SF tim

SF kreativci A.D. => Literatura => Temu započeo: dvab 17.07.2010. 16:33:51



Naslov: Kraj puta
Poruka od: dvab 17.07.2010. 16:33:51
...... evo i mog prvog pokušaja , pa šta bude.....


Kraj puta


Na putu do sutra u noci bez jutra
Sve predugo traje
U gomili trnja raste jedna dunja
Ali opore plodove daje

U svakoj krizi misli su mu opsedale stihovi neke pesme, manje više vezane za trenutni problem.Nikad nije znao odakle su ,tek pevušio je besomucno, ponekad danima.
Danas je bio jedan od tih dana.
             Zvali su ih: izgubljeni, zaboravljeni, otpisani.....Gomila naziva za ljude koji više nisu imali kud. Za one kojima je ovo bio možda jedini izlaz.
 Predugo bez posla,više nije mogao da prehrani porodicu. A valjda je klincima važniji doručak od oca.......
Posao je bio “jednostavan” istražiti minimum pet planeta i podneti detaljan izve-
štaj o eventualno mogućoj kolonizaciji. Za prvu istraženu, novac se dobijao unapred i to
dovoljno novca da njegova porodica živi normalan život.  Eto razloga.  Postojao je samo jedan mali problem. Do prve označene planete mu je trebalo dvadesetsedam  godina. Da bi spasio porodicu morao je da ostane bez nje.
Do baze je stigao Klarkovim liftom( naziv dobijen po nekom dosadnom piscu iz dvadesetog veka).Nikom nije jasno zasto je to čudo jos uvek u upotrebi ,kad se danas do bilo koje svemirske stanice u orbiti zemlje stiže običnim busom. Na stanici ga je čekalo poprilično iznenađenje.
  Očekivao je gomilu ljudi koji koji će ga ,na ovaj ili onaj način pripremiti za dugo putovanje koje ga čeka. Ali tu je bio tek čičica za monitorom.
Matori je, verovatno zasmejan njegovim zbunjenim izrazom lica, rekao tek jednu :”Sedi.”
  Pola rečenog ga nije razumeo a drugu polovinu nije ni slušao, ali matorac je izgleda imao svoje načine da ga natera da zapamti . Tako da  se sad 187 godina, i četiri istražena sveta, kasnije seća svake rečene reči.
  Prosto rečeno; bilo kakva obuka je bila nepotrebna, razlog: sve neophodno se direktno ubrizgavalo u njega..Prvo mu je ubrizgao med-set, to jest gomilu nanobota koji ce popravljati šta se popraviti može.Drugi set je bio malo komplikovaniji: u pitanju je poveliki sinteticki dijamant koji ce imati ulogu procesora u kompjuteru koji je bio on sam…Naime ludi rusi su davno otkrili da kristali vode imaju odlično pamćenje, a ljudsko telo je puno vode.Problem povezivanja su rešili biolozi, sa svojom „pametnom bakterijom“ koja bi oko mozga pravila neki gel koji se ponašao kao superprovodnik. U taj gel je stavljen onaj dijamant čime bi trostrana veza mozak-voda-dijamant postala aktivna. Treci set je ustvari ampula stavljena pod kožu iza uva i predstavljala “jednostavan” link  za vezu sa spoljnim svetom. Najbolniji deo je ustvari i bio kad ga je matori “nakacio”na sistem i poceo da puni njegovu “vodu” gomilom podataka.
Većinu vremena ,od tih 187 godina, je proveo u hibernaciji. Tek nekih 5-6 meseci je proveo budan, tako da i dalje ima onih trideset godina ,sa koliko je i počeo sve ovo. Dobro nije baš da i dalje ima samo trideset, u odredjenom procentu se stari  i u hibernaciji ali o je valjda sad nebitno.
      A svet je išao dalje. Rekli su mu da, trenutno od porodice, ima pra pra pra.... unuka, da je ovaj oženjen i ima cerkicu.
Kompanija ga je obavestila i da je neki nemac ,pre nekih petnaestak godina, izumeo neku vrstu hiperpogona ,te se sad i u  najudaljenije sektore stiže veoma brzo.Kao i da ga moze na račun Kompanije ugraditi na prvom kruzeru na koji naidje.
           Gde je jebeni švaba bio pre dvesta godina.
Planeta pred njim, predstavljala je kraj puta. Onog koji nije želeo, puta koji je život izabrao umesto njega smejući mu se u lice, i spas i ponor.
Sve četiri planete koje je posetio su mu donele i previše iznenadjenja, osećao je da ova neće biti izuzetak. Ali će bar time konačno završiti sa kompanijom, moći da se vrati kući, šta god da je kuća sad. Bar da zapali sveću i ženi i svim koje je ostavio za sobom.
Senzori su očitavali normalne vrednosti u svim oblastima. Idealno mesto sa ljude?
E ovaj put ga time neće prevariti; blagi trzaj broda i…. Sleteo je.
Vazduh je bio nešto što ti govori da tu si i da tu želiš da ostaneš, ali voda je ono što ga je iznenadilo. Apsolutno čista sa savršenim oblikom kristala. Prvi gutljaj mu je vratio snagu i dobro raspoloženje i već je video slike u glavi kako je Kompanija na zemlji prodaje kao lek, što je najsmešnije ovaj put čak ne bi morali ni da lažu narod.
          Priroda slična onoj na zemlji , mnoštvo biljnih vrsta, ono što ga je zbunjivalo je odsustvo životinja, ali mora da su tu negde...
          Pažnju mu privuče usamljeno drvo na livadi. Nešto ga je vuklo ka njemu. Nešto što, do ovog trena , nikad ne bi ni pomislio da će mu nedostajati: Hlad!
Sunce je dobro radilo svoj posao ovde te je jedna kratka dremka mogla da malo odloži istraživanja.
Probudio se odmoran i odlično raspoložen; možda i previše dobro?
Tek jedan mali problem, nije mogao da pomeri noge.Krenuo je da se ispravi ali je shvatio da su mu i ruke nepokretne. Uspeo je tek malo da podigne glavu i vidi korenje omotano preko celog tela, i jedan koren kako kreće prema njegovom licu.
Krik je krenuo sam od sebe ali je bio zaustavljen korenom koji je vec počeo da ulazi unutra.Zbunjenost , bes, strah je počelo da menja osećanje pomirenja sa onim što stiže ,kraj puta, smrt.
Ali onda se opet pojavio osećaj zbunjenosti, jer pluća su dobila ono za čim vape,disao je.
Samo kad bi svi ti glasovi u glavi zastali na tren, tek malo da razmisli.Ali su oni postajali sve glasniji i glasniji: „Dozvoli nam“ – „Prepusti se“.
Stegao je svaki mišić u telu, spreman da se bori a opet pitajući se:”Zašto me ostavlja u životu, zašto me ne ubije”?
A onda je to nešto, šta god da je, ušlo dublje, golicajuci mu dušu, i popustio je.
Osecao je kako mu svaka ćelija vibrira, kako ga ispunjava cela planeta, i u potpunom grču je isčekivao eksploziju, trenutak kad više neće moci da izdrži, i kad će se raspasti u hiljade komada.A onda se sve okrenulo, on je počeo da ispunjava , on je postao planeta. Sva neugodna osećanja su nestala .Osećala se samo dobrodošlica.
Shvatio je da je stigao, shvatilo je da pripada.
Znali su da jeste.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: plotz 17.07.2010. 21:43:16
Simpa...paradi malo na "Naime ludi rusi su davno otkrili da kristali vode imaju odlično pamćenje, a ljudsko telo je puno vode"-odlično je(ideja sa vodicom) :cao:
Mada mogu neki i da ti zamere na "kristali vode"..al` šta je tu je :mrgreen: :mrgreen:


