SF tim
* 14.10.2019. 20:30:56
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Živkovićeva fantastika se seli u umetničku imaginaciju  (Pročitano 1640 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Raven
SF team

oficir


Poruke: 185
Ugled: +0/-0
Starost: 42
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« poslato: 21.02.2007. 12:31:59 »

PISB:
Prenosimo tekst Vesne Roganović "Igre sećanja i zaborava", objavljen u vikend dvobroju lista Danas o stvaralaštvu Zorana Živkovića, gde je posebna pažnja data njegovim novim knjigama "Most" (2006) i "Amarkord" (2007) u izdanju Lagune.

Iz knjige u knjigu, Zoran Živković vodi čitaoce kroz lavirint fantastičnih zgoda i nezgoda svojih junaka, sustanara njegovih neobično komponovanih romana-mozaika. Situacije u kojima se ti likovi zatiču u trenutku kad kreće radnja, naglo i dramatično usložnjavaju se raskošnim prizorima kamernih spektakla, koji počinju naizgled beznačajnim, fantastičkim "okidačem", vodeći neočekivanom raspletu. Da bi se, ne retko, pojedinačne žaoke svake od priča, piramidalno povezale u novi značenjski nivo. No, čak i kad ne bi bilo šireg književnog zahvata koji te fantastične scene međusobno spaja kao neku mrežu, one bi već i same za sebe predstavljale zanimljive, poetski bujne i nadrealno ubedljive larpurlartističke medaljončiće.

Najčešće, nismo u nedoumici oko toga da se sve to i ne dešava u stvarnom već u paralelnom, unutrašnjem svetu likova. Tako je i sa dve najnovije knjige ovog autora, kojeg svetska književna kritika odavno poredi sa najblistavijim stvaraocima tzv. magijskog realizma, Rušdijem, Bulgakovim, Borhesom, Izabelom Aljende (dok ga je domaća, najzad, udostojila najužom nominacijom za NIN-a!)...

I lanjski Živkovićev triptih Most, i upravo objavljen Amarkord, unose nove elemente u igrariju slagalice koju Živković neprestano zadeva u svojoj prozi. Most je tačka u kojoj se ukrštaju sudbine trojice pojedinaca, pokraj kamene ograde, pre ulaska u vodeni ambis , i njegove tri priče su tri varijacije istog rituala prelaska, iz postojanja u nepostojanje. Tragika kraja pada u zasenak pred blistavilom samog tog mitskog putovanja po nepoznatim kotama poznatog urbanog okruženja. Puta koji pomiče stereotipne granice dotadašnjeg života svakog od junaka, pružajući im, kao uvertiru pre finalne tačke, neočekivani uvid u onostrano: čovek koji na kraju običnog svakodnevnog obilaska grada sreće čoveka u svom mantilu, zapravo svog dvojnika, počinje da razmišlja o apsurdu situacije u kojoj se iznenada obreo i njenim implikacijama po njegovu sudbinu; gospođa Olga u priči naslovljenoj "Ešarpa" prati susetku Veru koja je, izgleda, vaskrsla iz mrtvih, do misterioznog pozorišta u kome se na sceni odvija performans gozbi i užitaka koji daju nove, kraljevske čari onom što je bila osnovna preokupacija u životu jedne ordinarne žene-domaćice, a različite groteskne situacije krišom posmatra i tinejdžerka, gospođica Anita, u priči "Patike", nakon što na ulici prepozna i počne kradomice da sledi mladića s crnom i belom patikom, na biciklu boje ciklame, svesna da je to njen sin kojeg će tek da rodi i tako zauvek menja perspektivu iz koje je navikla da sagledava sebe i život.

Takvo nadrealno uhođenje sebe samog, svojih skrivenih bogaza svesti i podsvesti, donekle je okosnica i Amarkorda. Živkovićev junak i ovde je usamljena violina (što da ne i oboa), voljno ili nevoljno izolovana jedinka s problemom. Samo je sada taj problem, ili zagonetka, ulovljen u zamku sećanja i njegovog brisanja. Ovde je ritualno putovanje, ili, ako ćete, metamorfoza kojoj je junak podvrgnut voljom svog pisca, svedena na vrlo složenu, kafkijansku potragu za identitetom, individualnim, ali i kolektivnim, koji jedino sećanje može da ponudi.

Bezimeni junak prvog dela Amarkorda (za razliku od nomen est omen definisanih junaka drugog dela), ujedno je i nekakav raskoljnjikovski slučaj, pod trajnom i neizlečivom amnezijom, i umetnik koji kroz slojeve zaborava traga za suštinom stvaranja i nadahnućem. Ali, iz svega toga može, a i ne mora, da sledi jednakost između umetnosti (moderne, otuđene, apstraktne) i njenog zločina - zaborava - nad onim što čini suštinu umetničke tradicije. Jer, na kraju krajeva, "Zaborav je nemoćan pred umetnošću", kaže u ključnom trenutku terapije nad junakom, njegov tajanstveni iscelitelj u belom mantilu. Samo što, ako ste pod amnezijom u jednom antiutopijskom "farenhajtovskom" svetu bez knjiga i duhovnosti, vi to ne možete znati.

Tako se ravan Živkovićeve fantastike, stilski i jezički sve izbrušenije i prečišćenije, definitivno i neumitno, iz knjige u knjigu, seli u domen umetničke imaginacije, kao jedine autentične alternative bukvalno i banalnoj svakodnevici.

Nije slučajno Živković deset poglavlja prvog dela Amarkorda nazvao po imenima najčuvenijih dela svetske književnosti, od Dostojevskog i Flobera, do Kundere ili Mana. U svakoj od tih deset simboličnih epizoda, junaku se pruža mogućnost da prihvati, po određenoj ceni, alternativu svom izgubljenom sećanju, odnosno životu. (Jer, šta je život ako ne zbir sećanja na sve što smo iskusili, videli, doživeli ili, ne manje bitno, pročitali i spoznali kroz knjige, film ili umetnost?) Tako mu jedan starinar nudi najintimnija tuđa sećanja, u zamenu za njegovo sopstveno, trgovački putnik veštačke uspomene, skrojene po meri kupca, neki drugi, pak, kratkotrajne uvide u mnoštva tuđih pamćenja, u relikte svesti najlistavijih književnih umova raznih epoha, i tako redom.

Barokna, sinestetička kulminacija tog antiprustovskog traganja odvija se u fontani na gradskom trgu (malo previše eksplicitno) u drugom delu pripovesti, kojem ne manjka karnevalsko blistavilo prethodnih Živkovićevih fantastičnih priča. U njoj reči, pokretne i nepokretne slike, milozvuci i svetlost ozaruju unutrašnje doživljaje slučajnih, malih ljudi s velikim, neostvarenim mogućnostima duše. U toj fontani, uz lajtmotivske zvuke oboe, kao da se i voda iz Mosta pretače u novi amarkordovski izvor, za svakog različit, šiven po njegovoj ličnoj estetskoj meri.

Bacite i vi koji novčić u njega, za sreću.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.015 sekundi sa 25 upita.