SF tim
* 24.06.2019. 19:27:38
napredna pretraga  
Dobro došli, Gost. Molimo vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti: Fan forum SF fanova. Smile
 
  Portal   Forum   Pomoć Pretraga Igre Prijavljivanje Registracija  
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Danilo  (Pročitano 4204 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« poslato: 25.04.2009. 09:52:20 »

Ovu priču sam napisala za Skrobonjinu antologiju Beli šum.


DANILO


"Milice, Milice!"
 Leposava je tražila dete po kući i da promaja nije zalupila vrata spavaće sobe, ne bi je lako našla. Devojčica je, naslonjena na ogradu, zaneseno gledala zalazak sunca.
"Milice!" Pozva je ponovo.
"Sad ću nano. Samo malo. Dok zađe sunce."
Leposava zategnu šal oko ramena.
"Mrak će‚ dete, ajd u kuću."

Milica i ne haje. Zagledalo se dete u nebo, sve žmirka, jer, iako slabašno, sunce bije u oči. Spustilo se i u trenu samo bućnu iza brega.
Leposavo priđe detetu i zagleda se tamo kud je i Miličin pogled stremeo.

"Šta gledaš čedo?"
Pomilovala je devojčicu po obrazu. To je jedino žensko unuče. Od tri sina samo jedna devojčica, a sve ostalo "hajduci", kako ih je Dobrivoje iz milošte zvao.
"Vlašiće, nano."
Milica se ne osvrće. Sva pažnja je fokusirana u jednu tačku.
"Kakve Vlašiće?"
"Zvezde nano. Eno ih, vidi, Sedam Vlašića!" 
"Ma, otkud ti to znaš?"

Leposava se čudi i zagleda dete, a mala zuri u noćno nebo, tamo gde je maločas Sunce utonulo.

"Rekao mi čika, nano. Da su večeras zvezde na zapadu, gde sunce zalazi. I da ih vidimo sedam. "
Devojčica pući usta, propinje se na prste i ne vidi kako se nana ukočila.
"Koji čika?"

Leposava se zbunjeno osvrće, ali u dvorištu ispod njih nikog nema. One su na širokoj terasi okrenutoj na spratu. Vazduh oko njih svež, prolećni. Tek je prošlo Sretenje, ali "baba Marta" je ćudljiva.  Dani su duži, u sedam se smrklo, u osam je uveliko noć.

"Onaj sedi čika nano. Onaj s televizije."

Leposavi laknu. Dete je videlo nešto na tv programu, a ona luda se uplašila ko zna od čega. Pametnica nanina. Ima samo četiri godine i već ona zna za sedam Vlašića.

"Ajdemo u kuću Milice, hladno je."

Dete pođe za njom, ali se još jednom osvrnu da vidi zvezdano jato koje je zamicalo za obzor.


Dobrivoje je viđen čovek u selu. Gazda. Vredan i radan. Napravio je novu kuću, veliku, da vidi selo. Zgrada je na dva sprata i na svakom po dva kupatila. Ali jedne navike nikako da se oslobodi. Voli da namoči noge u lavor. Tako sedi, odgleda dnevnik, a onda Leposava prinese čist peškir i papuče.  Ona bi i da mu obriše noge, nije joj teško, ali on samo odmahne rukom.

"Beži ženo. Malo si se danas naradila. Vidi tu decu da spremiš na spavanje pa da mi pogledamo film."

A kuća puna dece. Dobrivoje i Leposava imaju tri sina, sva trojica su oženjena i sa ženama su po Evropi. Dvojica u Nemačkoj, jedan u Francuskoj. Unučići su kod babe i dede. Kako se koja snajka porodi, tako posle tri meseca evo ih sve sa detetom kod Leposave, pa odmah nazad odakle su i došli. A Leposava i Dobrivoje ćute i neguju decu. Od najstarijeg su im tu Marko, Sava i Milan. Marku je dvanaest, najstariji je od sve unučadi. Sava i Milan, blizanci, imaju po deset godina.  Tu su i Živan, Stojan i Čedomir, Janko i Milica, najmlađa. U kući su i dve neudate Dobrivojeve sestre. Leva i desna Leposavina ruka. Ne bi se ona izborila sa decom da joj nije zaova. Gunđaju, prigovaraju, ali i pomognu.

"Jesu li deca pospala?"
"Kao mačići."

Leposava se smeje, a lice joj sija. Nisu joj uzalud dali ime Leposava.

"Neko od njih noću silazi u kuhinju. Jutros sam opet isključivao televizor."
"Ma nije valjda. A i meni se učinilo da čujem neko šuštanje."
"Ostavi ti kod nas otvorena vrata da ja čujem kad hajduci krenu niza stepenice."
"E moj Dobrivoje, ništa ti nećeš ćuti. Kad zahrčeš i tebe mogu da odnesu."

