SF tim

SF umetnost => Književnost => Temu započeo: sivka 17.11.2010. 10:03:58



Naslov: Mačji snovi, Ivana Milaković
Poruka od: sivka 17.11.2010. 10:03:58

Redosled priča:

Prvi deo:
Krilčica
Cena prelaska
Leopard u njenoj senci
O detelini i krilima
Timijeva sestra
Vetar iz Hamala
Njen ples
Šta sve možeš s lešom kad se dosađuješ
Devojčica i njen zeka
Pesma
Piće
Mali izgubljeni pas
Čeljust koja drži prst
Snovi

Drugi deo:
Baka
Vučja priča
Glad
Bratac Ivica i sestrica Marica
Šare zmajeve neveste
Pepela, drvo, princ i golubice
Plameni sjaj
Kraljičina priča
Šumski kralj
Usnula lepota
Vitez, princeza i zmaj


Jutros me je nazvao šef radio mreže Pink taksija i potvrdio da će u noći između petka i subote, (19.11. na 20.11.) ubeležiti imena 20 korisnika "na poziv" koji će svoj primerak knjige dobiti u knjižari.
Naime, Pink taksi je otkupio 20 primeraka knjige "Mačji snovi" Ivane Milaković i podeliće ih na poklon korisnicima Pink taksija.


Naslov: Odg: Mačji snovi, Ivana Milaković
Poruka od: valiant68 18.11.2010. 18:22:53
Bravo za Pink taksi. Izdavastvo je sirenje pisane umetnosti, potrebne su joj mecene.



Naslov: Odg: Mačji snovi, Ivana Milaković
Poruka od: Sekundica 23.12.2010. 10:06:07
Mačji snovi, Ivana Milaković
(http://www.sfpogled.net/Slike/Ivana%20Milakovic_Macji%20snovi.jpg)

Izdavačka kuća Tardis je neumorna u promovisanju domaćih žanrovskih pisaca. Jedan od desetak novih naslova koji su predstavili na ovogodišnjem Sajmu je i prva zbirka Ivane Milaković. Mačji snovi sadrže 26 kratkih priča čija dužina varira od 5 rečenica (koliko ima najkraća), do deset i kusur stranica.

Svoju prvu priču, Vetar iz Hamala, Ivana Milaković je napisala kada joj je bilo 18 godina. Ova priča se nalazi u okviru prvog dela zbirke koji sadrži najbolje priče koje je Ivana Milaković stvorila tokom proteklih petnaest godina bavljenja kratkom formom. Iako priče međusobno ne povezuju radnja ili likovi, lako je uočiti omiljene teme i motive spisateljice. Motivi krilate dece i mačaka koje mogu da lete i govore, provlače se kroz nekoliko priča – a mogu se pronaći i na veoma upečatljivoj naslovnici koju je oslikao provereni Tardisov saradnik Željko Pahek.

U ovom delu nalazi se i najbolja priča u zbirci, O detelini i krilima. Priča o bolesnoj devojčici Jeleni i njenom poznanstvu sa krilatim mačetom Detelinom i vampiricom Zlatokrilom je trebalo da otvori zbirku (umesto nje, ta čast je pripala motivski sličnoj, ali manje efektnoj Krilčici). O detelini i krilima zaslužuje da bude proširena u kratki roman. Pored navedenih, u prvom delu izdvajaju se priče Leopard u njenoj senci i Mali izgubljeni pas. Ivana Milaković se najbolje snalazi kada pripoveda gorko-krvave priče u kojima su glavni junaci tužna i usamljena deca.

Drugi deo knjige sadrži prerade dobro poznatih bajki. Osnove koje Milakovićeva uzima su svima dobro znane – u ovom segmentu možemo pronaći nove verzije priča o Ivici i Marici, Crvenkapi, Snežani... Bez obzira na početnu inspiraciju, ovo definitivno nisu priče za malu decu (bar ne za onu koja se lako uplaše). U bajkovito tkivo je ubrizgan snažan horor koncentrat.

Autorka poseže za izvornim verzijama bajki, vraćajući pričama prvobitnu krvavost - ali i koji sloj uz to. U preradi Ivice i Marice, priči Bratac Ivica i sestrica Marica, na primer, oseća se uticaj Klajva Barkera i njegovog Bluza svinjske krvi. Kada već govorimo o uticajima, drugi deo zbirke pre svega predstavlja dijalog sa već postojećim obradama bajki koje je Anđela Karter ponudila u poznatoj zbirci Krvava odaja. Sama autorka ne krije uticaj koji su, na nju i njene priče imali pomenuta Anđela Karter, Nil Džordan (njegov film Vučja družina je baziran na Krvavoj odaji) i Nil Gejman, ali i anima Pet Shop of Horrors koja je iskorišćena kao inspiracija za priču Glad.

Stil Ivane Milković je lišen ukrasa, rečenica je svedena, veoma brzo se prelazi na poentu – što može biti i prednost i mana, sve u zavisnosti od preference čitaoca. Kada se podvuče crta, zbirka nudi dovoljan broj uspelih priča i, što je najvažnije, sasvim jasan uvid u jedan poseban književni talenat. Ivana Milaković u Mačjim snovima, poput šetača na žici, vešto balansira između bajki i horora. Veoma specifična atmosfera koja se bez obzira na varijacije može prepoznati na gotovo svakoj stranici, ukazuje na to da je posredi spisateljica sa izgrađenom poetikom. Njene priče (a to važi posebno za one u prvom delu knjige) se teško mogu pomešati sa pričama nekog drugog autora, a već ta prepoznatljivost je veliki uspeh za mladog pisca koji se bori za svoje mesto pod negostoljubivim književnim nebom Srbije.

Izvor: Đorđe Bajić, Popboks (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=8270)


Naslov: Odg: Mačji snovi, Ivana Milaković
Poruka od: vanax 23.12.2010. 14:21:09
Bajić je potpuno pogodio u centar Ja bih dodao da Ivaninu zbirku ne treba čitati odjednom, najbolja je uz dobru pauzu, uz kafu ili čaj, ali nikako pred spavanje.


Naslov: Odg: Mačji snovi, Ivana Milaković
Poruka od: Sekundica 11.02.2011. 18:49:40
Upravo sam pročitao još jednu priču koja je objavljena na Ivaninom blogu (http://ivanamilakovic.blogspot.com/2011/02/ljudi-inspirisu.html).
Impresivno i dirljivo, apsolutna preporuka.


Naslov: Odg: Mačji snovi, Ivana Milaković
Poruka od: Hmmm 29.11.2012. 23:13:46
procitao nedavno knjigu, generalno vecina prica me je smorila ali bilo je par prica koje su za svaku pohvlau...izdvojio bi definitivno prvu pricu i pricu pod nazivom pesma....fantasticne su