SF tim

SF umetnost => Književnost => Temu započeo: vanax 23.09.2009. 10:06:07



Naslov: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 23.09.2009. 10:06:07
Valiante, požurio si me, pa ću postovati svoje priče. Tako je najlakše. Tri. Jednu SF, jednu F i jednu mainstream (bar sam ja pokušao tako da izgleda). Cilj nije da se ja predstavim kao pisac, već da raspravljamo o sličnostima i razlikama.

MORE DOLAZI


Za stolom su sedela samo dvojica. Tih dana su kafane bile pune i obično su spajali stolove, jer se novosti ne bistre pojedinačno, već u grupi, tako sve može da se završi neslaganjem, pa da se sutradan počne iznova. Naš par je nekako našao sto u uglu, koji nikako nije mogao da se privuče uz neke druge stolove. Sa dve strane naslanjao se na zid, sa druge dve strane stolice. Nisu se zvali imenima, tako da, za sada, ne znamo kako se zovu. Nisu govorili glasno, kako se govorilo za drugim stolovima, tako govore samo zaverenici, istomišljenici i oni koji se toliko ne slažu, da bi svaki glasni govor bio povod za sukob.

"I, kažeš, da su dve porodice Holanđana kupile plac u Baćevcu..."

"Kažem. Odmah pokraj placa mog prijatelja Zorana. On mi rekao. Fini ljudi. Ne pominju Hag i ostale kerefeke. Okopali baštu, posadili povrće baš onako kako po knjigama piše. U donjem dvorištu imaju žutu trešnju, par oraha i kajsiju. Klimali glavom kao da je to prava stvar. Pokušavaju da se druže, posetili ga, kao lepo je ovde i tu će da ostanu..."

"Eh, moj Dule, svašta se čuje ovih dana, a niko ne govori istinu." odgovorio je drugi i sad smo saznali kako se prvi zove.

"A, vesti na TV kažu da su Holanđani podigli zid uz obalu visok sto metara. I više. Kao, toliko će more da naraste, a oni znaju... Znaju koliko će to da traje..."

"Vanja, trajaće onoliko koliko Gospod odluči." Sada smo saznali ime i drugog sagovornika.

"Pusti njega na miru. On je odradio svoje i ostavio nas da se češemo."

Kelner je doneo dva nova piva. I odneo prazne čaše. Kod nas nikada ne možeš da prebrojiš, kao kod Švaba. Njima lupaju recke na karton, oni šljemaju i povremeno prebroje. Tako znaju kad su pijani, a dovoljno je da zakorače pa da vide. Njihova posla.

"Jebote, a šta kažeš što su Gibraltar zatvorili i tamo podigli zid?"

"Ma, digli su oni zidove svuda gde će da najebu, ali im nema pomoći. Eno Turci i Grci zatvaraju Bosfor, prijatelji kao što nikad bili nisu. I treba. More će da pojede ostrva oko kojih su se vekovima svađali..." Duletu zasvetleše oči. " Ne vredi im. Ima more da dođe i kod nas. Pa, kad odem na plažu i razapnem suncobran... Moju plažu i moj suncobran... Naše primorje..."

"Pa, i mi sa Rumunima zatvaramo Đerdap. Ima Crno more da im zacrni, do Đerdapa..."

"Sva ta čuda samo da mi ne dobijemo more..."

"Eh, more... Samo nam more fali..."

A, onda se nešto poremetilo za susednim stolovima. Neko je dobio nekakvu poruku, kao da mobilni telefoni još rade i kao da geostacionarne orbite nisu pale još prošle godine. Uzrujano su poskakali, kao da je negde objavljen rat, kao da ponovo nad našim nebom lete oni koji bi da nanesu zlo, a da ne stanu na crtu, na koju su Srbi oduvek spremno izlazili, kao da je crta to što se brani, a ne ono što je između crta.
Galama je pokrila razgovor koji smo prisluškivali i čulo se da je negde neka brana probijena i da ljudi beže od cunamija, koji nije bio cunami, već potop koji se uvek iznova dešava. Moglo se razaznati da izvikuju poziv na odbranu granica, da pominju Kosovo i Turke i Austrougarsku, a u opštem haosu, samo je u uglu vladao mir. Dule i Vanja su imali još nešto da kažu:

"Ljudi dolaze..." uzrujano je rekao Vanja.

"Ne, naše more dolazi..." rekao je Dule i mirno nastavio da pije svoje pivo.

(Ovo bi trebalo da bude SF priča.)


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 23.09.2009. 10:18:46
Prigovaranje: O čežnji krajputaša

Kao što smo svi ovde, osim krčmara i krčmarice, na nekom putu i tu smo da konačimo, zamezimo i izedemo ono što se u krčmi spremi i zalijemo grejanom rakijom, ne smemo da zaboravimo da i putevi putuju, neki kraće, a neki duže. Možda se neko sada krišom smejulji, k'o veli, šta bulazni ovaj ovde, kad smo mi tu oni što putuju, a putevi su da postojano stoje i miruju, do jutra, kada ćemo nastaviti svaki svojim.
A ja ću da vas pitam da li reke putuju, a opet brodi po njima brode? Pa, kada su velike vode, vode putuju, a brodi, uzvodno ili nizvodno, kao da stoje. I mora putuju, bio sam na Egeju, ne kod Salonike, već daleko na jugu, gde sa plimom more hita uz reke i potoke, a sa osekom, potoci se vraćaju i negde, sa druge strane, zajedno sa morem, uzlaze u Nil ili u neka druga mora i okeane.

Sad ćutite, a ti, tamo, baš ti je bilo smešno kad sam počeo.

E pa, nisu svi putevi isti i ne putuju svi daleko.

Baš tako kao što kažem: nisu svi putevi isti. Put o kojem vam govorim nije bio običan put. Krupne kocke na pojedinim mestima, zasute tucanim kamenjem da se ne bi pravile kaljuge u vreme kiša i posle zime kad se otope snegovi, svedočile su da su put probili još Rimljani, a da su ga zasipali i popravljali neki drugi koji su došli posle onih prvih. I još nešto, to nije bio usamljen put, pa da njime putuješ danima, a da ti se ne dopusti da igde skreneš i zaputiš se u nekom drugom pravcu. Bio je ukršten sa jednim drugim putem, po kojem nije bilo tesanih kocaka, već krupnih i oblih kamenova, koje su moćne reke valjale sa obližnjih i dalekih planina, da bi ih vredne ruke uredile tako da po njima konjske potkove mogu varnice da bacaju, a karavanska kola da se ne zaglibljuju i ne zaglavljuju tamo gde im nije mesto.

- Eh, pobratime, ti toliko rasteže o tom putu, da bismo ga i sami do sada mogli sagraditi… - javi se jedan glas iz polumraka.

Da se putevi grade kao što tvoj jezik laprda, sav zemaljski šar bi do sada bio prekriven krivudavim putevima, jer takvi kao ti drugačije, no krive puteve, od silne grejane rakije ne bi mogli napraviti. Nego, da se ja vratim tom putu, jer on je važniji od dobre šale i možda po neko jednom naiđe na taj ili takav put i ko zna gde može da ga odnese. Taj put i onaj drugi koji sam vam pominjao ukrštali su se tako pravo, da dobri Bog, tamo gore, kad gleda zna gde je urezan njegov znak.

U blizini tog mesta bejaše jedno selo, a ono je važno samo zato što je bilo samotno i sumorno, bez drugih sela u okolini, mada znamo da tamo gde se putevi ukrštaju obično ima više sela, jer njima prolaze trgovci i oni koji ne trguju robom već samo donose vesti iz drugih krajeva ove lepe zemlje. Selo je više važno zbog svoje čamotinje, jer iz sela su momci često odlazili da se ne vrate, a devojke ispredale pesme i prele ih uz preslicu, kao da će se momci jednog dana vratiti i isprositi ih, a kuće napuniti žagorom dece i svim drugim stvarima koje samo devojačko srce može da poželi.

E pa, u tom selu je živeo i Stojan, momak koga je samo sušica omela da i on pođe put tih drugih krajeva. Rđavo zdravlje i slab dah teško da su dostajali i za pomoć u kući, a da ne govorimo o odlasku, mada se odlazak motao i po njegovim mislima. Znalo se to po kratkim šetnjama do raskršća gde bi stajao dugo, kao da ne zna kojim bi pravcem krenuo ili kao da pribira snagu da se vrati stazom kojom je došao, jer selo je bilo malo poviše u brdu i lakše je bilo dolaziti dotle nego vraćati se.