Na programu je stari "kaubojac". Prašte meci na sve strane a konji se uzbunili i sumanuto jure. Dobrivoje se smeje.

"Sećaš li se Leposava kad smo doveli Čukunu kod nas?"
"Kako da se ne  sećam!" Sad se i Leposava smeje. "Prvo veče je bio neki ovakav film. Skočila je sa stolice i vrisnula: Iju, Dobrivoje, oteraše ti konje iz štale, a ti samo sediš!
"Tako je, a posle je virila iza televizora da vidi kuda oni to ulaze, i kuda izlaze."
Sad se i Leposava priseća.
"Sede Čukuna i komšinica Vida, a na televiziji reklama za cigarete. Čovek ispužio otvorenu paklu i kaže: izvolite, a baba će, hvala sinko, ne pušim." Leposava grca od smeha. "Vida joj kaže, bre babo, ne nude tebe. A ova odgovara, kanda tebe nutkaju, mlađa si!"

"E, sa Čukunom smo se uvek smejali."


Leposava otvori prozor na kratko da provetri i zagleda se u nebo. Mesec se srebri okrnjen.  U daljini se mrače oblaci. Vlašići su pobegli. U ovo vreme, u prve dane proleća, lako ih je videti kad zađe sunce, ali oko deset ih već nema. I oni zađu za obzor. Jedino što mesec svetli do zore, ako nema oblaka.

Dobrivoje sanja belog konja. On bi da ga uhvati, ali se belac ne da. Samo obigrava oko njega, a griva se razletela po vratu, kao da je od plamena. Zaigrava se i kao da vabi Dobrivoja da ga prati.

U sobi je mrak. Snevač se budi, uključuje lampu na natkasni pored kreveta. Kašlje u jastuk da ne probudi ženu pored sebe. Iz kuhinje čuje šuštanje. "Eno, oni hajduci su sigurno opet silazili da gledaju televiziju, a nisu isključili, ili su pozaspali kod na babinom kauču." Ustaje, tiho, i kreće niz hodnik.
U kuhinji, pored starinskog kredenca, na sanduku, uključen televizor. Dece nema. Samo se beli sneg na ekranu. Dobrivoje isključuje aparat i tromo se vraća u sobu.

"Šta sam rekla! Ne da avetinja da gledam. I prošlu noć tako. A Marka nema da mi namesti program. Ali, dozvaću ja njega. Uvek me sluša."
Čukuna se natmurila u fotelji, stisla bezubu vilicu i skupila šake u krilu. Upiljila se u televizor, osluškuje dok ne uhvati tišinu iz sobe, a onda se opet zagleda u ekran na kojem se pojavljuju treperave bele tačke.

Dobrivoje sanja belca. Ovaj se kočoperi kraj njega, ne da se uhvatiti, ali neće ni da pobegne. Dobrivoje maše rukama i taman kad misli da će da dohvati sjajnu dugu grivu, ovaj se propne i odkasa malo dalje.

"Nano, nano!"
Milica stoji na vratima sobe. Leposava je samo čuje, ali kad upali noćno svetlo vidi bosonogo dete.
"Nano, Marko je bolestan."
Leposava je već skočila i nazula papuče pa trči niz hodnik. Putem pali sva svetla. Dete je prati.
Marko je mokar od znoja. Obrazi se rumene. Bacaka se po krevetu. Leposava ne mora da ga dodirne, zna da gori. Podiže ga na ruke i nosi do kupatila. I Dobrivoje je već tu. Tuširaju dete mlakom vodom, a zatim ga smeste u spavaću sobu, da se druga deca ne probude. Leposava pronalazi sirup za skidanje temperature i gura kašičicu Marku u  usta.
Milica stoji na vratima i čeka.
Leposava je spazila i doziva je.
"Čedo nanino, ajde da spavaš."
"Ne mogu nano. Rekao mi čika da pazim na brata."
Leposava je pogleda, okrenu se ka Dobrivoju, pa opet ka detetu.
"Koji čika ti je to rekao?"
"Onaj čika sa televizije."
Leposava je podiže na ruke i odnese je u sobu. Zaove spavaju, umorne od godina i celodnevnog rada. Spusti dete kod njih na krevet, poljubi je i pokrije.
"Spavaj Milice, sad će nana i deka da paze Marka."

Čukuna gleda u senke koje promiču ekranom. Nikako da puste njenu omiljenu seriju. Voli da gleda onog velikog čoveka. Onog Danila. On joj je najmiliji. I domaćin je čovek. Baš pravi narodski. Nije nacifran. A sve zna, i o ljudima, i o ovcama.
Zapucketa vazduh kraj nje kao da cvrči sveća. Oseti miris tamjana. Okreće pogled i... ne veruje. Škilji ispod marame koja joj se spustila na čelo. Stoji Danilo pored televizora, naslonio se levim laktom a desna ruka mu u džepu jakne. Kao da gnječi nešto.

"Pomoz Bog Čukuna."
Jeste, to je on. Ne znaš da li se smeje ili se ruga.
"Bog ti pomogao čedo. A otkud ti ovde? Kako si izašao iz te kutije? Ma ja ne znam kako se vi smanjite i stanete u nju, a ne znam ni kako posle iziđete. Sve sam je zagledala sa svih strana. Nema ni rupa na duvaru iza da možete da se uvučete."

"E Čukuna, ti odmah puna kola priče, a i u korpu može da se doda."

"A šta ću čedo moje. Ogluvela sam ovde, nemam s kim da divanim. Dobrivoje mi isključuje ćeretalo, Marka mi nema ni vode da donese. Svi su me zaboravili."

"Jeste, zaboravili te. Valjda vidiš da imaju posla. Prolećni radovi su,  a puna im kuća čeljadi. I šta si se za Marka nakačila. Ne daš detetu ni da spava. I šta bi sad da gledaš, u ovo doba ništa nećeš na televiziji naći, bar ništa pametno."

Ekran svetluca. Aparat šušti, pucketa.

Dobrivoje ulazi u kuhinju, isključi televizor i izlazi, ali se odmah vraća i iščupa kabal iz utične kutije.
Leposava ga doziva iz spavaće sobe.

"Zovi čika Stanišu da doveze doktora. Marko nam izgore od temperature."

Marko se bori. Pada kroz mrak i ponor, pa se opet uzdiže. Vetrovi ga nose dole i gore kroz odžak.  Čuje Leposavin glas iz daljine, i  još neki, tiši, potmuli.  Dozivaju ga dva glasa na dve strane.

Dobrivoje bira broj. Čeka. Sa druge strane se čuje da telefon zvoni, ali se niko ne javlja. Ponovo zove. I dalje se niko ne javlja.

Danilo sa zanimanjem posmatra užurbanu Leposavu koja utrčava u kuhinju. Pravi limunadu.

"Vidiš Čukuna, da je ovo prava domaćinska kuća, sad bi tu bilo i meda. Nekad nisi mogao da budeš domaćin a da nemaš bar dve košnice. E moj Dobrivoje. Nisi ti nikakav domaćin. Ni meda, ni rakije u kući. Ajvanluk, da je grehota jedna."


Dobrivoje zastaje u hodniku, ni napred ni nazad. Uplašio se za dete, ali neće pred ženom.

"Znaš Leposava da ću da zapatim pčele. Bar dve košnice. A ni šljive neću sve da dam u otkup. Kakva ti je to kuća bez meda i rakije."

Leposava ga zbunjeno gleda.

"Otkud ti sad to Dobrivoje?"
" Ma ne znam. Otkud mi? Pade mi na pamet maločas."

Danilo se smeje za njima.

"Vidiš kako pali kritika. Da mu ostanem koji dan ovde napravio bih od njega pravog domaćina. A sad ti Čukuna."

Baba ga gleda ispod marame. Ne progovara.

"Što si se navrzla na Marka? Pusti dete. Neka raste. Biće on veterinar. Vidiš kako se brine o životinjama. Mali je on Čukuna. Nije njegovo vreme."

Čukuna žvaće neki nevidljivi zalogaj. Zuri pored njega.
"Jedino me Marko gleda. Ovi ostali svi jurcaju kojekuda a on meni, zlato moje, donese i vode i šećera a i ćeretalo namesti da svira."

"Pusti dete baba. Nije mu vreme."

Čukuna ćuti. Premišlja se.  Marama joj još niže pala na čelo. Sad su joj oči u senci. Ne vide se.

U sobi Marko sve teže diše. Sav je rumen. Leposava stavlja obloge od kuvanog paradajiza i projinog brašna. Dobrivoje se ušetao sa telefonom u ruci. U trenu zastane, podigne telefon u nameri da ga baci, ali se predomisli i nastavi da bira brojeve. Iskočila mu vena po sred čela, kao da će da pukne. Misli su mu zbrkane, pokušava da ih primiri, ali mu je strah stegao grlo pa ni vazduh da udahne.

"Vidiš li ti Čukuna ovog kukavnog Dobrivoja. Dobar je čovek. Mučenik. Svi mu na grbači a on ćuti i radi.  I ti sad hoćeš da Marka povedeš. Njegovu desnu ruku. Ko će da ga zameni ako ne Marko?"

Noć je mukla i mračna. Mesec su pojeli oblaci. Slabo svetlo iz hodnika muti vid onima koji gledaju očima. Danilo vidi jasno. Baba se primirila, ni da zucne. Koleba se.

"Nemoj da ajvanišeš nego da ti kreneš samnom. Marka neka tu gde je. Da vidiš stado kakvo sam napravio. Samo da gledaš i da oči odmoriš. I vazduh je drugačiji. Lepota."

