SF tim

SF umetnost => Velika dela SF književnosti => Temu započeo: SRX 17.10.2007. 11:13:27



Naslov: Haruki Murakami – Igraj igraj igraj
Poruka od: SRX 17.10.2007. 11:13:27
Haruki Murakami – Igraj igraj igraj
Geopoetika, Edicija Svet Proze, 2005
Preuzeto sa www.sf-serbia.com (http://www.sf-serbia.com)
Autor: Popov Srđan


(http://www.sftim.com/forum2/forum/slike/t3401.jpg)
Knjiga Igraj igraj igraj je moderni japanski roman o jednom usamljeniku, samcu, koga je žena ostavila i koje se sve više gubi u ubrzanim tokovima sadašnjice. Ona govori o iznenadnoj odvojenosti čoveka od sveta i ponovnom uspostavljanju veza sa društvom (modernim kapitalističkim društvom, koje kako više puta navodi Haruki Murakami).
Meni je teško da imam kritičan stav prema ovakvoj knjizi, jer bi njoj, verujem, i iskusniji čitaoci od mene, teško našli manu. Mane gotovo i nema. Imamo sjajnog pisca – Haruki Murakamija – svetski poznatog, već više puta priznatog autora, koji se u ovom romanu nije «štedeo na talentu», a rezultat je naravno – fenomenalan. Tu nema dileme.
Otkrivanje bilo kog lika, događaja ili radnje u kratkim crtama, značilo bi smanjiti budući doživljaj pri čitanju, stoga ću biti pažljiv u tom pogledu.
Glavni lik (čije ime pisac vešto krije tokom romana) doživljava jedan prazan period u svom životu pošto ga žena ostavlja. Odlazeći jednog jutra, bez ikakve najave, drugom, ostavlja našeg junaka samog. On to ne shvata previše burno; on nastavlja svoj život, radeći svoj posao (koji on naziva kulturnim čišćenjem snega - sjajno), dok jednog dana ne upoznaje jednu devojku, koja nije devojka njegovih snova, niti je zaljubljen u nju, ali koja ga bez prestanka proganja u mislima. Radnja kreće pošto ga i ona ostavlja posle kratkog vremena provedenog zajedno, gde naš pripovedač ostaje potpuno sam, sa jednom ogromnom rupom u životu. Jednog dana, rešen da se vrati u život, kreće za devojkom u koju nije zaljubljen, ne znajući gde je, niti kako se zove, ali znajući da ga je u snovima dozivala sa zadnjeg mesta na kojem su se videli – iz Hotela Delfin.
Igraj igraj igraj bi neki nazvali trilerom, drugi ljubavnim romanom, treći fantastičnim, a neki, u nedostatku volje da svrstavaju ovu knjigu u bilo koji žanr, nazvali bi je dobrom knjigom, koja prevazilazi sve nabrojane žanrove.
Meni je teško da imam kritičan stav prema ovakvoj knjizi, jer bi njoj, verujem, i iskusniji čitaoci od mene, teško našli manu. Mane gotovo i nema. Imamo sjajnog pisca – Haruki Murakamija – svetski poznatog, već više puta priznatog autora, koji se u ovom romanu nije «štedeo na talentu», a rezultat je naravno – fenomenalan. Tu nema dileme.
Ovo je priča o usamljenosti, ljubavi, nedostatku ljubavi, povezanosti, muzici, životu, ljudima i osećanjima. Neverovatan je osećaj bukvalno lebdeti kroz knjigu, jer je priča tako kontinuirana, bez većih predaha, sa mnoštvom različitih ideja, da je čitanje zapravo uživanje. Kraj romana dolazi iznenadno, jer toliko uđete u glavnog lika, u njegov način razmišljanja, da vam prekid tih njegovih misli smeta na kraju. Da se razumemo – ništa nije nedorečeno na kraju, ali opet – sam nedostatak daljih misli, bilo kakvih,  je ... onespokojavajuć. Knjiga je mogla trajati večno, što se mene tiče. Nije se morala nikad završiti.
Što se tiče nedostataka, taj ću deo preskočiti, jer na tako nešto nisam naišao. Ovo je bez sumnje remek delo moderne književnosti.