Stojan je tako jedne jeseni umro, ne dočekavši dan kada će doneti odluku i krenuti na svoj put. Ljudi su govorkali da je njegovo ime krivo, jer Stojan je ime onih koji ostaju i da mu zato nije bilo suđeno. Posle sahrane, Stojanov otac je uzeo ćuskiju i malj, u torbu stavio klinove i zaputio se zajedno sa kumom poviše sela gde je bio mali kamenolom iz kojeg se moglo izvući dobrih komada za spomen kamen.

Do večeri su odvalili dva i na povezanim oblicama svukli ih do sela. Od prvog je za nedelju dana istesao krst i na vreme ga postavio na Stojanov grob. Drugi komad, duži i uži od prvog, tesao je čitave zime. Meštani su svake večeri mogli da vide malu svetiljku u štali ispod ambara i čuju kako ćuskija i dleta odzvanjaju po kamenu kao da zvone za pokoj Stojanove duše. A zimske večeri su bile duge i veoma tihe, sem kad se oglase vuci, a onda i nije bilo važno što Stojanov otac ne grabi toljagu zajedno sa seljacima i ne održava vatre kraj torova.

U rano proleće krajputaš je bio gotov. Stojanov otac i njegov kum su ga spustili do raskršća i ukopali donjom trećinom u zemlju. Narod je išao za njima i pop Mihailo je došao da još jednom očita za Stojanovu dušu. Posle toga su se vratili u selo i kao da je sve bilo gotovo i da je samo krajputaš nedostajao da se smire duše Stojanovih roditelja i čitavog sela.

Prolazio sam tim putem i bio na tom raskršću i video taj krajputaš. Krajputaš k'o krajputaš. Svi ste viđali takve. Ali, ovaj nije imao uobičajeni lik pokojnika, skrušenog pogleda i smirenih ruku niz ramena. Stojanov lik je držao levu šaku iznad očiju, kao da gleda na raskršće i bira kojim putem da krene. A desna šaka mu je bila položena na srce, kao da želi da kaže da će srce odlučiti. Na samom vrhu kamena, prema pismenu koji je pop Prokopije napisao, a Stojanov otac uklesao, pisalo je: "Sine Stojane, srećan put tamo gde si krenuo. Otac Jovan i majka Anđelija".

- I to ti je neko prigovaranje… - začu se ponovo onaj isti glas koji je i na samom početku bio nestrpljiv.

Gde žuriš, pobro, kao da bi ti pre Stojana da kreneš. Dugo je ovo veče i najbolje tek dolazi. Tim putem i preko tog raskršća prolazio sam više puta. Svaki put kada bi me put tamo naneo, kao da se pravac koji je vodio sa severa malo izvijao i primicao krajputašu. Jednom sam zastao da vidim da možda podzemne vode ne guraju put naniže, ali to nije bilo tačno. Onda sam pomislio da je to zbog ljudi koji zastaju, da pogledaju krajputaš ili, kao ja, da vide šta nije u redu da se tako krivi kad nema pravih smetnji da se to događa. Slučajno sam pogledao i Stojanov oblik i učinilo mi se da mu leva ruka više ne stoji iznad čela, onako kao da gleda u daljinu, već više kao da pozdravlja nekog ko prolazi ili da maše nekima koji ga na put prate.

Sledeće godine put se ispravio. Krajputaš je sad bio gomila skrhanog kamena. Zaustavio sam karavan i pošao da pogledam šta se dogodilo. Mislio sam da je neko obesan ili pijan, u nekom svom zlu, razbio krajputaš da smiri zloduha u sebi. A mi znamo da smo svi ponekad zli i činimo dela koja nas nisu dostojna, posebno ako se nalijemo pića, pa su nam svi krivi za nešto što nam se u zivotu dogodilo. Bilo mi je čudno, ali na komadima kamena nisam naišao ni na jedan jedini trag klesanja Stojanovog oca osim natpisa kojim mu je poželeo srećan put. Kao da je Stojan konačno odlučio da ode svojim putem i svukao sa sebe kamen koji ga je na tom mestu držao.

Pokušao sam da tuda prođem još jednom, ali više nije bilo ni raskršća, niti puteva koji su od njega vodili. Samo onaj deo puta kojim sam došao i vratio se njime znajući jedino da tuda Stojan nije otišao. Ostala tri puta otputovala su sa njim. Još samo nešto sam pogledao pre nego što sam okrenuo karavan i ošinuo konje. Nigde nije bilo rimskog tesanog kamenja, kao da ga je neko povadio i ugradio u temelje svoje kuće, jer su za to bili zgodni i ljudi su to često radili. Video sam nešto krupnih belutaka od poprečnih puteva, ali oni su izgledali nanešeni ko zna kojom bujicom.

(Ovo bi bila čista fantastika.)


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 23.09.2009. 10:27:25
BERLIN I PARALIJA

U luci lagano gibaju jedrilice, jahte i poneki ribarski brod. Talasi zaliva Pagasitikos ističu čas jedne, čas druge, kao da naglašavaju da su podjednako važni brodovi kojima su turisti došli da provedu neko vreme u zagrljaju zemlje odakle su civilizacija i kultura krenuli na Zapad (kako se tumači kad to Zapadu treba), kao i brodovi koji se toj kulturi danas opiru, pokazujući da još nije došlo vreme da potpuno nestanu. Onda veći talasi uskomešaju vezanu plutajuću istoriju, da bi pristao hitri brod koji te iste turiste svakodnevno odvozi do Sporada na viđenje sa najlepšim malim ostrvima Egeja.

Sama obala je niz ugostiteljskih objekata koji sve češće nude Starbuck kafu i Haagendas poslastice i sladolede, a sve ređe su uzerije gde se nekada, uz uzo ili ciporo i meze provodilo vreme uz razgovor. Odaberem uzeriju i naručim ciporo, meze dođe uz njega, obavezno, jer ako se samo pije, a ne mezi, jezik se brzo zaveže i od razgovora ništa. Čutanje istakne šumove koji pomeraju barke, a svaka govori svoju priču u beskrajnoj kakofoniji suprotstavljenih mišljenja. Budući da sedim sam, preostaje mi da tumačim te priče, da razdvajam poznate od nepoznatih reči, da se podsećam njihovog značenja.

Nekako se dogodilo da sam ovog leta na odmor poneo sobom knjigu esejističke proze "Berlin", koja se čita jedna priča na dan, dve su mnogo, jer teško padaju na stomak, a još teže na dušu. Ljudi obično na odmor ponesu lako štivo, jer na odmoru se i mozak odmara, ali to nije tačno, jer meni svaka od priča otvara niz drugih nenapisanih stranica, koje prate sazvučje talasa i pomeranja brodova, kao muzika uz recital Andromahe, Odiseja ili Jasona. Jasona pre svih.

I uvek je u početku reč, kao što reč Berlin ima svoje značenje, tako i Paralija ima svoje. Paralija nije ime za neko mesto u Grčkoj, kao što većina turista misli, niti naziv za plažu ili luku, prefiks "para" odaje značenje, jer paralije su obale uz gradove i manja mesta, jer sami gradovi nikada nisu na obali. To značenje gura moje misli dalje od obale, mada i dalje sedim u uzeriji uz ciporo i meze i dopuštam laganom vetru da prevrće stranice umesto mene.

Volos je smešten sasvim uz obalu, njegovo ime i nastanak su slovenski, mala naselja oko njega ne nose grčka imena. A, opet, odavde je Jason krenuo u potragu za Zlatnim Runom i svojom sudbinom. I jasno je da je Volos samo Paralija grada koji se nekada zvao Jolk i koji je zatrt i pokopan negde iza ovog grada. Ne moram da ustanem i da se pomerim do mesta odakle bih mogao da vidim mesto gde bi Jolk mogao da bude, a nikada ga nisu pronašli. U glavi sastavljam sliku zaleđa grada, ispod Piliona, po kome su nekada šetali kentauri, a bili konjanici pridošli sa Severa. Da, postoji tamo jedno mesto koje Pilion kao da drži u zagrljaju, to selo, selendra se Jolkom naziva, ali tragova Jolka, onog Jolka o kome se da maštati čitav život - nema.

