Još dva piva, molim. I, gde sam ono stao? A, da.

„Pobijam biskupa Berklija!” zavapi svojim gromkim glasom Semjuel Džonson² i šutnu kamen. Povod tog nemilog incidenta je biskupova filozofija „subjektivnog idealizma” – teorija koja tvrdi da materija postoji samo u umu i samim tim da ništa ne postoji dok ga um ne percipira, odnosno ne spozna. Džonsonov jedini kontra-argument, da materija postoji zato što postoji, osujećen je činjenicom da je njegov nožni prst sam bio instrument i objekat percepcije, odnosno spoznaje.

Ustvari, dobri biskup je bio u pravu. Kao što je demonstrirano nedavnim eksperimentom smišljenim tako da jednom zauvek dokaže da li stablo koje pada u šumi proizvodi zvuk ako nikog nema u blizini. Odabrano drvo je bilo testerisano taman toliko da bi ga malo jači povetarac oborio, magnetofon je bio postavljen i pušten u rad, a istraživači su se povukli sa tog područja. Nakon određenog vremena, za koje se smatralo da je stablo moralo pasti, oni su se vratili.

A rezultat? Ne samo da nije bilo snimljenog zapisa padajućeg stabla, nego nije bilo ni magnetofona. Kao ni samog stabla, ni dela šume u kome je bilo to stablo. U nedostatku percepcije, to jeste spoznaje, svi oni su prestali postojati.

Da bi potvrdili početni nalaz, članovi naučnog tima su određen broj svojih ljudi ubacili u zvučno izolovani orman i zatvorili vrata.. Kada su ponovo otvorili vrata, orman je bio prazan. Trenutak ne-percepcije, to jeste ne-spoznaje im je doneo ne-postojanje. Dokaz da je prisustvo drugih ljudi sve što stoji između bilo koga od nas i zaborava.

Pitaš se, zašto ti ja ovo pričam? Dušo, zato što mi je stalo do tebe. Zaista jeste. Iako smo se tek upoznali, osećao bih se strašno kada bi se tebi nešto desilo.

I, da... Mislim da večeras ne bi trebala da ideš kući sama...

---

¹ Džordž Berkli (George Berkley), biskup i filozof, tvorac teorije ne-materijalizma, kasnije nazvane subjektivnim idealizmom.
² Semjuel Džonson (Samuel Johnson), pisac, novinar, izdavač i leksikograf, autor prvog rečnika engleskog jezika. Poznat po krupnoj građi, snažnom glasu i neobičnim pokretima i tikovima. Ovo je kasnije pripisano tada nepoznatoj bolesti, Tureovom sindromu (Tourette syndrome). (prim. prev.)