SF tim

SF kreativci A.D. => Literatura => Temu započeo: Tanjica 16.11.2009. 09:34:12



Naslov: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 16.11.2009. 09:34:12
Priča za laku noć

„Pričaj mi priču mama“ : reklo je dete.
„U redu dušo samo lepo lezi.“
Nekada davno dok su još zemljom vladali džinovi, ljudi su se krili po podzemnim pećinama i jeli ostatke hrane i bili su jako siromašni u svom malom kraljevstvu. Jednoga dana, jedan posebno zao Džin je zarobio prelepu Princezu Zlatno-srebrno-roze u svom visokom dvorcu i tamo ju je držao veoma dugo.  
„A kako je izgledao džin, mama?“ : pitalo je dete.
„Džin je bio jako ružan. Imao je samo dve noge i dve ruke. Koža mu je bila bleda i glatka i imao je par groznih malih očiju na glavi.“
„Jao, bljak kako gadan džin... pričaj mi dalje mama“ reče dete uz osmeh.
„Džin je držao Princezu Zlatno-srebrno-roze u providnom zatvoru i hranio je nekom čudnom hranom koja je smrdela grozno tako da je princeza iz dana u dan bila sve mršavija i slabija. Svaki put kada bi Džin izašao iz svog dvorca Princeza Zlatno-srebrno-roze bi zvala upomoć, ali niko nije dolazio pa je ona polako gubila nadu da će je iko ikada naći i spasiti.“
„A jel ona plakala noću kao i ja kada ti nisi tu mama?“ plačno upita dete.
„Ne dušo, nije plakala. Ona je bila jedna hrabra Princeza i stalno je pokušavala da dozove nekoga da joj pomogne.
Za to vreme ispod zemlje u njenom kraljevstvu Princezina Majka Zlatno-zlatno-plavo je bila jako zabrinuta i nudila je veliku nagradu svakom heroju koji uspe da nađe i vrati kući lepu Princezu Zlatno-srebrno-roze.  Tu se našao i naš Heroj Teget-sivo-crveno. On je bio jedan jako lep čovek i bio je visokog roda i tajno zaljubljen u Princezu Zlatno-srebrno-roze. Želeo je da je oženi i da ima mnogo dece sa njom i zato je on bio vrlo zainteresovan da prvi pronađe princezu i dovede je kući da bi mogao da zatraži njene ruke od Kraljice Majke Zlatno-zlatno-plavo.“
„ Hi hi hi „ čulo se kikotanje ispod pokrivača „ i onda bi se ljubili kao ti i Tata“
„ Da, dušo.“ strpljivo odgovori Mama i nastavi: „ I Heroj Teget-sivo-crveno je bio veoma uporan leteo je veoma daleko od Kraljevstva i čak i po svetlu kada je bilo jako opasno. Toliko je voleo Princezu Zlatno-srebrno-roze da ga nije bilo briga da li će ga neki Džin videti i tako je  jednoga dana naišao na dvorac zlog Džina i čuo je zov lepe Princeze. Sleteo je pored velikog otvora u dvorac i odgovorio Princezi Zlatno-srebrno-roze. Jako ga je potreslo i naljutilo kada je video kako je bila mršava i bleda i kako joj je glas bio slab da se osmelio i doleteo do njenog zatvora. Ona je bila tako srećna što ju je baš on pronašao jer se pre nego što je bila zatočena poverila Majci Zlatno-zlatno-plavo da joj se baš taj Heroj sviđa. Majka je odobravala njen izbor i sve je bilo samo stvar trenutka kada će početi sa udvaranjem, ali onda je ona odletela daleko da nađe poseban parfem za svoje telo kojim će privući svog voljenog i bila je nesmotrena i upala u zamku Džina. Pognute glave ona je sve to priznala svom Heroju, tu i tada dok je bila zatvorena i dok je mislila da se nikada neće izvući bar da mu kaže da ga voli. Našem Heroju Teget-sivo-crveno je srce zaigralo i da nije morao da bude tih verovatno bi lupao krilima od sreće. Ona me voli mislio je, šta mi više treba na svetu, a onda se snuždi jer je shvatio da mu treba čudo da je izvuče iz ovog zatvora. Morao je  da bude oprezan jer je znao da su džinovi jako lukavi i da mogu da ubiju čoveka za tren, a sada kada mu se tolika sreća osmehnula da je saznao da ga Princeza Zlatno-srebrno-roze voli nije hteo da žuri i bude ubijen. Teška srca Heroj Teget-sivo-crveno je morao da se sakrije i sačeka noć kada Džin nije u dvorcu i kada će moći nekako da izvuče Princezu iz tog groznog zatvora. Svuda po dvorcu su bili providni predmeti i raznobojne tečnosti u nekim posudama koje su napadale Herojeva čula tako da je jedva osećao boju hrane spolja ili trag koji vodi do Kraljevstva. To nisu bile dobre tečnosti, mirisale su otrovno i crno, ponekad mu je bilo muka od njih.“
