SF tim

SF kreativci A.D. => Literatura => Temu započeo: Glorija 19.01.2008. 21:11:05



Naslov: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 19.01.2008. 21:11:05
Ja pisem - vi se igrate kriticara!
Dozvoljeno pljuvanje !
Ne znam da li je naslov bas pravi?...

Posetioci

Posle dvadeset i tri neuspela pokušaja Goran je uspeo da izađe na krov jedne od onih groznih višespratnica Novog Beograda.Taman je približio kraju vaganju svih razloga za i protiv najbržeg silaženje sa istog (tačno 3 koraka napred pa ravno na dole), kad su ga grubo prekinule svetleće kugle koje su besmisleno i iznenada počele da padaju iz vedra neba.Svi razlozi koji su ga doveli na krov izčezoše pred slikom kugli koje padaju i ljudskih mrava koji beže od njih.Tri kugle su uspele da nateraju u beg i TV ekipu koja se tu našla ko zna zašto. (Da je Goran poznavao zaludnu domaćicu iz susedne zgrade, znao bi da njoj ništa ne može promaći a Dragan na zgradi preko puta njezine je bio gospođi i te kako uočljiv.Sabrala je 2 i 2, promešala paprikaš i pozvala Hitnu pomoć,Policiju i sve medije koje je imala memorisane u telefonu.)
Baš kad se pitao ima li smisla da i dalje gleda jurnjavu ili da ponovo razmisli o razlozima koji su ga ovamo doveli (nemogućnost zaposlenja, hronična dekintiranost i skoro nikakve šanse da „skine mrak“ pre tridesete...), jedna kugla poče da mu se približava.Oko 2 metra u prečniku, menja boje od bele do ljubičaste,ne – plave, zuji...Stajao je tako minut- dva pokušavajući da sam sebi objasni čte on to vidi, a onda je čuo glas u vlastitoj glavi, nešto kao:“Da li biste hteli da nam pomognete?“. Odgovorio je :“Da“i to naglas (umalo da iz navike doda „mama“) i kugla ga obuhvati i odnese u nebo.Istovremeno, sve kugle izčezoše kao da ih nikad nije ni bilo. Zaludna gospođa iz susedne zgrade je sve to gledala i pamtila jer je iz nepoznatih razloga njena Motorola naprosto zakazala.
Širom planete, ljudi su izlazili iz skrovišta i unezvereno blejali u nebo.Neki su imali srece da ponovo vide kugle.Posada jednog japanskog ribarskog broda gledala je kako dvije sjajne kugle zaranjaju u more baš tamo gde su bile njihove mreže i ubrzo izranjaju da bi velikom brzinom nestale u pravcu neba.Posada kitolovca gledala je skoro identičan događaj, samo je u more zaronilo mnogo više kugli a izronila samo jedna ali baaaš velika.
Dva sata pošto je odnela Gorana, kugla se vratila i ostavila ga na istom mestu.On se za kratko zamislio pa odmahnuo glavom i sišao putem kojim se popeo.Na izlazu iz zgrade Gorana su opkolili radoznalci i neka baš zgodna devojka sa ne baš zgodnim mikrofonom koji je neprekidno gurala u pravcu njegovog lica.Vozač TV ekipe pokazao se da je dorastao zadatku:ščepao je Gorana za jaknu,  uvukao ga u reportažna kola i nagazio na gas. Policija je zakasnila više od pola sata, za šta lojalna Građanka nije ni najmanje kriva – ona je javila čim je telefon proradio.
20 .00 po lokalnom vremenu, nepravedno podcenjena televizija jedne male, napaćene zemlje na Balkanu, najzad je osetila trijumf: ajd nek kažu oni sa RTS, B92 ili oni mangupi sa Pinka – ko je najjači ! Kad su to ONI imali direktno preuzimanje programa za CELU PLANETU sa sve simultanim prevođenjem za SVE jezike !!!
Predmet interesovanja ( odaziva se na ime Goran), našminkan i u odeći o kojoj je mogao samo da sanja, sedi opušteno zahvaljujući bensedinima i razmišlja da li je trebalo da naplati više za sve ovo.Onaj slatkiš od devojke (Ceca za prijatelje!A tu se ubraja i Goran !?!) spreman je da započne intervju.Uzbuđenje u studiju i nije baš preveliko -  zahvaljujući bensendinima intervju će proći u opuštenoj atmosferi.
Ceca: Dragi gledaoci, večeras je naša Televizija u mogućnosti da vam ekskluzivno predstavi jedinog coveka koji zna nesto o misterioznim kuglama koje su se pojavile danas širom planete.Gorane, šta nam možete reći o kuglama.
Goran:Pa, Ceco, imaju oko 2 metra u precniku, menjaju boje i zuje...Mislim – govore. Ali nekako direktno u glavu....
Ceca: Mislite kao telepatija?
Goran:Pa , može biti...ta telepatija...
Ceca:A zašto su se obratili baš tebi?
Goran: Koliko sam ja video sa krova – svi su ostali bežali od nji ko’ ludi.
Ceca: Jedino ti nisi , baš hrabro od tebe !
Goran: Pa, krov je bio sav u rupama a ispred mene ambis...
Ceca: Onda te kugla progutala i odnela. Mozeš li našim gledaocima gde te je odnela.
Goran: Odnela me je do jedno kao asteroida kojeg su obletale slične kugle.Nisam baš siguran gde se to tačno nalazi.Prebrzo smo leteli a kad smo stigli – okolo je bilo samo crnilo i , valjda , zvezde. Baš ništa više.
Ceca: I: šta ste radili tamo?
Goran: Pa – pričali smo...
Ceca: Niste ušli u neki svemirski brod? Samo ste pričali? O čemu?
Goran:I ja sam pitao hoćemo li da uđemo negde ali su mi rekli da ne može zbog bakterija.Valjda su zaraženi ili nešto takvo. Samo sam lebdio u toj kugli i razgovarao u glavi sa njima.
Ceca: Jeste li pričali o našoj planeti?
Goran:Pa,...ne baš.Oni su imali taj problem pa su pitali za pomoć.
Ceca: Koji problem?
Goran: Koliko sam ja razumeo, neko je na našoj planet uključio nešto,pa je to izbacilo onaj asteriod sa kursa. Usput su sprženi biološki mozgovi koji voze to po svemiru.Tražili su 3-4 mozga da ih zamene.
Ceca: Pa si se ti ponudio?...
Goran: Ne, ne – ljudi zbog nečega ne dolaze u obzir.Preporučio sam im kitove i delfine.
Ceca: To objašnjava informacije koje smo dobili od ribarskih brodova !
Goran: Pa , valjda, šta ja znam...
Ceca: Je li to sve o čemu ste pričali?
Goran: Bili su baš ljuti zbog tog iskakanja.Rekli su da će tražiti od nekog tipa na J da kaže sinu da se pobrine za svoje majmunske ljubimce ili će ih oni eliminisati sami.I rekli su „Hvala!“.Mislim, prije nego što su me vratili.
Ceca: Majmunski ljubimci, šta im je to ?
Goran: Nemam pojma. Nisu objasnili. Mislim da su pričali međusobno.
Ceca: Taj te je događaj sprečio da skočiš ? Jesu li te to oni izlečili od depresije?
Goran: Pa nisam se ja hteo ubiti jer sam depresivan. To je više bilo, kako da objasnim, zbog cele situacije.
Ceca: Tvoje ili svetske?
Goran: Obe !
Ceca: Ali sad više ne želiš da se ubiješ?
Goran: Ne. Nekako mi se čini da nema potrebe da se trudim.
Ceca: Misliš li da će se vratiti?
Goran:To je samo osećaj , ali bojim se da hoće.I to vrlo brzo...

