Nil Gejmen (Neil Gaiman)
Аutor: Pikax, Vektor br. 5
Аutor: Pikax, Vektor br. 5
Nil Ričard Gejmen, svestrani autor naučno-fantastičnih dela iz domena čiste proze sa jednakim uspehom stvarao je i svetu stripa, a upamćen je po velikom presedanu iz 1991. godine dobivši književnu nagradu (World Fantasy Award) za kratku fikciju "San letnje noći" iz serijala Sendmen, što predstavlja izuzetak u istoriji književnosti, da je jedna grafička novela dobila književnu nagradu.
Rođen je 10. novembra u Engleskoj, a čitajući kao tinejdžer pisce poput Tolkina, Lavkrafta i Zelaznija vrlo brzo ulazi u svet naučne fantastike i postaje ljubitelj. U ranim osamdesetim bavio se novinarstvom pišući recenzije knjiga, da bi 1984. napisao svoju prvu knjigu, biografiju o sastavu Djuran Djuran. Kasnih osamdesetih usledila je saradnja sa čuvenim strip scenaristom Alanom Murom i ''Miracleman'', da bi nakon propasti prvobitne izdavačke kuće prešao u DC Comics, gde je najpre radio "Crnu orhideju", superherojski strip sa superherojskim negativcem i superherojskim epizodistima.
1989. izdaje strip serijal "Knjiga magije" u 4 dela, putovanje kroz mitološke i magične predele DC svemira, priču o engleskom tinejdžeru, Timu Hanteru koji otkriva da mu je sudbina da bude veliki čarobnjak, uz nezaobilaznu opasku o postojanju izuzetne sličnosti sa kasnijim i znatno poznatijim Harijem Poterom. Nakon pisanja poluautobiografske priče o fascinaciji dečaka antijunakom Elrikom za antologiju "Priče belog vuka" Eda Kramera, počinje njihova saradnja i 1996. rađa se ''Sendmen: Knjiga snova'', antologija kratkih priča baziranih na istoimenom strip serijalu.
Dream a little dream of me (1989-1996)
''Sendmen'' je jedna od najkontraverznijih grafičkih novela, međutim niko ne spori da je reč o nezaobilaznom štivu za sve ozbiljnije ljubitelje savremene grafičke umetnosti. Doživljaji Svevremenih, čuvene sedmorke- San, Smrt, Sudbina, Strast, Stihija, Sunovrat i Sumanutost kroz sve epohe ljudske civilizacije uspesno su razbili dotadašnji kliše superherojštine američkog stripa. Postmoderne priče o snovima i magiji u sprezi sa mitološkim figurama i istorijskim ličnostima doživele su ogromnu popularnost. Svih 75 naslovnica radio je njegov prijatelj Dejv Mekin, a Gejmen je uspeo da vešto izbegne ultimativnu priču o Morfeju, stalno menjajući vizuru i književni izraz, poigravajući se uz prikaz različitih, a uvek uverljivih likova, bez obzira da li su u pitanju istorijske ličnosti, likovi iz bajki ili društveni marginalci. Univerzitet ''Kalifornija'' uveo je Sendmena kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitologiji.
Sredinom devedesetih završava rad na Sendmenu i fokusira se na pisanje proze. Sledi saradnja sa Terijem Pračetom i roman ''Dobra predskazanja'', urnebesna, topla i uzbudljiva priča o neminovnoj apokalipsi. Serijal ''Nigdina'', futuristička priča o mračnom podzemlju Londona pretočen je u TV serijal (BBC).
Sendmen je revitalizovan 1999. godine kroz limitiranja izdanja različitih autora i ilustratora uz prikaz doživljaja epizodnih likova. 2001. piše roman ''Američki Bogovi'' za koji dobija jednu od najprestižnijih nagrada Bram stoker, kao i Hugo i Nebula nagrade za 2002. godinu, a februara 2001. izdavači pokreću promotivnu web-stranicu sa Gejmanovim blogom, da bi ona kasnije prerasla i u službeni website gde Gejman piše o svojim trenutnim projektima.
Naučno fantastična knjiga za decu, ''Koralina'' objavljena 2003., osvaja Hugo i Nebula nagrade za najbolji roman, kao i Bram Stoker nagradu za najbolju priču za decu. Njegovo viđenje dečje naučne fantastike, mnogi kritičari opisuju kao modernu interpretaciju ''Alise u zemlji čuda''. Roman iz 2005.''Anasijevi momci'', priča o sporednom liku iz prethodnog romana i odnosu njegovih sinova, dostiže prvo mesto na bestseler listi ''Njujork Tajmsa''.
Početkom 2007. objavljeno je da će Gejmen sesti u režisersku stolicu zarad filmske adaptacije stripa ''Smrt: Visoka cena života'', specijalnog izdanja sa likovima iz Sendmena.
Ljubaznošću ovog naturalizovanog Amerikanca koga odlikuje britki ostrvski humor dobijen je, elektronskim putem, intervju Vesne Perić koga prenosim u originalu i celosti, tako da možete zaviriti malo dublje i u sam autorov koncept stvaranja i poimanja umetnosti :
"- Pošto su Američki bogovi objavljeni, neki su pitali kako se Vi, budući da ste Britanac, usuđujete da opisujete američku kulturu. Ali, da napravimo poređenje između Vas i Senke, Vašeg protagoniste: u finalnom delu svoje inicijacije Senka ide na Istok, zaustavlja se na Islandu, i možemo očekivati da ide i dalje, do Velike Britanije... Vi ste, pak, putovali iz Britanije na Zapad, u SAD, gde je Vaše stalno boravište. Da li je Amerika bila deo Vaše sopstvene inicijacije, i kakvu Vam je perspektivu ona dala?
NG: Nisam siguran da ubrajam Ameriku u inicijaciju. To je više kombinacija lokacija i opservacija. Ona je i medijski pejzaž isto kao bilo šta drugo, a ja sam postao fasciniran ponorom između medijskih pejzaža i realnosti. I siguran sam da je Senka otišao i mnogo dalje od Velike Britanije.
- Ljubitelji i posvećenici Sendmena ne mogu a da ne primete da se i saga o Gospodaru sna i Bogovi završavaju na sličan način - ulaženjem u novi ciklus kroz transformacije izvan smrti. Da li Vam je bilo teško da napustite Sendmena, te ste mu dali ovaj očigledan omaž kroz lik Senke?
NG: Pa, da, zato sam toliko i uživao u pisanju The Dream Hunters i Endless Nights. Ali, Morfeus i Senka se toliko mnogo razlikuju u svakom smislu, i ne vidim ih kao analogiju jednog sa drugim. Sendmen na kraju The Kindly Ones nije Morfeus. Sto se Senke tiče, on je solarno božanstvo a njihove priče prate izvestan obrazac, bilo da govorite o Ozirisu ili Isusu ili bilo kome drugom. Oni umiru, ali se iznova vraćaju. To spada u opis njihove delatnosti. Morfeus nije solarno božanstvo niti bilo koji vid božanstva.
- Senka nije običan tip, on je sin božanstva u hičkokijanskoj situaciji haosa, ubistava i potere. Da li je imao neki drugi izbor sem da učestvuje u finalnom sudaru novih i starih bogova? I da li Vam je Vaš junak stvarao teškoće i na kom putu svoje road - inicijacije?
NG: Stvarao mi je poteškoće sve vreme kroz knjigu, uglavnom zato što je bio veoma pasivan. Bio je u šoku, pretpostavljam. Ali, hteo sam da izađe iz svoje čaure i poleti mnogo ranije pre nego što je on sam poželeo.
- Jednom ste rekli da internet, iako se smatra velikim izvorom informacija, u stvari pokazuje da je ograničen, na primer, kada neko počne da traži slovenska božanstva. Šta je bio Vaš izvor slovenske mitologije i da li su vam neki bogovi ili boginje bili posebno intrigantni?
NG: Na web sajt bibliografiji: "Ko je ko u neklasičnoj mitologiji" Egertona Sajkesa u izdanju "Oxford University Press" bila mi je zaista korisna knjiga, i mesto na kome sam prvi put naleteo i bio fasciniran slovenskim mitovima. Postoji čitav uvod za to. Postoji i poduža bibliografija na kraju sa listom izvora za sve sem za slovenske mitove, što je pomalo uznemirujuće. Proverio sam web i imao sam prijatelje koji su bibliotekari i koji su tražili informacije za mene.
Najviše su mi se svideli Černobog i Zora, i zato sam ih i stavio u knjigu, a postoje i drugi bogovi kao Perun o kojima bih voleo da još više saznam. Našao sam nekoliko izvora koji pominju čitavo mnoštvo slovenskih bogova, a test da li je neka knjiga iz mitologije dobra ili ne postao je taj da li se i koliko u njoj spominju slovenska božanstva.
- Zapravo, u Bogovima otvoreno stigmatizujete haj-tek civilizaciju, internet i nove medije, i činite ih "losim momcima". Da li je slika zaista tako ekstremno crno/bela?
NG: Pa, u prvoj polovini knjige Senka je na strani "loših momaka". Da biste njih isčitavali kao loše, smatram da do kraja knjige morate zaista da se potrudite da održite crno/belu sliku pošto je već počela da bude u boji.
- Sigurno su čitateljke uživale u likovima kao sto su Lora ili Sem. Motiv mrtve žene evocira Orfeja i Euridiku, ali Vi zapravo pervertirate i demitologizujete ideju plemenite mrtve supruge - Lora je prevarila Senku. Da li smatrate da naša civilizacija nije više sposobna za plemenite i čiste emocionalne veze?
NG: O, smatram da je naša civilizacija savršeno sposobna za plemenite i čiste veze. Ili bar jedinke jesu sposobne da imaju plemenite odnose kao što su u stanju da imaju i komplikovane i haotične. Mislim da se to ne menja ni kod mene.
- Često govorite da Vaše knjige i priče imaju pol/rod. Da li to zavisi od iskustava kroz koja Vi prolazite provocirajući sebe da emocionalno očvrsnete ili omekšate? Zapravo, da li je moguće biti androgini pisac?
NG: Mislim da, kao pisac, možete i da bi trebalo da transcendirate ono što jeste - pol, nacionalnost, politiku i da postanete nešto mnogo više i interesantnije, sadržavajući mnoštva.
- Veliki deo Vašeg dela tiče se pripovedanja i pričanja priča, sto Vas, izmedju ostalog, čini postmodernim piscem. Dajete omaž Šekspiru, Morfeus je nazvan i "Princem priča", njegov bibiliotekar Lisjen vodi bioblioteku svih sanjanih knjiga, muza Kaliopa biva silovana zarad inspiracije, a Odin zna tajnu runa i zapravo mora biti obešen da bi dobio tajno znanje pričanja. Šta je najsvetija i ultimativna žrtva pisca i pripovedača svaki put kada ona počne da stvara novi univerzum? Da li Vi žrtvujete mnogo tokom pisanja?
NG: Da, žrtvujete neke stvari. Pretpostavljam da je poslednji deo Sendmena - Bura, bilo moj pokušaj da opišem šta dajete a šta dobijate kao pisac.
- Jedan od nezaboravnih likova, pored naravno, Sendmena i Smrti jeste Lucifer, jedan od najhrabrijih i najdrskijih likova kome nijedna čitateljka sigurno ne odoleva. Zahvaljujući Majku Keriju uživamo u spin off-u seriji Lucifera. Kako Vam se dopada inverzija dogme u kojoj je Lucifer "loš momak"?
NG: Bilo je zabavno i dopada mi se kako je dobro Majk nastavio sa ovim likom.Uvek sam osećao da je Luciferu bilo smešteno, tako da je bilo zanimljivo stvarati lik koji to odražava.
- Pomalo ste se šalili govoreći da je prazan list papira ono sto Vas najviše plaši. Šta Vas plaši više od toga?
NG: Šta me vise plaši od pomisli da više nikada neću imati nove ideje? Da nešto povredi moju decu. Da budem sam. Da nikada više ne budem sam. Da dobri ljudi čine loše stvari, ponekad najgore stvari.
- Serijal SENDMEN Vam je doneo svetsku slavu. Grafička novela je medij koji ste istraživali sa velikim uspehom. Da li je smatrate moćnijim od, recimo, filma? (Jer, često u velikim filmskim produkcijama briljantnu ideju "iskasape" producenti)
NG: Filmovi jesu puni kompromisa - količina novca koja je u igri znači da mnogi ljudi žele nešto svoje da kažu i njihovo mišljenje se sluša. Film o Sendmenu koji bi odražavao strip bi bio dug oko 6 sati i koštao bi milijarde... bilo je jednostavnije učiniti to u mediju stripa.
-Kakav je Vaš komentar na pozajmljivanje (ćak krađu) ideje iz strip serijala Grant Morisona Invisibles i prebacivanje u globalni fenomen po imenu Matriks braće Vahovski?
NG: Mislim da su braća Vahovski zajmila sa raznih strana - to je jedna od stvari u vezi sa Matriksom - bio je to Filip K. Dik koji se susreće sa hongkongškim akcionim filmom. (Postoji intervju sa Lorensom Fišbernom u kome on govori o čitanju SENDMENA da bi pripremao svoju rolu Morfeusa u Matriksu). Kao što je slučaj sa mnogim idejama preuzetim iz pop kulture, nije u pitanju šta je to već šta sa tim uradite.
- Razmišljate li o pisanju scenarija prema romanu Američki bogovi i kog biste reditelja želeli? Koga zamišljate u glavnoj ulozi?
NG: Ne bih želeo da pišem scenario. Dopadalo mi se da pišem roman jer je veliki i nezgrapan da bi bio film. Što se reditelja tiče... Dejvid Linč ili Lars Fon Trir ili Mark Romanek ili braća Poljaci... Ostavio bih kasting njima.
- Da li ste razmatrali turneju potpisivanja Vaših knjiga u jugoistočnoj Evropi? Fanovi iz Srbije bi voleli da Vas upoznaju?
NG: Voleo bih da dođem. Jednog dana..."
(Objavljeno: Danas, VIKEND subota-nedelja, 14-15. decembar 2002.)
Na kraju, jedna anegdota o autorovoj samospoznaji:
Naime, Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi urednik književnog dodatka lokalnih novina nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. U kasnijem prisećanju na ovaj događaj rekao je da se osetio kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka, već počasna gošća...citat: ''I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn't a hooker, that in fact she was a lady of the evening'' (Los Angeles Times, 2001.)
Kompletna lista autorovih objavljenih radova
Spisak nagrada i priznanja
Odg: Nil Gejmen (Neil Gaiman) By: Eldundarin Date: 16.01.2020. 02:58:21
Kratkometrazni crtani film inspirisan Gejmenovom smrcu iz Sandman-a
https://www.youtube.com/watch?v=KY8H7QBPx7w
p.s. nisam znao gde da gurnem pa sam kontao da je ovde najpametnije