Isak Asimov (Isaac Asimov) By: sivka Date: 21.12.2009. 09:20:06Isak Asimov (Isaac Asimov)
Dobri doktor za robote
Isak Asimov (Isaac Asimov, 1920–1992) svakako spada u nekolicinu autora koji su, decenijama već, laički sinonim za „pravog“ pisca naučne fantastike. Profil takvog pisca podrazumeva nekoliko bitnih odlika: visoko naučno tehničko obrazovanje, prisutnost u medijima i sposobnost da se piše za široku publiku, što će reći razumljivo, bez literarnih egzibicija. Asimov je doktorirao hemiju i do 1958. godine predavao na Bostonskom univerzitetu da bi potom prešao u „slobodne umetnike“; vanredna marljivost u pisanju naučno popularnih i naučnofantastičkih dela rezultirala je ukupnim zbirom od gotovo 500 knjiga objavljenih pod njegovim imenom!
Asimov je literarni zanat pekao na tzv. palp naučnoj fantastici, odbijajući da se bavi književnošću van žanra (pa je, u nadobudnosti slavnog pisca, izjavio kako nikad nije „traćio vreme na Prusta, Tolstoja i ostale pompezne Grke“!). Prvu priču objavio je sa 19 godina i ubrzo postao jedan od glavnih saradnika magazina Astounding urednika Džona Kembela koji je smislio "palp" koncept naučne fantastike, što podrazumeva mnogo akcije, ludih naučnika, buljookih zlih vanzemaljaca i mlade belce koji spasavaju svet i svoju draganu. Kembel je formulisao i poznate zakone robotike radi obezbeđenja neprikosnovene vlasti čoveka nad tim mašinama a Asimov je ispisao seriju priča koje se iscrpljuju u dokazivanju ovih zakona odnosno njihovom pozitivnom manipulisanju. Pored robotskih dela (Sabrani roboti, The Complete Robot, 1982; Čelične pećine, The Caves of Steel, 1954; Golo Sunce, The Naked Sun, 1956; Roboti zore, The Robots of Dawn, 1983; Roboti i carstvo, Robots and Empire, 1985…), Asimov je napisao dela koja se svrstavaju u cikluse o kosmičkom Carstvu (Svemirske struje, The Currents of Space, 1952; Zvezde, prah nebeski, The Stars Like Dust, 1951; Kamičak na nebu, Pebble in the Sky, 1950…), o tajanstvenoj Zadužbini (Zadužbina, Foundation, 1951, Druga zadužbina, Second Foundation, 1953; Zadužbina i carstvo, Foundation and Empire, 1952; Na rubu Zadužbine, Foundation's Edge, 1982…), odnosno dela omladinske proze (serija o Lakiju Staru, svemirskom rendžeru, Lucky Starr) i romane van ovih ciklusa (Kraj večnosti, The End of Eternity, 1955; Fantastično putovanje I i II, Fantastic Voyage, 1966, Destination Brain: Fantastic Voyage II (1987); Bogovi lično, The Gods Themselves, 1972…).
Sve priče i romani zasnovani su na spekulativno–naučnim tezama oko kojih se pletu intrige i njihova razrešenja, često u formi detektivske istrage. Karakterizacija likova krajnje je pojednostavljena i funkcionalna. Pred kraj života Asimov je povezao cikluse o robotima, Carstvu i Zadužbini, gradeći tako svoju „istoriju budućnosti“. Naučna fantastika Isaka Asimova, uprkos pominjanim manjkavostima, mora se uvažavati jer uspešno zadovoljava dečačku/mladalačku žudnju za nesputanim avanturama na egzotičnim mestima; pošto je planeta Zemlja odavno istražena i prestala da bude intrigantna, svemir je postao ta nužno potrebna „divlja granica“ čudesa i bajki XX veka, kojom haraju nova čudovišta–vanzemaljci, roboti, „radi“ božanska tehnologija, uzdižu se i padaju carstva i junače se dobri, stari, neustrašivi heroji–uzori.
101 lice fantastike, Ilija Bakić