Pucajte! :cao:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: SuzanKalvin 21.01.2008. 09:23:53
Super je, ali ocekujem nastavak, ovo mi je tek zagolicalo mastu. Tekst je zanimljiv drzi paznju, recenice su dobre i kratke, opisi sazeti i neoptereceni kicenjem u sitne note, mozda malo fali tog emocionalnog opisa, ali ne smeta jer tekst dobija na 'turbo' dinamici, sto je ocigledno posledica tvog temperamenta.
Ocena; Odlican (5)


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 28.12.2010. 16:25:47
"Upozorenje: u ovoj temi nije pisano već više od 30 dana.
Ukoliko niste sigurni da želite da odgovorite, razmislite o pokretanju nove teme."

E baš da ne otvaram novu temu ...  :njanja:

Ova prva priča je kompletna ma šta drugi mislili dalje samo može da bude smaranje. a pošto babu ne plaćaju po količini slova ... :twisted:

Razmislila sam o kritici da su mi priče ... kratke ? ??

Vežite se počinje smaranje na dugačko  :kisss:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 28.12.2010. 16:31:10
 :cao:

Poslednja balkanska veštica

Zaga je poslednja prava balkanska veštica. Po svom skromnom mišljenju, naravno.

Nije da je procenat ženske dece balkanske sklone veštičarenju opao ... Naprotiv.

Svake godine bar pet devojčica pokazivalo je urođeni talenat i bivalo upućeno u Tajne.

 Problem je bio – zadržati ih u domovini. Svet je nudio previše toga: glamur, svetla pozornice, bogatstvo,

mnogo veći broj potencijalnih „klijenata“, ... Previše izazova za mladu vešticu! Kratko razmisle i – put pod noge!

(Bolje rečeno – metlu među noge !) Samo Zaga nije mrdala iz kuće. Ono, jeste letela okolo i ponekad baš podaleko,

ali je svaka zora zaticala Zagu na pragu rodne kolibe. Ostale su dolazile povremeno. Neke često a neke samo ponekad

 i to samo ako su baš morale. Sto ljudi – sto ćudi ! Kod veštica je drugačije: jedna veštica – sto ćudi !

Ponekad i koja preko sto ... Naročito u Zaginom slučaju. Ostale veštice mrzele su Zagu. Možda su se zato i pobrinule

da udaljenost njihove kuće od Zagine kolibe bude najveća moguća ? Ma koliko one mrzile Zagu, ova je njih mrzila stoput više.

Zato se trudila da im svaka poseta domovini ostane upamćena. Najćešće su se sećale rodnog kraja u snovima, posebno u noćnim morama

iz kojih su se budile vrišteći i posle dugo proklinjući i Balkan i Zagu i prokleti povod za put do tamo. Ipak su se kad-tad vraćale.

Moć veštice leži u zemlji iz koje je potekla. Ako želi da ima moć, veštica mora da je redovno crpi iz zemlje rođenja uz specijalni Ritual.

Ritual može ( ali i ne mora) biti vrlo bolan. Zavisi od veštice koja vodi Ritual. Ako se setimo da je Zaga jedina koja sve vreme

živi na Balkanu, nije teško zaključiti ko vodi Ritual (a ni pretpostaviti – kako ). Nije ni čudo što je, doduše, mali broj veštica odlučivao

da se mane veštičarenja i ostatak života provede na miru u nekoj zemlji vrlo daleko od Balkana. Ostale su se vraćale samo zbog Rituala.

Postojale su ideje da još bar jedna veštica ostane na rodnoj grudi dovoljno dugo da bi vodila Ritual ...

Na nesreću, altruizam nije mana veštice a Zaga nije ideal komšinice i stanje je i dalje takvo kakvo je.

(Tekst prilagođen lakšem čitanju - ako se neko prevari da pročita  :wink: :lol: )



Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Tanjica 28.12.2010. 16:41:06
Uvek mogu da čitam o vešticama. Drage su mi još od onih Pračetovih, ali ja bih baš volela da vidim nastavak ove pričice.


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 28.12.2010. 16:52:28
 :cao: Tanjici za ljubav ....

Ipak, nema tu ničega spornog. Tako je oduvek i biće dok bude veštica na Balkanu. Večito u previranju,

sa plemenima u ratu, zemljotresima, poplavama, svim vrstama natprirodnih vrsta i događaja, Balkan je takav i

na njemu ostaju i opstaju samo najjači, najgori i najluđi. Fini svet, koji ljubi red, mir, napredak, toleranciju i sve te

lepe stvari, ili ne živi ovde ili je zbrisao tamo gde toga ima.

Nije uvek bilo tako loše. I danas pamte neke veštice koje su se samo po lepoti razlikovale od vila.

Rođena tetka vile Ravijojle i danas se među vilama po dobru spominje, a ako postoji neki konjski „drugi svet“,

Markov Šarac bi se i danas sa nežnošću setio ko mu je ublažavao muke mamurluka. Beše to plemnita veštica

kojoj mnogi kosovski junaci mogu zahvaliti na lečenju (ili, još bolje – na brzom i lakom umiranju ).

Sama Ravijojla samo njoj može da zahvali što je narodni pesnik opevao kao posestrimu a ne ... (Dobro, nije ni bitno. )

Šteta što sa vešticom umire i njeno ime jer bilo bi lepo pomenuti je ponekad sa zahvalnošću.




Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 28.12.2010. 18:03:18
Zagino ime će svi sa velikim zadovoljstvom zaboraviti čim Sudbima odluči da preseče nit i usreći Balkan.

Za sada, šta je tu je. Kakva je daje – ona je jedina zalog neprekidnosti veštičje tradicije na Balkanu.

Onakva je kakvu zaslužismo i valja nam je trpeti i ćutati. Od samog početka tu ništa nije valjalo ni sa zemljom

ni sa narodom na njoj pa kako onda Zaga bolja da se rodi ? To što je bio rat kad je začeta i rođena nije ni čudo.

Mir na Balkanu više je za čuđenje. Pomor u ljude što udari – ni po jada ! Napade neka boleština, zagađenje nekakvo čak i zemlju

pa ona poremeti sasvim i prirodno i natprirodno stadoše tako da se mešaju, preklapaju i uvijaju da se nije znala Granica među njima.

Digoše se ljudi da i pored međusobnog klanja kidišu na vampire, vukodlake, sanđame i akrepe. I ne samo na njih – drzniše se čak i

da baba-Jagu pitaju šta se to po zemlji radi i dokle će. Nije da se i ona sama nije isto pitala samo ... ne voli ona da drugima

podnosi izveštaje i ne trpi da je prekidaju u radu (ili još gore – u odmaranju ). Odgovor su, na kraju dobili samo sumnjam

da im je nešto značio. Lobanje nataknute na kolac nemaju uši. Odgovor je dala luda Nasta (zajedničko ime za nesrećnicu

koja je u toj generaciji zadužena da bude neka vrsta balkanske Kasandre ). Nahranila je baba bunikom, posjela je preko puta sebe u

zadimljenoj kolibi i pustila je da bulazni. Kad se jadnica u zoru obeznanila, odgovor je baba-Jaga na samo njoj poznat način izvukla iz

celonoćnog blebetanja. Navukla je opanke, ogrnula kožuh, naprtila tkanicu i krenula prema trećem selu oslanjajući se na štap.

U sam sumrak kad čeljad seda za večeru zalupa na vrata kolibe na kraju sela. (Uvek joj uspe da se baš tad nađe pred vratima.

Zato seljaci nerado otvaraju vrata nezvanima pred večeru. Nije da neće da nahrane namernika, više je to generacijsko sećanje

i urođeni strah od natprirodnog koje u taj čas kad Sunce nestaje i na zemlju mrak silazi. )


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 28.12.2010. 18:30:17
Reći da se čeljad iznenadila ... pa, bilo bi malo preblago račeno. A ne bi bilo ni nalik opisu osećaja  što su zavladali kolibom.

Strah što ledi kosti nije bio posledica vazduha koji je baba za sobom unela u kolibu. U sred leta, čak i u sumrak, vazduh je bio blag i mirisan.

Očajanje nije posledica loše žetve, niti je želja da se bude negde daleko znak da su svi mrzeli svoje selo.

Prosto, baba-Jaga nije bila čest a ni poželjan gost nigde. Nikad. Njen dolazak uvek je slutio neko zlo a kako zlo baš nije nedistajalo nikome ...

Naravno da su je pozvali na večeru i ugostili kao najvažnijeg i najplemenitijeg  gosta.  Ljutiti babu bilo je nemudro i nezdravo.

Kakve god loše vesti donosila, bolje da ih prenese sita i zadovoljna.

Vesti su bile očekivano loše: nova snajka, tek pre dva meseca dovedena, morala je da krene sa babom „na duže“ i u nepoznatom pravcu.

Naravno da rasprave nije bilo. Ukućani su spremili mladicu za put najbolje što su mogli. Krišom je samo svekrva otrla suzu za njom,

više zbog gubitka para ruku i mladih leđa ... Mladoženja je bio u šumi. Već drugi dan sedeo je i pazio na čumur. Pipava je to rabota

– san te prevari lako, a onda, umesto ćumura, samo podgreješ malo šumu. Nije da šuma primeti ... samo, mladoženja ili ne,

kad deda primeti da je čumur izgoreo, otac te odere od batina.

Počašćena ko’ plemkinja baba ipak ne pokaza mnogo milosti kad potera snajku pred sobom u šumu.

Ma koliko, na početku plakala i u sebi klela groznu babetinu, posle kratkog objašnjenja snajka se ućuta i čak odahnu.

U baba-Jaginu kolibu ušla je kao sirotica koja je našla sigurno sklonište od grozne nesreće.



Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Tanjica 29.12.2010. 00:22:03
 :kisss:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 29.12.2010. 01:08:12
 :twisted: Ne trči pred rudu - ovo se pretvara u ROMAN !!! Drhtite ! Baba ima žestok napad skribomanije ...  :wall: :cry:

Tajna Zaginog rođenja

Iz bulažnjenja lude Naste baba je zakljućila sledeće: u toj i toj kući, ta i ta zanela je sa onim Koji- Je –Otac svakoj veštici.

Ovoga puta toliko moći je (zlo)upotrebljeno u datom činu da je buduća veštica, iako tek dva meseca u majčinoj utrobi,

bila jača od svake  iskusne i matore veštice u punoj snazi. Glupi seljaci sami su krivi za sve. Da je mlada poznavala lice mladoženje ... ,

a da je mladoženja imao bar jednu priliku da bude nasamo sa nekom devojkom ...

Ovako: mlada je legla sa onim ko je bio u kolibi. Mladoženja je sve to blaženo prespavao mrtav-pijan.  Od straha se napio

ko nikad pre i prosto se komirao. Kad je iscrpljena mlada zaspala, bilo je lako ćušnuti ga do nje. Jeste da se posle mlada mnogo čudila

stidljivosti mladoženje, ali nikad nije posumnjala da te noći s njom nije bio baš on. Uostalom , bilo je mračno ko’ u rogu crne ovce,

a ona ga pre toga nije ni videla ... Kad je baba ispričala svoju, tj. Nastinu, verziju njene prve bračne noći, sva pitanja su se vratila i našla

odgovore. Bilo je mnogo jasnije zašto joj muž nije ni prišao preblizu za sve ovo vreme. Još jasnije je bilo da, bez obzira na sve, teško da bi

poverovao da je dete njegovo. U kolibi se sve zna. Strina bolje od ikog može da izračuna kad će beba da se rodi. Samo se malo napregne da

se seti kad su se ono oni ... Je li ... Teško se išta u kolibi sakriti moglo pa ni mladoženjino izbegavanje mlade, crvenilo i večito trčanje da se

radi nešto što dalje od nje. Zato nije ni čudo što je bila presretna da ostane sa babom dok se dete ne rodi a posle ... Pa, može i da se vrati

ako ne iskrsne nešto bolje.
 
Ono što joj baba-Jaga nije pomenula, što je bilo svakako bolje za obe, bila je činjenica da sve veštice ostaju sirote odmah po rođenju.

Jadnici je to omogućilo da poslednjih sedam meseci života podnese u relativnoj sreći, a babu je poštedelo kuknjave pre vremena.

Da ne govorimo o tome da bi svakodnevno rintanje verovatno bilo zanemareno.

(Deda vas spasao - okupirao mi komp  :wall: a sad mi se i spava  :cao: Valjda će mi sutra ova budalaština dosaditi ...  :cry: )


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Tanjica 29.12.2010. 12:38:00
Nemoj, baš se lepo zahuktava.


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 30.12.2010. 17:29:16
Sory, Tanjice ! Malo sam se sludela danas ... Pročitala nešto na Zs

Tema je: Devojka sa vrlo retkim (da ne kažem unikatnim) imenom (koje treba smisliti) spušta se pokretnim stepenicama do podzemne železnice. vrlo duge stepenice, npr. kao one ispod Vukovog spomenika. I negde na polovini ugleda s druge strane, na zidu iza stepenica koje vode na gore da neki mladić sprejem ispisuje njeno ime...

A onda se zaludela ...

Dobrodošla kući

Prokleti grad I svi taksisti u njemu ! Uvek, uvek I ponovo – ni jednog taksija na ulici kad počne kiša … Sranje, kao da se od prve kapi

počnu topiti I nestajati. Kad sunce sija ne možeš na drugu stranu ulice od njih da prođeš. Sve se prokleto žuti od taksi vozila.

I svi su slobodni. Čovek bi pomislio da ih ovde, na izlazu metroa mora biti bar deset. I jedan jedini dosta da mene jadnu, smrznutu I pokislu

odveze kući. Dože mi da plačem I vrištim I razbijem nešto. Džaba cupkam. Samo dodatno kvasim noge a nije mi ništa toplije. Lili Ho,

pomiri se sa istinom: nema taksija kad ti je najpotrebniji ! Skloni se u ulaz metroa I pozovi mobilnim bilo koga.

Hej ! Stoj! Moj telefon ! E, jebi ga ! Da mi neko tako dripi telefon … Pazi kretena – ceri mi se sa pokretnih stepenica !

I maše mi mojim telefonom ! Ubiću ga !

Glupe stepenice! Sporije su od puža. Ko ih napravi ovako visoke ? Nema šanse da preskačem, vrat bih slomila. Nema veze, vidim skota.

Nije daleko. Nema ni gužve, za čudo Božije. Pomislio bi čovek da je mnogo više ljudi ovde sad kad pada ledena kiša a taksisti ko’ da

štrajkuju … Desetak ljudi ispred, računajući I kradljivog skota, I baš niko iza mene…Čudno … Gle, jedan kraj zida! Šara nešto…

Grafit, valjda. “Ulična umetnost” , ma daj ! Leče komplekse prljanjem zidova. To je ko’ neka bolest – čim vide čist zid moraju da to “isprave”.

Šta li je to tako važno da mora da piše na sredini čistog zida ulaza za Metro ? Baš me zanima …

Dobrodošla kući Lilith K.B.

Svašta ! Kome je to kuća u metrou ? I kakva je to dobrodošlica sva u crnom I crvenom ? Mada, ona crvena boja baš lepo svetli

ko’ da rubini svetlucaju. Mogla bi se zgodno … Tip stoji dole pa bih mogla I da ga pitam.

Uh, što je toplo ovde. Još malo pa sam na kraju stepeništa. Vidi lopova! Čeka me !?! Ubiću ga ! Posle ću da pitam za boju …

Hej! Čime griju ovo ? Još samo par stepenica do dna … Ovo je da čovek poludi: lopov stoji sve sa mojim telefonom u ruci,

onaj “umetnik” do njega a bar pedeset ljudi iza njih ko’ neka publika. I što svi bulje u mene ? Šta sam ja njima ? Nakaza neka ?

Ma, ima da ga bijem pa I da se snima za MTV !

Pazi, “umetnik” pokazuje svoje remek-delo ! Upro prst I pokazuje preko mog ramena. Sav važan ko’ da je oslikao Sikstinsku kapelu !

Baš da vidim kako se odavde vidi ona crvena …

Dobrodošla kući Lilith Kurvo Babilonska !!!

Jebi ga ! “Nikad pod zemlju !”

Prokleta kiša ! I taksiji !

I svi mobilni ….

 Uuuuuuuuh ! ….



I tako nisam stigla da pišem o vešticama ( mada ni ovo nije "daleko" od teme ...): Pošto me i dalje drži napad skribomanije možda bude i nastavka  :wink: :twisted:

:wall: :lol: :lol: :lol: Pa ja uopšte nisam na Forumu ZS !!! Šta će mi uopšte ova priča ????  :shock: :wall: :oops:

Prokleta skribomanija - dovoljan je i nikakav povod ... Odoh da čitam ...


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 25.06.2011. 16:38:54
 :cry: Skribomanija je bolja od depresije ....  :roll:

Smrt pisca Naučne Fantastike

Čarls Vud i nejgova žena Doris radili su ono što već godinama rade u toplo subotnje popodne. Sedeli su na tremu kuće i uživali u miru

predgrađa.Ona se je plela i srkutala ledeni čaj  a on je sedeo u stolici za ljuljanje, čitao novine i pio ledeno pivo. Povremeno bi nešto

promrmljao, ponekad uzdahnuo, kad bi vest u novinama bila posebno interesantna komentarisao bi naglas. Doris je već po škripi stolice mogla

da kaže šta njen muž misli o onome što čita. Posebno iritirajuće vesti naterale bi Čarlsa da besno odbaci novine, zgrabi pivo i krene da se

jako i ritmično ljulja na stolici. To je bio znak za uzbunu. Čarlsu je doktor zabranio sve što bi moglo da ga iznervira i Doris je pomno pratila

svaku njegovu reakciju. Bacanje novina za nju je bio znak da krene da „gasi vatru“. Veštim razgovorom uspevala je da smiri muža i u miru ga

odvede u trpezariju da večera.

Škripa prestade i Doris se okrenu prema Čarlsu. Mora da je vest šokantna kad je Čarls prestao da se ljulja.

„Vidi, Doris, umro Vels Drago ! „

„Izvini, ali ko ti je taj?“

„Daj, Doris, pa stoput sam ti pričao o njemu ! Onaj idiot što misli da piše SF ... Pa i ti si gledala onaj njegov film o spasavanju iz crne rupe ...

 i onu budalaštinu sa preseljenjem na drugu planetu i  onaj o ratu sa jastozima ! „

„Aaaa, on. OK ali ne moraš zato da vičeš. Setila sam se. „

„Setila si se ti onog glumca što igra u sva tri filma ...“

„Ne možeš reći da nije ... upečatljiv . To što ti misliš da je , je li, ne znači da ga nije lepo videti .“ Ovde se Doris zakikota setivši se njihove

rasprave o glumcu. Mada naglas nije davala Čarlsu za pravo, njena prijateljica Sidni, koja zna sve o glumcima jer čita „prave“ novine,

obavestila je Doris da su glumac i pisac „u vezi“. Šta bi tek Čarls rekao da zna da je i pisac „veseljak“ ? I ovako ga mrzi ...

„Taj je „peškir“ do srži, kažem ja tebi a ti kako hoćeš .“

„I ... kako je umro ?“

„Pazi kad nemaju pojma ...“

„Pa gde je umro ?“

„U bolnici.“

„Kako onda ne znaju od čega je umro ? Bio je bolestan, lečili su ga od nečega. Ne bi ležeo u bolnici da nije morao. Patolog bi trebao da zna

ako niko drugi.“

„Hmmm... Piše da je bio na prijemu u čast novog filma ...opet  neka budalaština sa istim glavnim glumcem ... jeo grožđe i ujela ga pčela. Kažu

da mu je pozlilo i odveli su ga u Hitnu. Blaga alergija ... dehidratacija ... Umro u 3 ujutro. Obdukcija pokazala da je zdrav ko’ dren. „

„Baš svašta.“

„Bar ćemo biti pošteđeni budalaština. Osim ovog novog filma.“

„Daj, Čarli ! Pa čovek je umro . „

„Trebalo ga je ubiti za primer svim takozvanim piscima SF ! A ovaj kreten ga poredi sa Klarkom samo zato što je diplomirao na MIT ! Pa baš

zato je i zaslužio vešanje! „

„Polako, Čarli ! Tvoje srce ! Uostalom, koliko se sećam i ti si ga poredio sa Klarkom i čitao njegove knjige.“

„Da, jesam ! Prve njegove priče i knjige ... Tad se još sećao šta je učio u školi. Nije bilo zaglušujućih eksplozija u svemiru, bežanja iz crne

rupe , vanzemaljaca sa kleštima koji govore engleski ...“

„Film je film, Čarli. Nije svaki film „Odiseja...“ ni svaki režisar Spilberg ... Zabava za mase, bučno i šareno.“

Čarls odbaci novine i jako se zaljulja na stolici držeći flašu piva čvrsto stegnutu u krilu. Doris uzdahnu i vrati se svom pletivu. Sad je

najvažnije pustiti Čarlsa da sam dođe do zaključka. Ona može samo da se pomoli Bogu da je ovo kraj nerviranja.
 
Zapad se bojio purpurom, senke se produžavale a Šarls se ljuljao pogleda uprtog u ništa. Doris je marljivo plela i povremeno ispod oka

pogledavala muža.

Iznenada Čarls prasnu u smeh. Smejao se i smejao, čak su mu suze potekle. Doris je mogla samo da začuđeno blene u njega nadajući se da

ovog puta nije stradao mozak a ne srce. Kad se najzad smirio i obrisao suze, Zadovoljno je ispraznio flašu i okrenuo se prema ženi.

„Doris, rešio sam misteriju. Idiot se ubio !“

„Ma, daj, ... Baš svašta ti ...“

„Ubio se kad ti kažem. Lepo se opustio u bolnici i zaspao. Pohodila ga noćna mora sa svim onim budalaštinama koje se usudio napisati.

Probudio se i počeo da sam kritički sagledava ono što je uradio. Onda, lepo, otkačio onu cev iz infuzije i dunuo sebi vazduh u venu. „

„Bože, Čarls, šta tebi neće da padne na pamet ! Čudo da ti nepišeš SF ili, još bolje krimi –romane ...“

„Ja bar nebih terao vanzemaljca da kleštima pravi nano-čip !“

„OK Čovek je mrtav i pusti ga da počiva u miru! Vreme je za večeru.“

„Da, draga.“

Čarls pokupi flašu i gurnu stolicu bliže zidu pa krenu sledeći Doris koja je skupila pletivo u korpu i odlučno koračala prema trpezariji. Ipak ne

izdrža da doda:

„Najgore je što bi se ubio na način primeren onim imbecilnim sapunicama ... Poetska ili svemirska pravda ?“


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Axa 29.05.2012. 00:36:56
Divno pišeš Glorija, nadam se da ćeš nastaviti sa svojim kreativno stvaralačkim radom :-D  :svaka cast: :kisss:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 29.05.2012. 00:49:53
JA se nadam da ću se izlečiti ...  :bye2: :cmiz:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: valiant68 29.05.2012. 00:50:46
Cik da je nateras  :-D.
Zlata vredi a lenja ko olovo.  :twisted: :smeh2:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 29.05.2012. 00:58:09
 :roll: :wall: ....  :njanja:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: valiant68 29.05.2012. 01:14:21
 :construction: :kafa:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 29.05.2012. 01:16:18
Radi ti samo radi - kafa je ok  :wink: :twisted:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 24.08.2014. 16:33:28
 :wall: :wall: :wall: :cmiz: :lud je:

Сан

Музика небеских сфера која је од средине 20. Век показивала тек спорадичне испаде дисонантних тонова, већ у другом десетлећу 21. Века прети да се претвори у какофонију бесмислених звукова ... и то свирану на раштиманим инструментима. Све су прилике да је оркестар полудео а диригент је побегао (или га је сменила гомила лудака жељних дириговања а без трунке слуха).
Срећници са врха пирамиде, богови високих сфера, урадили су оно што увек раде кад ситуација са људима измакне контроли – искористили су своју божанственост да се баве сами собом. Валхала и Олимп су већ одавно били толико пијани да се више нису ни сећали људи а „једини“ богови искористили су своју шансу да буду „свуда“ до те мере да их није нигде ни било.
Божанска боранија помешана са маговима и херојима нашла се у невиђеној гужви са новокомпонованим Марвеловим јунацима стешњена између Мордора и Авалона. Херкул се одавно опаметио и престао да обраћа пажњу на изазове којекаквих маскираних и металних сподоба што су ко печурке после кише ницали посвуда око њега. Три вештице су своје једино око спаковале у кутију да бар не гледају гужву а три суђаје су откриле да имају бар седам комплета имитаторки, за сад.Стари пророци су одавно занемели а нови ... па рецимо да је једино претсказање у ком су се сви бар донекле сложили гласило отприлике: оде све у ... Наравно, ове три тачке свако је изговарао другачије а нису била ни два слична начина извођења истог.
Све у свему – опште лудило баш као и на Земљи и међу људима.
Ко сме да замери боговима кад су и малобројни смртници способни да схвате свет око себе одлучили да се предају и утону у опште лудило људске расе... спонтано или уз помоћ било какве дроге, небитно само да се побегне и од себе ако је могуће.
Једини присебни на небу осташе гласници. И Локи. А он само зато што је безброј пута подваљивао гласницима и кињио их да су се они сад једнодушно ујединили да му то масно наплате. Тако испаде да је на небу остала шачица полубогова-анђела-гласника са сиротим Локијем да реши ову папазјанију од раштимоване музике сфера и спасе што се спасти да кад све оде у ... Једино што то никако нису могли да изведу сами а нити један „виши“ бог није се одазивао на позив да помогне. Локи сам није баш неки репрезентативни примерак  а ови нови ... били су толико нови да нису ни знали ни умели да „богују“. Најјачи од њих није имао душу нити најближу представу шта би душа могла да буде па није ни примећивао да постоји проблем. А није знао ни да је бог. Знао је само да сабира и одузима. И да је зелен и од папира. Шокирао би се да је неко његове банке назвао светилиштима. Тако јадни Локи оста да брани част богова, он који је био предвиђен да представља управи супротну страну исте. Још један доказ расула ...
Ухваћен у ступицу, Локи се борио свим својим умећем лагања и сваком преваром коју би очајник попут њега могао да смисли али – узалуд. Гласници су били исувише љути на њега, прилика за освету идеална а и свет иде у ... ако се нешто брзо не уради и сви они би могли глатко да га следе у ...
Пошто је све друго пропало (Тор и другари пијани ко земља, Одисеј се вратио кући, Херкул одустао од туче и размишља о будизму, ...)  досетише се да бар формулишу проблем и то баш онако свеобухватно и темељито ( још један неуспешан покушај Локија да збрише док се гласници баве прикупљањем и анализом информација; увалио им Фејс и Твитер све са Анштајном и целом булументом покојних нобеловаца ...
штета што је подценио моћ гласника да брзо усвоје податке ... ).
Решење је било: наћи смртника који их може разумети и пренети му поруку како да се спаси свет. Наизглед једноставно решење имало је терет проблема који је прво требало решити : КО ће бити гласник ? Уз свесрдну „помоћ“ Локија свађа је потрајала ...
Једино паметно било је да избор гласника оставе за после, то јест кад одаберу људско биће да према њему изаберу и гласника.
Избор новог „светског спасиоца“ био је ... е то је већ мени несхватљиво и невероватно. Ни милион година да поживим не бих се досетила где им је памет била да изаберу МЕНЕ. По свим мојим критеријумима ја сам егземплар за слику антихероја: кукавица, без познавања било које борбене вештине, до света ми није ни најмање стало а и лења сам до сржи свог ситног бића.Између спасавања света и добре поподневне дремке ... ја сам већ ушећерила. Једина моја предност је то што сам толико безобразна да поуздано знам шта не ваља са светом и шта љиди могу да ураде да га спасу. (Нормално – знам решење а радим управо супротно од њега јер ми се не тако свиђа)
Према свецу и тропар! Мени за гласника изабраше моју покојну бабу. Она је имала предност од  три дужине пред свим гласницима-кандидатима. Као покојница требало је да ми се јави у сну (где ме је било много лакше пронаћи) а не на јави као што би остали морали да ураде. Питање је било како би атеиста реаговао на анђела  а ни варијанта са крилатим сандалама није била пожељна с обзиром на мој ишчашени смисао за хумор ... Баба је спасла и њих и мене – њих од бламаже а мене ... бојим се да би моја трошна срчка дефинитивно отказала дал'од смеха дал'од страха дође му на исто бар за мене покојну.
И би тако: заспем ти ја сном праведника ни боља ни гора од других а у сан ми дође моја покојна баба. Обрадујем се до неба ! Прво се она распита за све и свакога а ја јој предадох рапорт. Попљува баба ТВ (шејтан на канафи ! ту је баба од прве погодила), пубертет и климакс (тога у њено време није било), моје читање серијала и модерних бајки ( то је ђаво послао да се писмени залуде будалаштинама док он влада), недостатак пара (здравља и среће! Паре нису од Бога! ), ... и све у њеном стилу.
Кад је све сместила на своје место, исприча ми баба зашто ми је дошла у сан. Овде не ваља а ни горе није боље ... Ово закључисмо обе. Кад ми је објаснила шта би требало да се ради ја се и са тим сложих. Нема сумње да људски род треба пробудити и натерати да се уради оно што мора да се уради. Кад ми  рече да ја то треба да урадим ... Па, прво сам мислила да је нисам добро чула, онда да она нешто није добро пренела. Бранила сам се свим силама једно време а онда сам се толико смејала и смејала и смејала да је баби досадило да чека па је отишла да ужива у заслуженом загробном животу.
Пробудила сам се јутрос уплакана а засмејана зачудо сећајући се свог лудог сна. Цели дан ми све смешно и надам се да ће потрајати. Шта све ја нећу сањати ! Ово је најмоћнији сан у мом животу.
А шта ако је све ово истина?
Па – ништа !
И људу и богови знају решење проблема. Свако ко мало мућне главом зна шта је потребно да се уради да све буде добро. Исто тако свако иоле паметан зна да је решење немогуће спровести – људи то једноставно не желе. Не желим ни ја.
Нећу да одрастем па макар пропао свет !

 :beganje:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: dan555 24.08.2014. 17:41:10
А ја се уплашио што те нема. Ко велим, да се ниси нешто наљутила... кад оно... (http://pharmguse.net/pharm/fsl/smileytenterare.gif)

По парчићима текста рекао бих да си се баЧила на гледање суперхеројских филмова. :mrgreen:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: valiant68 24.08.2014. 21:52:26
Ima nadahnuce od fb igrica  :smeh: :urra: :svaka cast:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 25.08.2014. 11:41:28
 :wall: Полудела баба од фантастике ...

Прво ме уби збирка - све саме бајке у наставцима без краја, онда налетех на "балканске" фантазије, а дотукао ме избор филмова и серија  :evil: има ли ишта да није зомби или вампир или нека слична креатура ???? :jao: :ranting: :no no:

А и Доктор се врће ...  :ranting:

А скрибоманија ме уби  :wall: :wall: :wall: :zid: :rip_1:

Кад бих написала све ...  :roll: :cry: Овако ћу овде да турим под Сп па ко мазохиста а ко прескочи ... тек да олакшам терет души  :bye2:


Naslov: Odg: Skribomanka u akciji
Poruka od: Glorija 04.01.2015. 16:01:34
 :wall: Opet imam napad skribomanije ...  :roll: :cry:

Početak romana koji nikad neću završiti :

Problem : muškarci

Na Dan Odmora Luna , novoizabrana u Savet Majki Zemlje , pila je čaj u malom kineskom paviljonu svoje prelepe bašte. Gledala je kako izlazeće sunce budi boje i osvetljava njen dom. Do paviljona nije dopirao zvuk iz kuće, samo poj ptica i zujanje buba pozdravlja novi dan. U kući je tog jutra bilo previše buke. Roboti-čistači imaće posla do podneva – treba da pospreme nered od juče. Zabava povodom njenogrođendana i izbora u Savet bila je fantastična. Njene ćerke i unuke otišle su u svoje domove kasno sinoć i kuća je sad bila prazna i prepuštena robotima da je vrate u „redovno“ stanje.
Luna se udobno smestila sa šoljom čaja u ruci i dopustila sebi da uživa u jutru a još više u zadovoljstvu zbog izbora u Savet. Nije mala stvar biti izabrana u Savet Majki Zemlje. Prvo je bila u lokalnom Savetu, pa u Okružnom, pa Državnom... Politika je njen izbor. Neko izabere da leči, neko da podučava, a Luna je oduvek imala samo jednu želju: da predvodi svoje sestre u još lepšu budućnost. Godine brige o svemu i svačemu što čini život zajednice, dogovaranja i pregovaranja, sad su donele najveću nagradu: biti jedna od 10 izabranih koje odlučuju o subini cele Zajednice na planeti ! Najlepši poklon za njen 45. rođendan  ! A onda i ova zabava ... Ćerke i unuke napravile su čudo – sve njene dobre prijateljice i saradnice bile su pozvane a ništa nije zaboravljeno da se učini da se baš svi osećaju dobro. Deca su to tako dobro obavila ....
Zvuk prioritetnog poziva grubo naruši mir paviljona. Nije uobičajeno da na Dan Odmora stižu pozivi na komunikator , sestre su poštovale privatnost i izbegavale uznemiravanje sem ... Nije valjda neka nesreća ? Srce joj ubrza ritam od strepnje i Luna skoči do komunikatora da se odmah odazove. Lice na ekranu je pripadalo Najstarijij Majci članicu Saveta i njena kratka poruka izmeniće Lunin svet iz temelja. Rekla je:“Šaljemo vozilo po Vas. Sazvan je Savet.“
Vozilo bez prozora nije odalo mesto sastanka Saveta. Luna je izašla iz njega u garažu koja je mogla da se nalazi bilo gde na Zemlji. Lift i hodnik nisu imali nikakve oznake a vrata su bila sasvim obična. Soba sa okruglim stolom i deset stolica bila je mesto sastanka. Devet stolica je bilo zauzeto – devet članica Saveta očito su čekale Lunu. Najstarija samo pokaza Luni da sedne. U dubokoj tišini sedele su Majke i više zabrinuto pogledavale Najstariju nego što su gledale Lunu. Nema pozdrava dobrodošlice, upoznavanja, čestitanja ... Samo ozbiljnosti zabrinuta tišina. Najzad Najstarija progovori:
„ Znam da vam ovo sve izgleda čudno. Izgledalo je tako i nama kad smo bile izabrane. Kao prvo: nema razloga za brigu jer se ne dešava ništa loše na Zemlji. Savet se sastao zbog Vas Luna. Bićete upoznati sa činjenicama koje su bitne za Vaš rad u Savetu Majki Zemlje. Budite koncentrisani na ono što ćete ovde videti. Pitanja ostavite za posle. Sad samo morate da odlučite da li ste spremni da prihvatite uslov za prijem u Savet : sve što se desi u Savetu – zna samo Savet. Ako prihvatate, stavite dlan na sto i izgovorite glasno: obavezujem se da ću slediti Pravila Saveta, savesno vršiti svoju dužnost na dobrobit cele Zajednice. Hvala Vam Luna. A sad Vas molim da budete pažljivi ...“
Soba se zamrači i holoprojekcija praćena sa nekoliko različitih glasova poče ...
Temelji Luninog sveta podrhtavali su i rušili se jedan po jedan. Srce je lupalo u njenim grudima i sve se više spuštala u stolici kao da želi sasvim da se utopi u nju. Glasovi su joj bubnjali u ušima, slike izazivale suze bola ... Ostale Majke povremeno su teško uzdisale, meškoljile se na stolicama ... Povremeno bi svaka od njih sa iskrenim sažaljenjem pogledala u Lunu. Na kraju , kad je sve prestalo i soba opet bila samo ono što jeste, osam Majki sedelo je oborenih pogleda a Najstarija sa suzama u očima gledala je pravo u Lunu. Koliko dugo ? Ko zna ...
A onda, bez naredbe ili dogovora, osam Majki izađoše iz sobe. Najstarija uzdahnu i ustade i ona. „Dođi“, reče Luni i ova je drhteći posluša. Iza Majke otvoriše se skrivena vrata. Dugi hodnik vodio je do vrata iza kojih je bio park. Prošetaše do klupe i sedoše. Luna zaplaka gorko. Najstarija je dugo držala u naručju i ljuljuškala je kao dete dugo, dugo... Luna je plakala i jecala pa i tome dođe kraj. Tuga pređe u bes a bes. Pogled uplakanih očiju potraži oči Najstarije a Luna kriknu: „Zar je sve laž?!“  Najstarija je odgurnu i ustade popravljajiči odoru. „ Obreši suze i sredi se. Idemo unutra da porazgovaramo.“

Sedele su u povelikoj skoro praznoj prostoriji . Samo radni sto i dve stolice, jedna za stolom a druga preko puta nje. Najstarija je sedela za stolom a Luna na stolici sa druge strane stola leđima okrenuta vratima. Još je drhtala od uzbuđenja i jedva se odlučila da pogleda ženu preko stola. Hiljade pitanja brujale su u glavi a ni jedno ne stiže da bude izgovoreno.
„Znam, draga, kako ti je ... i ja i sve Majke pre mene i posle mene prošle smo kroz ovo. Nisi ni prva a ni poslednja. Sad si zbunjena i sve ti je ovo novo. Srediće se to. Pitaj i odgovoriću. Iz ove sobe izaći ćemo samo kad sve bude jasno i meni i tebi.“
Luna uspe da izgovori samo jednu reč: muškarci.
„Dakle ... istina je: ljudski rod ima dva pola: muški i ženski. Žene rađaju decu a polovinu hromozoma daju muškarci. Zašto ih niko nije video na Zemlji i u zajednici ? Kao što si videla – istrebljeni su ! Kako ? Pa ... relativno lako. Znam da je projekcija mnogo bolja i detaljnija ali ću ja probati da ti to uprostim. Pitanje je čega se uopšte i sećaš od svega. Naravno, moći ćeš kasnije da sve pogledaš ponovo koliko god puta želiš. Važi ?“
Luna klimnu da potvrdi slaganje mada je sumnjala da će ikad poželeti da sve ono ponovo vidi. Najstarija se nasmeši kao da joj čita misli :
„Verovala ili ne – gledaćeš ti to još mnogo puta u životu. Ali sad da pokušam da rekapituliram ... Prosto rečeno, na svetu je postojalo Čovečanstvo sastavljeno od muškaraca i žena koji su gradili Civilizaciju... mnogo raznih Civilizacija u stvari. I sve su propale. Bilo je ratova, nesreće, gladi, smrti, nepravde, nejednakosti i mržnje. Volela bih da kažem da su muškarci istrebljeni jer su krivi za zlo na Zemlji... na žalost, nije tako. Splet okolnosti, sudbina, Boginja, ... biraj sama. Desilo se da je jednoj devojci slomljeno srce – muškarac koga je volela nije voleo nju. Tu bi bio kraj priče da devojka nije radila doktorat na temu Y hromozoma (a to je onaj koji definiše muškarca) i to u istoj laboratoriji gde su izučavali viruse ... Ljubav nije večna ... U laboratoriji je bilo sasvim dovoljno sestara po patnji da se oformi grupa za istraživanje. Nisu one želele da izbrišu muški rod sa Zemlje ... Možda su želele da naprave neki novi grip koji bi mučio samo muškarce ... ? Ko će ga znati ... davno je to bilo a svedočanstva su prikupljana godinama posle. Poenta je : počelo je kao grip a završilo smrću svih muškaraca . Čak i oni nerođeni su umirali i bili pobačeni ...“
„Kako smo, onda, opstale ?“
„Srećom, veštačka oplodnja već je bila poznata a banke sperme postojale su širom sveta. Ženske bebe rađale su se bez problema. Samo muške bi umirale već na začeću.  Žene su se prilagodile i počele da prave svoju Civilizaciju ...“
„I sva ova lepota, red i mir, napredak, prosperitet stoje na leševima pola ljudske popujacije ? Na smrti i strebljenju zbog neuzvraćene ljubavi ?“ Luna je vikala.
„Pa ... dođe mu na to.“
„Kako možete tako mirno da kežete ... ? Nije vas stid ?“
„Smiri se, dete ! Davno je to bilo ... Nisam kriva ni zaslužna za to kao ni za činjenicu da Sunce izlazi na istoku. Tako je bilo i mi moramo da živimo s tim.“
„Zašto nikad ništa od ovoga nisam čula pre ?“
„Savet ima pravilo - informacije ostaju u Savetu ! Tako je odlučio prvi Savet i svaki sledeći potvrdio. Nemoj sad da mi počinješ priču o pravu sestara da znaju istinu ! Danas bi istina bila samo nepotrebna glupost iz prošlosti a mogla bi i da izazove svakakve gluposti sa nesagledivim posledicama ...“
„Ne razumem ... kako istina može da ...“
„Hajde,dete, nisi ti ni glupa ni mlada da tako lupetaš ! Prvi Savet proglasio je virus prirodnom katastrofom. Žene su se pomirile s tim i dale se na posao da spasu šta se može spasti. One pobožne su postavile Majku Boginju na vrh hijerarhije i istrebljenje muškog roda nazvale „osveta Majke“ . Kasnije je odlučeno da i sama reč „muškarac“ bude izbrisana. Generacijama postojimo i napredujemo i bez njih. Videla si samo delić slika civilizacije pre naše – strahota do strahote ! Mi ne vodimo ratove, poštujemo svoje sestre, nemamo zatvore, zagađenje, ... Izgradile smo civilizaciju ljubavi i mira. Možda nam nauka malčice zaostaje za umetnošću a o odlukama se predugo raspravlja , ali, sve u svemu, nismo loše.“
„Ne znam... sve mi je to ...“
„Znam, draga, svima je bilo tako. I meni. Vreme će to srediti.“
„Ipak, nije mi jasno ... s obzirom na sve, niste morali ništa od ovoga da mi kažete. Ne vidim potrbu da saznam sve ovo. Samo komplikuje a ništa ne rešava...“
„Bravo! Nismo se prevarile – ti si prava osoba za Savet !“
„Ne razumem...“
„Vidiš,draga, nisi sve ovo prošla samo da bi slušala istinu o nastanku civilizacije žena. To je samo uvod. Pokušaću da ti to objasnim ... Recimo: šta bi bilo da su istrbljene žene? Jedino rešenje bi bilo – brzo izumeti veštačku maternicu. Ipak, nije i tome suštinski problem ... Muškarci imaju svoj kod ponašanja . Borba je za njih nezaobilazan način ponašanja. Borba za mesto u hijerarhiji. Što su na višem mestu moć im je veća. Zapovedanje drugima ide pod ruku sa ponižavanjem slabih i dodvoravanjem jačima ... Znam da ti je ovo strano ... Žene imaju drugačiji kod ponašanja. Ima to veze sa imperativom da se brinu o potomstvu. Majka Sali bi znala ovo mnogo bolje da objasni, možeš nju da pitaš. Danas je bitno da shvatiš kao naša civilizacija rešava problem hijerarhije u društvu.“
„Mi nemamo hijerarhiju – sve smo sestre iste ... Saveti ... Samo malo ...“
„Počinješ da shvataš ...“
„Istina...“
„Ne istina već činjenice ! Svaki Savet raspolaže sa više činjenica. Najviši Savet zna svaku poznatu činjenicu i mora tako biti jer odlučuje o svemu bitnom za sve nas. Šta će sestri-umetnici  činjenice o muškarcima? Ili sestri-pastirici ? Ipak, ko može predvideti posledice saznanja neke nove činjenice ?“
„Zato Savet uskraćuje činjenice ...“
„Ne sve i ne uvek ... samo one koje bi donele nepredvidive posledice. Recimo: svima se objavljuje dokle je stigla sonda „Mery4“ , kakav je napredak u saniranju tla i tome slično ... Čemu bi služilo da svi saznaju da su prve sonde pravili muškarci ili znanje o tome kako je tlo uništeno u ratu ? Samo bi stvorili pometnju a posledice ...“
„Što manje znaju ... sretnije su“ Luna se kiselo nasmeja.
„Da li ti ja izgledam sretno ? Nećeš se smejati kad shvatiš koliko je istine u tome što si sad rekla ...“
„Dakle, moj posao će biti da krijem činjenice ...“
„Ne budi bezobrazna ! Tvoj posao će biti da budeš ODGOVORNA ! Dobijaćeš znanje o činjenicama i odgovorno odlučivati o budućnosti ... sa ostalim Majkama , naravno.“
„Ako ne pristanem ?...“
„Tvoje pravo na izbor niko ne spori. Možeš da se povučeš ali – ne smeš nikad nikom da pričaš o ovome.“
„A ako ispričam ...“
„Nećeš.“
„Dakle, ako pristupim savetu, saznaću sve ...“
„Sve činjenice kojima Zajednica raspolaže.“
„I donositi odluke...“
„Sve Majke moraju da se slože !“
„Mislim da ću pristati ...“
„A ja mislim da je radoznalost baš nezgodna.“ Majka se nasmeja a Luni se lice zažari. „Stavi dlan na sto pored mog i ponavljaj zamnom ....“
.....
„Kako ste bili tako sigurni da neću odustai i otići napolje da pričam ?“
„Previše si radoznala da odustaneš a i politika je tvoj životni poziv. Ni jednog trenutka nisam ni pomislila da ćeš odustati od svog mesta u Savetu.“
„Ipak...da li su pre mene sestre odustajale ? Zašto ni jedna nije pričala ?“
„Srećom, žene smo ! Muškarci bi stvar rešili naprosto ubistvom kandidata. Sećaš li se prvog polaganja Zakletve ?“
„Posle holo-projekcije ?“
„Stavila si ruku na sto ... Da si odustala i nisi ponovo stavila ruku na sto ...“Majka je pogleda pa se slatko nasmeja Luninom bledilu. „Bila bi živa i zdrava samo se nebi sećala ničega. Lepo bi se dogovorile kako da se bezbolno povučeš i to je to. Hajde sad da se pridružimo ostalima. Upoznaću te sa svima i malo ćemo se družiti pa od sutra – na posao.“
Sutra je stvarno Prvi Dan ... u stvari –Dan Drugi ostatka Luninog života.