„Je li smrdelo kao spremište za mrtve, Mama?“: raširenih očiju upita dete.
„Oh mnogo gore, dušo, ali Heroj Teget-sivo-crveno je sve to trpeo jer je jako voleo Princezu Zlatno-srebrno-roze i jer je morao da smisli plan kako će da je spasi. Jedini put kada je njen zatvor bio otvoren bilo je kada joj je Džin davao hranu, ako bi uspeo nekako da mu skrene pažnju dok su vrata otvorena mogao bi da je podigne i odleti sa njom daleko. Mađutim kako mu skrenuti pažnju kada je on toliko veliki? Heroj bi morao da napravi veliku buku da se Džin samo na trenutak okrene jer on je imao oči samo sa jedne strane glave pa onda ne bi video šta se dešava na drugoj strani to se moglo dobro iskoristiti...  upoznaj svoga neprijatelja govorio mu je Otac Teget-braon-žuto i on je to zapamtio. Otac Teget-braon-žuto je bio veliki Lovac.
 Džin je uglavnom provodio dane blizu zatvora, stalno nešto petljajući svojim groznim kratkim rukama po onim ogavnim tečnostima i pri tom je proizvodio najčudnije zvukove, brundajuće crvene basove koji bi potresali svaku kosku u Herojevom telu. S vremena na vreme Džin je koristio neku jako bučnu stvar koja se palila na jedno dugme i puštala neku tamnu tečnost u neku posudu. Tečnost je smrdela crno-braon specijalno jako i Džin ju je stalno pio unoseći je kroz grozni otvor ispod očiju.“
„Mama, a jel Džin hteo da se ubije? Nama je Vaspitačica Narandžasto-plavo-belo rekla da ne smemo da jedemo nijednu hranu koja miriše van zlatnog spektra jer će nam biti muka.“ zabrinuto upita dete.
„I Vaspitačica Narandžasto-plavo-belo je u pravu. Moraš da je slušaš, važno je da jedeš pravu hranu.“ odgovori Mama.
„ A Mama, šta je bilo sa onim detetom Teget-sivo-zeleno koje je pojelo onu hranu crno-srebrnu, posle mu je bilo loše?“
Mama je spustila suzne oči dole da ih dete ne vidi i rekla : „Ništa ne brini dušo, to dete je sada – Mrtvo je – dobro. Oporavilo se, ali je naučilo da se ta hrana ne jede. Da nastavimo sa pričom. Heroj Teget-sivo-crveno nije smeo dugo da čeka jer je Princeza Zlatno-srebrno-roze bila sve slabija tako da je sledećeg jutra kada je Džin krenuo da nahrani Princezu,  Heroj brzo prišao onoj mašini sa crno-braon mirisom. Čim je Džin otvorio zatvor Heroj se svom snagom zaleteo prema dugmetu i tvrdim delom svog oklopa ga jako udario. Uspeo je! Mašina je počela da radi i postala je bučna. Džin se iznenađeno okrenuo i video Heroja Teget-sivo-crveno. Počeo je da brunda nešto i da mlati onim groznim velikim rukama kroz vazduh oko Heroja. Struje oko Herojevih krila su bile prejake, nije mogao da se izbori sa njima i počeo je da pada. Okretao se oko sebe, jedno krilo mu je bilo povređeno i padao je prema onim ogavnim crno-crvenim tečnostima sa kojima je Džin stalno radio. Uleteo je u jednu od tih tečnosti, počeo je da se davi – Umirem – sve ga je bolelo, ali bio je začuđujuće miran. Grlo mu je gorelo, udovi su mu se tresli, oklop ga je stezao kao kada je bio mlad, svi mišići su se izduživali... nije ni bio svestan da vrišti iz sveg glasa. Uz njegovo vrištanje čuo se sve slabije Princezin plačni glas kako ga doziva ... nije mogao više da ga čuje sada je čuo drugi glas, glas Džina. Taj glas mu nije više smetao čuo ga je jako dobro, nešto mu se dešavalo i sa vidom...sve mu je delovalo manje nego što ga se sećao. Ležao je na krilima i tresao se celim telom bolovi su bili nesnosni – Da li ovako boli smrt?