Uvek mi se činilo da Jason, zapravo, nije tragao za Zlatnim runom. Moja legenda bi bila bolja. Jer, ako je antička Grčka umrla uz pismo linear B, klasična Grčka je nastala uz alfabet. Pomalo mi je bilo glupo da Jason pokrene sve grčke heroje da bi pokupili ovčiju kožu na kojoj je ispirano zlato. Ali, ovčija koža, ostrugana i pretvorena u pergament, mogla je da nosi novo pismo, reč koja će klasičnu Grčku da uzdigne do homerovskih visina. Voleo sam da verujem da su slova sa te kože darivane Zevsu, otišla kao "rune" Odinu.

U tom trenutku su kraj mog stola prošla tri crnca, nudeći nešto na prodaju što nisam želeo ni da pogledam. Trebalo je da pređu više od pedeset metara da se setim jedne druge reči, koja je na ovom istom mestu, zajedno sa jednim od ovih crnaca, promakla pre skoro više od deset godina.
Bio je to onizak, zdepast crnac, jakih vilica i prilično velike glave na koju je bio pričvršćen mali suncobran, da bi ga učinio ljupkim, čak su i beli zubi govorili njemu u prilog. Tada je zastao nudeći svoju robu, a ja sam bio previše radoznao. Razumevanje nikada ne traži previše poznavanja jezika. Upitao sam ga odakle on u Volosu, a on je objasnio da je izbeglica iz Ruande. Hutu ili Tutsi, pitao sam. Nekako je uspeo da objasni da je Hutu i da je pobegao od osvete Tutsija. I otišao.

Ostao sam bez odgovora od kakve je osvete pobegao.

Ne znam koliko puta sam od tada u mislima ili snu video tu klanicu kada su za ciglih par meseci Hutui poklali i isekli mačetama preko milion dominantnih Tutsija, da bi se Tutsi pokrenuli u osvetu, a Ujedinjene nacije sve zaustavile. Ne znam da li je svet dao Tutsima osvetu, ali znam da je pamćenje tvrdoglavo i da će Tutsi zapamtiti Hutue koji su satrli njihov narod. Zato moj Hutu i dalje sedi u Volosu, pribira svoje sapatnike i više nema u rukama mačetu i krvlju isprskanu odeću, on je samo jedan od onih na koje se sažalimo, kad se zaustave sa svojom nesuvilom ponudom lokalnih đubre-suvenira. Naravno da su se uskoro vratili i umesto da im pogledam u oči i vidim kojiko je izbledela krv Tutsija, pogledao sam ono što su nudili. Bila je to najnovija knjiga Roulingsove o Hari Poteru. Čudesni čarobnjak iz romana za decu i naivne vodio je za ruke krvnike iz Ruande.

Čuknuo sam praznom bočicom cipora o sto i neko u uzeriji je čuo moj zov. Stigla je nova bočica i meze različito od prethodnih. Godine su i tu donele promene. Više ne možeš da satreš gazdu dugom pričom i još dužim mezetlukom, pa da se preda, donoseći prvo meze na sto, besplatno i uz bučnu muziku, jer je nadbiven u svojoj ponudi. Danas, uzerije imaju skoro pedeset različitih mezea i ne možeš im ništa. Beskonačnost trajanja moraš da prekineš sam.

Posle kratkog donošenja odluke da će to biti poslednje meze za danas i da sam spreman za sledeću "Berlin" priču, mogao sam da se posvetim razmišljanju kako se vraćanjem kroz vreme naselja udaljuju od obala. Jolk se jedva može domašiti pogledom, ali ga nema jer ga je pojeo Volos gradeći sebe. Međutim, još dalje od obale, nalaze se dva naselja koja svoj kontinuitet slažu sve do kasnog neolita, skoro sedam milenijuma. Dimini i Sesklo jasno pokazuju svoj antički period iz drugog milenijuma pre Hrista, a slojevi ukazuju na još tri do pet hiljada godina unazad.
Sa Paralije, iz luke Volosa, koji je uklonio dokaze o Jolku i Jasonu i Zlatnom runu, ne mogu da vidim ostatke ova dva naselja, ali moj um tačno zna gde su. Mogu da vidim brdo sa koga je prvi osmatrač pratio da li se na domorju, paraliji, možda iskrcavaju pljačkaši koji će ih napasti. Ne znam da li bi ove jedrilice i jahte koje vetar blago ljuljuška na talasima bile znak da se naselje digne, da žene i deca potegnu u zbegove, još dalje u brdima, a da se muškarci pripreme za odbranu.

U Diminiju i Sesklou više nema nikoga, a brodovi su tu. Ako ustanem, možda će odmah zatvoriti i ovu uzeriju. Zato sedim i listam "Berlin", to će uljeze zadržati još koji minut, koliko sledeća priča traje.

(Ovo bi trebalo da bude mainstream.)

Da vidimo sada gde su razlike.



Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 23.09.2009. 12:47:00
he he  :twisted:, cim se vratim bacam se na citanje, kapa dole na brzini, vredi ta ilegala za sve pare.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 23.09.2009. 14:43:43
Molim, da se na Sivku ne da komentariše. Ima da spojluje, jer sve te priče ima kod kuću. :lol:


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: Sekundica 23.09.2009. 15:30:42
Nedostaje mi kompetencija za uporednu analizu, jedino mogu da kažem šta mi se najviše sviđa, a od ove tri priče to je druga, krajputaška. Asocirala me je na onu Mikelanđelovu tezu da svaka statua već postoji u kamenu, a da je posao umetnika samo da odbaci viškove koji joj ne pripadaju.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: Nesa 23.09.2009. 17:29:55
Pa slozicu se sa predhodnim postom, nedostaje mi kompentencija za poluozbiljnu i ozbiljnu analizu. Ali kao prosecni citalac mogu da kazem da su price odradjene bez da paraju recimo usi. Hocu reci da mi nisu bila hrapave vec pitke ili citljive. Mislim da je bar u kontekstu u kojem su sada u prvoj prici visak "sad smo saznali kako se prvi zove" i "Sada smo saznali ime i drugog sagovornika". Druga prica neznam zasto me podseti pomalo na Beckoviceve besede. Ako me potate zasto neznam ali to mi prolete kroz glavu dok sam citao ali kao blaza varijanta.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 23.09.2009. 17:47:39
Ovde nailazimo na prvo konkretno zapažanje. Neša je zapazio "višak", ali je on - nameran. To je uputstvo za pisce početnike, koji najčešće zaborave da imenuju svoje likove. Budući da u ovoj priči postoji posmatrač, a ne "sveznajući", njegova percepcija je svedena na oko i uho. Likovi mogu i tako da se predstave.

Samo napred.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 23.09.2009. 18:26:58
E sad ja, vidno iznerviran cekajuci 4 sata za par recepata kod lekara. Poneo sam stampane tekstove i  kratio vreme. Da je bilo vise, sigurno ne bi ovoliko pao u vatru.

Prva prica mozda potajno ima sansu da bude sf, u sebi sadrzi ideju sa potencijalom. Posle citanja imao sam utisak da sam  naleteo na parodiju u vezi sve opsteg klimatskog otopljavanja i nase ceznje za morem.

Posto zelja za morem polako kopni jer nam se zemlja rastace, odavde treba uzeti ideju o velikim zidovima koji sprecavaju ujedinjenje sa nama. u stvari nase nalazenje mira i slobode od njih.

Ne trazim komparaciju sa drugim pricama jer je dosta ideja vec izlozeno al svaka moze opet da se izbrusi i bude nesto novo, novi pogled.
U celosti prva prica nije po mom ukusu.

Kod druge price i krajputasa ne nalazim fantaziju. Zapisao sam u ambulanti na papiru ovo: U prici vidim samo vreme koje sve brise i nasu neodlucnost da ga iskoristimo. Ako se ne potrudimo, vreme cini da bledimo a i spomen na nas. Pominjanje susice vidim kao nasu kocnicu tj veza sa familijom da bi doslo do odrastanja.
Teska i turobna realnost. Sami utabavamo staze dok razmisljamo gde krenuti.

Mislim da su kratke price potke, skupljanje ideja koje imaju potencijal za sazimanje u jedno delo.
Kratke price - sazeto a britko, jasno al intrigantno, pokretac za razmisljanje.
O njima treba pricati kao o nosiocima ideja, raspravljati i pomoci piscu.