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Drndara 17.07.2010. 22:14:47
Ja sam, nažalost, malo zbunjena. Nekako mi je sve zbrkano i nabacano, nabrajanje i nabrajanje, fali mi atmosfera, opisi, osećaj, naboj. Bledo je. Sve nekako juri kao da jedva čeka da stigne do kraja. Kratko je.
Ideja nije loša, ali mi nije jasno šta on radi s parama kad ih dobije, posle pete istražene planete i od čega mu živi porodica kad potroši ono što je dobio unapred. Da li npr. sin osnuje novu porodicu pa i on ode u istraživanje? Ko onda hrani ženu onog prvog? Sin koji sada ima novu porodicu? A šta ako imaju ćerku? Ili mu žena umre kad se formira nova porodica? Il' ja tražim dlaku u jajetu? :sta?:

Ima gramatičkih i štamparskih grešaka u pisanju, ali nije tako strašno, da se srediti.

"Krik je krenuo sam od sebe ali je bio zaustavljen korenom koji je vec počeo da ulazi unutra." - uglavnom se ne ulazi napolje.

I stilski mi nije baš leglo, ne kažem da je loše, ali imam utisak da se nisi mnogo trudio oko rečenica. Kao da si čitavu priču ispisao direktno u ovaj post i okačio je.

Ajd da ne bude da samo kudim, mislim da bi moglo biti nešto, ali da mnogo više vremena posvetiš i proširiš priču da dobije neki oblik.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: plotz 17.07.2010. 22:18:22
Yes,treba da bude ili zahebancija ..naginje na tu stranu ili da se uozbilji i  zaista razradi.
Yes malko je taxativno... al` ako je početak (kako i zvuči),to je u redu :samo tako:


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: dvab 17.07.2010. 22:33:53
prvo ..hvala sto ste je uopste i procitali ...i hvala za savete i kritike.
Prica jeste prvi pokusaj za mojih 38 god i cak i meni izgleda onako kako ste je opisali, cak i malo vise od toga.
Jeste napisana "brzo" i vise je uvod u pricu ,a da li ce price biti ili je ovo kraj price jos neznam.
Verovatno me je u njoj vise interesovalo da li ja uopste jesam za takvo nesto kao i vase misljenje o tome  :cao:


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Sal 18.07.2010. 11:28:04
Cela priča je rađena narativno tj, obićno prepričavanje. Kao da nam opisuješ događaj koji se desio, bez imalo duše. Nakon dvadesetak rečenica počinješ smarati, iako storyline to ne zaslužuje.

Rečenice (pojedine, ima ih kamara) su ti prenapumpane...

Citat
Treci set je ustvari ampula stavljena pod kožu iza uva i predstavljala “jednostavan” link  za vezu sa spoljnim svetom

"U stvari?" Šta će ti "u stvari"? Kome se pravdaš i zašto se pravdaš? I ne boj se zareza, ne ujedaju, veruj mi.

Citat
Naime ludi rusi su davno otkrili da kristali vode imaju odlično pamćenje, a ljudsko telo je puno vode

Zašto "ludi rusi"? Mislim, u narativnom delu takvi cirkusi ne idu, jerbo ostavljaju loš utisak rečenice, pa i cele priče. A zarez, koji vrišti za implementacijom iza "naime", takođe ne ujeda.


Citat
Gde je jebeni švaba bio pre dvesta godina.
Mene pitaš? Čitatelja?  Jesmo mi na ispitu ili šta? Otkud ja znam gde švabo bio pre dvesto godina, u budućnosti...