- ... Džinov glas je postao neprijatni pisak i on je gurnuo nogom prema njemu samo da ga ućuti jer mu je smetao. Glas je utihnuo. Posle nekog vremena bolovi su polako prestajali. Brzo se okrenuo na noge pri tom je nešto gurnuo i srušio. Nije mu bilo jasno gde se nalazi, sve je bilo pogrešno, sve je bilo malo... i tada je shvatio nije sve ostalo bilo malo on je bio ogroman. Pogledao je prema oštrom crveno-braon mirisu koji se širio iz ugla dvorca i video Džina kako nepomično leži u svojoj tečnosti. Bio je mrtav i više nije bio veliki, bio je jedva viši od Herojeve zadnje noge. Ustvari Džin je bio iste visine kao i ranije Heroj je bio taj koji se promenio. Heroj je porastao i bio veći od Džina, sada ga je zvao Patuljak. Ali Princeza!!! Gde je Princeza?!! Našao ju je slabu, ali živu, zaklonjenu njenim sopstvenim zatvorom. Pričala mu je nešto, ali on nije mogao da je čuje. Suze su tekle niz Herojev oklop shvativši da nikada neće moći da bude sa svojom Princezom Zlatno-srebrno-roze, više neće moći ni da se vrati u Kraljevstvo. Drugi Patuljci će doći i probaće da ga ubiju... pa neka, ne mora ni da živi, on je i onako čudovište, ima samo jedna stvar koju je morao da uradi. Pružio je zadnju nogu kroz otvor dvorca i jednim pokretom sakupio hrane koliko ranije nije mogao za pola sezone. Spustio je hranu pored svoje voljene Princeze i zaspao. Budio se samo da vidi da je ona dobro i da pomalo jede, a zatim je ponovo tonuo u nemiran san. Tri svetla kasnije Princeza je ustala i bila je dovoljno jaka da može da leti. Letela je ispred njegovog lica i pokušavala nešto da mu kaže. On je, s druge strane, pokušavao nežno da je gurne prema otvoru i kaže joj da ide kući. To joj se nije sviđalo letela je razdraženo po dvorcu, kao da je nešto tražila, a zatim je i našla i svom snagom i brzinom se zaletela u groznu tečnost crno-crvenog mirisa. NEEEEEE!!!! Ne nemoj to da radiš Princezo sve je vrištalo u Herojevom umu, ali nije mogao ništa da kaže samo je gledao kako Princeza na njegove oči sve više i više raste. Bolelo ju je jako, vrištala je i Heroj Teget-sivo-crveno plakao je zajedno sa svojom ljubavlju. I tako su Princeza Zlatno-srebrno-roze i Heroj Teget-sivo-crveno postali prvi ljudi normalne veličine. Kada su se vratili u svoje Kraljevstvo svi su slavili, a pošto su Princeza i Heroj doneli još čarobne tečnosti za rast svi su je probali i nahranili su svoju decu i svi su porasli. Sada su Patuljci počeli kukavički da beže od ljudi dok nisu pobegli tako daleko da ih više nijedan čovek nikada nije video. Heroj Teget-sivo-crveno i Princeza Zlatno-srebrno-roze su imali mnogo dece lepih boja i živeli su srećno i zadovoljno do kraja života. Kraj“
„Baš je lepa priča, Mama“: reče dete zevajući „pričaj mi još.“
„Ne sada moje malo Narandžasto-žuto-zeleno. Sada spavaj. Bićeš ti dobra Vaspitačica kada porasteš“ : rekla je Mama poljubivši dete između očiju.
„Da Mama“ : promrmlja dete i zaspa.
Majka je naložila Služavkama kakvu hranu da daju ovom detetu, a zatim je poletela dalje. Iza nje na pristojnoj razdaljini pratilo ju je dvadesetak Heroja. Svi su se trudili da joj privuku pažnju obasipali su je mirisima raznih boja i ona se jako teško koncentrisala zbog njih. Nije još vreme. Deca su na prvom mestu. Sletela je kod sledećeg kreveta i spremila se da svom detetu ispriča priču. Mali Teget-ljubičasti-crveni će biti silan Heroj kada poraste i on je uvek tražio da mu priča priče o borbama i Velikim Herojima. I ona mu je pričala dok nije zaspao. Poljubila ga je.
Ponovo je letela. Iza nje zanosno su mirisali Heroji. Okrenula se, jedan ju je posebno privlačio Teget-teget-srebrni imao je miris od koga se tresla od užika. Zaboravila se, počela je da uvija telo i da ispušta svoj zanosni parfem. Heroji su načisto poludeli, leteli su oko nje ne usuđujući se da priđu preblizu, ali taman dovoljno blizu da mogu da joj dodirnu krila. Uživala je. Vreli talasi ljubavi su joj zapljuskivali oklop i umalo se ne prepusti porivu da tu i tada izabere svog sledećeg muža kada doleti jedna Služavka. U svakom drugom trenutku bi je oterala, ali ovoj Služavki Ljubičasta-zelena-braon je glas mirisao zabrinuto.