Ova prica je na drugom mestu.

Treca prica, pogodak, vidljivo je da se iskustvo pretace u njoj, sumiranje rezultata. Nedostaje mi u prici i prozivljena mladost kao vatra, afrikanci su tu kao paralela za borbenost - nisu bas dobar primer Tutsi i Huti.
Kao da sam citao kraj nekog veceg dela. Dopalo mi se lagano vodjenje pisane reci, ima toplinu.
Ja bi pre pozeleo vise optimizma, istorija koja prozima ga je takodje nosila. Svaki dan je mozda poslednji, zato su smeh i vedar duh sa optimizmom veca pokretacka snaga.

Mozda sam malo stroziji al sam i odusevljen sa svakim probanjem ,neceg novog. Moje postovanje jer nije lako zalaziti u sve vode al je bogme slatko.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: svetlost lutalica 23.09.2009. 19:11:23
Ja ću sad samo ukratko, danas je bio blesav dan pa nemam snage za detaljnije.

Priče su lepe i lepo napisane, možda bih imala par sugestija uglavnom leksičke prirode, ali to nije tema, zar ne?  :-D

Pošto je tema, ako sam dobro shvatila, "uočite razliku" ja bih ukratko rekla sledeće:

Ono što prve dve priče razdvaja od treće je, recimo, neobičnost. I u jednoj i u drugoj se događa nešto što je u dramatičnom raskoraku sa stvarnošću koju poznajemo. U trećoj, mainstream priči, toga nema (kao što i ne treba da bude).

Razlika između prve (SF) i druge (fantasy) priče bi bila u tome što prva zaista sadrži neku vrstu ekstrapolacije moguće budućnosti. Izvinjavam se zbog gnusne strane reči esktrapolacija, ali u svakom slučaju poenta je u tome da polazna tačka realna današnjica/današnja realnost, kako god. Takođe se nazire objašnjenje, opet sasvim, u nedostatku boljeg izraza, prirodno (u smislu suprotno od natprirodnog). Uzimajući sve to u obzir, mislim da se sasvim uklapa u bilo koju radnu definiciju "tvrdog SF-a".

Prva priča, inače, takođe lepo ilustruje postupak koji, čini mi se, vrlo često koriste uspešni pisci SF-a. To sam ja interno (sama sebi) nazvala "uzimaj stvari kao da se podrazumevaju".

Druga priča takođe ima taj pomak od realnosti, ali on niti je utemeljen u sadašnjici, niti postoji bilo kakvo objašnjenje. Što fantastika kao žanr i ne zahteva.

Treća priča, koliko god bila mainstream, meni jako, bar po stilu, vuče na Borhesa.  :-D

I da, pošto su se svi već ogradili, ni ja nisam profi za analizu ove vrste teksta, tako je moguće da nisam upotrebila odgovarajuće termine.

I ako mi je ovo bilo ukratko... :roll: :wall:


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: peca777 23.09.2009. 21:59:09
za sada sam procitao samo prvu pricu i mogu reci da mi se svidela i to jako.prosta jednostavna i citljiva.u par recenica je receno puno i ostavljenno samom citaocu  da zavrsi ili zamisli zzaasto se to desava.valiant rece da je u vezi otopljavanja,a meni je nesto sasvim drugo palo na pamet
mnogo mi se svidja ostatak citam sutra


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 23.09.2009. 22:10:53
Sumiram vece, prva se mesa sa fantastikom i realnoscu. Ako se ostvari uskoro, imacemo vidovitog vanex-a.

Druga je uvod u istorijsko delo, svi putevi vode u Carigrad, simpaticna al mnogo stimovanja dok propeva.

Treca, zivot je uvek cudo od fantastike, sf su nasa dela, da covek ne poveruje sta se radi po kontinentima. Svakodnevica, ostajem pri tome da je pisac licno doziveo, prozivljavao te sate i zato su sa najvise topline ispisane reci.

Hmmmm, sta odabrati za razradu. Glasam za prvu pricu. Nadam se Vanex da nisam delovao prepotentno vec dobronamerno.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 23.09.2009. 23:28:30
Za sada sve teče kako treba. Mada, ovde se ne testira pisanje već čitanje. Čitalac uvek vidi nešto drugo, a pisac samo ono što je napisao. Mislim da treba ostaviti bar još jedan dan za čitanje, pa ćemo onda polako u detalje. Ne treba dirati u opravdanost Hutua, upoznao sam ga one godine posle genocida u Ruandi, a zaista ponovo video sa naramkom Hari Potera ovoga leta. Na istom mestu. Realnost je uvek nadrealna.

Sutra, uveče, ovde. :cao:


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: ender33 24.09.2009. 00:01:24
Pa evo i moj komentar na priče.Prva je veoma dobra,čitljiva i zanimljiva.Dala bi se razraditi.Ko su Holanđani,zašto su baš tu došli,zašto se more toliko diže,šta se zbiva sa ostatkom svijeta,koji  su još dijelovi nepotopljeni, itd...
Druga je zanimljiva i nekako zaokružena.Ne čini mi se da bi na nju trebalo još šta dodavati.
A treča je po mom ličnom sudu dosadna,jer si mi trebala tri pokušaja da se nakanim da je pročitam do kraja :oops:


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 24.09.2009. 01:03:27
Holandjani - majstori u pravljenju brana i nasipa, regulaciji nivoa mora u njihovom podrucju.

Treca prica za koju ja kazem zivotna jeste teza za citanje. Kako je to more uticalo na pisca, dal ga je budilo emotivno. Znam da sve vise crnci dole prodaju al spominjati genocid i upucenost u to nije mi imponovalo. Takav dogadjaj u prici mi je nazadan. Ono o vremenskom poredjenju i ljudima koji su tu obitavali je prava stvar.


Prica o krajputasima jeste zanimljiva jer govori o nasoj trajnosti. Dal otac moze da obezbedi duze secanje il njegova deca, mozda neko delo koje nije ostvario.

Vanax, povezi sve tri price, to je lucidno al izvodljivo.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: dan555 24.09.2009. 02:32:29
Čisto da se podsetimo teme ove teme.:)
Citat
Da vidimo sada gde su razlike.

Bilo bi nam mnogo lakše da postoji opšteprihvaćena definicija naučne fantastike pa da lepo premerimo elemente priča i kažemo u čemu je razlika. Umesto toga svako od nas ima barem jednu svoju definiciju pa moramo da objašnjavamo šta je za nas NF a šta ne.

Prva priča je, pretpostavljam, tvrda NF. Po meni se tvrda NF bavi mogućim (po sadašnjoj nauci) ali nedostupnim (za sada) fenomenima. Ovo, naravno, ne obuhvata ceo žanr ali za ovu priliku može da posluži.
Ako postoji ekološka NF onda je ova priča primer tog podžanra. NF element je očit, moguća/verovatna posledica toliko popularnog globalnog otopljavanja - podizanje nivoa svetskog mora (uz malo nagoveštenog preterivanja, mislim, 100 metara, lol). Tu je i "pad" geostacionarne orbite (Potočnikove, jel'te, to smo naučili :)). Čista NF, dakle.

Dvojica likova su odvojeni od samog početka od ostatka ljudi (u kafani) i to ostaju do kraja, sasvim mirno primajući nadolazeću katastrofu, za razliku od ostalih. Ovakvo izdvajanje likova od ostatka društva, koje paniči i beži od nečega, nije retkost u podžanru katastrofe.

Podsetilo me na jednu priču (toliko davno pročitanu da nema šanse da se setim naslova) u kojoj čova živi pored auto-puta i bavi se skupljanjem odbačenih guma. Kada stanovnici gradova, bežeći od neke najavljene katastrofe koja će uništiti Zemlju, nagrnu na taj put, on neobavešten, vidi samo dobru priliku za posao, jer iza mnogo kola ostaje mnogo odbačenih guma. Jedna od boljih priča na ovu temu izdvajanja pojedinca od opšteg meteža.

Ja se držim onoga što su u Sirijusu forsirali, da priča koja može biti ispričana bez NF elemenata, ni ne treba da se piše u NF miljeu.
Nisam siguran da NF elementi značajnije utiče na likove u ovoj priči.
Priroda događaja na njih nema uticaja, svejedno im je o čemu se radi, oni to primaju kao samo još jednu zvrčku "sveta" protiv nas, a nacionalni "sport" zvani inat dolazi na svoje završetkom, jer "naše more dolazi"... uprkos svim našim dušmanima.

Ista priča je mogla biti ispričana na isti način o bilo kom događaju, jer glavna tema je način na koji mi primamo ono što nam se događa a ne možemo da utičamo na to. Nekako mi se ovde NF uklopila u priču samo kao jedna od mnoštva tema koje ovi likovi pretresaju. Kao jedan, skoro svakodnevni, razgovor u srpskoj kafani, koji je eto, ovaj put, NF prirode. A ne mora da bude.

I čisto da primetim, more se u naše krajeve vraća a ne dolazi. :)

NF od F razlikujem i po tome što NF postavi pitanje i da odgovor na njega, a F uglavnom postavi pitanje a odgovor je ni ne interesuje. Kraj ostaje otvoren i to bude najefektniji deo priče.
Još jedna razlika je, barem za mene, što NF traži činjenice, za šta je potrebna leva hemisfera (nedavno po ovom pitanju "pobedih" jednoglasno u razgovoru u nekoj od tema - moje mišljenje naspram svih ostalih :P :D), a F barata simbolima, koje obrađuje desni deo mozga. NF traži logiku, a F "udara" na emocije.
I još, NF često obrađuje teme koje se tiču celog ljudskog roda, baš kao u ovoj priči, a F se bavi pojedincem. Zbog toga, često, u NF nema mesta za dublje zalaženje u dušu likova jer je sam događaj glavni lik priče.

Druga priča se bavi baš pojedincem i njegovim najdubljim željama i stremljenjima. Kako te želje delimo svi mi, lako je poistovetiti se sa likom i svhatiti njegovu muku. U ovoj priči simboli su opšteljudski pa zato lako dopiru do svih nas. Pisac nije zalutao u neki svoj svet samo njemu znan pa da zbog toga čitalac nema pojma kako da tumači simbole.

Ja ovde vidim životnu želju, neodlučnost, objektivnu sprečenost Stojana, beskrajnu roditeljsku ljubav i tugu njegovog oca i nemoguće razrešenje, što i čini F element.
Priča je i o ljudima koji su i za života krajputaši, samo stoje sa strane, nepomični i posmatraju druge kako promiču tamo gde bi i oni, samo da smeju i/ili mogu. Krajputaš je pravi spomenik za takve - kamen je simbol poSTOJANosti, nepokretnosti i nepromenljivosti. I šta je sve to nadjačalo - roditeljska ljubav oca.

To što je Stojan na kraju ipak otišao i sa sobom odneo puteve (ili je sam postao put?) na sasvim nemoguć i neobjašnjiv način, meni ne leži... Ne volEm fantastiku, šta da radim. Ovakvi krajevi mi ostavljaju lep ukus u ustima, kao, postoji neka kosmička pravda koja ispravlja životne nepravde, ali naprosto se ne primam na to. Ako mogu da biram između ceđenog prirodnog soka i veštačkog iz kesice, biram pravi 'prirodni' - NF. :D

Priča je topla, lepa, puna emocija, ali način na koji je ispričana mi ne leži. Malo sam kao onaj što u priči požuruje pripovedača. :)


Treća priča... hmm, to je priča?
Meni više liči na mali putopisni vremeplov, uz nabacana lična razmišljanja.
Radnju nisam zapazio.
A najpre će biti da nisam uhvatio piščevu misao...


Sličnosti u ovim pričama vidim u tome što se sve tri bave pojedincima ali na različitim nivoima.
U prvoj priči likovi su više predstavnici celog našeg naroda i nema zalaženja u njihovu ličnost. Tu su da prikažu srpski karakter, koji se ispoljava u dodiru sa NF elementom, ali na isti način reaguje i na svakodnevne pojave. Nije bitno po čemu se razlikuju od drugih, već po čemu su tipični predstavnici naroda (Srbicus Vulgaris :)).

Druga je opšta priča, ali ispričana kroz pojedinca, pa nam zato više dodiruje srce.

Treća je potpuno lična. Toliko da ja nisam uhvatio šta se htelo reći.


Bilo bi lepo da je braunovo kretanje u mom mozgu malo manje, pa da mogu da ono što želim da kažem to uradim organizovano i makar malo sistematizovano. Ovako, ko shvatio - shvatio...

Izvin'te na dužini poruke.
(koj vam je kriv što čitate sve što se napiše na forumu. :njanja:)


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: MasterYoda 24.09.2009. 07:08:01
Kao neko ko i inače ne čita fantastiku ne mogu dati odgovor na pitanje koje autor postavlja. Nedostatak kompetencije. Mogu samo dati kratki komentar prve priče, one koja bi trebala biti NF. Kažem 'trebala biti' zato što se jedva i teškom mukom može smjestiti u taj podžanr. Jedini NF element je smještanje radnje u neku (bližu i predvidivu) budućnost.
Uvijek mi bodu oči tehničke nedosljednosti ili greške. U ovom slučaju (a i dan je to primijetio) imamo pad geostacionarne orbite. Molim? Mogu popadati sateliti koji se tamo nalaze, ako dođe do znatne promjene gravitacionog polja, a čak i tada, kakve to veze ima s mobilnom telefonijom na nivou grada/regije/države kakva je (ili će biti) Srbija?


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 24.09.2009. 09:23:19
Da nam vreme ne bi proteklo u čekanju, a množe se komentari o pričama, ali ne i o strukturalnim razlikama koje sam želeo, da rasčistimo neke nedoumice.

Najpre, zanimale bi me leksičke nedoumice. Trudim se da bar u tom domenu ne pravim greške. Rado ću ih ispraviti.

Dalje, drago mi je da ste svi primetili da se bavim ljudima. Glavni otklon književnosti prema žanru je upravo zato što se SF - na bavi ljudima. Na primer, u celom opusu Artura Klarka postoji samo jedan dobro obrađen lik, Vanevar Morgan (Rajski vodoskoci). Decenijama su likovi bili samo deo scenografije. Oni koji su povezali čoveka sa SF su nadrasli žanr.

Lično volim otvorene krajeve. Za različita viđenja. Volim kad mi to zamere, jer znači da su mogli da čitaju još. To je bolje nego da se smore na pola priče. Priču "Draž lebdenja" objavio sam još 1986. u RS Magazinu, Zagreb i ona ima čak tri moguća kraja. Zbog jedne druge priče sam ratovao sa "Sirius"-om - objaviće je kad bude imala kraj! Na kraju sam prišio čak tri kraja koje su predložili moji drugari i oni objavili sa sva tri kraja. Nisu ni primetili.

Katastrofične priče i apokalipse se pojavljuju decenijama. Sa različitim uzrocima, da ih ne pominjem. Meni najviše leži Kristoferova "Smrt trave", tako tanani uzrok, a tako velike posledice. Opstanak na krompiru, kao uteha za Irsku apokalipsu - zbog nestanka krompira. Dražesno. "More dolazi" je bio moj kratak odgovor na novo ceđenje te teme. Kratak, sa čak tri moguća uzroka odjednom i sa ljudima koji se sa tim suočavaju. Neko je ovde dobro primetio da je to suočavanje različito onoliko koliko su ljudi različiti. Ja sam odabrao dvojicu i smatram da je uspeh strpati dva karaktera na dve stranice. Jasno viđenje nadolazeće pretnje, jer ljudi su pretnja koja dolazi pre katastrofe i sumanuti optimizam da i nevolja ima dobrih strana. MasterYoda, poštovanje, ali šta će se dogoditi ako popadaju komunikacioni sateliti? U SAD je bilo predviđeno da se u martu ove godine ukine zemaljska transmisija komunikacionih signala, pa su odustali. Komunikacija je prešla na komunikacione satelite (Google je krajem prošle godine kupio deset). Mislite li da mobilni telefoni idu kroz Božje uši? Jok. Bez geostacionarne orbite sutra ni automobili neće ići. Par godina tražim priču za roman "Dan kad su pale geostacionarne orbite". Mislim da je to najveća pretnja ovakvoj civilizaciji. Sa rastom komunikacije rasla je i naša civilizacija, od telala do mobilnog telefona. Treba razmotriti i obrnuto.

"Ja se držim onoga što su u Sirijusu forsirali, da priča koja može biti ispričana bez NF elemenata, ni ne treba da se piše u NF miljeu." Nažalost, ovaj koncept je crk'o. SF elementi su danas baš milje za priču o ljudima. SF izmenjeni uslovi služe da bismo videli čoveka iz novog ugla. Istorijski roman ne uči nas istoriji već govori o ljudima u tom okruženju. Važna je slika, a ne okvir u kojem je čuvamo.

Drago mi je što je neko pomenuo Bećkovića (zbunilo me je Beckovic). Dragan R. Filipović je jednom rekao da je šteta što više ne pišemo pripovetke već priče. Da, "Prigovaranje: O raskršćima" jeste pripovedanje uz logorsku vatru ili u konaku, pripovedač mora najpre da prikupi pažnju slušalaca neobaveznim uvodom i da postepeno pojačava tenziju. Tako, ključni delovi, o promenama i odlasku Stojana (to je fantastika), a potom i odlasku (nestanku) starih puteva ima potpunu pažnju slušalaca. Ovo pripovedanje je jedno od tuce sličnih kojim započinju poglavlja u jednom većem pripovedanju, koje će jednom biti svedeno na slično, u nekom drugom konaku. Osim "Grbovnik"-a nisam imao ništa dostupno što bi bilo fantastika.

Mainstream priča je nastala kao copycat komentar na zbirku priča "Berlin" Aleša Stegera, koju sam pročitao zbog želje autora da vidi kako se reaguje na prevod na srpski. Kad pročitaš trideset priča jednu za drugom, lako je ući u koncept. Nije tako dosadno, ako se shvate umetničke namere autora. Napisana je na licu mesta, na paraliji Volosa, kao što je Šteger pisao "Berlin". Neću o tome više, jer zadire u pitanje strukture o čemo sam želeo raspravu.




 


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: svetlost lutalica 24.09.2009. 09:59:32
Najpre, zanimale bi me leksičke nedoumice. Trudim se da bar u tom domenu ne pravim greške. Rado ću ih ispraviti. 

Ja imam dve-tri konkretne primedbe, hoćeš da ih postavim ovde ili da ti pošaljem na PP?


Glavni otklon književnosti prema žanru je upravo zato što se SF - na bavi ljudima. Na primer, u celom opusu Artura Klarka postoji samo jedan dobro obrađen lik, Vanevar Morgan (Rajski vodoskoci). Decenijama su likovi bili samo deo scenografije. Oni koji su povezali čoveka sa SF su nadrasli žanr.

Ja se recimo baš ne bih složila sa tim da se SF ne bavi ljudima. Možda se ne bavi uvek dovoljno pojedinačnim likovima i njihovom karakterizacijom. Na primer (već sam napisala šta mislim o Klarku - očigledan primer da u pisanju ima dosta toga što je zanat i što se da naučiti), kada Klark, mislim u "Kraju detinjstva", napiše kako je pronalazak apsolutno sigurnog sredstva za kontracepciju doveo do korenite promene seksualnih navika, to jeste bavljenje ljudima, sa moje tačke gledišta. Uopšte, meni se sviđa onaj period SF-a kad su autori shvatili, bar većina, ono što reče Asimov: »Atomska bomba je veliki događaj. No, mnogo je veći problem što ga ona postavlja pred ljude. Televizija i mlazni pogon su zanimljivi pronalasci, ali u usporedbi s promjenama koje su izazvali sam njihov pronalazak tek je beznačajan događaj.« (Sirius br. 1)

Masterova primedba mi se čini na mestu (sa čisto leksičkog stanovišta) - ne pada orbita nego sateliti koji su na/u orbiti. Za dalje tehničke detalje nisam stručna.

U "O čežnji krajputaša" - kažeš da voliš otvorene krajeve, a meni se čini da u ovoj priči imaš višak - možda čak ceo poslednji pasus. Možda da pokušaš da samo dodaš, u recimo jednoj rečenici u prethodnom pasusu, da su nestali i putevi.

Citat
Kao da je Stojan konačno odlučio da ode svojim putem i svukao sa sebe kamen koji ga je na tom mestu držao.

I ova rečenica mi je suvišna jer mi deluje kao objašnjenje za manje promućurne čitaoce. Ali to je samo moj lični utisak.


Mainstream priča je nastala kao copycat komentar na zbirku priča "Berlin" Aleša Stegera, koju sam pročitao zbog želje autora da vidi kako se reaguje na prevod na srpski. Kad pročitaš trideset priča jednu za drugom, lako je ući u koncept. Nije tako dosadno, ako se shvate umetničke namere autora. Napisana je na licu mesta, na paraliji Volosa, kao što je Šteger pisao "Berlin".

I meni je posle čitanja ostao utisak kao i Danu - da nisam sigurna da je to priča u pravom smislu reči. Da se razumemo, meni se to dopada, i kao što rekoh podseća me na Borhesa, i ja lično volim baš tu vrstu priča, ali prosto nisam sigurna koliko je zgodna za poređenje sa prve dve priče, koje ipak imaju, da se tako (verovatno pogrešno) izrazim, dramsku strukturu (u smislu - jasno definisani likovi, zaplet, rasplet).

Inače, hvala ti za razjašnjenje reči Paralia, baš me je to kopkalo poslednjih nedelja.  :-D

Verovatno ću imati još nešto da kažem na ovu temu.  :)


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 24.09.2009. 10:10:49
Ako odustanem od toga da je fantastika ideja, onda bi sebe ubio. Mozda se iste kad tad i pretoce u realnost, smatram za doprinos covecanstvu i pomaganje realizatorima.

Da se sf il nf ne bavi ljudima e to zavisi od pisca. Demanti toga su u romanu Zil nadolazeca vrsta, to delo je cista filozofija umotana u sf i bavi se naj tananijim osecanjima i postavkama drustva.

Vanax, kopati po tvojim zeljama je moras priznati tezak zadatak ako bar ne das nagovestaj svojih htenja i razmisljanja.

Mozemo milion puta skrenuti sa istog.

Dan jeste poklonik podele hemisfera al, sve se menja sa godinama plus sto su razliciti senzibiliteti kod muskaraca  i zena.

Podrzavam te za orbitu i ideju da ne mora orbita da pada al moze da bude disfunkcionalna. Pitanje je gde nas to vraca. Mozda fenomenalna radio-mileva ponovo stupi na scenu, bila je mastovita u izvrtanju vesti.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 24.09.2009. 11:29:14
Najpre, topik je otvoren upravo za javne primedbe. Razmotrimo ih zajedno.

SF se nije bavio ljudima upravo zato što praktično nije bilo karakterizacije likova. Kao da pomeraš figure na šahovskoj tabli. SF ideja je bila dominantna, a ljudi u drugom planu. U sledećoj rečenici pomenuo sam Vanevara Morgana kao jedini karakter (lik) kod Klarka. Da pojasnim, SF je upozoravao čitaoce, ali nije bilo ljudi od krvi i mesa u njemu. Tu akrobaciju su među prvima poremetili Stedžen, Dik, LeGuin... Tu smo i napustili klasični SF. Ako je pogrešno shvaćeno, onda ja nisam bio jasan. I prethodni post mi se učinio predug.

SF je SF. Ako ja napišem da je "pala" orbita, to znači da su pali sateliti u njoj. Ako kažem da su pali sateliti u geostacionarnoj orbiti, onda je to dugačka formulacija. Promena (padanje) te orbite znači prestanak satelitske komunikacije. Egzaktna formulacija je hard SF, a ja to ne pišem.

"O čežnji krajputaša" je objavljeno 2002. i nema izmene.

E, pa mainstream je - mainstream. Ponekad se čini da u njemu nema priče. Ali, ima. Priča je o povlačenju u bezbednu zonu, o udaljavanju od obala na kojima smo, o stalnom gibanju u vremenu stvarnosti koju posmatramo. Mainstream je indirektan, samo podstiče na razmišljanje i osnova je u stilskom uobličavanju. Uostalom, to mi je prva takva priča, nikada neće biti objavljena, samo je tribute jednom piscu.

Valian68 ima pravo na razjašnjenja. Nisam želeo da vas navodim na zaključke. Napisao sam - samo struktura. Dakle, evo o čemu se radi. Kratka SF priča gotovo obavezno sadrži punch line. Kao ona, ovde citirana priča, o računar Bogu. "Sada Bog postoji." je punch line. Sama priča nema karaktere, likovi izgovaraju po jednu rečenicu. Sve ispisano postoji samo zato da se ta završna rečenica izgovori. Kao produženi vic. "More dolazi" ima punch line kroz dva lika, koji ih ujedno potpuno formuliše.

Kratka fantastična priča ima otklon od realnosti, ali on se ne objašnjava. Najčešće nije verovatan, u našem smislu verovatnosti. Takođe je završnica presudna, ona razrešava, ali ne cima kao SF. Mirnija je i dopušta da se talasanje smiri.

Kratka mainstream priča nema tog obrta. Od početka do kraja opisuje jednu sliku, jednu scenu. Negde oko sredine ima jedan mali "trzaj" koji podseća na punch line, ali to nije. Povezan je sa pričom, ali krakotrajnom oštrinom ne remeti tok.

Hteo sam da pokažemo da se kod kratke priče, od SF, preko F, do mainstream-a, punch line polako pomera, razblažuje i premešta. Takvo sagledavanje pomaže u čitanju, prepoznavanju i razumevanju raznih slojeva štiva.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 24.09.2009. 11:53:16
Hm 8), imamo lesnik oblozen cokoladom. Obozavam lesnike a dok dodjem do njega, preliv me obuzima i onda kresendo.


     Prva prica

Slazem se da ako jednu misao iskazemo u kratkoj prici, ona ipak mora biti lepo spakovana a sama ideja ipak naglasena.
 Ne mora svaka misao da bude viseslojna. Moze vise gledista da se iznese i tu bi kafance doslo do izrazaja i konverzacija dva lika. Mnogo je nepoznanica, desavanja, da se u prici posto je kratka ,gubi sta se htelo reci. Tako citalac na kraju ne zna na koju stranu da krene i sta se htelo reci. Dobija se epilog da svako vodi na svoju stranu i dovrsava pricu.

 Ipak volim da procitam misao pisca i o njoj razmisljam. Kratka je prica a bez bleska, ima prskalica, to ne poricem.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: svetlost lutalica 24.09.2009. 12:02:54
Mоžda se granica razblažuje i pomera, ali još uvek postoji, i koliko ja vidim prilično je očigledna u ove tri priče. U smislu da, čak i da nisi naveo koja bi kom žanru trebalo da pripada, svima nam je odmah bilo jasno šta je šta. Tako da se teško može reći da granice među žanrovima ne postoje.

Citat
Egzaktna formulacija je hard SF, a ja to ne pišem.
Što nas opet vraća na diskusiju o definiciji, konkretno da li je neophodno da se u priči pominje gomila žica i šrafova (ovo je namerno karikiranje i nemojte se ljutiti, vi "tvrdi fanovi"  :-D ) da bi pripadala tom žanru. Ja mislim da to nije nužno.

Sad konkretno što se tiče orbita i satelita. Mislim da se tvojoj formulaciji ništa ne bi moglo prigovoriti da je ona stavljena u usta nekog od likova. Pošto nije, još uvek mislim da bi bolje bilo reći da su popadali sateliti. Ili preskočiti reč pad i to nekako drugačije formulisati. Ali opet, tvoje priče, tvoje odluke.  :)

Citat
"O čežnji krajputaša" je objavljeno 2002. i nema izmene.
Ok, znači da preskočim leksičke i druge primedbe na tu priču.  :-D

Citat
Uostalom, to mi je prva takva priča, nikada neće biti objavljena, samo je tribute  jednom piscu.

Meni je sasvim super, ako nećeš da je objaviš verovatno imaš svoje razloge, ali se nadam da nije zbog toga što ne misliš da je dovoljno kvalitetna.

U tom smislu, samo par primedbi:

Citat
Talasi zaliva Pagasitikos ističu čas jedne, čas druge, kao da naglašavaju da su podjednako važi brodovi...
Pretpostavljam da je ovo greška u kucanju, i da treba da stoji važni.

Citat
U glavi sastavljam sliku zaleđa grada, ispod Piliona, po kome su nekada šetali kentauri, a bili konjanici pridošli sa Severa.
U ovoj rečenici mi nešto nije jasno, tj. veza između kentaura i konjanika. Da ne fali možda neka reč?

Citat
Međutim, još dalje od obale, nalaze se dva naselja koja svoj kontinuitet slažu sve do kasnog neolita, skoro sedam milenijuma.
Ovde mi smeta reč kontinuitet. Možda bi mogla da se zameni sa trajanje?

***

Citat
Kratka SF priča gotovo obavezno sadrži punch line. Kao ona, ovde citirana priča, o računar Bogu. "Sada Bog postoji." je punch line. Sama priča nema karaktere, likovi izgovaraju po jednu rečenicu. Sve ispisano postoji samo zato da se ta završna rečenica izgovori. Kao produženi vic. "More dolazi" ima punch line  kroz dva lika, koji ih ujedno potpuno formuliše.

Nisam sigurna da sam pročitala dovoljno kratkih-kratkih priča da bih mogla da se složim ili ne složim sa ovakvim zaključkom. Ali mislim da ti primer nije dobar jer ta priča, ovde navedena, i jeste produženi vic, i rekla bih da i nema nikakvih drugih ambicija. Mislim da sam i na toj temi napisala, i Lavkraft ima taj punch line fazon, a njegove priče imaju likove (ili bar po jednog). Na stranu to što su horor a ne SF.

Citat
Kratka fantastična priča ima otklon od realnosti, ali on se ne objašnjava. Najčešće nije verovatan, u našem smislu verovatnosti.

Ovo mi izgleda jako blisko onome što sam napisala u prvom postu na ovoj temi.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: MasterYoda 24.09.2009. 13:05:17
Rekao sam da mi nedostaje kompetencija da bih odgovorio na pitanja koja postavljaš kroz ove priče.
Ne, ne mislim da mobilne komunikacije idu, kako ti kažeš, kroz Božije uši. Ali isto tako ne idu ni preko geostacionarnih satelita. Barem ne one koje se odvijaju unutar neke uže regije. I sumnjam da će ikada i ići. Moj (i tvoj) mobilni telefon oslanja se, a i dalje će se oslanjati, na zemaljske bazne stanice. Samo neki revolucionarno novi metod prenosa podataka (nešto što se ne oslanja na radio-talase) moći će promijeniti tu činjenicu. Postoje tehnički razlozi zašto je to tako. GSO je suviše daleko da bi direktna komunikacija mobilnog telefona preko satelita bila moguća bez povelike antene. Jedina koliko-toliko razvijena mreža direktne satelitske telefonije, projekat Iridijum, oslanja se na mrežu satelita u niskoj orbiti, a telefoni i dalje imaju mnogo veće antene od onih na koje smo navikli.
Sateliti u GSO danas prenose signale između većih sredina. Vremenom će se vjerovatno razvijati cijeli sistem tako da će svaka bazna stanica biti linkovana na satelit, ali će i dalje ostati mogućnost da se one povežu i direktno, optičkim kablovima i mikrotalasnim linkovima. Zahtjev sigurnosti i redundanse. Iako se GSO sateliti koriste već pedesetak godina, još uvijek su u funkciji svi kablovi položeni na dno atlantika i pacifika. Ne koriste se, ali se redovno održavaju u funkcionalnom stanju. Zbog toga sam stavio tu primjedbu.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 24.09.2009. 14:34:28
važni. Ispravio. Danke. Ima grešaka i u "O čežnji krajputaša"? Na sunce sa njima. Ko zna za šta je to dobro. Nasledna prava i sl.

"More dolazi" ima i treći lik - posmatrača. Zbog toga je bila i primedba o predstavljanju likova.

Priča o kentaurima je moja fiksideja izgrađena na prilično objektivnim činjenicama. Evo ih: Između antičke i klasične Grčke postoji rupa od pet vekova; rupa je popunjena legendama među kojima je i ona o kentaurima. Klasična Grčka je nastala dolaskom Jonskih, Dorskih i Ahajskih plemena sa severa, sigurno iz zemlje trava, a to je Podunavlje. Novi Grci nisu povezali konje i legende o kentaurima već su ih usvojili. U Grčkoj nisu mogli da nastanu konji, ali su mogli da budu održavani. Za mene kentaur = konjanik. Nobody's perfect. Budući da sad znamo više od Herodota, lako nam je da izmišljamo svoje istorije.

Kontinuitet jeste lingvistički lapsus. U istoj rečenici imaš i neolit i milenijum. Mainstream nije čistunski nastrojen kao nas dvoje. Kad je arheologija u pitanju uvek postoji dilema oko kontinuiteta (trajanja). Troja ima bar devet slojeva, Lepenski Vir i više. Ne znamo tačno kolika je rupa između. Kad su Dimini i Sesklo u pitanju, postoji jasan sloj iz perioda minojske kulture. Međutim, postoje iskopi (i dalje kopaju) koji dosežu do pet hiljada godina pre Hrista. Kamen je teško datirati, a debljina slojeva je nepouzdan pokazatelj. U Strumici, Makedonija, imaš napuštenu džamiju iz 1616. Odmah ispod nje baziliku (X vek), ispod bazilike ranohrišćansku (IV vek), a ispod svega toga mlađe kameno doba. Mogu da postujem fotografije. Ustvari, mislio sam da ću se izvaditi sa kontinuitetom. Nisam uspeo. Mea culpa.

SF je težak prostor, uvek se završi sa naukom. Kao da SF nije oksimoron, jer nauka nema veze sa fantastikom. Eh, MasterYoda, kao da će apokalipsa sutra. Ali, malo tehnike neće biti na odmet. Kako ja sa svojom ćerkom u Tulsa, Oklahoma razgovaram telefonom? Kako funkcioniše GPS u kolima, na mobilnom (ko ima takav)? Sam kažeš da podmorski kabl služi kao rezerva. Kofe vode, ako crkne vodovodska mreža. Gledamo US Open u komšiluku? Napisao sam da Google ima deset satelita. To je pouzdan podatak. Ta orbita je nakrcana kao magacin. "Vremenom će se vjerovatno razvijati cijeli sistem tako da će svaka bazna stanica biti linkovana na satelit". Naravno. A, onda će svaki komunikacioni uređaj biti linkovan... SF uvek trči malo napred. No, oko toga se ne vredi prepirati. Lično verujem da nećemo sačekati ni žestoki efekat klimatskih promena. Sve naučne priče o mogućim kataklizmama su preterane. Služe da nas zaplaše na duge staze. Kao i propovednici kraja sveta. Majka priroda (odnosno, tatko na sve nas) ima sasvim dobar regulator.

A, sad ću da budem malo dobar.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 24.09.2009. 15:10:28
Citat 
Ima grešaka i u "O čežnji krajputaša"? Na sunce sa njima. Ko zna za šta je to dobro.-

( Uf sto mrzim ovu recenicu, sve opravdava).

Dobro je jer znaci da se citamo i pisemo. Nije dobro ako se zigas pa se jos naljutis i onda uteknes a mnogo nam trebas.

SF-u nije potrebna tehnika- sam si primetio da je jedna suma vremeplov. Tu nit tockica nit cekica :jao:

Za pomenutu istoriju dok sam mu kucao tekstove vise mi se dopao Deretic, ma sve nase :-D. Do Egipta.

Kratak zakljucak, Vanex, skroz su te odvukli sa teme a ja jos grdji. Bas smo vragolasti :no no:


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: dan555 24.09.2009. 15:41:10
Treba imati na umu da smo mi samo ljubitelji SF,F&H, ovo je fan-sajt.

Doduše, napredujemo jer smo počeli amaterski da radimo stvari koje pre nismo - neko piše priče, neko prikaze, neko prevodi, radimo na fanzinu...
Od fanova, konzumenata, neki od nas polako postaju amateri koji omogućavaju i drugima da uživaju u SF-u.

Ja volim da čitam, ali teoriju ne poznajem (niti me interesuje). Jedino što sam iz te oblasti čitao su prilozi u SF časopisima, onako usput, posle priča.
Ne mogu učestvovati u razgovoru na tom nivou. Mogu reći samo svoje utiske o pročitanom i svoje, sasvim amatersko, mišljenje o delu.

Iz ovakve teme mogu samo da naučim ponešto a da joj doprinesem slabo...


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: svetlost lutalica 24.09.2009. 16:02:53
@vanax

Jasna je meni generalno veza između konjanika i kentaura (ali hvala na lepom prilogu). Nego mi u rečenici nešto nije u redu.  :)

Npr.:

Citat
U glavi sastavljam sliku zaleđa grada, ispod Piliona, po kome su nekada šetali kentauri, a bili konjanici pridošli sa Severa.

Obrišeš boldovano i sve mi je jasno, recimo.


Citat
A, sad ću da budem malo dobar.

Pa dobar si sve vreme.  :shock:


Vidi, ja sam nekoliko puta objašnjavala (doduše moguće ne ovde gde se vidi) da osim grešaka u kucanju ne volim da ispravljam ljudima pisanija jer je stil stvar pisca. Tako da sve moje sugestije shvati vrlo uslovno, pošto često nemam nikakav drugi razlog osim što mi neka konstrukcija "bolje zvuči". Tu spada i ovo oko kontinuiteta. Ako misliš da se gubi nešto od smisla kad kažeš trajanje, možda bi mogao da razmotriš npr. neprekidnost ili tako nešto. Prosto mi je kontinuitet reč kojoj nije mesto u lepoj književnosti.  :-D

O satelitima rekoh sve što sam imala pa da se ne ponavljam.

"O čežnji krajputaša", kao što sam već rekla, ima malo previše spoilera na kraju za moj ukus. Osim toga je uglavnom u redu, osim ovoga:

Citat
Jednom sam zastao da vidim da možda podzemne vode ne guraju put naniže, ali to nije bilo tačno.

Ovo mi nekako ne odgovara stilu kojim je pisana cela priča. Mislim da bi bilo bolje da piše ...ali nije bilo tako.

Neću više, moram i ja malo da budem dobra. :-D


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: vanax 24.09.2009. 18:20:17
Treba imati na umu da smo mi samo ljubitelji SF,F&H, ovo je fan-sajt.

Fanovsko društvo "Lazar Komarčić" nije bilo ništa više 1981. godine. U međuvremenu smo ispovrteli dva doktora nauka, četiri izdavača (manje ili više uspešnih), gotovo sve pisce SF-a u Srbiji sa desetinama hiljada strana objavljenih rukopisa, prevodioce, pisce literarnih prikaza, fanzin sa neverovatnih gotovo 500 brojeva, samostalna izdanja... Put je dug, ali neće otići sa nama, kao Stojanov. To treba imati na umu.
 
Za Svetlost Lutalicu: Ne može da se briše boldovano, ruši ritam. Tačno je da je moglo da bude ali nije bilo tako. Ali, nije bilo tako. Trajanje/kontinuitet, onda treba potpuno izbeći i naći novu našu reč: nizanje, ređanje... Nema spojlera (brljanja), prigovaranje je samo nezavisni segment nezavisnog pripovedača u konaku. "Grbovnik" je sto puta duži i teško bismo bilo šta uradili, da on bude bolji, menjajući prisustvo jednog pasusa što je samo promil ili dva teksta.


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: sivka 05.10.2009. 07:51:50
Ugasili ste svetlo u ovoj sobi? Zamrla rasprava?


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: valiant68 05.10.2009. 10:33:25
Samo zanrovska kratka pauza, bune se baterije. :-D


Naslov: Odg: Mainstream i žanrovska kratka priča
Poruka od: NaraYan 05.10.2009. 20:00:52
Ja mogu samo najprostije da kažem ovako:
Prva priča kao da je isečena, kao neki prikaz na brzinu nekog romana, nije loša ideja sa morem ispred kuće :lol: ali kao da nešto fali, u ovom prvom čitanju ne znam šta.

Druga je lepa, i ne mnogo fantastična, ali lepo ispričana. Više mi se svidela od prve ali sam imao istu emociju, nejasnu, tmurnu, kao da se nalazim u srednjem veku, u Srbiji od pre par stotina godina sa svećom u ruci, na planini dok napolju huče vetar. I "More dolazi" je izazvala istu emociju, emociju koja mi ne prija.

Treća priča mi se najviše svidela. Baš po mom nekom ukusu. Kratka forma (naravno), dosta informativnog karaktera, malo "zanesenjačka" (u smislu - neko sedi i razmišlja o stvarima) i izgleda mi najfantastičnija.
Ali, zar sam život nije ponekad sušta fantastika i neverovatnoća...