Opet, nedozvoljena rečenica, i sasvim nepotrebna u narativnom delu.
Pokušaj je natandrčit među navodnike, i iza zareza dodati lićni kont junačine.... neš 'vako:

 "Gde je jebeni švaba bio pre dvesta godina!", sa setnim osmehom pomisli taj i taj, zagledan u daleke, ledene zvezde...

ili

 "Gde je jebeni švaba bio pre dvesta godina!", govori na glas tišini koja ga okružuje, te gnevno udara šakom o kontrolni pult letelice...

Mislim, pitanje gde bio švabo, ako neš da je se lišiš, MORA imati emocionalni kontekst, jerbo da je Karl Hajnc Rumenige ranije skontao pogon, on bi jadan bio sa svojom decom, koja doručkuju...

Previše detaljišeš neke stvari za tako kratku priču. Čiča za monitorom, lift Klarkov, a imaju buseve. Totalno nepotrebno! Ako si hteo doćarati atmosferu tog mesta i vremena, bogme nisi uspeo!


Zadnja rečenica u priči je nejasna. Bez veze, promašaj!

Vid' nemoj misliti da se pravim pametan. Da ne smatram priču, tj, ideju, storyline vredan, ne bih ti ovo ni pisao.

Nego ti zasući rukave i debelo ovo prepravi... pa da vidimo dalje.  :cao:






Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Eriops 20.07.2010. 13:08:59
Prilično dobra ideja, solidno je krenulo, ali si se pogubio u razradi, nije dobro ispalo.
Vidi, nemoj da te to pokoleba. Bitno je da imaš mašte i kreativnosti, a zanatsko-tehničke stvari leći će vremenom, niko se nije naučan rodio, sve će doći kroz rad. Što se tiče godina, to bi čak trebala biti izvesna prednost, sa trideset osam godina svakako imaš mnogo više životnog iskustva, nego sa 20-25, ako ništa drugo bolje poznaješ ljudsku psihu.
To što ti je Sal ukazao, pročitaj ponovo te svoje rečenice, probaj ih promeniti, doterati, kako bi bolje zvučale.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: dvab 20.07.2010. 22:38:04
.... hvala.... pokusavam da napravim drugu verziju... videcemo da li ce na nesto da lici


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: dvab 23.07.2010. 18:19:27
 :cao:  evo druge verzije, probao sam da vas poslusam a da li sam uspeo stvarno :?:

Kraj puta


„Ivane.“
Nastavio je da korača ne obraćajuci pažnju na , bar na izgled, iskrenu zabrinutost u glasu brodskog kompjutera.
 „2345,2346.......2373..“- brojao je glasno, kao da uživa u tome, neželeći više nista u svojoj glavi...Ali kompjuter je bio uporan: “Ivane ,moramo da razgovaramo!”
“2427,2428…..”-“ Ivane, spuštamo se na planetu, potreban si za komandama”
Nije prestao sa korača, niti prekinuo brojanje, ali je dosadna mašina ipak uspela da naruši prazninu načinjenu brojevima.Misli su se pojavile ,nezvane, nepotrebne:“ Na ovom brodu nepostoje komande za upravljanje... dovoljno je reći šta želiš”-
“2476,2477…… uhh prevarila si me ti ….. mašino!”
“Dobro, ne moramo da se vređamo, pošteno si izgubio.”Ivan je znao da razgovara sa mašinom, ali, skoro da bi se zakleo da je osetio podsmeh u toj rečenici.
            Prihvatio je ovaj posao očekivajući avanture, možda i više od toga. Istrašivanje planeta je zvučalo kao ...... nešto, ali. Posle par meseci provedenih u skakanju od sveta do sveta, osećao se prevarenim. Ništa se nije dešavalo.Čak i priprema za ovaj posao je bila dosadna jer: bilo kakva obuka je bila nepotrebna. Razlog: sve neophodno se direktno ubrizgavalo u njega..Prvo mu je ubrizgan med-set, to jest gomilu nanobota koji ce popravljati šta se popraviti može.Drugi set je bio malo komplikovaniji: u pitanju je poveliki sinteticki dijamant koji ce imati ulogu procesora u kompjuteru koji je bio on sam…Naime davno je otkriveno da voda ima odlično pamćenje, a ljudsko telo je puno vode. Problem povezivanja su rešili biolozi, sa svojom „pametnom bakterijom“ koja bi oko mozga pravila neki gel koji se ponašao kao superprovodnik. U taj gel je stavljen onaj dijamant čime bi trostrana veza mozak-voda-dijamant postala aktivna. Treci set je ampula stavljena pod kožu iza uva i predstavlja link  za vezu sa spoljnim svetom. I jedino iznenađenje koje je doživeo je kad su ga “nakačili”na sistem i počeli da pune njegovu “vodu” gomilom podataka.Jer se taj biokompjuter u njemu ponašao kao neki “3d google”
Zamisliš neki pojam i u momentu ti misli preplavi gomila slika i tekstova vezanih za njega.
„Senzori očitavju normalne vrednosti u svim oblastima.“-sad već ravnodušnim glasom reče kompjuter.” Dobro, dobro” –odgovori Ivan ”Samo mi javi kad sletimo”
“Sleteli smo pre deset minuta, ali…”-Ivan ga prekide:”Pa otvori onda ta vrata”
          Planeta nije sakrivala svoje draži, vazduh je bio nešto što ti govori da tu si i da tu želiš da ostaneš, ali voda je ono što ga je iznenadilo. Prvi gutljaj mu je vratio snagu i dobro raspoloženje i već je video slike u glavi kako je neka kompanija na zemlji prodaje kao lek, što je najsmešnije ovaj put čak ne bi morali ni da lažu narod.
          Priroda slična onoj na zemlji , mnoštvo biljnih vrsta, ono što ga je zbunjivalo je odsustvo životinja, ali mora da su tu negde...
          Pažnju mu privuče usamljeno drvo na livadi. Nešto ga je vuklo ka njemu. Nešto što, do ovog trena , nikad ne bi ni pomislio da će mu nedostajati: Hlad!
Sunce je dobro radilo svoj posao ovde. Jedna kratka dremka je  morala da malo odloži istraživanja.
Probudio se odmoran i odlično raspoložen; možda i previše dobro?
Tek jedan mali problem, nije mogao da pomeri noge.Krenuo je da se ispravi ali je shvatio da su mu i ruke nepokretne. Uspeo je tek malo da podigne glavu i vidi korenje omotano preko celog tela, i jedan koren kako kreće prema njegovom licu.
Krik je krenuo sam od sebe ali je bio zaustavljen korenom koji je vec počeo da ulazi.Zbunjenost , bes, strah je počelo da menja osećanje pomirenja sa onim što stiže ,kraj puta, smrt.
Ali onda se opet pojavio osećaj zbunjenosti, jer pluća su dobila ono za čim vape,disao je.
Samo kad bi svi ti glasovi u glavi zastali na tren, tek malo da razmisli.Ali su oni postajali sve glasniji i glasniji: „Dozvoli nam“ – „Prepusti se“.
Stegao je svaki mišić u telu, spreman da se bori a opet pitajući se:”Zašto me ostavlja u životu, zašto me ne ubije”?
A onda je to nešto, šta god da je, ušlo dublje golicajuci mu dušu, i popustio je.
Osecao je kako mu svaka ćelija vibrira, kako ga ispunjava cela planeta, i u potpunom grču je isčekivao eksploziju, trenutak kad više neće moci da izdrži, i kad će se raspasti u hiljade komada.A onda se sve okrenulo, on je počeo da ispunjava , on je postao planeta. Sva neugodna osećanja su nestala .Osećala se samo dobrodošlica.

Brodski kompjuter su pokrenule dve stvari: prva je naravno senzor u Ivanovom telu koji je registrovao nenormalne vrednosti teta i delta mozdanih talasa kao i totalni nestanak beta talasa. Druga je spoljni senzor koji je registrovao veliku emisiju niskofrekventnih elektromagnetnih talasa.
Odmah je sastavio izveštaj i uputio ga zemlji, mirno nastavivši da prati šta se dešava u očekivanju sledeće komande.

Nikolaj je već treći put čitao izveštaj, i svaki put mu je bio sve nejasniji. Merenja koja je poslao brodski kompjuter jednostavno nisu bila moguća.Kao direktor Svetske Sinhronističke škole imao je pristup svim istraživanjima , eeg spektograme najvećih svetskih telepata pred sobom.Ali, kao da izveštaj sa te planete nije govorio o jednom biću, vec o hiljadama udruženih u jedno.Ovo je moglo da bude veliko otkriće, ali i potncijalna opasnost za zemlju.Sve u svemu, odluku nije mogao da donese sam.
           
             Ivan je nesigurno ustao, i pomalo uplašeno napravio korak ka brodu.Sve  mu je govorilo da jos uvek jeste to što je bio, ali je bio svestan i sveta oko sebe. Toliko svestan da je osećao cveće koje raste, ili talasanje vode. Mogao je da bude ta voda ili, drvo u obližnjoj šumi. Shvatio je da ne želi da ode ali, planeta je to tražila od njega.         Nije razumeo zašto. Želeo je da ostane ovde, zauvek.
 Ipak je napravio još korak prema brodu
pa još jedan i još...
“Zdravo Ivane, kako je bilo”-zapita kompjuter.
„Dosadna planeta , kao i sve do sad“-odgovori Ivan zaputivši se ka brodskoj kuhinji.
“Gde idemo sad, u neku novu avanturu ili?”….”Ne, želim da posetim zemlju.”-reče Ivan i stavi slušalice na uši, pokazujući da je razgovor završen.
Komputer upali motore i okrenu brod ka zemlji.
Sastanak je prošao kao što je i očekivao.Vojska je želela da uništi brod pre nego li se približi zemlji. Naučnici su samo gledali na mogućnosti novih otkrića. A bitka je dobijena kad je Nikolaj objasnio političarima mogućnost zarade.
Odlučeno je da se brod spusti na obližnju vojnu bazu uz odgovarajući doček.
“Sleteli smo, otvaram vrata.”-u glasu kompjutera nije bilo nikakvih emocija. ili se Ivan ovaj put nije trudio da ih primeti.         Bez odgovora se uputio prema vratima, stisnuvši pesnice kao da očekuje tuču.
Osim vedrog dana, na dvadesetak koraka od njega, čekala su ga i ćetvorica ljudi.Nisu bili vojnici ali društvo su im pravila dva dobro naoružana robota.
     “Zdravo Ivane”-reče Nikolaj, hladno i odsutno.
“Zdravo, nisam očekivao do...”- pokuša da odgovori Ivan, ali ga je oštar bol u glavi prekinuo u pola reči.
Izgledalo je kao da neko pokušava da mu otvori glavu i uđe.
Celo telo ga je nateralo da napravi korak napred. Bol se izgubio u daljini. Nije bilo potrebe da brine o bilo čemu. Tek osetio je jaku potrebu da broji korake....
“1, 2. ..3,…..”
Nikolaj je znao da je prvi napad bio uspešan.Ali već posle prvog Ivanovog koraka, stvari su se opasno promenile.Oko Ivanovog uma se pojavio nekakav štit kakav do sad nije video.I njih četvorica više nisu mogli unutra.
“5,6 ….7 “
Problem nije bio samo štit oko Ivanove glave.Niko od četvorice nije mogao ni da se pomeri ni progovori,bili su potpuno blokirani.
“8, 9 ..”.
Ivan je postao svestan sebe tek kad je primetio bljesak iz oružja koje su roboti odjednom uperili u njega. I kad je osetio vrelinu u grudima,koja ga je uzimala i vodila u mrak...
“Gotovo je”-reče Nikolaj, srećan što opet može da govori.”Dobro da smo ostavili jednog u pozadini da izda komandu robotima. Inače bi se ovo pretvorilo u totalni fijasko”
Ivan je osećao kako se život u njemu lagano gasi. Imao je tek snage da otvori stisnute pesnice, i da suncu koje je provirivalo između oblaka, uputi mali osmeh.
Iz njegovih otvorenih šaka, nekoliko semenki nalik semenkama maslačka je zaigralo na povetarcu. A onda se veselo vinulo u vazduh dozvoljavajući vetru da ih nosi što dalje.Željne da zagrle još jedan svet.