Danilo se ispravio, došao još veći. Bela kosa kao oreol oko glave, srebri se, svetli. Čukuna uzdahnu.

"A da mi pomogneš. Ne mogu ti ja sama. Stara sam."

Danilo se nasmeje. Prosto da ne znaš da li se ruga ili raduje.

"Tako je baba. Nemam ja mnogo vremena. Sad će da počne jutarnji program, vreme je da krenemo."

Napolju se podigao vetar i pomeo oblake sa neba. Beli se jutro.

Milica je bosa dotapkala do spavaće sobe. Marko spava, nije više rumen. Spala temperatura. Leposava sedi pored njega, ne trepće. Milica se ugurala pod pokrivač.

"Deko, upali televizor."

Dobrivoje uključuje televizor. Trlja bradu i zeva. Danas daju četrdesetodnevni pomen Čukuni. Tako su iz milošte zvali prababu koja je kod njih lepu starost dočekala. Okupiće se sva rodbina i sve komšije. Biće tu posla, a i troška.
Voditelj najavljuje jutarnji program.

"Nano, nano, eno ga čika."

Preko ekrana slika. Danilo u odlasku, okrenuo se i nasmejao. Takvog ga uhvatila kamera i sačuvala.

"Na današnji dan, pre dve godine, zauvek nas je ostavio veliki srpski glumac ..."

Voditelj govori a Leposava s nerazumevanjem gleda u Milicu. Ozarena Milica u sliku na ekranu. A sa ekrana Danilo, okrenut u odlasku, sa poluosmehom na licu, da li se smeši ili šali...




... posvećena je mom pobratimu, Danilu Lazoviću.

Sačuvana
Sekundica
Piece of Eternity

admiral flote


Poruke: 1.306
Ugled: +38/-4
Van mreže


« Odgovor #1 poslato: 25.04.2009. 11:18:48 »

Odlična priča svaka cast
Sačuvana
Nesa
Vajper

predsednik


Poruke: 2.751
Ugled: +30/-1
Starost: 60
Lokacija: Beograd-Mirijevo
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #2 poslato: 25.04.2009. 12:04:20 »

 :bravoo:
Sačuvana
elite
Still Shaper

predsednik


Poruke: 1.439
Ugled: +32/-3
Starost: 63
Lokacija: |Pančester
Pol: Žena
Van mreže


« Odgovor #3 poslato: 25.04.2009. 12:15:08 »

 Nisam se dokopala "Belog šuma", Da li je u njoj objavljena?   Embarassed
pošto se kod njih jako teško nešto objavi   grrr
Sačuvana
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #4 poslato: 25.04.2009. 13:26:17 »

Hvala  za lepe reči.

Jeste, objavljena je u Belom šumu. Uskoro izlazi još jedna antologija na temu urbane legende. (I još jedna moja priča u toj antologiji). Laughing
Sačuvana
Sal
Banovan korisnik
predsednik


Poruke: 5.649
Ugled: +28/-10
Starost: 49
Lokacija: In the face of the place
Slike: moj album
Pol: Muškarac
Van mreže


WWW
« Odgovor #5 poslato: 25.04.2009. 18:25:27 »

Lepa pricica.. Smile
Sačuvana

...We'd better get back, 'cause it'll be dark soon, and they mostly come at night... mostly...
peca777
SF friend

admiral flote


Poruke: 1.064
Ugled: +11/-0
Starost: 42
Lokacija: Beograd
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #6 poslato: 26.04.2009. 15:20:02 »

 bravo bravo :bravoo:
Sačuvana
valiant68
Vuki

predsednik


Poruke: 2.183
Ugled: +33/-2
Starost: 50
Lokacija: Bg
Pol: Muškarac
Van mreže


« Odgovor #7 poslato: 02.08.2009. 11:55:42 »

Svaka cast, emotivno i s postovanjem. Kapa dole.
Sačuvana

S verom u Boga
sivka
Eta Carina
admiral


Poruke: 765
Ugled: +8/-0
Van mreže


« Odgovor #8 poslato: 24.08.2009. 18:45:38 »

Hvala!
To se zove podrška. A to mi je potrebno.
Napisala sam "Maru" za urbane legende, a sada me muči apokalipsa. Nešto mi ne ide.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  

 
Prebaci se na:  

Šema sajta  ◊   SF Vektor  ◊   TV program  ◊   Periodni sistem NF

Pravilnik  ◊   SF kviz  ◊   NF na Krstarici  ◊   SF filmovi  ◊   Bibliografije

Kopirajt © 2006-2019. SF tim. Sva prava zadržana.
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.21 | SMF © 2015, Simple Machines | Mapa foruma | Arhiva | wap2 Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.019 sekundi sa 24 upita.