„ Poštovana Kraljice Majko Zlatna-zlatna-srebrna imam važne vesti iz hladnih krajeva.“ pozva Služavka Ljubičasta-zelena-braon Kraljicu braneći se od nasrtljivih Heroja koji su pokušavali da je oteraju i nastave udvaranje.
Kraljica se sa ovim rečima potpuno ohladila. Ovo je bilo ozbiljno. Hladni krajevi su bili jedina nezauzeta teritorija. Herojima i Lovcima je smetala klima. Nisu mogli da lete dugo po hladnom vazduhu i tamo su uvek gubili bitke.
„Šta se desilo?“ upita Služavku dok je jednim pokretom noge otpravljala Heroje na pristojnu razdaljinu.
„Naše najjužnije sabirališe je napadnuto. Patuljci su došli sa teškim oružjem i pobili sve koji su se nalazili unutra. Umrlo je 150 Služavki, 20 Heroja, 45 Vaspitačica i...20 Dece“: reče Služavka Ljubičasta-zelena-braon tužnim glasom i uspevajući da se skupi još više.
DECAAAA!!!!!!
Kraljica Zlatna-zlatna-srebrna je isijavala srebrne munje iz tela. Bila je besna, disala je teško i okrenula se prema Herojima koji su se polako odaljili od nje. Bila je strašna i veličanstvena. Izgledala je kao da će jednim pokretom noge sve da ih smrvi u svom besu. Onda se smirila i nasmejala što je nateralo Heroje da još više ustuknu. Počela je da ispušta parfem i poziva Heroje:
 „Dragi moji. Imam jednu želju.“ Sve što poželiš govorile su njihove oči. „ Hoću da uzmem za Muža nahrabrijeg među vama.“ Ili jedinog koji preživi.  „ Hoću da mi se dokažete u borbi.“ Zaurlali su i zalepetali krilima. Neka ih, još ne znaju gde idu.
 „Krenućete odmah u najjužnije sabiralište sa pola vojske iz Kraljevstva i hoću da uništite grad Patuljaka!“ Malo su se pokolebali. Znali su oni šta su hladni krajevi i znali su kako se Heroji vraćaju odande bez udova. Pustila je još parfema, taman dovoljno da prestanu smisleno da razmišljaju. Ovo će ih držati do borbe, a onda ćemo videti.
Urličući bojne pokliče Heroji su pošli da skupe vojsku na putu za Jug. Nadam se da će se Teget-teget-srebrni vratiti.
Umorno je počela da se spušta ka krevetu svog deteta. Ovo je bilo specijalno dete. Ovo je bila njena Princeza Zlatna-zlatna-zlatna. Već generacijama nije se rodilo potpuno zlatno dete i ona je bila tako ponosna što je baš ona rodila ovu Princezu. Sve će je naučiti, a ona je tako pametna i lukava, ona će im osvojiti Planetu. Da se razmišljalo razborito već bi sada ceo narod bio slobodan od Patuljaka i njihovog prljavog oružja. Toliko je loših odluka doneto u prošlosti. Počevši od postavljanja one glupače Princeze Zlatno-srebrno-roze za Kraljicu. Nikada do tada nije postavljana jedna Kraljica sa roze spektrom, to je bila greška. Morali su je proglasiti jer je ona bila Prva i ona je sa svojim mužem donela čarobni napitak rasta. Tu je bila dalekovida to je morala da joj prizna, ali kasnije odluke su ih koštale hiljade i hiljade života. Nije ona imala hrabrosti da brzo pobije sve Patuljke, pre nego što su shvatili šta im se dešava i pobegli u hladne krajeve. Pogotovo je postala neodlučna kada joj je Muž poginuo. Nije mogla da ga prežali. Glupača! Muževi su potrošna roba, samo su Princeze i Kraljice važne. Sada moja deca pate zbog nedostatka inteligencije Kraljice Zlatno-srebrno-roze. Ali nema veze Ja ću biti pametnija i ja ću naučiti svoju ćerku dobro kako se vodi Kraljevstvo.
Došla je do kreveta.
„ Zdravo Majko.“ rekla je njena ćerka
„ Zdravo dušo. Hoćeš li da ti pričam priču?“
„ Ne Mama. Hoću da mi pričaš istinu!“
Kraljica Majka se nasmešila i počela da priča svojoj ćerki Princezi Istinu. Najzad je Princeza Zlatno-zlatno-zlatno zaspala i Kraljica je legla pored nje. Uzdahnula je, ovo joj je bila 475. priča ove sezone i sada sva njena deca spavaju. Nije lako biti Majka!


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Glorija 16.11.2009. 13:54:47
 :bravo3: :bravo2: Obožavam bajke !!!
Meni se ovo baš svidelo, sve !
Bravo Tanjice !


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: dan555 16.11.2009. 18:26:35
Nemam reči...
Za samo par dana od priče-koncepta do celovite i lepe (SF) bajke.
Bravo!

(nadam se da ne plašiš svoju decu ovom bajkom? :))


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 16.11.2009. 19:21:34
Da ti pravo kazem ozbiljno sam razmatrala da li ce dete na kraju bajke da pojede svoju mamu. Buhahahaha.  :twisted:



Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Glorija 16.11.2009. 19:28:16
 :evil: Ne diraj kraj !!!

Genijalno - pričaj istinu ! - prava stvar za buduću kraljicu  :twisted:

A da porastu od kafe  :shock:  :lol: :lol: :lol:



Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: SuzanKalvin 16.11.2009. 20:58:55
Vauu. Ti si stvarno majstor... :tako je:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: ender33 16.11.2009. 21:24:58
 :bravoo: :bravoo: :bravoo:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Sal 16.11.2009. 22:21:08
 :bravoo: :bravoo: :bravoo:

Lepo.. :)


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: garwor 16.11.2009. 23:05:58
svaka cast!


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: sivka 17.11.2009. 00:24:12
 :bravoo:

Bravo, odlična priča.  :lol:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 17.11.2009. 01:20:04
Pa vi ne znate koliko meni znace vase dobre kritike   :oops: . Hvala mnoooooggooooo    :kisss:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: dan555 17.11.2009. 02:21:40
Ovo nisu kritike nego ovacije. Mi biti oduševljeni. :D

Lepo kažu ljudi, piši o onome što poznaješ. Tanjica je mama male dece kojoj sigurno priča i čita priče pa joj je to poznato.
(hmm, Overlord, pa nije ni čudno uz ovakve priče, hehe :D)
Inače, i Legvinova a i ova što napisa Hari Potera su tako počele...


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 17.11.2009. 09:49:19
Pa to je jako dobro posto je ona koja je napisala Hari Potera sada druga najbogatija zena u Engleskoj, posle kraljice.  :-D


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: garwor 17.11.2009. 11:53:23
ajde onda da mi izmislimo nekog junaka, a Tanjica nek pise i nek se obogati, a nama samo nek placa pivo u neogranicenim kolicinama.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 17.11.2009. 12:34:18
Dogovoreno!!! Pa cemo kao sto radi Rasel Krou. Kupio ogromnu kucu sa imanjem i zivi tamo sa svojim prijateljima i uzivaju. Ja sam pre za neko ostrvo  8)


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: garwor 17.11.2009. 14:21:46
a jel ima kafana na tom ostrvu? :D


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 17.11.2009. 14:53:59
Ako je i nema ima da je napravimo  :lol:

A moja je ideja da odemo na ovo ostrvo  :lol:


http://boraboratraveler.blogspot.com/ (http://boraboratraveler.blogspot.com/)


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: garwor 17.11.2009. 16:54:10
ajoj sto je lepo...