             




Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: ender33 23.07.2010. 20:52:44
Pa  :bravoo:
Ova verzija mi se mnogo više sviđa, sigurno će ti "pisci" naći nekih grešaka ili kako bi to mogao drugačije, bolje.
Ja ne zakeram puno, samo nek je zanimljivo.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Sal 24.07.2010. 06:43:41
Dao sam sebi za pravo da ti preradim priču, jer mislim da je najbolje na primerima ukazivati na greške.
Ne mislim pritom na gramatičke, to nije bitno, zasada.

Nisam dirao srž, samo sam izbacivao suvišne reči, najviše iz narativnog dela. A i malo sam "ispretumbao" interpunkiju.

Molio bih te da da pažljivo pročitaš ovu verziju, uporediš sa svojom, i sam zaključiš zašto sam nešto izbacio, ili dodao.

Nisam ti prerađeno hteo poslati na PP, jer smatram da će ovaj primer biti koristan i za druge (meni jeste bilo korisno, jer tvoje greške sam prepoznao u mojim radovima, mnogo je lakše tuđe, nego svoje ispravljati!)

Idemo...



Kraj puta


„Ivane!“
Nastavio je da korača ne obraćajući pažnju na , bar naizgled, iskrenu zabrinutost u glasu brodskog kompjutera.
 „2345, 2346 ... 2373!“- brojao je glasno, kao da uživa u tome, ne želeći više ništa u svojoj glavi. Ali kompjuter je bio uporan: “Ivane ,moramo da razgovaramo!”
“2427, 2428 …” -“ Ivane, spuštamo se na planetu,  potreban si za komandama”
Nije prestao da korača, niti prekinuo brojanje . Misli su se pojavile ,nezvane, nepotrebne. “ Znaš, na ovom brodu ne postoje komande za upravljanje, dovoljno je reći šta želiš”-
“2476, 2477… uhh prevarila si me ti, ti … mašino!”
“Dobro, ne moramo da se vređamo, pošteno si izgubio. Zakleo da je osetio podsmeh u toj rečenici.
            Prihvatio je ovaj posao očekivajući avanture. Istraživanje planeta je zvučalo kao nešto veliko nešto… sveto, ali… Posle par meseci provedenih u skakanju od sveta do sveta, osećao se prevarenim. Ništa se nije dešavalo. Čak i priprema za ovaj posao je bila dosadna je je bio lišen bilo kakve obuke. Sva neophodna znanja, iskustva su se direktno ubrizgale u njega. Ubrizgan mi je med-set, gomila nanobota koji popravljaju šta se popraviti može. Naredni set beše malo komplikovaniji. U pitanju je poveliki sintetički dijamant, procesor u kompjuteru koji je bio on sam. Voda ima odlično pamćenje, a ljudsko telo je puno vode. Problem povezivanja su rešili biolozi, njihova „pametna bakterija“ koja bi oko mozga pravila gel  super-provodnik. U njega je stavljen  dijamant-procesor čime bi trostrana veza mozak-voda-dijamant postala aktivna. Treći set, ampula stavljena pod kožu iza uva,  predstavlja link za vezu sa spoljnim svetom. Iznenadio se doživljenom osećaju kad su ga nakačili na sistem i počeli da pune njegovu telesne fluide gomilom podataka.
Zamišljao je pojmove i namah bi ga preplavila gomila slika i tekstova vezanih za isti. Osećaj je bio –fantastičan!
„Senzori očitavaju optimalne vrednosti u svim oblastima.“-sad, već ravnodušnim glasom, reče kompjuter.” Dobro, dobro” –odgovori Ivan, ”Samo mi javi kad sletimo!”
“Sleteli smo pre deset minuta, ali…”-Ivan ga prekida: ”Pa otvori onda ta vrata”
          Planeta nije sakrivala svoje draži, vazduh je bio nešto što govori da si tu, i da želiš tu da ostaneš, ali voda bi ono što ga iznenadi. Prvi gutljaj mu vrati snagu i dobro raspoloženje. Već je video slike,  kako  je kompanije na zemlji prodaju kao lek. I što bi najsmešnije,  ovaj put ne bi morali da lažu narod!
          Priroda slična kao na zemlji , mnoštvo biljnih vrsta, ali, ono što ga je zbunjivalo,  bi odsustvo životinja. Mora da su tu negde.
          Pažnju mu privuče usamljeno drvo na livadi, i, osećaj, jak i snažan, da mu priđe. A i čežnja za ,  nikad ne bi ni pomislio da će mu nedostajati, hladovinom!
Sunce je dobro radilo svoj posao. Jedna kratka dremka je morala da malo odloži istraživanja, razmišljao je.

Probudio se odmoran i odlično raspoložen; možda i previše dobro?
Ali,  nije mogao da pomeri noge. Krenuo je da se ispravi, i shvati da su mu i ruke nepokretne. Uspeo je tek malo da podigne glavu i vidi korenje omotano preko celog tela, i jedan koren kako kreće prema njegovom licu.
Krik je krenuo sam od sebe ali je bio zaustavljen korenom koji je već počeo da ulazi u njegova razjapljena usta. Zbunjenost, bes i strah ustuknuše pred  pomirenjem sa onim što stiže na kraju puta -Smrti.
Ali, iznenada,  se opet pojavi osećaj zbunjenosti,  pluća su dobila ono za čim vapiše: Disao je.
Samo kad bi svi ti glasovi u glavi zastali na tren, tek malo da razmisli. Ali oni postajaše sve glasniji i glasniji: „Dozvoli nam!“ – „Prepusti se!“
Stegao je svaki mišić u telu, spreman da se bori a opet, pitajući se:”Zašto me ostavlja u životu, zašto me ne ubije?”
 Onda, to nešto, šta god bilo, uđe dublje, golicajuci mu dušu, i on popusti.
Osećao je kako mu svaka ćelija vibrira, kako ga ispunjava cela planeta, i u potpunom grču je iščekivao eksploziju, trenutak kad više neće moci da izdrži, i kad će se raspasti u hiljade komada. A onda, onda se sve okrenulo, on je počeo da ispunjava , on je postao planeta. Sva neugodna osećanja su nestala .Osećala se samo dobrodošlica.

Brodski kompjuter su pokrenule dve stvari. Prva, senzor u Ivanovom telu koji je registrovao nenormalne vrednosti teta i delta moždanih talasa kao i totalni nestanak beta talasa. Druga,  spoljni senzor koji je registrovao veliku emisiju niskofrekventnih elektromagnetnih talasa.
Odmah je sastavio izveštaj i uputio ga zemlji, te mirno nastavi da prati šta se dešava u očekivanju sledeće komande.

Nikolaj je već treći put čitao izveštaj, i svaki put mu je bio sve nejasniji. Merenja koja je poslao brodski kompjuter jednostavno nisu bila moguća. Kao direktor Svetske Sinhronističke škole imao je pristup svim istraživanjima, kao EEG spektograme najvećih svetskih telepata pred sobom. Ali,  izveštaj sa te planete nije govorio o jednom biću, već o hiljadama udruženih u jedno. Ovo bi moglo da bude veliko otkriće, ali i potencijalna opasnost za zemlju. Sve u svemu, odluku nije mogao da donese sam.
           
             Ivan je nesigurno ustao, i pomalo uplašeno napravio korak ka brodu. Sve  mu je govorilo da još uvek jeste to što je bio, ali je bio svestan i sveta oko sebe. Toliko svestan da je osećao cveće koje raste, talasanje vode. Mogao je da bude ta voda, ili drvo u obližnjoj šumi. Shvatio je da ne želi da ode ali, planeta je to tražila od njega. Nije razumeo zašto. Želeo je da ostane ovde, zauvek.
 Ipak je napravio još korak prema brodu, pa još jedan i još...
“Zdravo Ivane, kako je bilo?”-zapita kompjuter.
„Dosadna planeta , kao i sve do sad“-odgovori Ivan zaputivši se ka brodskoj kuhinji.
“Gde idemo sad, u neku novu avanturu ili?”….”Ne, želim da posetim zemlju.”-odgovori Ivan i stavi slušalice na uši, pokazujući da je razgovor završen.
Kompjuter upali motore i okrenu brod ka zemlji.
Sastanak je prošao kao što je i očekivao. Vojska je želela da uništi brod pre nego li se približi zemlji. Naučnici su gledali na mogućnosti novih otkrića. Bitka je dobijena kad je Nikolaj objasnio političarima mogućnost zarade.
Odlučeno je da se brod spusti na obližnju vojnu bazu uz odgovarajući doček.
“Sleteli smo, otvaram vrata.”-u glasu kompjutera nije bilo nikakvih emocija. ili se Ivan ovaj put nije trudio da ih primeti.         Bez odgovora se uputio prema vratima, stisnuvši pesnice kao da očekuje tuču.
Osim vedrog dana, na dvadesetak koraka od njega, čekala su ga i četvorica ljudi. Nisu bili vojnici ali društvo su im pravila dva dobro naoružana robota.
     “Zdravo Ivane”-reče Nikolaj, hladno i odsutno.
“Zdravo, nisam očekivao do...”- pokuša da odgovori Ivan, ali ga je oštar bol u glavi prekinuo u pola reči.
Izgledalo je kao da neko pokušava da mu otvori glavu i uđe.
Celo telo ga je nateralo da napravi korak napred. Bol se izgubio u daljini. Nije bilo potrebe da brine o bilo čemu. Tek osetio je jaku potrebu da broji korake....
“1, 2. ..3,…..”
Nikolaj je znao da je prvi napad bio uspešan. Ali, već posle prvog Ivanovog koraka, stvari su se opasno promenile. Oko Ivanovog uma se pojavio štit kakav do sad nije video. I njih četvorica više nisu mogli unutra.
“5,6 ….7 “
Ali, problem nije bio samo štit oko Ivanove glave. Niko od četvorice nije mogao ni da se pomeri ni progovori,bili su potpuno blokirani.
“8, 9 ..”.
Ivan je postao svestan sebe tek kad je primetio bljesak iz oružja koje su roboti  uperili u njega. I kad je osetio vrelinu u grudima, koja ga je uzimala i vodila u mrak...
“Gotovo je”-reče Nikolaj, srećan što opet može da govori.”Dobro da smo ostavili jednog u pozadini da izda komandu robotima. Inače bi se ovo pretvorilo u totalni fijasko”
Osećao je kako se život u njemu lagano gasi. Imao je tek snage da otvori stisnute pesnice, i da suncu koje je provirivalo između oblaka, uputi mali osmeh.
Iz njegovih otvorenih šaka, nekoliko semenki nalik semenkama maslačka je zaigralo na povetarcu. A onda se veselo vinulo u vazduh dozvoljavajući vetru da ih nosi što dalje. Željne da zagrle još jedan svet.





Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: dvab 24.07.2010. 08:57:26
........ zaboravio si samo potpis..... Sal i Dvab Drugacki
........salu na stranu, ovo je mozda najbolji nacin da nesto , i ja i ti neki drugi , naucim...hvala  :cao:


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: plotz 24.07.2010. 12:55:27
Ala ga je opravio .... :mrgreen: :mrgreen:


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: analogdigit 24.07.2010. 16:42:11
Ideja je super! Druga verzija price je dobra, iako bi moglo da se doda malo vise detalja, da sve zajedno bude nekako plasticnije. Nisam stvorio sliku sveta u kome se nalazi Ivan. Opet, mozda to i nije vazno za ovu pricu, ali licno vise volim takva dela. U svakom slucaju kraj ostavlja mesta za razmisljanje sto je efekat kakav volim da osetim posle procitanog sf-a.

@Sal
Odlicno je sto si postavio svoju verziju doradjene price, meni licno takvi primeri mnogo znace, obzirom da i sam pokusavam vec duze vreme da napisem nesto iz SF-a. Na internetu ima dosta sajtova koji predstavljaju neku vrstu zajednice pisaca, koji medjusobno dele svoje radne verzije prica, a zatim za iste dobijaju i kritike. Voleo bih kada bi i kod nas nesto slicno postojalo, neka zajednica ljudi koji medjusobnim kritikam unapredjuju sopstvene tehnike pisanja. Mozda tako nesto i postoji, ali ja nisam nasao? U svakom slucaju hvala za dodatu verziju, dosta znace ovakvi primeri.
 :cao:



Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Sal 24.07.2010. 22:35:31
Ala ga je opravio .... :mrgreen: :mrgreen:

Baš, sad tek vidim svoje propuste, moglo je bolje. Uvek može bolje!

Analogdigit:

Imaš sajtova za pisce, ali moraš biti spreman na žestoke kritike. Inače, što žešča kritika, bolje je zapamtiš, i potrudiš se više... (moj kont)

Evo ti dva "glavna"...

www.znaksagite.com

i

www.art-anima.com


Početnik može davati savete početniku, ali oni imaju malu vrednost.
Nasuprot, priznati pisi često svoje kritike iznose brutalno, i bez pardona... ali oni su zlata vredni!

Tako je, kako je...


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: plotz 25.07.2010. 00:55:43
Znam sine,tipkali smo to,ti imaš volje ,a ja nema aspiracije,mlogo sam lenj,kao uvak do sad!
No lepo je što mogu da vidim napredak(pročitam) :dedica:
Đedovi mnogo toga kažu(doduše grubo),al` to što imaju volje da se pozabave,mnogo znači-naravno!
Priprema je najznačajniji deo,bez prošlosti(istorije koja sve tajne zna),nema nikakavog boljitka,ni koraka jbng napred,svaki(korak) u mestu je nazadovanje(tapkanje u mraku),to nam je jasno,nadam se.
Kung je totalni fung YES 8)


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Eriops 25.07.2010. 09:58:25
Ovakvi saveti, kao Salovi , su najbolji, gde se direktno analizira priča i ispravljaju greške, bez onih uopštavanja tipa dobrisu ti likovi, ali loši opisi, ili sl. Opet, nemamo svi živaca ovako detaljno da se pozabavimo pričom, pa nam ne treba zameriti. Dvab definitivno ima potencijala.
Što se tiče saveta čiča pisaca  :P, menjao sam mišljenja od prihvatanja svega što kažu, do odbijanja svega što kažu, a istina je , kao i obično u životu, negde na sredini. Svakako da njihovo iskustvo i zanatska potkovanost, mogu pomoći u zanatskom, čisto tehničkom aspektu. No, ne treba sve ni prihvatiti, jer na kraju krajeva, pisac piše za čitaoce, a ne za druge pisce, a ukusi običnih čitaoca i profesionalaca itekako se mogu razlikovati. Postoji još jedna opasnost u odnosu učitelj-učenik, a to je da često, makar nesvesno učitelj kroz učenika zapravo projektuje sebe, i pravi od učenika mlađu verziju sebe.
Mislim da je i sud običnih čitaoca veoma važan, jer za njih se piše. Ja verujem da Kinga ili Stefani Majer ismijavaju u akademskim krugovima, ili krugovima ,, ozbiljnih '' pisaca klasične književnosti, govoreći da je to kič, šund, jeftina zabava ili ljubavna patetika. Sumnjam da ovo pomenuto dvoje, to nešto pogađa, dok im stižu izveštaji od izdavača o milionima prodatih knjiga..

Elem, što se tiče sajtova ZS svakako ima najviše profesionalaca, i ako si spreman istrpiti malo oštriji jezik, isplati se ići tamo. Što se tiče Anime, jedan od urednika Draža je super lik, ali postoji još jedna persona tamo, zbog koje su mnogi , uključujući i mene, otišli sa sajta, koja obožava da pljuje i ponižava početnike, valjda time hrani svoj sopstveni ego, pa ako si spreman trpeti..

I šalji priče na konkurse, zahtevaj povratnu informaciju, šta ne valja, zašto, kako.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Sal 25.07.2010. 12:23:00
Citat
Ja verujem da Kinga ili Stefani Majer ismijavaju u akademskim krugovima, ili krugovima ,, ozbiljnih '' pisaca klasične književnosti, govoreći da je to kič, šund, jeftina zabava ili ljubavna patetika.

Sad je pitanje, u šta bi radije usmerio svoju talentovanost?

Ozbiljnu, klasičnu književnost, ili zabavu za mase?
To dvoje ne idu ruku pod ruku.

Naj je bolje u startu se definisati.
Pisanje mas zabave ne mora biti lakše. Naime, u mas zabavi, gađaš ukuse mase. Ciljne grupe. I to je onaj najteži deo.

Ali, u klasičnoj, "teškoj", književnosti, ti ne gađaš ništa. Poštuješ sebe, trudiš se  da svoje ideje uzdigneš na visok nivo opšteg prihvatanja u estetskim a i skoro filozofskim nivoima.

Radmilo Anđelković-a smatram upravo takvim. I žao mi što spadam u onu drugu, ciljanu grupu, konzumenata proze.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: dvab 25.07.2010. 14:26:03
.... bojim se, da kad je knjizevnost u pitanju, u raspravu, bar za sad, mogu uci samo kao citalac.
a tu se, kao i u ostalim vrstama umetnosti, vodim jednostavnom devizom: svidja mi se- nesvidja mi se.

Sa druge strane, dosta dugo se bavim muzikom, i iz te price mogu prebaciti nesto u ovo o cemu pricate:
Vecina ljudi je cula za Hendriksa, ali kad ih pitas ko je jedan od najboljih gitarista, njegovo ime nece biti u vrhu liste. A ako isto pitanje postavis muzicarima( u ovom slucaju gitaristima) 90% ce   odgovoriti Hendriks.
Razlog: sa jedne strane Hendriks je svirao prljavo , skoro nikad na isti nacin nije dva puta odsvirao neku pesmu.
S druge strane, bio je orginal, iskren u tome sto radi, i ta energija se osecala dok svira.

U principu, pokusavam da iznesem misljenje da, onog trenutka kad neki umetnik u bilo kojoj umetnosti pocne da koketira sa masom i sa tim sta ce se njoj svideti, tog trenutka prestaje da bude umetnik i prelazi u soubiznis.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: valiant68 25.07.2010. 19:29:22
Citat
U principu, pokusavam da iznesem misljenje da, onog trenutka kad neki umetnik u bilo kojoj umetnosti pocne da koketira sa masom i sa tim sta ce se njoj svideti, tog trenutka prestaje da bude umetnik i prelazi u soubiznis.

 :svaka cast: :svaka cast: :svaka cast: :svaka cast: Ovo je moja cista reakcija.

Ono sto poistovecujem sa gore izrecenim....to spada pod dorucak i rucak....vecera je sve ostalo.

Sve treba miksovati, pa stoga ipak podrzavam i volim sve zanrove...procenat konzumiranja je individualna stvar i to je za postovanje.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: analogdigit 27.07.2010. 18:19:50
Citat
Analogdigit:

Imaš sajtova za pisce, ali moraš biti spreman na žestoke kritike. Inače, što žešča kritika, bolje je zapamtiš, i potrudiš se više... (moj kont)

Evo ti dva "glavna"...

www.znaksagite.com

i

www.art-anima.com


Početnik može davati savete početniku, ali oni imaju malu vrednost.
Nasuprot, priznati pisi često svoje kritike iznose brutalno, i bez pardona... ali oni su zlata vredni!

Tako je, kako je...


Hvala na linkovima, jos uvek nisam napisao ni jednu pricu, ali cim je napisem okacicu je provo ovde, a onda da probam i na datim linkovima! :D


admin edit, ispravljen BBKod za citat.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: analogdigit 28.07.2010. 23:35:38
Hvala na linkovima, nadam se da cu uskoro imati neku pricu, da je okacim ovde na sftim!
 :cao:



admin edit, izbrisan neispravan i nepotreban citat, isti kao u prethodnoj poruci.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: valiant68 28.07.2010. 23:43:31
Retkost je, kad priznati pisci odmah daju savete, obicno prvo cerece.
Dakako da to zavisi od ponudjenog materijala na uvid.

Radionica gde su svi pocetnici, ima vise efekta.

Svi na ZS, uglavnom su... sam svoj majstor. Osim Vanaxa...tesko da iko ima zelje,  pomoci novim piscima. Veza Boban i Sal je vise interesna, mozda grubo zvuci ali tako ispada.

Sal je bio iskren kao citalac a na Bobanu je da dokaze ima li veru u njega i da ga na ZS zastiti....Sal ima dosta urodjenih navika sa ovog sajta...nadam se, da ce umeti...da se brzo transformise.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: dvab 28.07.2010. 23:52:29
Jbg... ja pre svega nisam siguran da imam ikakvog smisla za pisanje.Kad tome dodam ,polupismenost, lenjost
i ono sto sam nasledio iz drugih oblasti umetnosti (pre svega muzike) a to je da vise volim kad ideja vodi mene nego kad ja vodim nju. Onda dodjem do zakljucka, da je svim tim, ovako ili onako okrenutim ,kriticarima mnogo lakse da me navedu da nepisem nego da pisem .:cao:


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: valiant68 29.07.2010. 00:01:37
Plasim se da bi takav epilog, bio blizi istini.

U svakom slucaju probaj ali budi spreman da ne razlupas monitor  :-D

Neki put i tapsanje valja. Da coveku energiju i na kraju mozda nesto ispadne od pisanja.
Jedino je tacno, da mnogo truda i rada, treba za pisanje.
Istrazivanje, znojenje, sklapanje kockica pa tek onda na papir.


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: dvab 29.07.2010. 00:12:09
Ma da lupam monitor zbog komentara na pricu mi je prerano, u toj oblasti sam jos u pelenama i pitanje je da li cu ikada izaci iz njih hehe...
Predpostavljam da bi se problem pojavio kad ljudi steknu utisak da imaju pravo da pljuju ne samo delo vec i autora... ali ko im to moze zabraniti


Naslov: Odg: Kraj puta
Poruka od: Nesa 29.07.2010. 15:06:50
Dvab ako uzivas u pisanju, onda pisi i uzivaj.
Usput kupi tudja iskustva, izgradjuj svoja, pa ako ispadne od toga nesto, super.
Ako ne, bar si uzivao u onome sto volis. :lol:
 :cao: