SF tim Biografije
Pages: 1
Vilijem Gibson (William Gibson) By: svetlost lutalica Date: 19.12.2009. 11:25:17

Vilijem Gibson (William Gibson)
Autor: Pikax, Vektor br. 8


Vilijemu Ford Gibsonu, kao piscu, sasvim opravdan pripada najveći deo zasluga za osnivanje novog talasa u naučnoj fantastici, kiberpanka (cyberpunk, sajberpank). Naime, u njegovom debitantskom romanu iz 1984. godine, Neuromanceru, premijerno je upotrebio termin kiberprostor (cyberspace). Cyberspace, kao metafora koja nam je omogućila da razumemo mesto gde živimo uz sav ostvareni civilizacijski napredak, predstavlja deo teorije o načinu na koji funkcioniše tržište i prateća elektronska razmena informacija. Njegov vizionarski koncept umreženog sistema komunikacije - interneta postao je naša stvarnost.

Rođen je 17. marta 1948. godine u Konveju (Južna Karolina, SAD). Jedinac građevinskg preduzimača radova rano ostaje bez oca (na jednom od poslovnih putovanja, kada je Gibson imao samo šest godina, tragično je okončao život u restoranu) i samo nekoliko dana nakon njegove smrti sa majkom odlazi u Virdžiniju. Ovaj događaj je u velikoj meri uticao na njegovu kasniju introvertnost i interesovanje za naučnu fantastiku. U petnaestoj odlazi u privatnu školu, u Tuskon (Arizona), gde se susreće sa delima Burroughsa, Keruaka, Ginsberga. Puno je čitao, nekada i bez prave predstave i ideje o smislu onoga šta čita. U devetnaestoj ostaje bez majke, napušta školu i odlazi u Kanadu. Kasnije su usledile spekulacije o njegovom dezerterstvu i aktuelnom ratu u Vijetnamu.

Prerani gubitak roditelja i njegove traumatične posledice, sam Gibson objašnjava kao neku vrstu neminovnosti, citirajući velike pisce:
"-Džin Vulf je jednom rekao da je dete koje je izgubilo oba roditelja, poput bića koje je preživelo uništenje Atlantide. Tamo je postojala čitava jedna civilizacija, čitav kontinent, ali je sve nestalo.
-Brajan Oldis veruje da ukoliko posmatramo malo dublje život bilo kog pisca, nailazimo na rano traumatično iskustvo. Izgleda da ni ja nisam izuzetak."

Šezdesete su za njega bile godine putovanja po Evropi i Aziji, na kojima sreće devojku iz Vankuvera, sa kojom će se i kasnije (1972) venčati. Tokom sedamdesetih sledi preokret u njegovom životu: upis studija engleske književnosti na Univerzitetu Britanske Kolumbije, gde 1977. stiče diplomu. Susret sa bogatim izborom naučno-fantastične literature i postmodernizmom podstiče njegovu kreativnost i ohrabren, ubrzo piše svoju prvu kratku fikciju: "Fragments of a hologram Rose". Završava i master studije (tema: tvrda naučna fantastika), istovremeno piše i širi kolekciju pank ploča.

Početkom osamdesetih, na konvenciji u Vankuveru, sreće pank muzičara i autora Džona Širlija, koji sasvim posredno utiče na Gibsona da se ozbiljnije posveti pisanju. Nedostatak onog detinjeg žara prema naučnoj fantastici nadomešten je nailaskom pank talasa.

Motivisan, stupa u kontakt sa Sterlingom i Šinerom, tada već afirmisanim piscima, koji čitajući njegove radove oduševljeno konstatuju da je reč o sasvim novom, progresivnom i vizionarskom materijalu. Dve godine kasnije, 1982., četvorka formira radikalni kiberpank (cyberpunk) literarni pokret.

Raniji Gibsonovi radovi imaju klasičnu matricu: distopijska bliska budućnost, hi-
tech gradovi, koleracija kibenetike (cybernetics) i čoveka. Priče su uglavnom objavljivane u naučno-fantastičnim časopisima, a klasični primeri Gibsonovog viđenja budućnosti su kultne priče: "Džoni Mnemonik" (Johnny Mnemonic, po kojoj je snimljen istoimeni film), "Hotel Nova Ruža" (New Rose Hotel) i "Kako smo popalili Hromu" (Burning Chrome), kasnije objedinjene u istoimenoj zbirci ("Kako smo popalili Hromu") 1986. godine.

 U svom prvencu, romanu "Neuromanser" (Neuromancer,1984) pomera sve dotadašnje literarne standarde: mračna distopija vlasti internacionalnih korporacija lišena je geografsko-kulturoloških granica. Roman ubrzo postaje andergraund hit i osvaja (premijerno) tzv. trostruku krunu, najznačajnije nagrade iz domena naučne fantastike: Nebula, Hugo i Philip K. Dick memorijalnu nagradu za najbolji roman.

Neuromanser, zajedno sa sledeća dva romana (nominovana za Hugo i Nebula nagrade), "Grof Nula" (Count Zero, 1986; primat je karakterizacija likova) i "Monalizin natpogon" (Mona Liza Overdrive, 1988), čini tzv. trilogiju Širenja (Sprawl trilogy, u kontekstu širenja gradova).

U međuvremenu, 1990. i u saradnji sa Brus Sterlingom, piše roman "The Difference Engine", u kome postavlja temelje popuno novog naučno-fanatstičnog podžanra, steampunk-a.

1992. godine piše elektronsku poemu: "Agripa - Knjiga mrtvih" (Agrippa - A Book of the Dead), o eteričnoj prirodi sećanja (naziv poeme se odnosi na foto album), za svoju zbirku umjetničkih radova u saradnji sa slikarom Dennis Ashbaugh-om i izdavačem Kevin Begos-om. Zbirka sadrži i floppy-disk koji je bio
programiran da se sam izbriše nakon prvog čitanja (videti Gibsonov blog).
 
Narednu, tzv. trilogiju o Mostu ( Bridge trilogy) sačinjavaju sledeći romani: "Virtuelna svetlost" (Virtual Light, 1993), "Idoru" (Idoru, 1996) i "Sve zabave sutrašnjice" (All Tomorrow's Parties, 1999). U odnosu na prethodnu, u ovoj trilogiji je Gibson iz dosta realnije vizure obradio svoju uobičajenu (klasičnu) tematiku.

2003. piše roman "Prepoznavanje obrazaca" (Pattern Recognition), o sadašnjosti prožetoj globalnim umrežavanjem, amrketingom i svim posledičnim propratnim fenomenima.

Dok je pisao svoj poslednji roman "Zemlja utvara" (Spook Country, 2007), tvorac virtuelne realnosti je shvatio da više ne stvara naučnu fanatstiku. Naime, stvarnost je dostigla njegovu maštu, te je od vizionara budućnosti postao hroničar sadašnjosti...

Najznačajnija dela:

Romani:
 
Sprawl trilogija:
1. Neuromancer (1984)
2. Count Zero (1986)
3. Mona Lisa Overdrive (1988)


Bridge trilogija:
1. Virtual Light (1993)
2. Idoru (1996)
3. All tomorrow's parties (1999)

 

Kratka fikcija:
 
Zbirka Burning Chrome (1986):

1. Fragments of a Hologram Rose (1977)
2. Johnny Mnemonic (1981)
3. The Gernsback Continuum (1981)
4. Hinterlands (1981)
5. New Rose Hotel (1984)
6. The Belonging Kind (1981, sa Džon Širlijem)
7. Burning Chrome (1982)
8. Red Star, Winter Orbit (1983, sa Brus Sterlingom)
9. The Winter market (1985)
10. Dogfight (1985, sa Majklom Svanvikom )



Scenarija:

1. Johnny Mnemonic (1995)
2. Kill Switch, First Person Shooter - The X-Files (1998,2000)

Izvori:
http://www.williamgibsonbooks.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/William_Gibson
http://en.wikipedia.org/wiki/Works_of_William_Gibson