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 17.11.2009. 18:00:52
Ali obrati paznju na prozor u podu koji gleda u more.... Predivno.   :tako je:


(http://1.bp.blogspot.com/_x_BkEM41OEY/Re7geQzPLTI/AAAAAAAAA50/fhlytWuxIm0/s320/sofitel+bob+overwater+interior.jpg)


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: dan555 17.11.2009. 18:17:30
A ispod pogled pravo na veeeeelilku belu i gladnu ajkulu koja gricka potporne stubove i čeka da ispadnete iz kolibice. buhuhuhuhu :twisted: :lol:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 17.11.2009. 18:51:51
 :smeh: :smeh: :smeh:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: garwor 18.11.2009. 00:47:18
ma samo je sutnes u nos


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: valiant68 18.11.2009. 02:44:01
Malo je falilo da propustim radjanje nove zvezde na nebu. Svaka cast Tanjice, vesela osoba, vruca kafa i nek se jutrom radja nova prica.

 Odaberi jedno od vozila, dal Salovo il Garwovo i ubaci u brzinu da dostignes Sala. Dok se oni nadmecu oko guranja malih kolica Ti vozi limuzinu, priznajem da je prica blesak. Kad postanes ekskluziva Tardisova, bice i alfa romeo,bazen,jahta.

 Mnogo materijalnih stvari. Nama za dusu nek ostanu price.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: vanax 18.11.2009. 10:03:58
Evo jedne malecke priče:

Šest godina majka tetošila dete da je najbolje, najlepše i najpametnije na svetu. A onda, jednog dana ga odvede u školu. I prvo dete na koje naiđu uperi prst u dete: "Gle grdobe!"

 :jooj:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 18.11.2009. 10:22:04
Uh što je strašno kad shvatiš da nisi centar sveta kao što si navikao da budeš među mamom, tatom, tetkama, bakama i dekama.  :wall:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: vanax 18.11.2009. 10:58:37
Tačno. Što je manji svet više si u centru. A negde napolju preti veliki svet. Imam troje unuka u SAD između 5 i 10. I nije lako pripremiti ih za taj svet. Ja sam samo želeo da upozorim da je i preterano hvaljenje kontraproduktivno.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: garwor 18.11.2009. 11:50:52
na zna se sta je gore hvaljenje ili kudjenje


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: vanax 18.11.2009. 12:45:34
Hvaljenje. Uspavljuje objektivnost. Kuđenje tera na preipitivanje, buđenje inata da se može bolje...


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: SuzanKalvin 18.11.2009. 12:47:22
na zna se sta je gore hvaljenje ili kudjenje
Sigurna sam da je kuđenje gore. Pogotovu ono iz straha da ti se dete ne uobrazi.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Nesa 18.11.2009. 12:54:33
Uz malo zakasnjenje (stisle porodicna obaveze) procitah "Pricu za laku noc".
Iz perspektiva citaoca (samo tu i imam :lol: ) mislim da je dobro uradjena. Ustvari bar je meni dopadljiva. Receno je taman dovoljno da izazove mastu (verovatno svako od nas ima svoju sliku ta dva kraljevstva) ali ne previse da sve kaze (jer bi slika bila uniformna a mozda nebi bila dopadljiva svakom ko procita).
Da netupim duze, jer kako sam poceo vodi ka dugom postu, a mrzi me da kucam; meni je dopadljivo.

Šest godina majka tetošila dete da je najbolje, najlepše i najpametnije na svetu. A onda, jednog dana ga odvede u školu. I prvo dete na koje naiđu uperi prst u dete: "Gle grdobe!"
 :jooj:

Poucna prica u duhu onog sto mi se svidja kad citam.
Zakljucak moze biti da je mamino cedo stvarno "grdoba" a naivno i neiskvareno prvo nailazece dete je to samo saopstilo. Naravno svakoj mami je njeno cedo najlepse.
A moze takodje da znaci i deciju ljubomoru. Deca znaju da budu tako pakosna i pokvarena da su roditelji male mace za njihovu pakost. Secam se pre davnih dvadeset pet godina i prvog auta na daljinski koji sam kupio sinu u Italiji. U to vreme jako skupa, vredna i retka igracka. Komentar jednog decaka u kraju je bio da je nikakav jer je crven, a samo devojcice tu boju mogu da nose.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: garwor 18.11.2009. 14:10:19
Hvaljenje. Uspavljuje objektivnost. Kuđenje tera na preipitivanje, buđenje inata da se može bolje...
Sve to zavisi od nivoa na kojem si, i karaktera. Nekada je hvaljenje potrebno da probudi entuzijazam i volju. Nekome ko to vec ima, kritika je potrebniija. Razni ljudi imaju razne karaktere, U raznim fazama razlicito im je potrebno. Trener mora biti dobar psiholog da proceni kome je sta potrebno. Jer je cilj izvuci maksimum iz svakog pojedinca, a ne postaviti visoke kriterijume pa ko prodje prosao je, a ostale ko ebe. Jer onda nisi trener, nego samo onaj  ko konstatuje ocigledno.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 18.11.2009. 14:46:23
 :bravoo:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: dan555 18.11.2009. 15:17:43
Preteče me Garv, baš to htedoh reći - razni ljudi, razni karakteri i potrebe. Nekome je podsticaj pohvala, nekome pokuda...

Nije isto ni ko komentariše. Mi ovde smo "potrošači" SF-a i naša percepcija nekog dela je drugačija od profesionalaca i autora. Mi pre svega obraćamo pažnju na osećanja koja nam neko delo izazove, oprostićemo poneku zanatsku greščicu. To je jedna od razlika među članstvom SF tima i ZS. (doduše, Sivka i Vanaks malo "kvare" naš prosek jer su izdavač i autori :-D).

Ja zaista nemam šta da zamerim ovoj bajci. Na par grešaka koje sam uočio skrenuo sam pažnju putem PP-a jer su čisto tehničke prirode. Sve ostalo mi se dopada (osim činjenice da insekti pobeđuju, ali to nema veze sa kvalitetom priče).

Takođe, prijatno je iznenađenje da je Tanjica samo za par dana od onog pokušaja priče stigla do celovite kratke priče.

Da je pohvala takođe dobar podsticaj primer je i Sal. On je počeo da piše samo zato što ga je inspirisao naš forum, i zato što je video da mu pisanje prija i da to što napiše mi ovde volimo da čitamo.

Ima još nešto. Pokude zaista teraju da se bude bolji od drugih, ali time se od svih nas prave takmičari, a to nije put u sreću, već samo u uspeh. Jeste to neophodno za borbu u životu ali i tu treba imati meru.
U mnogim stvarima bitnije je kako se mi osećamo dok nešto radimo. Ne moramo svi da budemo profesionalci i takmičari i da merimo "čiji je duži" i šta "šta će narod reći".

Ko kroz život ide kao takmičar ne meri svoje uspehe svojom srećom (ili samo zadovoljstvom) već tuđim mišljenjem. Ne spadam u takve.

Lepota amaterizma je i u tome što je izvor velikog zadovoljstva. Ja recimo, nemam talenat za crtanje, ali sam u mladosti otkrio da se veoma lepo osećam dok crtam. Zar je trebalo da se odreknem nečega što mi godi, a nikome ne škodi, samo zato što nikada neću moći da nacrtam umetničko delo?

Upoznao sam više osoba koje su se amaterski bavile slikarstvom iako su bile svesne da njihove slike nisu na nivou umetnika. Slikale su zato što su to volele a ne zato što se to dopada drugima, i uživale su u procesu stvaranja, bez opterećenja da rezultat mora biti savršen.

I da ne budem pogrešno shvaćen (jer ne umem jasno da se izrazim) više volim kritiku od pohvale. Za pravu kritiku je potrebno i više truda i više znanja i vremena nego za pohvalu. Pohvala je samo podsticaj, godi sujeti, dok kritika pomaže da budemo bolji jer bez nje često nismo ni svesni da u nečemu grešimo.
Ali zbog toga ne treba a priori kritikovati, lepo je i pohvaliti nečiji trud, eto tek tako, bez razloga. Samo da bi se pohvaljni lepo osećao, jer nam je drag.

Nisam, dakle, protiv kritike, samo davim predugom porukom i pišem opširno ono što je Garv tako lepo rekao u par rečenica. (dokon sam, šta da se radi...ccc)


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: svetlost lutalica 18.11.2009. 16:57:53
Samo da bi maltretirao mene i Sekundicu, je l' da? Pišeš dugačke poruke, mislim.  :mrgreen:

P.S. Priča mi se sviđa. Nisam trenutno raspoložena za dublju analizu. :-D


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: vanax 18.11.2009. 18:38:52
Mislim da je Tanjica shvatila šta sam joj poručio, a ostali mogu da učitaju šta im je volja.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Glorija 18.11.2009. 19:14:35
Volim dobar "vic" - nesto što vredi pamtiti. Spremna sam mnogo da oprostim ako me autor "iznenadi" ili nasmeje.
"Gledanje" bojama i kraj (pričaj istinu...) su me oduševili. Na stranu što volim bajke, svet insekata (razumnih) je po meni dobro "pogođen"...

Svi smo amateri (osim mene, ja sam skriboman  :mrgreen:) i nije loše kad nas neko pohvali  :wink: Sumnjam da ćemo postati "profi", više čitamo nego što pišemo. Težak je to posao biti pravi pisac (zato otpada po "difoltu"  :twisted:).Treba biti uporan i ambiciozan i vredan ... Nije to za babu, a za druge ne znam. Ali nije ni razlog za odustajanje od pisanja. Pišimo za svoju dušu a ako se i drugima svidi još bolje.

Deca nisu ni pokvarena ni zla, samo su drugačija. Dolaze iz porodice sa samo toj porodici (i njenom krugu) svojstvenim mišljenjima o svemu. Tu su, najčešće, bili "centar sveta" i usađivale su im se sve njihove ideje o svetu (po jedna za svaku situaciju). A onda polaze u svet (bolje u Vrtić nego u prvi razred, po pravilu:bolje pre nego kasnije) i počinje socijalizacija. Pošto deca, većinom, govore ono što misle, odmah čim pomisle  :wall: :lol: ... Mnogo kasnije će naučiti da poštuju i druge stavove i mišljenja. (Neki nikad ne nauče :roll: :evil:) Mi smo samo daleko ispred njih (u socijalizaciji) i šokirani smo kad dete nešto "provali". (Npr. niko nikad ne bi osobi bolesnoj od raka rekao da "liči na vampira", osim ako ima samo 4 godine. Realno liči, ali ...)

Spamujem, smaram,...Prokleta skribomanija  :wall: :wall: :wall:


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Tanjica 18.11.2009. 19:24:47

Deca nisu ni pokvarena ni zla, samo su drugačija. Dolaze iz porodice sa samo toj porodici (i njenom krugu) svojstvenim mišljenjima o svemu. Tu su, najčešće, bili "centar sveta" i usađivale su im se sve njihove ideje o svetu (po jedna za svaku situaciju). A onda polaze u svet (bolje u Vrtić nego u prvi razred, po pravilu:bolje pre nego kasnije) i počinje socijalizacija. Pošto deca, većinom, govore ono što misle, odmah čim pomisle  :wall: :lol: ... Mnogo kasnije će naučiti da poštuju i druge stavove i mišljenja. (Neki nikad ne nauče :roll: :evil:) Mi smo samo daleko ispred njih (u socijalizaciji) i šokirani smo kad dete nešto "provali". (Npr. niko nikad ne bi osobi bolesnoj od raka rekao da "liči na vampira", osim ako ima samo 4 godine. Realno liči, ali ...)

Spamujem, smaram,...Prokleta skribomanija  :wall: :wall: :wall:

Da ti ne pricam kako je to kada si prvo dete i prvo unuce... nisu me razmazili, ali sam veoma dugo imala jednostavno pogresno misljenje o samoj sebi. Pitanje je da li gledamo sebe tudjim ocima celog zivota? Trebalo mi je dugo vremena i par teskih trenutaka koji su me malo "spustili na zemlju" da bih postala ovo sto jesam sada.
 A sto se tice vrtica... da, obavezno i to sto ranije i sa sto manje baba u okolini dece.


Naslov: Odg: Priča za laku noć
Poruka od: Glorija 18.11.2009. 19:29:28
 :roll: Nisam razumela svoje dete pa upisala Pedagošku akademiju ...

Posle mi bilo lako: kad ne znam u čemu je štos - dam joj papir i bojice i "pročitam" sa crteža  :wink: :lol:

Zato sam sad "loša" baba jer teram mak na konac umesto da "kvarim" dete što mi je to u "opisu posla"  :lol: