan aplauz je zatresao salu.
Nakon smirivanja, Zoran je nastavio.

„Osoba A, pomagali ste i policiji da se obračuna sa kriminalom. Koji je zadnji slučaj, a koje su novine prenele“
„To je bilo pre sedam dana, kada sam patrolirao iznad grada. Već duže vreme sam pratio sukob skupine penzionera i nezaposlenih lica oko prava na određeni kontejner. Taj kontejner se nalazi u elitnoj stambenoj četvrti i pun je raznih poslastica za gladni stomak našeg prosečnog čoveka.
Moja misija je bila da ne dozvolim eskalaciju sukoba, i nadgledam podelu hrane iz 
tog kontejnera. Ipak, jedan penzioner nije mogao od gladi da čeka red, pa se zaputio u obližnju prodavnicu i ukrao jednu Carnex paštetu od 50 grama. Izašao je iz prodavnice neprimećen, ali ne i od mene. Uhapsio sam ga, našao dokazni materijal, vezao ga za banderu i propisno ga izudarao da mu to ne padne više na um. Zatim su pozvali policiju.


„Osoba A, prebili ste penzionera i vezali za stub radi jedne paštete?“
„Da, naravno..vidite, danas pašteta, a sutra bog zna šta. A i sam vrh države poziva na obračun sa kriminalom, korupcijom i pljačkom. Ja ne bih bio Srbomen, da ne učestvujem u tome“   


 Halu je opet zatresao gromoglasan aplauz.

„Osoba C, da li ste se ikad obračunali sa organizovanim kriminalom ili ste samo sa sitnijim prestupnicima imali posla?“
„Ovaj, kako da vam kažem, to vam je…..“

Zvučni signal isteka vremena nije dao mogućem Srbomen da završi odgovor.
Umesto toga,  voditelj je zahvalio Zoranu i apelovao na publiku za aplauz, koji je izostao.

Generalni direktor nacionalne televizije pogleda u svoju sekretaricu i promrmlja
„Ova nacija nikad neće zaboraviti ovom Zoranu što je prozivao Srbomena“

U neobeleženom belom džipu, trojica vrhovni ljudi sigurnosti zemlje su imali samo po jednu reč za Zoranov nastup.
„Gnjida“
„Kreten“
„Retard“

Zatim Stanković izvadi svoj notes i upisa u njega : Radovanović Zoran, strani element detaljna provera.

Junuz stade ispred portirnice i zagleda se u zvezdano nebo. Mrak je već odavno pao. Izvadi cigaretu, pripali je i pomisli
„Tamo među zvijezdama nas ima još, garant. Ne dolaze oni džaba ovde kod nas, u onu ameriku. Alah je fakat velik“
Uvuče par dimova i vrati se u portirnicu. Tamo, sa dna ladice pisaćeg stola izvadi porno časopis i poče ga listati…..


Voditelj je najavio trećeg takmičara, Tolkin Miloša.

Blagi aplauz se zalomio, ali Miloš nije čekao da se sasvim stiša  Nije publiku čak ni pogledao.

„Osoba A, da li imate dece“
„Ne“

„Osoba B, imate li ženu ili devojku“
„Da, devojku“

„Osoba C, uz svoju devojku, da li imate još devojaka i koliko“

Po prvi put, jedan od lažnih Srbomena je ustuknuo.
Voditelju se naboralo čelo, a iz publike se nije ni muva čula.

Generalni direktor nacionalne televizije se naže is fotelje u svojoj kancelariji prema ogromnom televizoru i reče
„Zorice, ovaj baš rešio da uzme pare i upropasti sve ovo. Daj mi režiju na vezu“.
Nakon deset sekundi, direktor reče u slušalicu
„Prekinite suptilno sa emisijom i dajte reklamni blok. A onoj budali objasnite da nema pitanja intimne prirode. Zapretite mu diskvalifikacijom. Uradite nešto.“

Zatim je direktor izvukao maramicu iz sakoa i počeo brisati čelo sa njom.
„Srediće žiri? Odlično. Nastavite onda emisiju“
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #9 poslato: 13.09.2009. 13:54:49 »

U samom studiju, tročlani žiri se po prvi put oglasio
„Gospodine Tolkine, pitanje se ne uvažava i subjekat nije dužan da odgovori na njega. Svako sledeće intimno pitanje će biti kažnjeno sa oduzimanjem deset sekundi vašeg vremena. Molim vas, nastavite“

Salom odjeknu aplauz, a kamere emitovaše u svet, kao i na ogromne panoe unutar studija kretanje Miloševih usana. Nije trebalo znati čitati iste, da bi se najsočnija psovka sa njih očitala.
Očito mu je propao plan otkrivanja identiteta kroz intimna pitanja, a na koje subjekat nije smeo dati lažan odgovor.

„Osoba A, koja vam je najomiljenija hrana“
„Pasulj i ćevapi“

„Osoba B, od čega se izdržavate“
„Radim, a i moji jataci se brinu o meni“

„Osoba B, a čime se bavite?“
„Pišem knjigu o isceljivanju pasuljem, kuvanju čaja od pasulja i kuvanju pasulja za razne vrste bolesti.“

„Osoba A, da li ste izdali ijednu knjigu do sada“
„Kako da ne. Izdao sam knjige „Kontovi i dugokontovi prirode“, zatim „Lečenje ćevapima“ onda „1000 lekovitih svojstava pasulja i kobasica“ i „Elementarne strukture šljivovice u dosezanju levitacje“


„Osoba A, koliko znam, tih knjiga nema nigde u knjižarama. Gde se mogu naći, nabaviti?“
„Ponekad držim javna predavanja na malim lokalnim televizijama, kao i na tribinama. Uvek nosim po koji primerak uz sebe, pa prodam nekome. Najviše posle svojih akcija a pre dolaska vlasti. A imam i svoje distributere na buvljacima.

„Osoba C, ko vam štampa knjige?“
„Moji jataci“

Osoba C, da li imate sada neki primerak kod sebe?“
„Ne“

„Osoba B?“
„Ne“

„Osoba A“
„Ne“

„Osoba B, da li vaši jataci prodaju dovoljno knjiga da bi ste se izdržavali, ili morate da dopunjujete vaš kućni budžet“
„Dopunjujem“

„Osoba A, čime i kako, moliću“
„Pa iz onog kontejnera u elitnom delu grada, pobogu. Istovremeno donesem hrane kući, a i pazim da ne eskalira sukob između penzionera i radnika u redu za pristup kontejneru.

„Osoba C, znači, vas se tamo može naći?“
„Da, ali ja sam nekad prerušen u penzionera, a nekad u nezaposleno lice, a red se počinje stvarati oko 23 časa tako da sam skriven među hiljadu duša…“

„Osoba B, da li živite u kući ili u stanu, i da li ste podstanar ili posedujete svoju nekretninu?“
„Imam jedan stan, koji se nalazi u kući. To je vlasništvo mojih jataka. Takođe raspolažem tajnim lokacijama na ravnim krovovima i kotlarnicama Beograda, Novog Sada i Niša.“

„Osoba C, odakle vam inspiracija za vašu uniformu, mislim da brukate i sramotite zemlju“
„Pa , jebe se meni za…..“

Signal završetka vremena nije dao publici da čuje odgovor do kraja.

I opet je gromoglasan aplauz, zajedno sa skandiranjem Srbomenu tresao Beograd.
Raznobojni svetleći efekti su šarali salom, simfonijski orkestar je ponovo svirao „Grome moj“, a voditelj je podigao ruke da smiri publiku.

Napokon mu je to i uspelo.
Zatim se obratio publici. Nije mu promaklo da su se strani izveštači iz svojih loža uzjogunili, i da je vidljiva doza nervoze uhvatila sve pripadnike snaga bezbednosti zemlje.
Jasno je uočio njihove pozicije, iako je ranije dobio instrukcije od njih.

Trenutak istine se bližio. Za samo desetak minuta, Srbomenov identitet će biti otkriven.
Jedna od najvećih misterija sveta će biti otkrivena.
Narod će isprva da skandira, ali vremenom će se podeliti mišljenja.
Jedni će ga smatrati zločincem, a drugi nacionalnim herojem.

Masa se polako smirivala, aplauz je jenjavao i samo ga je pokoji zvižduk otpratio u tišinu...

„Dragi naši gledaoci, naša publiku, naši dragi gosti u studiju i celi svete.
Došao je trenutak istine“
Voditelj nikad u svojoj karijeri nije imao ozbiljniju najavu

„Naši takmičari će sada da se opredele ko je od trojice prisutnih gospodina Srbomen. Osoba A, B ili C.
A vi dragi naši gledaoci možete im se priključiti putem smsa . Cena poruke je kao što znate 150 dinara bez pdva, ali zaista u ovom istorijskom času ne treba gledati na takve sitnice.

Svetla su se postepeno smanjivala, dajući takmičarima vremena i koncentracije da razmisle i da se opredele.
Samo su ogromni paneli svetleli, prikazujući rezultate sms glasanja iz celog sveta.
Trobojni reflektor je polako prelazio preko ozbiljnih i koncentrisanih lica takmičara, dok je simfonijski orkestar sporijim tempom i prigušenom jačinom na pragu ćujnosti svirao „Grome Moj“.

I odjednom , vreme za razmišljanje je isteklo.
Svetla su zasijala punim sjajem, a „Grome moj“ je ubrzan treštao svom jačinom.
Vreme za razmišljanje je prošlo.

Malo pre toga, voditelj se obratio svojoj mladoj i lepoj asistentkinji isključivši mikrofon na reveru.
„Slušaj, ubi me stomak. Moram pod hitno u klozet. Molim te, rastegni ovo nekako do mog povratka ili završi sama.“

Na to mu odgovori asistentkinja, takođe isključivši mikrofon.
„Jeste li bre normalni, sada da idete u wc? Pa milijarde vas gledaju, čoveče… Generalni ima da nas ubije…“

„Ne sekiraj se za guzonju, dete…a i samo zamisli kada bi ti sama završila emisiju pred par milijardi gledalaca i šta bi to značilo za tvoju karijeru. Ili bi radije da se userem u ovo belo odelo kraj tebe pred celim svetom?“

Njene lepe plave oči su u polumraku zaiskrile inteligencijom, i pohlepom.
Skrivena tamom, ovlaš je poljubila voditelja u obraz i šapnula mu na uho
„Idite dok ne bude kasno…i hvala vam.“

Voditelj je brzim koracima napustio binu u pravcu toaleta.
I pred samim ulazom u muški wc, sretnu generalnog direktora nacionalne televizije.

Mlada i lepa asistentkinja voditelja samouvereno uključi mikrofon na reveru, nabaci svoj najlepši osmeh preko blistavih zuba i zacvrkuta svetu, ne zaboravivši pri tome da istakne svoja dekoltirana prsa.

„Dame i gospodo, vreme je. Na velikim panelima vidite rezultate svetskog glasanja smsom, koji je, nadamo se, pomogao našim takmičarima.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #10 poslato: 13.09.2009. 13:55:16 »

Osoba B ubedljivo vodi, dok je odmah ispod nje, sa malom razlikom,  osoba C.
Osoba A je slabo rejtingovana, ali ipak će naši takmičari da kažu poslednju reč.

Gospodo takmičari, izvolite“

Simfonijski orkestar je odsvirao bis, a takmičari su se približili svojim pultovima i stisli po jedan od tri tastera na istima.

Sekvence „Moj Beograde“ su se smenjivale sa galerije, a ogromni paneli su zaigrali ogromnim brojevima.

Cela planeta je prestala disati. Niko se nije pomakao, i eventualnom vanzemaljcu bi izgledalo kao da je zemlja stala u vremenu.
Ipak, planetarni muk prekinu mlada i lepa asistentkinja voditelja koji se nije umalo uneredio pred celim svetom.

Junuz Halilović je i dalje listao porno časopis i smejao se sitnim i isprekidanim kikotom, povremeno ponavljajući „joj srećo Junuzova“ ili „Srce moje, kud nije ona moja takva ko ti“

Na ogromnim panelima su ostala da svetle slova B B C.
Studijom se opet prolomio aplauz, koji je kratko trajao. I gledaoci su bili nestrpljivi da saznaju ko je Srbomen.

„Dragi gledaoci, Jelena je glasala za osobu B, Zoran isto za osobu B, a Miloš za osobu C.
Jelena, zašto osoba B?“

Zbunjeno, Jelena poče da zamuckuje.
„Pa, znao je detalje oko šljive, a i nos mu je crven.“
„Da, i ? Nastavite, Jelena..“

„To bi bilo to. To je presudilo za moj izbor“


„Hvala Jelena. Zorane, i vi ste glasali za osobu B. Zašto?“
„Eliminisao sam odmah osobu C jer mi je priča o postanku Srbomena neverovatna. Pa molim vas, ko još skida gaće i tako čeka brzi voz? Mislim da me osoba C namerno iritirala da se ne mogu jasno koncentrisati.
Između A i B ipak sam odabrao B, zbog razloga koje je Jelena veš iznela.“

„Zorane, hvala vam. Miloše, osoba C. Zašto?“
„Mislim da je priča o vozu i postanku toliko neverovatna, da mora biti istinita. Takođe, akcenat osobe C mi ne liči da je iz ovih krajeva. Nekako mi je neobićan.
Uveren sam da je osoba C, samim tim čto je odmah znao naslove svojih knjiga“

„Hvala Miloše.
Dragi gledaoci, gosti, dragi svete… tri takmišara, dva rešenja, a samo je jedno tačno. Moja dilema je odakle da krenem. Neka bude osoba A, za koju niko nije glasao.
Osoba A, molim vas da se predstavite...“

Melodramatična muzička sekvenca je krenula sa galerije, a publika je aplaudirala.
Nakon stišavanja, osoba A se okrenula publici, jasno i glasno izgovorivši.
„Ja sam Obrad Škorić, 32 godine star i voditelj na alternativnoj televiziji.“

Aplauz je usledio, kao i nova muzička sekvenca. Reflektor se sa Obrada pomakao na mladu i lepu voditeljicu.
„Znači, osoba A nije Srbomen… dragi gledaoci, tenzije se dižu.
Sada bih zamolela osobu C da se predstavi.“
Još melodramatičnija sekvenca simfonijskog orkestra sa galerije je preplavila ogroman studiju, a reflektori su šarali po osobi C.

Napolju, u belom neobeleženom džipu, troje ključnih ljudi u mehanizmu sigurnosti zemlje su izdavali naređenja i direktive radio uređajima.
Helikopteri su poleteli, kao i migovi.
Tenkovi su blokirali kvart oko ogromnog studija, a specijalne snage vojske i policije popunili svaki prolaz, ulaz i ulicu.

Srbomen nije mogao pobeći, ovaj put.
Još samo da označe osumnjičenog, samo da budu sigurni ko je Srbomen, i akcija hapšenja počinje.

 „Osoba C, molim vas da se predstavite“
Zacvrkuta sada najpoznatija tv voditeljica na svetu.

„Ja sam Gabrijel Mugabe, student iz Zimbabvea“

Ogroman aplauz , kao i neizbežan bis orkestra se prolomio salom. Sada više nije
bilo sporno ko je Srbomen. Publika je pala u trans, i skandirala Srbomenu.

Reflektori su šarali i pozornicom, i publikom a simfonijski orkestar je svom jačinom svirao „Grome moj“

Nedugo pre toga, ispred muškog wc’a, generalni direktor nacionalne televizije se obrati voditelju
„Opet pritislo, voditelju? Upravo ste upropastili vrhunac svoje karijere, mladiću…a lepo sam vam nudio pampers.. odoh sada da trijumfujem sa voditeljicom na pozornici, a vi sedite i olakšajte se …hahahahahahahahah“


Junuz Halilovič je upravo odlagao svoj porno časopis u ladicu, kad ugleda priliku koja mu se iz pravca studija približavala.
Prepozna voditelja i uljudno ga pozdravi.

„Dže si bolan voditelju, otkud ti ovde. Zar ne vodiš ono tamo, onaj kviz?“
„Ma ne, Junuze…nešto me stomak zeza, pa odoh do apoteke…nek ona mala završi emisiju“

„Junuz nije mogao, a da ne pita voditelja…“
„Jel, buraz…jel ti nju, ono, znaš…mislim, jel ti furaš sa njom?“

Voditelj se nasmejao i odgovorio.
„Bi ja rado, moj Junuze..ali, ja sam zauzet daleko, daleko bitnijim poslovima….“
Pošto se legitimisao, prošao je kraj jakog policijskog obezbeđenja, potpisao autograme istima, mahnuo još jednom Junuzu i pošao ka obližnjoj apoteci.

Skandiranje Srbomenu je trajalo celih 20 minuta, koliko je i orkestar svirao, a tehničari za reflektorima divljali po publici i pozornici.
Opšte ludilo i euforija je nastupila.
Generalni direktor je izašao na pozornicu i zagrlio osobu B.
Najpoznatija voditeljica sveta je čestitala dobitnicima, dok je Tolkin Miloš tek sad primetio da je njegov kandidat za Srbomena u stvari crnac.

Čovek je čuo otključavanje metalnih vrata i ustade iz fotelje.
U sobu stupi voditelj.
Čovek se zagleda u pridošlicu i samo izusti
„Neverovatno“

Onda voditelj jednim potezom strže masku sa lica i baci je na pod.
Nasmeši se najtoplijim osmehom čoveku, i pruži mu ruku, te reče..
„Voditelju, sve je proteklo OK. Čeka vas stan, povišica i bonus. Hvala vam na vašem razumevanju“

Čovek prihvati ruku i odgovori
„Moja je čast konačno stisnuti ruku Srbomenu. U jednom momentu ste me zaprepastili svojom maskom. Mislio sam da gledam u ogledalo, a ne u Srbomena. Svaka vam čast.

Srbomen mu odgovori
„Ja se hiljadu puta izvinjavam na ovoj otmici, ali razumete da drugačije nije moglo?“

„Ma ne zameram vam ni sekunde, Srbomene..razumem vas totalno i baš mi je drago bilo na ovoj nesvakidašnjoj saradnji. Molim vas, sedite da pogledamo kraj onog cirkusa tamo….posle čete me pustiti, nadam se?“

„Naravno, i odvesti vas gde želite. Vazdušnim putem“
Obojica su se nasmejali i zagledali u televizor.

Konačno, osoba B ustade iz fotelje i reše generalnom direktoru nacionalne televizije na uho
„Čoveče, ja nisam Srbomen…“
Direktor se zagleda u njega u neverici. Pogleda u voditeljku, sada najpoznatiju na svetu, koja je čula šta je osoba B rekla direktoru.

Jedva umiri publiku i orkestar, te nastavi voditi emisiju.

„Dragi gledaoci, molim vas za još malo pažnje. Osoba B nam se nije predstavila, iako svi mislimo da je baš ona Srbomen. Međutim, u svetlu novih okolnosti…najbolje da nam se predstavi osoba B.
Izvolite“

Osoba B se polako okrenuo publici, i pri tome uočio gnevna i razočarana lica takmičara dobitnika.
Onda je pročistio grlo i rekao u mikrofon..

„Ja sam Oliver Plakar, 70 godina star i penzioner.“
Muk u studiju je trajao sve dok ekipe anti terorističke jedinice nisu upali na pozornicu i sve pohapsili. Ipak su mudro pre toga sačekali da krene blok reklama.
Da se ne brukamo po svetu.

A u sobi bez prozora, sa metalnim vratima, Srbomen otvori još po jedno pivo dok je voditelj naginjao šljivovicu iz pljoske…..

Kraj.
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #11 poslato: 13.09.2009. 22:59:52 »

Odlična priča Sal.
Lepo si je vodio. Dobri su ti dijalozi.
 bravo
Sačuvana
peca777
SF friend

admiral flote


Poruke: 1.066
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #12 poslato: 14.09.2009. 08:41:16 »

odlicno mada do kraja sam mislio da je srbomen neko drugi...
Sačuvana
Tanjica
Daenerys Targaryen

predsednik


Poruke: 1.945
Ugled: +29/-10
Starost: 41
Lokacija: Bg
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #13 poslato: 14.09.2009. 11:18:03 »

Odlicna prica. Lepa tenzija  bravo bravo
Sačuvana

My needs are simple and few: food, clothing, a comfortable bed to sleep and NO IDIOTS.
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.752
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #14 poslato: 14.09.2009. 11:54:25 »

Prica je dobra  Laughing ali ovaj put bi je trebao malo doraditi.  Rolling Eyes
Vidi se da je nisi radio u dahu i sa uzivanjem.  Laughing
Ne zameri, ja nisam kriticar vec obican citalac, tako da moje misljenje nista ne znaci  Embarassed
Ima recenica koje su nezgrapne u odnosu na tvoj stil.
Sama ideja je posebna, prica je zabavna, (sto rece Sivka) dijalozi su odlicni, prirodni, narodski, ali  postoji to ALI. Neznam ni sam sta je to ali ga osecam.
Retoricar i narator kao ti ce ga lako pronaci, u to sam siguran. Sama prica zasluzuje da de izbrusi i znam da to tebi nece biti tesko  Embarassed Embarassed Embarassed
Nadam se da neces zameriti, ako joj dam ocenu 3+ za sada.
Sačuvana
Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.028 sekundi sa 24 upita.